Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Sedmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuju 123 narodna poslanika, a da bismo tačno utvrdili broj prisutnih u sali, molim poslanike da stave kartice u poslaničke jedinice.

Konstatujem, na osnovu elektronskog sistema za glasanje, da su u ovom momentu u sali 103 narodna poslanika, pa ima uslova za dalji rad.

Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 286. Poslovnika? (Da.) Gospodin Dragan Todorović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, nemam novo pitanje, ali nemam ni odgovore na stara pitanja kada je u pitanju privatizacija kompanije "Novosti" i ''Luke Beograd''. Još uvek nisam dobio odgovore ko je vlasnik tri firme koje su osnovane u Holandiji, a koje su privatizovale kompaniju "Novosti". Još uvek nisam dobio odgovor ni od Narodne banke ni od MUP o tome da li je tačno da je na računima ''Luke Beograd'' bilo 42 miliona i 300 hiljada evra.

Ima još dosta pitanja na koja odgovori nisu stigli. Očigledno je da vi nemate nameru da se ni na koji način borite protiv kriminala i korupcije, jer nemoguće je boriti se protiv samoga sebe. To je valjda svakome jasno.

Nije ostala ni jedna druga mogućnost nego da se podnesu krivične prijave protiv lica za koja smatramo da su najodgovornija za pljačku i kriminal koji se desio prilikom privatizacije kompanije ''Novosti'' i ''Luke Beograd''.

Nismo samo mi podneli krivične prijave kada su u pitanju ove dve privatizacije. Krivične prijave su do sada podnosili mali akcionari, podneo je Savet za borbu protiv korupcije i, evo, do dana današnjeg ništa se ne dešava.

Ono što je interesantno u oba ova slučaja, o čemu javnost treba da zna, to je veliki broj državnih funkcionera koji su umešani u ovu pljačku, u ovaj kriminal, od Ministarstva pa redom skoro svih agencija koje ste vi osnovali navodno da biste štitili interese države i građana ove države, a baš te agencije su učinile sve kako bi se izvršila jedna od neviđenih pljački kada je u pitanju imovina građana Srbije.

Kolike su razmere te pljačke, teško je i zamisliti. Za ovih 10 godina privatizovana je imovina koja otprilike vredi nešto između 30 i 40 milijardi evra. Država je od toga dobila svega, po vašim navodima, oko dve milijarde i 700 hiljada evra, znači ni 10%. Sve ostalo je opljačkano.

Razmere ovakvih pljački mogu se desiti samo u nekim izuzetno vanrednim situacijama, kao što su rat i revolucija. Vi tvrdite da je 5. oktobra izvršena revolucija i verovatno ste zbog toga mislili da vam je sve dozvoljeno i krenuli ste u pljačku imovine države Srbije.

Jedna slična pljačka desila se u Srbiji 1945. godine, ali tada je to bilo u drugom smeru. Tada je oduzimano od pojedinaca i pretvarano u državno vlasništvo, a sada je obrnut proces. Sada se pljačka od države i pretvara u privatno vlasništvo, a vi apsolutno ne želite da preduzmete ništa. Jer, kad pogledate ko je sve umešan u to, to je potpuno jasno, umešani ste vi.

Ali bar nemojte da obmanjujete građane Srbije kako ćete se boriti protiv korupcije i kriminala, jer to je prosto nezamislivo za vas. Na svakom koraku, gde god možete i kad god možete, vi varate građane Srbije, jer vi nemate drugih mogućnosti da na bilo koji način bilo šta drugo predstavite sem prevare koja se zasniva na lažnim obećanjima da ćete učiniti ovo ili ono.

Povremeno izdvojite neki dinar za milion građana Srbije koji se nalaze na samoj ivici ili ispod granice siromaštva, milion je nezaposlenih, opšta katastrofa u koju ste doveli ovu državu i ove građane, i jedino što ostaje je nada da će doći oni koji su u stanju da se s ovima izbore, a da ćete vi otići tamo gde zaslužujete, a jedino mesto za vas je zatvor.

Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić. Izvolite.

Meni je baš drago da se svi opet ovde vidimo posle 26. jula i, pravo da vam kažem, ja uvažavam, naravno, sva pitanja koja se ovde postavljaju i mislim da sva imaju nekog rezona, ali je za mene najinteresantnije pitanje svih pitanja – kako to izgleda kada se vidimo posle 26. jula.

Ova skupština je 26. jula donela odluku kojom je praktično ovlastila Vladu Srbije da ide s jednom rezolucijom pred Generalnu skupštinu UN. Predstavnici Vlade i sam predsednik Republike su došli ovde, podneli nam jedan dokument o kome su čak i eksperti govorili u Narodnoj skupštini, sećamo se Dušana Batakovića. Nakon toga je, kao što smo i pretpostavili, barem mi iz DSS, izvršen pritisak na Borisa Tadića i Vladu Srbije da se ne tekst koji je nama predočen, obrisi tog teksta, nego suština onoga s čim se izašlo pred Narodnu skupštinu promeni i da se izađe s jednim tzv. kompromisnim tekstom pred UN, koji je aklamacijom usvojen i kojim se, zapravo, definitivno i konačno Srbija odrekla Kosova i Metohije.

Dakle, ovde, u ovoj skupštini, predsednik države i Vlada su se obavezali da će nadalje štititi teritorijalni integritet, podneli su tekst koji, po našem mišljenju, nije bio dovoljan za zaštitu tog integriteta, a onda nisu ispoštovali ni minimum onoga s čime su se pred ovom skupštinom obavezali. Od onih koji su glasali za taj tekst, neki su bili prevareni, a neki su unapred znali da glasaju za nešto što je propala stvar u startu. Tako se Vlada igra sa sopstvenom skupštinom, Skupštinom koja je birala tu vladu. Predsednik Srbije se igra s drugim institucijama ove države. I sve to, dame i gospodo iz vladajuće koalicije, vama ništa ne smeta. Vi smatrate da je to u redu.

U dokumentu koji je 26. jula usvojila ova skupština nigde ne stoji da se može učiniti ono što se učinilo u Generalnoj skupštini UN. Nigde ne stoji ni da je mogao da se pravi bilo kakav kompromisni predlog sa EU, nigde ne stoji da je Predlog rezolucije Ujedinjenim nacijama trebalo da piše EU, da nam ona dostavi tekst na koji mi pristajemo, nego piše sasvim drugačije, da taj tekst treba da piše Vlada Srbije.

Dakle, tekst koji je podnet Generalnoj skupštini UN bio je tekst s kojim je upoznata javnost i taj tekst je predat, a zatim je menjan. To je ono što se desilo i to je ono o čemu mi hoćemo danas da govorimo. I u popodnevnom delu ćemo o tome pričati, zato što je prosto neverovatno da ovakvu vrstu dezavuisanja ovaj parlament doživi od onih predstavnika koje je birao. Naravno, Borisa Tadića ovaj parlament nije birao, ali je sramno da predsednik države izabran od strane građana to radi jednom drugom telu koje je takođe posledica slobodnih demokratskih izbora. Dakle, to je nešto što ne može da se prihvati.

Moje pitanje je vrlo konkretno i želim da bude upućeno na dve adrese. Prvo je za Vladu Srbije – da li predsednik Vlade i ministar spoljnih poslova osećaju bilo kakvu odgovornost zbog ovoga što se desilo? I, po meni jedino logično pitanje, uz, naravno, konstataciju da bi morali da osećaju odgovornost – kada će podneti ostavke, kada će obavestiti poslanike i javnost da odlaze sa svojih funkcija? Drugo pitanje, za predsednika Republike, potpuno je isto – da li čovek može da nam se obrati nekim pismom i da kaže da li oseća ili ne oseća odgovornost; ako oseća odgovornost, kada će da ode?

To je jedino što nas zanima. Sve druge priče vezane za ovo su deplasirane. Od odlaska ovih ljudi zavisi dobrobit ovog društva. Što pre odu, biće nama svima bolje. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Miroslav Markićević. Izvolite.

Poštovana potpredsednice, poštovani građani Srbije, svi koji gledate ovaj direktan prenos, imam pitanje u ime poslaničke grupe NS. Zapravo, u tom pitanju biće sadržano i neko obaveštenje koje lično tražim od vas, gospođo potpredsednice. Voleo bih da je tu predsednica, ali nije.

Postavio sam jedno pitanje u ime poslaničke grupe NS pre više od dva i po meseca i nisam dobio nikakav odgovor, tako da mi, poslanici, možemo da sumnjamo u celishodnost ovih pitanja, ali dok ima prenosa, mi ćemo pitanja postavljati i tvrdo insistirati na odgovorima.

Pitanje je bilo za ministra inostranih poslova Vuka Jeremića, koji je ovih dana, kako vidimo, odnosno ne vidimo, na službenom putu, ali ne na službenom putu po stranim zemljama gde bi predstavljao našu zemlju, nego na onom ''službenom putu'' iz filma Emira Kusturice.

Prilikom postavljanja tog pitanja pre dva i po meseca rekao sam da je ministar inostranih poslova nepravedno zapostavljen ovde u Narodnoj skupštini i da bi poslanici, a to je moja malenkost uradila, trebalo da mu postave neka pitanja, tako da i on dobije šansu da odgovara na pitanja poslanika.

Naime, šta sam pitao? Pitao sam – gde su naši novci? U sredstvima informisanja je bilo, jer samo tako i mi poslanici možemo da se informišemo, pa me je interesovalo koliki su troškovi naših diplomatskih predstavništava u svetu, i naveo sam i neke konkretne primere i pitao da li je to istina.

Recimo, konkretno me interesuju troškovi koje su napravili zaposleni u našoj ambasadi u Norveškoj u vreme kada je ambasadorka naše zemlje u Norveškoj bila gospođa Vida Ognjenović. Dakle, postavio sam pitanje – koliko ljudi je zaposleno u ambasadi, kolike su njihove plate i koje su oni troškove napravili, a posebno koliko su platili građani Srbije za nepravilno parkiranje automobila? Prema informacijama koje imam, a tražim da dobijem odgovor na pitanje da li je to istina, ti troškovi su bili enormni. Čak su dnevni listovi u Norveškoj o tome izveštavali.

Dalje, svedoci smo nekih afera koje su stavljene pod tepih, kao sa zakupom nekih stanova u Parizu, u Ukrajini… Sve sam to naveo, nisam izmislio, dnevne novine su pisale o tome, predsednik države se izjašnjavao da će neko biti smenjen, da ne sme za zakup da se daje sedam hiljada evra, da ne smemo da imamo u jednoj državi, praktično, dva ambasadora, kao što je do pre nekog vremena bio ambasador i u Parizu i pri Unesku i nikom ništa.

Postavljam pitanje konkretno za ove tri zemlje, za naša diplomatska predstavništva u Norveškoj, Francuskoj i Ukrajini – koliko je ljudi zaposleno u tim ambasadama, kolike oni imaju plate i koje sve troškove građani Srbije moraju da snose, odnosno da narod plaća, jer i oni se finansiraju iz budžeta?

Još jednom oštro protestujem zbog ovakve ignorancije, da se dva i po meseca narodnom poslaniku ne dostavi bilo kakav odgovor na pitanje koje je postavio.

Prema tome, da mi ovde razbijemo neke fame o superherojima, o najvećim branicima otadžbine i KiM, to neka im ostane za istoriju pošto su se sad sakrili u mišiju rupu i nema ih nigde, nego da oni lepo narodu odgovore kolika je bila cena poseta dve godine vođenja jedne neuspešne i pogrešne politike, pošto je sada druga politika prema KiM, da se odgovori kroz cifre, kako narod najbolje razume.

Kad budem dobio odgovore na pitanja vezana za ove tri ambasade, pitaću za još 13 ambasada i na kraju će biti pitanje za samog ministra, da odgovori koliko je koštalo građane Srbije sve to što je rađeno dve godine, on i njegova putovanja koja su, otprilike, bila uzalud i na pogrešne destinacije, pošto je sve to plaćeno sredstvima iz budžeta u koji svi građani uplaćuju, a svi vidimo da se približava zima i kako građani žive. Hvala.

Reč ima poslanik Zoran Ostojić.

Potpredsednice, koleginice i kolege, i moje pitanje će se odnositi na suštinu politike, a to su pare građana.

Ovih dana smo svedoci relativno perfidne pripreme javnosti za nova poskupljenja, prvenstveno mislim na gas i električnu energiju. Normalno, različita je ta priprema javnosti. Kad je u pitanju električna energija, prvi čovek EPS-a se ne pojavljuje da objašnjava da struja treba da poskupi, dok je, kad je u pitanju gas, ovaj direktor sam rešio da ubedi narod kako treba da plaća skuplji gas. Verovatno je razlika u mnogo čemu između ta dva čoveka, pa, na kraju krajeva, i u intelektualnom nivou.

Ovih dana, takođe, mi iz LDP-a, tražeći reviziju energetskog sporazuma sa Rusijom, dokazujemo da poskupljenja potiču od monopolskog položaja te grane i tražimo da Vlada jasno kaže po kojoj ceni mi uvozimo gas. Jer, ovih dana se pojavljuju i plaćeni lobistički tekstovi gde pokušavaju da nam objasne da mi, otprilike, plaćamo najjeftiniji gas ili skoro najjeftiniji gas u Evropi.

Tražim od Vlade i nadležnog ministarstva da jasno kaže po kojoj ceni Srbija uvozi gas iz Rusije; da kaže kolika je cena na tržištu i da da uporedne podatke nekoliko nedelja unazad, da bismo mi videli da li se cena ruskog gasa, za koju mi tvrdimo da je veća od trenutne tržišne, zaista prelama preko džepova građana.

S druge strane, upozoravajući da cene i one životne stvari, kojih ovde tako malo ima u Skupštini, mnogo više zanimaju građane nego neke teme koje kolege forsiraju, predložili smo i kako da se reši ovaj problem s mlekom. Sećate se da smo predložili da se ograniče trgovinske marže na sedam odsto, da se država odrekne osnovnog PDV-a na hranu i mleko, i da se tako dobijena razlika podeli između proizvođača i prerađivača. Tada bi se obnovio i stočni fond i tako, svakako, u 21. veku ne bismo imali problem nestašica, koje strašno podsećaju na neko vreme koje svi želimo da zaboravimo.

Ovih dana svi čitamo kako nadležni ministar ima neku ingenioznu ideju da reši taj problem. Mi pitamo Ministarstvo poljoprivrede da li su ozbiljno razmatrali naš predlog, šta o njemu misle, zbog čega je neprihvatljiv ako je neprihvatljiv, zbog čega predlažu nešto što ne znamo šta će predložiti i želimo, u principu, da vratimo neke teme koje se tiču novca i standarda građana u ovu skupštinu.

Ovo oko gasa i struje zaista jednom treba da raščistimo, da se ne bi stalno vodila nekakva politika da neko lobira za neke, drugi za druge itd. Setite se kad smo vas upozoravali da taj energetski sporazum neće valjati. Govorili ste da ćemo imati povlašćen položaj i da ćemo najjeftinije uvoziti gas, a sad se odjedanput pominje čak 25% poskupljenja.

Zato želimo da tu raščistimo stvari, da ne bismo mi s našim podacima izlazili u javnost, a onda drugi odgovarali nekakvim podacima kroz plaćene tekstove. Neka Vlada i nadležni ministar jasno kažu koliko košta gas, šta je sa Banatskim Dvorom, gde mi skladištimo gas, da li i dalje u Mađarskoj, koliko košta transport tog gasa, da bi građani shvatili zašto će morati da plaćaju taj skuplji gas.

Ovde ne ulazim u monopolski položaj ''Srbijagasa'', ne ulazim u činjenicu da ta firma trguje žitom, kupuje firme i bavi se svim drugim poslovima koji nemaju nikakve veze sa gasom. O tome, o monopolima i potrošačima biće prilike za mnogo više reči kada dođe na dnevni red tačka o zaštiti potrošača.

U svakom slučaju, ova situacija pred grejnu sezonu, kada se kroz medije šire alarmantne vesti da toplane duguju, da neće biti grejanja, da nam ide teška zima, da ćemo se smrzavati itd., kad imamo takav ''povoljan'' sporazum s najvećim evropskim proizvođačem gasa Rusijom, zaista je nedopustiva. Ovaj rašomon oko toga već jednom treba da prestane i da Vlada jasno odgovori – koliko mi plaćamo ruski gas, koliko tečni gas košta na tržištu, koliko druge zemlje u okruženju plaćaju i da se zna da mi plaćamo, u stvari, nečiju nesposobnost, a, na kraju krajeva, i taj katastrofalni energetski…

Pet minuta. Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Jovan Damjanović.

Narodni poslaniče Damjanoviću, bili ste prijavljeni. Da li želite da koristite svoje pravo iz člana 286. stav 2? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, unazad nekoliko dana svi smo upoznati s tim da je izvršena deportacija Roma Rumunije i Bugarske na neprimeren način. Demokratska levica Roma osuđuje grubo kršenje Evropske konvencije o ljudskim pravima i inkluzije Roma u Savetu Evrope i Evropske zajednice. Stav Evropske komisije je da se osuđuju svi progoni Roma i traženo je da se stopira deportacija Roma.

Na Samitu u Kordobi 2008/2009. godine, gde su i naši predstavnici Ministarstva prisustvovali, doneta je odluka o politici koja cilja inkluziju romskog naroda, poštuje i shvata ključne vrednosti Evropske unije o ljudskim pravima i dostojanstvu, nediskriminaciji, jednakosti, kao i mogućnosti ekonomskog razvoja.

Inkluzivna politika Roma ignorisana je posebno na poljima obrazovanja, zapošljavanja, socijalne problematike, stanovanja, zdravstvene zaštite i bezbednosti. Cilj ove politike je da se obezbedi Romima efektivan pristup i jednaka mogućnost u državama članicama Saveta Evrope i EU.

Sigurno se očekuje uskoro i proterivanje iz Nemačke i Italije Roma iz Srbije i sa Kosova. Apelujem na Evropsku zajednicu, jer i mi sprovodimo evropske vrednosti u ovom parlamentu, da radi na tome da se obezbedi i obešteti i Romima i Srbima upravo njihova imovina, njihove kuće, njihova imanja koja su zapaljena i, jednostavno, poravnata sa zemljom. Gde da se vrate ti građani i romske i neromske nacionalnosti? Naša država je u takvoj ekonomskoj situaciji da ne možemo da prihvatimo više te građane, jer nemamo ih gde.

Zato apelujemo na EU da omogući dalji opstanak svim građanima, Romima i neromima, koji se nalaze u evropskim državama, da im omogući sve standarde i život dok se ne reše pitanja kako bi neometano i slobodno mogli da se vrate u svoju matičnu državu. Hvala.