Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Krstin. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Milorad Krstin.

Naime, opet čitajući ovaj predlog zakona o akreditaciji u članu 13. kaže se – Sredstva za rad ATS obezbeđuju se: naplatom troškova akreditacije, iz budžeta Republike Srbije, iz drugih izvora, u skladu sa zakonom. Ovo poslednje "iz drugih izvora, u skladu sa zakonom" mislim da ćete teško ostvariti.
Amandman moj ovako glasi: "U članu 13. stav 1. tačka 2) Predloga zakona briše se" i dajem svoje obrazloženje – ovim amandmanom se predlaže brisanje tačke 2) stava 1, koja se odnosi na obezbeđenje sredstava za rad ATS, jer je budžet u ogromnom deficitu i nije u mogućnosti da obezbedi dodatna sredstva za rad jedne državne institucije.
Dobro znate da u poslednje tri godine ili za vreme vladavine vas koji ste od 2008. godine na vlasti, SRS je uvek bila protiv tih javnih agencija ili agencija koje bukvalno svako ministarstvo ima.
Šta se dešava? Te agencije da bi radile, postavite direktora, postavite upravni odbor, postavite nadzorni odbor, a to su sve određeni broj ljudi i za taj određeni broj ljudi, mogu da kažem sada, posebno u ovoj teškoj situaciji ekonomskoj, gde građani Srbije jedva sklapaju kraj sa krajem, vi morate iz budžeta izdvojiti za ovo akreditaciono telo, za direktora, za nadležni organ, za upravni odbor, dodatna sredstva.
Ne znam kako to mislite kada vam je budžet iovako smanjen, umanjen maksimalno. Bogami, ono što mi imamo saznanja, da baš ovi direktori tih agencija koje su osnovane pri svakom ministarstvu imaju dobre plate, kao i oni koji su u upravnim i u nadzornim odborima. To je razlog zbog čega tražim da se jednostavno u članu 13. stav 1. tačka 2) briše.

Na član 13. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima gospodin Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada u ovom predlogu zakona nije nijedan amandman usvojila. Očigledno da ovlašćeni predstavnik Vlade izuzetno teško prihvata da nešto što zastupa menja. Ne znam razloge. Verovatno zato što ni on sam ne sme da prihvati ili odbije nešto što mu nije poznato, pa se drži one priče – hajde da ne pogrešimo, pa da ne prihvatimo nijedan amandman za svaki slučaj.
Našim amandmanom se ne menja suština samog predloga zakona, samo se malo preciznije uređuje jedna oblast. Međutim, u st. 3. i 4. člana 13. Predloga zakona već se utvrđuje jedna određena nelogičnost, a to je da se sredstva iz drugih izvora smatraju drugim prihodima ostvarenim u skladu sa zakonom. U sledećem stavu – akreditaciono telo Srbije ne sme primati poklone, donacije od korisnika usluga.
Taj ko je pisao ovaj zakon morao je ovo mnogo preciznije da definiše, zato što postoje povezana lica. Na njih se ovo ne odnosi i povezana lica mogu biti davaoci donacija. Može biti i drugo lice gde je isti osnivač. Znači, od jednog istog osnivača dva pravna lica.
Ukoliko želite da se ovo telo finansira iz donacija da mu ostavite zakonsku mogućnost možete, ali da se donacije plaćaju budžet Republike Srbije, pa iz budžeta namenska kao da se takva prebaci tom telu. To je jedini način da sprečite i moguće zloupotrebe. Ovako ste ostavili mogućnost da preko povezanih lica neko ostvari sukob interesa u akreditacionom telu.
Isto tako i u ovom članu 12. voleo bih da mi neko odgovori, to je nešto oko čega se večito sporim ovde u Skupštini sa predlagačima zakona, odnosno Vladom, to je – za članove saveta biraju se istaknuti stručnjaci ili naučni radnici. Naučni radnici u redu, to su profesori na univerzitetu, moraju da imaju određen broj tela iz tog naučnog dela objavljenih iz te oblasti, ali šta su tu istaknuti stručnjaci?
Koji je to vama kriterijum za istaknute stručnjake? Mi smo sada skoro Skupština Srbije je na predlog Odbora za trgovinu i turizam utvrdila sastav kandidata za antimonopolsku komisiju. Baš zbog tih nepreciznih formulacija kandidat za predsednika Antimonopolske komisije nikada nije radio u privredi. Jedino što je radio bio je sudija, da li opštinskog suda, okružnog suda ili trgovinskog suda.
Zato što ostavljate takvu mogućnost mi imamo sada jednu ovakvu situaciju. Štaviše nijedan od kandidata nije radio u privredi. Tako da ostaje pitanje efikasnosti rada te komisije?
Isto je i ovde u pitanju. Znači, nemate kriterijum za članove Saveta. To da li mogu da učestvuju predstavnici zainteresovanih strana, ne kažem da nije moguće, ali vam tvrdim i da nije dobro.
Znate, u Srbiji još uvek postoji jedan veliki problem, a to je korupcija. Mogu da vam tvrdim da dosadašnje ustanove koje su se bavile kontrolom kvaliteta proizvoda zahvaljujući baš Ministarstvu poljoprivrede su i te kako tražile da se na sumnjiv način naplaćuju njihove usluge prema korisnicima.
Sada ćete takve koji ovde ordiniraju i orgijaju na tržištu već desetak godina, zato što smo u stranu stavili naše državne institute koji su se sa tim bavili i ocenjivali kvalitet proizvoda, da dozvolite da budu zainteresovane strane.
Ovako nešto je moguće i primena standarda na koju se pozivate tek kada korupciju smanjite na nivo koji postoji u zemljama EU. Do tada ovo samo mogu da budu puste želje i pusti snovi i ništa više.
Ako zakone pišete kratkoročno ovo može da prođe, ali treba i u zakonima već da utvrdimo određenu standardizaciju, a ovaj predlog zakona svakako ne ide tome u prilog.

Amandman kojim se posle člana 13. dodaje član 13a. podnela je poslanička grupa 21 narodnog poslanika Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Predrag Mijatović.

Dame i gospodo, govorili smo o sredstvima za rad ATS i želeli smo da dopunimo taj član 13. ovako: ''Agencija izdaje tarifu kojom tako određuje visinu naknade za svoje usluge da se njome pokriju troškovi usluge, uz saglasnost Vlade.
Predlog visine naknade za usluge koje korisnicima pruža agencija u skladu sa ovim zakonom sačinjava upravni odbor agencije i objavljuje ga u najmanje jednom dnevnom glasilu koje izlazi u celoj Republici Srbiji, uz poziv mogućim korisnicima da u roku koji ne može biti kraći od osam ni duži od 30 dana dostave primedbe i predloge.
O predlogu tarife agencija pribavlja i mišljenje ministarstva nadležnog za standardizaciju i ministarstva nadležnog za poslove finansija.
Uz podnošenje tarife na saglasnost Vladi, upravni odbor je dužan da u obrazloženju navede ciljeve koji se postižu tarifom i razloge zbog kojih nije prihvatio primedbe i predloge mogućih korisnika i ministarstava.
Pošto Vlada da saglasnost na tarifu, tarife se objavljuju u "Službenom glasniku Republike Srbije" i stupa na snagu osam dana od objavljivanja. ''
Znači, to je tekst koji smo želeli da se doda u zakon kao 13a. Normalno, Vlada ga je odbila. Ovo odbijanje ne razumem. Više mi liči na salatu od reči, što bi rekli psihijatri.
Ali, dobro, onaj koji je pisao možda on zna šta je hteo da kaže tim obrazloženjem. Članom 13. Predloga u stavu 2. propisano je da se visina naknade određuje u skladu sa odlukom o troškovima, ali amandmanom je predložena promena koja ne propisuje način određivanja visine.
Propisivanje da ova agencija samo određuje visinu usluge koju naplaćuje na osnovu ovog zakona bez ikakve kontrole i saglasnosti nije u skladu sa Ustavom i Zakonom o javnim agencijama kojim je propisan postupak donošenja tarife usluge koje vrše javne agencije.
Ovi poslovi se vrše u javnom interesu, u interesu korisnika, sa ciljem obezbeđivanja uslova za obavljanje delatnosti ove privredne grane i njen razvoj i ne može se nikome dati pravo da te usluge naplaćuju po svom nahođenju, u skladu sa svojim interesima, a da pri tome ima zakonski monopol. Time se mogu ozbiljno otežavati i poskupljivati obavljanje i razvoj ove delatnosti. Ovakvom odredbom se bitno odstupa i od ustaljene prakse u drugim delatnostima, ali i u EU, u kojoj ovakvi monopoli nisu poznati, odnosno zabranjeni. Mada se mi pozivamo na EU.
Znači, iz ovih navedenih razloga predlažemo dodavanje člana 13a, kao što sam već rekao, kojim bi se uredio postupak utvrđivanje cene usluga. Predloženi tekst člana 13a je u svemu sačinjen u skladu sa Zakonom o javnim agencijama i načelima Ustava o radu organa državne uprave i poveravanju javnih ovlašćenja, kao i dobrom praksom i propisima EU. Zahvaljujem.
Ministar telefonira po ne znam već koji put i razgovara i ne sluša nas o čemu govorimo, mi to govorimo samo građanima Srbije, a ne Vladi Srbije.

Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Batić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 14. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Dobrislav Prelić. Da li neko želi reč? (Da.) Gospodine Prelić, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u ime SRS podneo sam amandman da se u članu 15. posle Predloga zakona doda stav 6. koji glasi – pravila akreditacije donosi Vlada Republike Srbije u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Amandmanom je SRS predložila da se stavi novi stav kojim se definiše nosilac izrade i donošenja pravila akreditacije. Razlog ugradnje ovog stava leži u činjenici da predlagač zakona nije jasno odredio nosioca koji donosi pravila akreditacije i rok u kome se donose pravila.
Verujte da smo znali da će amandman biti odbijen zbog ove zadnje rečenice, a to su pravila akreditacije i rok u kome se donose pravila. Kada je u pitanju rok, opšte je poznato da vi, jednostavno, rokove ne poštujete, da permanentno kršite zakon i kršite Ustav Republike Srbije.
Šta god je vezano za rok, ide vam u prilog i to način da odbijete amandman kako bi se zaštitili od eventualnih posledica po vas. Mada vi to vešto izbegavate. Dokle ćete ne znamo, ali svakako da navedemo samo jedan primer, a to je recimo Agencija za borbu protiv korupcije, gde su svi funkcioneri trebalo da se izjasne koju funkciju zadržavaju.
Tako smo imali posle toga ovde Predlog izmene i dopune Zakona, gde se daje mogućnost da se do 31. septembra svi izjasne koje funkcije obavljaju, samo da bi dobili na vremenu. To je više nego ponižavajuće, a i to je jedan od razloga zbog kojih sumnjamo da ovaj zakon o akreditaciji neće biti primenjivan kako treba da bude, da će biti velikih zloupotreba, da će biti privilegovanih, da će akreditacije dobijati ljudi koji su bliski vlasti i da ćete sigurno, u šta je SRS sigurna, selektivno primenjivati ovaj zakon.
I to je jedan od razloga zbog kojih SRS u danu za glasanje neće moći da podrži ovaj predlog zakona.

Trideset i pet sekundi vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 15. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika, poslaničke grupe Napred Srbijo. Reč ima gospodin Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, samo ću jedan deo obrazloženja da pročitam, zašto je amandman koji su narodni poslanici poslaničke grupe Napred Srbijo - SNS predložili odbijen.
Kaže – amandman se ne prihvata zato što se njime nedovoljno precizno definišu zahtevi koje podnosilac prijave mora ispuniti da bi dobio sertifikat o akreditaciji.
Hajde da pogledamo taj član Predloga zakona, kako ga je to Vlada predložila. Kaže – sertifikat o akreditaciji se izdaje na određeno vreme u skladu sa pravilima akreditacije. U amandmanu piše – da se uverenje izdaje sa rokom važnosti od četiri godine.
Ko je sad ovde neprecizan? Vlada ili podnosioci amandmana? Koja su to pravila akreditacije? Ko ih utvrđuje? Zašto to zakon ne utvrđuje? Ne možete više podzakonskim aktima da vršite zakonodavne aktivnosti, ili će Savet da sedne, pa da utvrdi pravila akreditacije ili će Upravni odbor? Ko će da utvrdi ta pravila? Međunarodne propise? Hajde i njih, što ih niste pretočili u zakon, važeće? Ili, ako ta pravila već postoje, zašto nisu ubačeni ovde u zakon?
Isto tako, u Predlogu zakona ne piše šta kada istekne taj rok, pa čak, i ako je to po pravilima akreditacije. Kada mora da se podnese novi zahtev? Onog dana kada istekne, tada čeka rešenje da se proveri ponovo da li ispunjava uslove, ili, da preciziramo neki drugi rok, koliko pre isticanja samog sertifikata?
U svakom zakonodavstvu, ali baš u svakom, kada neki organ uprave, zavod ili bilo šta, ili čak ministarstvo, kada donosi pojedinačni upravni akt mora da postoji dostepenost u odlučivanju, da li je nekome povređeno neko pravo prilikom donošenja nekog određenog akta. U Predlogu zakona toga ovde nema.
Čini mi se da će i ovaj zakon, kao i mnogi drugi, da budu ocenjivani od strane Ustavnog suda. Vidim da mnogi odmahuju, savetnici ili šta su već, oko ministra, a kažem vam, da za ove godine koliko sam bio poslanik, sada je jedanaesta, naučio sam da zakoni kada nisu dobro definisani, kada nisu precizno uređeni, posle dve ili tri godine dolaze ponovo ovde u Skupštinu kao novi zakoni ili predlozi za izmene i dopune zakona. Po pravilu, oni koji sprovode zakon ili koji su zainteresovani u sprovođenju zakona pronađu slabe tačke, izigravaju zakon i zakonodavstvo Srbije.
Potpuno sam siguran da će ovaj zakon za godinu i po do dve dana ponovo da se nađe ovde u Skupštinskoj proceduri, da li kao potpuno nov ili kao izmene i dopune, ali sa ovakvim zakonom ako nameravate da usaglašavate zakonodavstvo sa zemljama EU, gde ne postoji još uvek uređena država u pravom smislu reči, onda je ovo izuzetno neozbiljno.