Da li još neko u skladu sa članom 286. želi reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju narodni poslanici Miloš Aligrudić i Arsen Đurić.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, povodom pretresa u pojedinostima druge tačke dnevnog reda, dakle Predloga zakona o akreditaciji, pored predstavnika predlagača magistra Mlađana Dinkića, potpredsednika Vlade i ministra ekonomije i regionalnog razvoja, i prof. dr Tomice Milosavljevića, ministra zdravlja, pozvala sam da sednici prisustvuje Jelena Popović, pomoćnik ministra ekonomije i regionalnog razvoja, i Biljana Tomić, viši savetnik u Ministarstvu zdravlja.
Nastavljamo rad.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O AKREDITACIJI (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Božidar Delić, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić, Milorad Buha, Dragan Stevanović, Milan Škrbić, Vjerica Radeta, Vladan Batić, Milorad Krstin i Dobrislav Prelić.
Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na naslov Predloga zakona amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Gospodin Oto Kišmarton želi reč.

Poštovane kolege, dame i gospodo, SNS je podnela veći broj amandmana na ovaj zakonski predlog u cilju da bude bolji i kako bi dobili bolji zakon. Dobili smo mišljenje Vlade i po njemu svi ti predlozi, ne samo SNS nego uopšte podneti predlozi za izmenu nekih članova ovog zakona, nisu dobri.
Pokušaću da bar građanima objasnim na čemu smo insistirali, šta smo našim amandmanima hteli izmeniti u ovom zakonskom predlogu. Mi iz SNS podneli smo amandman na naslov zakona. Ovaj zakonski predlog nosi naziv – Zakon o akreditaciji i taj naziv nam ne govori ništa o tome na šta se odnosi ovaj zakonski predlog.
Ako se kaže, recimo, sutra će se raspravljati o zakonu o akreditaciji teško da bi bez uvida u sadržaj zakona poslanici, novinari ili građani koji redovno plaćaju TV pretplatu mogli da znaju o čemu se radi u ovom zakonu, jer naziv – akreditacija ne upućuje na sadržaj ovog zakona. Ako recimo kažemo da će sutra biti rasprava zakona o vodama, zakonu o vazdušnom saobraćaju, zakonu o budžetu, to nas upućuje tačno na to o čemu će biti reči na Skupštini.
Naziv zakona o akreditaciji nas ne upućuje tačno u sadržaj ovog zakona, jer se pojam "akreditacije" pojavljuje u mnogim oblastima i u drugim propisima. U pitanju je jedan veoma opširan pojam i u vrlo širokoj upotrebi, koji nije pogodan kao deo bilo kakvog propisa.
Predlog SNS je svakako mnogo bolji od predloga Vlade i po nama ovaj zakon treba da ima naziv – zakon o kontroli kvaliteta proizvoda i usluga. Ovaj naziv nas upućuje na to na šta će da se odnosi ovaj zakon.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo poslanik Milorad Buha.
Gospodin Babić želi reč. Izvinite, gospodine Buha, samo trenutak.
Narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, pre dva dana na kraju rasprave u načelu o predlozima zakona o akreditaciji i zakona o zaštiti potrošača vi ste, gospodine ministre, namerno ili ne izrekli jednu neistinu ili napravili lapsus.
Da li zbog nepoznavanja tematike ili ne, vi ste kao jedini komentar na izlaganje svih poslaničkih grupa rekli da je zahtev jedne poslaničke grupe da se promeni naziv Predloga zakona o akreditaciji u zakon o kvalitetu neutemeljen, da je nepotreban. Mislili ste na poslaničku grupu Napred Srbijo SNS, jer je to jedna od naših najvećih zamerki na ovaj predlog zakona, o čemu smo govorili u načelu i pretočili u amandman o kojem je govorio gospodin Kišmarton Oto.
Zbog restriktivnog poslovnika o radu Narodne skupštine nisam mogao da odgovorim ili repliciram. Međutim, ministre Milosavljeviću, verovatno nas niste pratili sa dovoljno pažnje ili su vas pogrešno informisali, pošto ste dobar deo vremena proveli van sale, pa niste shvatili da je naš zahtev bio da se naziv zakona promeni u zakon o kontroli kvaliteta, a ne zakon o kvalitetu, kako ste interpretirali.
Razlika između ta dva pojma je ogromna i posmatrajući sam naziv zakon sasvim slobodno izvestioci Vlade RS mogli su da budu i ministri Obradović, ili gospodin Vuk Jeremić ili Bradić, jer se ne zna da li se pojam "akreditacije" odnosi na Zakon o visokom obrazovanju i visokoškolske ustanove ili se možda tiče imenovanja diplomatskih predstavnika u stranim državama, ili se tiče Zakona o informisanju. Da ne bi unosili dodatnu zabunu, ipak vas molim da usvojite amandman SNS i promenite naziv zakona u zakon o kontroli kvaliteta.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha. Reč ima gospodin Buha.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, u ime SRS podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o akreditaciji. Pre nego što pročitam i obrazložim suštinu amandmana moram pročitati član 1. Predloga zakona o akreditaciji. U članu 1. se kaže sledeće: Ovim zakonom uređuje se akreditacija, položaj i rad nacionalnog tela za akreditaciju RS, kao i druga pitanja od značaja za akreditaciju.
U svom amandmanu zatražio sam da se reč "akreditacija" zameni rečima "sistem i postupak akreditacije". To je čisto pravno-normativna dogradnja ovog člana, koja će daleko šire pojasniti sam sistem mera i postupak akreditacije.
Vlada je u obrazloženju odbila ovaj amandman. U obrazloženju se kaže sledeće – amandman se ne prihvata iz razloga što se predloženim amandmanom ne menja suština pojma akreditacije.
Moje amandmansko rešenje i predlog nije bio da menjam suštinu akreditacije, nego samo da pojasnim osnovne elemente i postupke akreditacije. Nažalost, Vlada je odbila ovaj amandman. Mislim da je pogrešila u svemu ovome. Trebalo je da prihvati ovaj amandman.

Na član 1. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Reč ima gospodin Oto Kišmarton.

Naša poslanička grupa je podnela amandman i na član 1, kako bi se na jasniji način definisalo pitanje koje se uređuje ovim zakonom.
Naime, pročitaću još jednom taj prvi član kako ga je Vlada predložila. Kaže: Ovim zakonom se uređuje akreditacija, položaj i rad nacionalnog tela za akreditaciju u Republici Srbiji, kao i druga pitanja od značaja za akreditaciju.
Naš predlog je da ovaj član glasi ovako: Ovim zakonom se uređuje osnivanje i nadležnost Agencije za kontrolu kvaliteta, uslovi koje moraju da ispunjavaju pravna i fizička lica koji vrše kontrolu kvaliteta proizvoda i usluga u prometu i usklađenosti sa standardima i postupak za izdavanje uverenja o ispunjenosti uslova za vršenje kontrole kvaliteta proizvoda i usluga u prometu i usklađenosti sa standardima.
Našoj poslaničkoj grupi i meni je mnogo bolje ovo od predloga Vlade. Predloženi tekst našeg amandmana na jasniji način definiše pitanja koja se uređuju ovim zakonom, da bi bilo razumljivo.
Takođe, amandmanom se predlaže da organ koji je nadležan za izdavanje uverenja i druge povezane poslove nazove Agencija za kontrolu kvaliteta. Upotreba reči "telo" u predlogu Vlade u nazivu ovog člana i drugim članovima predloga je očigledno posledica nerazumevanja pravnog položaja tog pravnog subjekta i pokušaj da se naziv odredi mehanički i netačnim prevođenjem izraza "akreditejšn badiz", koje je upotrebljeno u uredbi Saveta EU broj taj i taj. Taj izraz su pisci zakona preveli bukvalno kao "akreditaciono telo", umesto "akreditacioni organ" ili "ovlašćeni subjekat", što bi bio pravilni suštinski prevod i stvarno značenje izraza.
Naime, engleska reč "badi" je upotrebljena u tekstovima propisa za označavanje državnog organa, a ne tela. Kada se koristi za označavanje tela ili grupa, radi se o ljudskom telu ili mehaničkom telu. Neprimerenost i neprimenjivost naziva tela je očita i kod primera država engleskog govornog područja, jer u nazivima njihovih organa i javnih agencija nema reči "badi", što je jasan znak da ni u državi Srbiji ne treba da koristimo takav naziv.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Igor Bečić želi reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, u ime poslaničke grupe Napred Srbijo obrazložiću zašto je trebalo da prihvatite amandman na član 2. Predloga zakona.
Član 2. menja se i glasi: 1) Ocenjivanje usaglašenosti je svaka aktivnost kojom se utvrđuje da li su ispunjeni određeni zahtevi koji se odnose na proizvod, proces, uslugu, sistem ili osobu, utvrđeni propisima i standardima; 2) Ovlašćena organizacija je pravno lice koje ima važeće uverenje o osposobljenosti za vršenje ocenjivanja usaglašenosti i upisano je u Registar.
U članu 2. su određena značenje nekih izraza upotrebljenih u ovom predlogu. Potreba za određivanje značenja je nastala iz razloga što su upotrebljeni izrazi stranog porekla ili su, pak, izrazi kojih nema u srpskom, ni u stranim jezicima.
Istovremeno su objašnjenja značenja nerazumljiva do te mere da je bolje da se ni ne pominju. Takođe, vidimo da neke od tačaka nisu u skladu sa Ustavom. SNS je u narednim amandmanima te postupke i pojmove uredila na način koji je razumljiv u toj meri da posebno tumačenje i određivanje značenja nije ni potrebno. Ako predstavnik predlagača ne veruje da su ove odredbe nerazumljive, predlažemo da poslanicima saopšti njihov sadržaj, bez čitanja i objasni ih po značenju.
Amandmanom se predlaže i utvrđivanje značenje pojedinih izraza koje je potrebno zarad lakše primene zakona i razumljivosti pojedinih odredbi. Primer nerazumljivost je i tačka 1) do te mere da razloge ne treba objašnjavati.
Takođe, mislimo da je nepotrebno tačkom 4) objašnjavati kompetentnost, a u stvari je potvrđena sposobnost.
Primer potpune konfuzije zbog nepotrebnog, a istovremeno korišćenja više reči stranog porekla je i tačka 2), gde se istovremeno koriste reči "sertifikat, akreditacija i kompetentnost". Tom odredbom se objašnjava sertifikat o akreditaciji, koji je dokument koji se izdaje telu koje nije kompetentno, što je toliko nakaradna jezička konstrukcija, da pisci ovog predloga zaista nemaju čime da se ponose.
Ali, imaju čega da se stide. U prevodu na klasični i jasni srpski jezik, ta reč sertifikat je uverenje o ispunjenosti uslova za obavljanje ocenjivanja usaglašenosti, koje se izdaje pravnom ili fizičkom licu koje je ispunilo propisane uslove.
Primer nesaglasnosti sa Ustavom je i tačka 5), kojom se objašnjava da pravila donosi tzv. akreditaciono telo. Tim pravilima propisuje svoje nadležnosti i prava i obaveze stranaka u upravnim postupcima koje sama vodi, što je u suprotnosti sa načelom podele vlasti iz člana 4. Ustava i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava.
Ništa bolje nije ni sa tačkom 7), u kojoj se propisuje da ovlašćenje može da se da i licu i delu pravnog lica, iako je opštepoznato da deo pravnog lica ne može biti samostalni nosilac prava i obaveza.
Takođe je činjenica da se amandmani odbijaju, i to u obrazloženju odbijanja ovog amandmana se vidi da se ne ulazi u suštinu predloženih amandmana.