Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo popodnevni rad.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O ZAŠTITI POTROŠAČA (pojedinosti)
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je predsednica Narodne skupštine, gospođa Slavica Đukić-Dejanović, povodom pretresa u pojedinostima, pored predstavnika predlagača, Slobodana Milosavljevića, ministra trgovine i usluga, Tomice Milosavljevića, ministra zdravlja, Milutina Mrkonjića, ministra za infrastrukturu, pozvala da sednici prisustvuje i Ljiljana Stanković, Dušan Protić i Nebojša Lazarević, pomoćnici ministra trgovine i usluga.
Primili ste amandmane koji su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Nataša Jovanović, Čedomir Jovanović, Zoran Ostojić, Kenan Hajdarević, Ivan Andrić, Judita Popović, Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Božidar Delić, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Donka Banović, Milica Vojić Marković, Milan Dimitrijević, Nikola Lazić, Marina Toman, Milorad Buha, Dragan Stevanović, Tomislav Ljubenović, Zoran Krasić, Dragan Živkov, Dobrislav Prelić, Dejan Mirović, Radiša Ilić, Vladan Jeremić, Boris Aleksić, Vesna Marić, Vjerica Radeta, Aleksandar Martinović, Zoran Popović, Vitomir Plužarević, Lidija Vukićević, Momir Marković, Milan M. Nikolić, Ljubiša Petković, Aleksandra Janković i Aleksandar Pejčić.
Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pre prelaska na pretres Predloga zakona, podsećam vas da je narodni poslanik Vladan Jeremić pisanim putem povukao amandman na član 86. Predloga zakona.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović. Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Zoran Ostojić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, koristiću vreme poslaničke grupe, hoću samo da primetim da se nastavlja degradacija parlamenta. Odbor nije zasedao o amandmanima. Vi ste pročitali ovlašćene predstavnike Vlade, tu je gospodin Tomica Milosavljević, što nije sporno, ali složićete se da to nije prava osoba koja može da brani ovaj zakon, posebno u ovom detaljnom delu kada su u pitanju amandmani.
Zaista ne mogu da razumem, ako ste promenili Poslovnik i rekli kao sad da će težište rada biti na odborima, onda se odbor ne sastane jer nema kvoruma, a promenili ste Poslovnik tako da imate većinu, tako da kvoruma nije bilo zbog vas. Čak sam i ja došao iz opozicije, ali nisam bio dovoljan da dam kvorum.
Zaista mislim da ovo nema smisla. Ovo je važan zakon. Ovo se tiče svih građana, i maloletnih, jer su i oni potrošači. Sedi nam ministar zdravlja. Ne znam šta bi tu radio ministar Mrkonjić. Nema ministra Milosavljevića, koga je predsednik partije kritikovao na Glavnom odboru, da li je on sad u nemilosti, u svakom slučaju, degradacija parlamenta od vladajuće većine se nastavlja, a nama jutros gospođa Nada Kolundžija, koje nema, kaže kako nije lepo da mediji izmišljaju, i izmišljaju stvarno, da uzimamo nekakve pare, i to kaže tek danas kada se gospodin Mićunović pojavio na tom spisku, a do tada nije reagovala.
Sve je ovo što se dešava i što sam rekao apsolutno ne doprinosi ugledu ovog doma, niti da popravimo zakone. Ne ulazim u to što je Vlada odbila sve amandmane opozicije, posebno one amandmane koje su tražila udruženja potrošača, ali sada samo pričam o proceduri. Biće prilike da gospodinu Milosavljeviću objasnimo o potrošačkim kreditima. Videćemo šta će on reći zašto to Vlada nije prihvatila, ali zaista protestujem zbog ovakvog ponižavanja parlamenta.

Hvala, gospodine Ostojiću. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Čedomir Jovanović, Zoran Ostojić, Kenan Hajdarević, Ivan Andrić i Judita Popović. Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Zoran Ostojić.

Član 4. uvodi u zakon ono što smo mi kasnijim amandmanom, o kojem ću govoriti kada za to dođe vreme, želeli da postignemo, a to je da ubacimo glavu o potrošačkim kreditima, odnosno da ispoštujemo do kraja evropske direktive.
Nemušto objašnjenje koje nam je dato i na Odboru i prošli put u načelnoj raspravi od gospodina Milosavljevića, koga ovde nema, za nas je neprihvatljivo. Smatramo da Narodna banka treba da radi svoj posao, a to je kontrola rada banaka, kada su u pitanju potrošači koji uzimaju potrošačke kredite, bilo od banaka, bilo od trgovinskih lanaca, bilo od proizvođača. Mislimo da ta materija mora da se nađe u ovom zakonu.
Za nas nije prihvatljivo objašnjenje da će to biti regulisano zakonom koji sprema Narodna banka. Praksa, evropske direktive i konvencije kažu da su ljudi koji uzimaju kredite od bilo koga, finansijskih institucija ili trgovine – potrošači, i zato je njima mesto u ovom zakonu. Zakon treba da reguliše da možete da vratite robu u roku od 15 dana bez objašnjenja; i novac je roba, a kamata njena cena, i tako, ta roba i pravo potrošača u tom segmentu treba da budu rešeni ovim zakonom. Zato je ovaj amandman kojim predlažemo uvođenje tog poglavlja koje dolazi kasnije.
Pošto niste prihvatili ovaj amandman, pošto je Vlada prihvatila samo dva neka tehnička amandmana, jasno je da nećete prihvatiti ni onaj o celoj glavi, koja govori o potrošačkim kreditima. Osećam se malo glupo da to pitam ministra Tomicu Milosavljevića, zašto niste prihvatili?
Zamislite sutra, gospodine Novakoviću, podlegnete ucenama Javnog servisa da uzme para koliko mu treba iz budžeta, a nema prenosa. Zamislite kakva će to rasprava biti, sedi ministar koji objektivno nema veze sa materijom - ovo pričam zbog gledalaca, ne zbog vas ili gospodina Milosavljevića, njemu svaka čast kad sedi ovde - ali ako nema prenosa stvarno ćemo se osećati prilično neprijatno ako se to desi. Ovako se osećamo neprijatno.
Znači, kada sebe ne poštujemo kao parlament džaba će nas neko poštovati. Pisaće se o tome što je gospođa Kolundžija danas protestovala, a neće se pisati, recimo, o prenoćištu Vuka Jeremića od 750 dolara, koje mu je omiljeno, ne znam ni kako se zove hotel ni šta se to za doručak ili večeru dobija, ali prosto ovo što se radi na dobro neće da izađe po institucije u Srbiji.

Iskorišćeno je minut i dvadeset sekundi  vremena ovlašćenog predstavnika.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Čedomir Jovanović, Zoran Ostojić, Kenan Hajdarević, Ivan Andrić i Judita Popović. Da li neko želi reč? Reč ima gospođa Judita Popović.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, htela bih da vas podsetim na jednu činjenicu, a to da je ovaj zakon o potrošačima stigao u Skupštinu da bi se raspravljalo po hitnom postupku.
Dakle, opet se žurilo sa ovim zakonom i danas kada raspravljamo u pojedinostima o amandmanima koji su podneti da se ovaj zakon poboljša, dešava se to da nam ne dođe nadležni ministar, ministar koji bi trebalo da brani stavove Vlade u vezi sa ovim zakonom, pogotovo stavove u vezi sa podnetim amandmanima, nego nam je prisutan ministar zdravlja.
Dozvolićete, zaista cenim ministra zdravlja, cenim tu funkciju i pretpostavljam da je čovek veoma stručan u tom svom zvanju. Međutim, ipak se radi o jednoj specifičnoj materiji, kao što je trgovina, odnosno prava potrošača, što je ipak malo dalje od onoga što je u nadležnosti ministra zdravlja.
Zašto je bitno da bude jedno stručno lice ovde prisutno, jedno stručno lice koje ima određene nadležnosti u vezi sa temom potrošača? Bitno je iz tog razloga što ovi amandmani koje smo podneli mi poslanici iz LDP ukazuju na suštinski problem Predloga zakona što se izostavljaju veoma važne oblasti, kao što su potrošački krediti, daleko šire od običnih bankarskih kredita.
Izostavlja se i jedan deo, jedan segment potrošnje koji se tiče onih opštih ekonomskih usluga, kao što su telekomunikacije, električna energija, gas, komunalije i slično, od izuzetnog značaja za egzistenciju građana.
Dakle, te dve oblasti su izostavljene, pa se onda postavlja pitanje čemu uopšte ovaj zakon, čemu tolika žurba sa ovim zakonom?
Naši amandmani se odnose na te oblasti, da se amandmanima poboljša sadržina zakona, da se reguliše oblast tih kredita, kao i oblast tih specifičnih usluga od izuzetnog društvenog značaja.
Zašto je to bitno? Bitno je iz tog razloga (jer)što današnji građanin Srbije i te kako zavisi od potrošačkih kredita, ne striktno od bankarskih kredita, nego od potrošačkih kredita, preko kojih može da ostvari tu svoju egzistenciju. Bez kredita, sa ovakvom kupovnom moći kojom raspolažu građani, teško da će moći uopšte da preguraju ovu jesen i zimu i predstojeće godine tranzicije, s obzirom na to da je Srbija još uvek zemlja u tranziciji.
Što se tiče ovih specifičnih usluga od opšteg ekonomskog značaja, mislim da možemo da se saglasimo oko toga da su monopoli ti koji i te kako ugrožavaju pružanje tih usluga i pravu zaštitu potrošača. Iz tog razloga mi iz LDP smo već u raspravi u načelu istakli da smo spremni da podržimo zakon u slučaju da se našim amandmanima udovolji, odnosno prihvate naši amandmani u pogledu ova dva suštinska predloga naše stranke.
Međutim, ne možemo zakon podržati ukoliko se amandmani ne usvoje. Očigledno mišljenje Vlade je bilo da se naši amandmani ne usvoje. Dakle, zakon će ostati u prvobitnom izdanju kako je izgledao.
U raspravi u načelu ministar se izjašnjavao o tome zašto smatra da je ovakav predlog zakona, kakav je predat, sasvim dovoljan, sasvim korektan i zašto se toliko žurilo sa zakonom, a da se nije sačekalo mišljenje NBS, odnosno nije se u pravom smislu sarađivalo sa NBS u vezi sa potrošačkim kreditima. Navodno, nisu mogli da se dogovore oko toga kada će NBS da uzme u razmatranje potrošačke kredite i nisu mogli da se dogovore da sednu određena ovlašćena lica i sačine zajedničke predloge u vezi sa regulisanjem potrošačkih kredita.
Podsetila bih vas da je NBS institucija ove države Srbije, da je Vlada Srbije jedna grana vlasti ove Srbije. Ko će sarađivati ako ne ministri iz Vlade i ljudi iz NBS? Šta možemo da očekujemo od bilo koga u ovoj državi ukoliko ne možemo da postignemo da sarađuju guverner i ministri? Dozvolićete da je jako bitno da sarađuju i jedan i drugi ako je predmet – zakon o potrošačima, a ako je sadržina tog zakona od tolikog izuzetnog značaja po svakog građanina Srbije.
Stoga smatramo da je zaista neozbiljno pustiti ovakav jedan zakon po hitnoj proceduri. Neozbiljno je na ovaj način da se pristupa radu na ovom zakonu kako je to Vlada uradila i njen resorni ministar, ministar trgovine.
Ne možemo da se zadovoljimo činjenicom da će eventualno NBS da pristupi izradi predloga zakona u vezi sa potrošačkim kreditima i da će pri tome da vodi računa da ih saglasi sa opštim principima ovog zakona o zaštiti potrošača. Mislim da je to samo jedno obećanje, a mislim da je zaista dovoljno obećanja dato građanima Srbije u vezi sa svim i svačim i da ova Vlada nema više toliko kredita da građani poveruju u jedno obično obećanje.
Htela bih da vas podsetim i na činjenicu da je 2008. godine dozvoljen uvoz enormne količine mleka u prahu. Na hiljade tona mleka u prahu je uvezeno. Za posledicu to je imalo nestašicu mleka 2010. godine. Šta se onda dešava? Opet su ti potrošači mleka najviše ugroženi, a to je opet resor ministra trgovine, a bio je resor tadašnjeg ministra poljoprivrede.
Evo kako se to u stvari kod nas rešava, bilo koji problem koji se pojavi. Ad hok se rešava. Rešava se tako što se određeni parcijalni interesi forsiraju, pa ukoliko ti interesi na kraju dovedu do kolapsa tržišta niko nije odgovoran, niko nije kriv, a kada mi iz LDP insistiramo na tome da se zaštiti potrošača pristupi ozbiljno i odgovorno, u tom slučaju ministar trgovine se ne pojavi u raspravi u pojedinostima, a zakon se na brzaka raspravi. Na kraju će verovatno da se usvoji.
To je normalno. To je demokratska procedura da većina ima uvek moć. Nažalost, kod nas se i taj osnovni demokratski princip tako nakaradno tumači. Bitno je samo da ima većina, a ne koja je sadržina tog propisa koji je većina izglasala.

Iskorišćeno je sedam minuta i 25 sekundi vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima gospođa Jorgovanka Tabaković.

Vreme koje budem prekoračila po amandmanu ćete odbiti od vremena ovlašćenog, a ne od vremena poslaničke grupe.
Prvi amandman koji smo podneli na zakon o zaštiti potrošača smatramo suštinskim. S obzirom na to da se ovaj zakon zove - zakon o zaštiti potrošača, nama se nije dopala definicija koju ste vi dali u zakonu, ne zato što nam se ne dopada predlagač ili bilo šta, nego zato što je u tački 25) šteta koju potrošač trpi zbog određenog ponašanja proizvođača, odnosno prodavca ovako definisana – šteta jeste (čitam zakonsko rešenje), u smislu odredbi ovog zakona kojima se uređuje odgovornost proizvođača stvari sa nedostatkom, posledica koja nastaje smrću ili telesnom povredom, kao i posledica nastala uništenjem ili oštećenjem nekog dela imovine kojeg oštećeni obično koristi za ličnu upotrebu ili potrošnju.
Naš amandman kaže da bi se ta tačka 25) morala promeniti i da sada glasi onako kako glasi u članu 155. Zakona o obligacionim odnosima – da je šteta umanjenje nečije imovine (obična šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist), kao i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha (nematerijalna šteta).
Uži pojam koji vi u zakonu koristite, definišete i na njemu zasnivate sve ostalo što zakon tretira je, prvo, uži pojam koji nije ni u jednom drugom zakonu upotrebljen i koji se ne može odrediti.
Kažite mi, molim vas, ko će da odredi šta to obično potrošač koristi kao svoju imovinu za ličnu upotrebu ili potrošnju? Koja je preciznost zakona koji upotrebljava atribut – obično koristi. Nešto obično koristim za ličnu potrošnju. Vi imate sasvim drugačije navike, vaspitanje, kulturu itd.
Da li je to opšte pravilo da vi čoveka, građanina, potrošača, onoga ko dođe na neki šalter ili treba da ostvari neko pravo, tretirate ping-pong lopticom, gde uvek odgovornost sa sebe prevaljujete na nekog drugog ko treba da uredi kriterijum, da protumači pravilo, da odredi šta precizno znači pojam, i to nije slučaj samo u ovom zakonu, ali je u ovom zakonu nedopustivo.
Ovaj zakon nije zakon o zaštiti prodavaca koji prodaju robu sa nedostatkom. Ovo je zakon o zaštiti potrošača koji trpe štetu i ta šteta mora da bude definisana u skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima da bi mogla da bude potraživana u nekom sudskom postupku i da bi mogla da bude nadoknađena.
Koja je inače svrha ovog zakona? Zakon o obligacionim odnosima je opšti zakon. Po ocenama svih, jedan od boljih zakona koji imamo. Ovo je leks specijalis zakon. On će ovakvim užim pojmom definisanja štete na štetu potrošača dovoditi u pitanje, derogirati, kažete vi pravnici, ovaj opšti zakon, gde čovek ima pravo da potražuje štetu, precizno definisanu kada ona nastane.
Na primer, ponoviću iz kasnih sati iznetu situaciju iz rasprave u načelu. Čovek kupi električni šporet i unese ga u porodičnu zgradu u kojoj ima četiri stana. Žive još tri odvojena domaćinstva, dva brata, još jedna sestra i taj čovek sa porodicom. Zbog neispravnosti proizvoda izgori instalacija u čitavoj kući. Da li će se ovaj električni šporet tretirati kao stvar koja služi za njegovu ličnu upotrebu, obična ili neobična? Da li će se tretirati kao stvar koja služi za zajedničku upotrebu i da li će on moći da potražuje štetu, on kao kupac u svoje ime i svih ostalih ili će samo moći da potražuje štetu koja je nastala delom, odnosno u njegovom stanu, ali to nije sveukupna šteta?
Ne govorim, a treba govoriti o onom delu nematerijalne štete, straha i izmakle koristi. Na primer, čovek se bavi nečim što je vezano za rad instalacija ili radi na računaru, izgubio je dva bitna angažmana što nije mogao da završi neki rad koji je vezan za rad na računaru, a izgorela instalacija.
Postoje zakoni, draga moja gospodo, čije se mane, mane u smislu nesavršenog definisanja propusta da se nešto precizno odredi, ne vide odmah. Zato je mnogo nas juče na zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu manje primedbi stavljalo na onaj deo koji je govorio o fiskalnoj odgovornosti, jer ćemo tek videti kako te opisne ocene ispravnog vođenja fiskalne politike treba u praksi da se primene. Ali, ima zakona, kao ovaj, čiji su nedostaci vidljivi u trenutku donošenja.
I ova vrsta neodređenosti nije samo odraz površnosti. Ne mogu da nađem nežniju reč za ono, kao na primer, nedefinisan rok u zakonu. Ko definiše obično koristi, a ne kaže šta to znači – obično. Obično u gradu Novom Sadu ili obično na Kosovu, ili obično u mom Vučitrnu. Šta je to obično?
Nije to površnost, to je upravo praksa da ne omogućite onima u čije ime, navodno, donosite zakon da ostvari svoje pravo naknade štete nečinjenjem, nesavesnim činjenjem ili nečasnim radnjama koje prodavac učini nekom od nas kao potrošaču. Zaista ne vidim razlog da se uvek štiti neko drugi, nego onaj u čije ime i za čiju dobrobit sve radimo. Molim vas još jednom da razmislite o usvajanju amandmana koji smo podneli.

Pet minuta vremena ovlašćenog predstavnika. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podnela narodni poslanik Lidija Dimitrijević. Da li neko želi reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, problem koji se godinama unazad provlači i koji je u najvećoj meri doprineo ogromnom rastu javne potrošnje u Srbiji jeste osnivanje raznih tela – agencija, komisija i saveta.
Govorili smo više puta da se radi o dupliranju nadležnosti, o stvaranju organa sa prevelikim brojem zaposlenih. Meni je to juče bilo zamereno, ali sama ta reakcija znači da sam bila u pravu i da to jeste tako.
Umesto da se svi poslovi obavljaju u okviru pojedinih sektora nadležnih ministarstava, formiraju se novi, paralelni organi, uz obrazloženje da je neophodno osnovati baš to nezavisno telo, najčešće jer se time ispunjava neki zahtev koji je EU postavila pred Srbiju na putu ka pridruživanju. To nezavisno telo onda ima direktora, zamenika direktora, više rukovodilaca sektora, upravni i nadzorni odbor i, kada sve to sagledate, shvatite koliko puno novca iz budžeta je potrebno za postojanje takvog tela.
Neću sada govoriti ono što sam ranije već rekla, a odnosi se na ogromne iznose koje su na ime zarada i naknada isplaćivani rukovodiocima ovih tela. Kada god smo, prilikom osnivanja neke javne agencije govorili da Ustav Republike Srbije ne poznaje takav organ, ili organizaciju, opet je odgovor bio EU i njeni standardi.
Zbog toga što javne agencije ne priznaju Ustav, one ne mogu biti nadležni organ. Na osnovu toga je podnet ovaj amandman kojim je predviđeno da se iz definicije nadležnog organa briše javna agencija, tako kao nadležni organ, u čijem je delokrugu preduzimanje odgovarajućih mera za zaštitu potrošača u vezi sa pružanjem usluga od opšteg interesa, u skladu sa ovlašćenima utvrđenim ovim i drugim zakonima, ostaje ministarstvo, koje je definisano kao nadležni organ Ustavom Republike Srbije.