Gospodine Novakoviću, dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji sam napisala na prethodni član i podnela kao poslanik SRS mogu sa dosta argumenata da obrazložim.
Razgovarala sam o tome i sa saradnicima ministra, međutim, uopšte neću ovo vreme da koristim da pričam o tom amandmanu koji, kako sam razumela, nije prihvaćen samo zato što se nismo složili oko terminološkog pristupa oko toga šta su manipulativni troškovi. To je bio razlog što sam bila odsutna kada ste me prozvali da govorim o tom svom amandmanu.
Govoriću vam o onome sa čime smo danas započeli sednicu. Naime, gospodine ministre Tomice Milosavljeviću, pošto ste ovlašćeni za ovu tačku dnevnog reda, ovo što ću reći se tiče i vas i čitave srpske javnosti, i svetske, a ovo što držim u ruci ću vam uručiti kada ustanem i dođem do vas posle izlaganja, a to je ono što ste tražili kao informaciju interesujući se kako smo obavešteni, kako sam jutros dobila za stolom predsedavajućeg odgovor koji vam je dostavila Kancelarija za saradnju sa tzv. Haškim tribunalom i koju sam prosledila i pravnom savetniku dr Vojislava Šešelja, gospodinu Borisu Aleksiću, i šefu njegovog tima koji pomaže u odbrani, gospodinu Zoranu Krasiću.
Ovo što ću da vam uručim je izveštaj od preko 60 strana kardiologa lekara sa VMA dr Zdravka Mijailovića, koji je u oktobru 2009. godine, a videćete da je to kardiološka evaluacija Šešelj Vojislav, koju je naš predsednik prihvatio i na kraju napisao da je saglasan sa ovim što je tada dr Zdravko Mijailović uradio.
To zbog toga što je danas, godinu dana posle pisanja ovog izveštaja, predsedniku naše stranke, a mi smo otpočeli i videli ste i čitava javnost da smo se ovim parolama obratili, koje stoje na poslaničkim klupama SRS, celoj Srbiji i vama kao predsedavajućem - zaustavite ubijanje Vojislava Šešelja u Hagu, zato što je danas, dakle, pre nekoliko sati, naš predsednik iz haškog kazamata opet odvođen u bolnicu i nad njim je intervenisala, sada ne znam do detalja te podatke, ali bićemo, koliko u toku dana gospodin Aleksić, svakako kao njegov pravni savetnik, obavešteni o tome, izvršena nekakva intervencija u smislu da mu se traži neki drugi lek ili se menja i tako dalje.
Mi smo vam objasnili, i mi koji smo laici za medicinu znamo, u takvim lutanjima i u traženju navodno načina da se nekome pomogne to je već pokušaj ubistva, jer to što oni konstantno rade i kakve eksperimente vrše nad njim, dajući mu terapiju koja nije adekvatna za njegovo zdravstveno stanje i tegobe nije ništa drugo nego pokušaj ubistva. Mi očekujemo ….
(PREDSEDAVAJUĆI: Izvinite, gospođice Jovanović, grubo ću prekršiti Poslovnik ako vas posle tri i po minuta ne zamolim, bez obzira na ozbiljnost situacije koju potpuno razumem, to je ipak obaveza iz Poslovnika, da se vratimo na temu. Tako da vas molim da slobodno predate taj materijal, ali...)
Gospodine Novakoviću, rekla sam vam na početku, iako imam mnogo argumenata da obrazložim amandman, koji je trebalo Vlada da prihvati, na član 83, kao i na član 84. gospodina Prelića, da o tome neću da govorim, ali završiću ovo svoje izlaganje.
Mislim da i vi, pre svega kao advokat i kao pravnik, razumete o čemu pričam i činjenicu, a čime je jutros krenuo gospodin Boris Aleksić postavljanjem pitanja, da su prekršene sve međunarodne konvencije o zaštiti slobode i prava čoveka, Konvencija o ljudskim pravima uopšte.
Na kraju ovog svog izlaganja, izvinjavam se što govorim o ovome, ali mislim da je ovo važno, jer Vojislav Šešelj, predsednik SRS, nije samo predsednik srpskih radikala, nije neko koga Srbija čeka da se vrati posle osam godina tamnovanja u otadžbinu, on je građanin Srbije koji je kao sužanj i kao neko ko je osam godina, što bi se reklo, na pravdi boga bez ikakvih valjanih dokaza tamo, a proces mu nije završen, izložen takvoj torturi o kojoj mi govorimo, alarmiramo.
