Dame i gospodo narodni poslanici, da je vladajuća većina iskrena u nameri da se osude zličini počinjeni nad Srbima, onda sigurno ne bi pre nešto više od pola godine usvajali onu deklaraciju kojom su Srbe proglasili genocidnim narodom.
Uz to, danas biste prihvatili predlog SRS da se raspravlja i da se usvoji rezolucija o osudi genocida nad Srbima, Romima i Jevrejima u klerofašističkoj NDH. Prosto je neverovatno da vam je ta tema jutros smetala i da niste prihvatili da se stavi na dnevni red.
Ova deklaracija o osudi zločina učinjenih nad pripadnicima srpskog naroda i građanima Srbije, a tako ste je i nazvali, predstavlja samo ruganje žrtvama srpskog naroda. Tadićev režim iz dana u dan ponižava Srbiju i gazi dostojanstvo srpskog naroda i svih ostalih građana koji žive u Srbiji, u skladu sa naslovom deklaracije o kojoj danas raspravljamo.
Dve najveće tragedije kojima je kumovao Tadićev režim su ona ad hok promena rezolucije o KiM i usvajanje sramne Deklaracije o Srebrenici, u kojoj ste srpski narod proglasili genocidnim.
Pre dva dana ste vi iz režima, uz najveće moguće počasti, ali i uz ozbiljne mere opreza, ugostili u Srbiji, u Beogradu ženu Bila Klintona. Još jedanput ste na taj način ponizili sopstveni narod i sopstvenu državu. Tadićev režim je zvanično pružio alibi američkoj administraciji za bombardovanje Srbije, ubijanje civila i otimanje KiM. Zato u ovoj deklaraciji nema osude za žrtve zločinačke NATO agresije i to je takođe vaša velika sramota.
Dobra saradnja sa američkom administracijom jasno pokazuje da je marionetska vlast pristala da, korak po korak, prihvati nezavisnost KiM. Tadić je zgazio prava srpskog naroda, odbacio činjenice i oslobodio Zapad svake odgovornosti za počinjene zločine, počev od onog najtežeg – zločina protiv mira, rasturanja Jugoslavije i agresije na Srbiju.
Učinio je sve da realizuje zapadnu propagandu, da utemelji simbol srpskog zla prihvatanjem Deklaracije o Srebrenici i proglašavanjem srpskog naroda za genocidan, odustajanjem od KiM i spremnošću da faktički prizna ovu lažnu državu.
Pre više od pola godine ste, udovoljavajući željama predsednika Turske i pod uticajem muslimanske propagande, pogazili slobodarsku tradiciju srpskog naroda i Srbima naneli nesagledivu istorijsku štetu proglašavajući nas genocidnim narodom.
Mi srpski radikali smo vas upozoravali i pokušali argumentima da vas ubedimo da ne usvajate tu deklaraciju, jer ona nema osnova ni u činjeničnom stanju, a ni u međunarodnom pravu.
Podsećam vas, dame i gospodo, da u smislu člana 2. Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, genocidom se smatra ubistvo članova grupe, teška povreda fizičkog ili mentalnog integriteta članova grupe i namerno podvrgavanje grupe životnim uslovima koji treba da dovedu do njenog potpunog ili delimičnog uništenja, mere uperene na sprečavanje rađanja u okviru grupe, prinudno premeštanje dece iz jedne grupe u druge, ako su ova dela učinjena u nameri potpunog ili delimičnog uništenja jedne nacionalne, etničke, rasne ili verske grupe kao takve.
Zločin koji se desio u Srebrenici i o kojem još uvek nije utvrđena istina, ni na koji način se ne može podvesti pod ovu definiciju, i čak i da su svi Muslimani u Srebrenici bili pobijeni, ne bi se moglo govoriti o genocidu jer je Srebrenica bila samo jedna od opština u BiH.
Ovo je pred Međunarodnim sudom u Hagu bilo veoma lako dokazati i odbraniti, ali, nažalost, interese srpskog naroda zastupao je, dobro je poznato, Radoslav Stojanović, kojem je do interesa srpskog naroda stalo kao do lanjskog snega. To je takođe opštepoznata činjenica u Srbiji. On je jednostavno prihvatio presudu, a od strane režima u Srbiji je dočekan kao heroj koji je navodno spasao Srbiju od direktne optužbe za genocid u Srebrenici.
Upozoravali smo vas i krajem marta, kada ste doneli Deklaraciju o Srebrenici, da su već tada bile jasne namere zapadnih sila da se na osnovu takve odluke Srbija zapravo odrekne KiM i da se stvore uslovi za uništavanje Republike Srpske. Nažalost, bili smo u pravu.
Menjanjem teksta Rezolucije u UN i prihvatanjem pregovora, kako sve češće govorite, o tehničkim pitanjima, vi ste praktično priznali lažnu državu Kosovo. Tadićeva priča da Srbija nikada neće priznati Kosovo je prazna priča. Vi dobro znate da niko od Srbije ne traži da to učini "de jure" već "de fakto", a to je upravo ono što je Tadić uradio i što i dalje radi.
Prisetimo se i poniženja koje je srpski narod doživeo Tadićevim izvinjavanjima za šta god mu je ko tražio, a nažalost i za više od toga. Kada smo govorili o Deklaraciji o Srebrenici, pitali smo vas ko će se izviniti Srbima za zločine počinjene nad našim narodom i napomenuli smo, između ostalog, tuzlansku kolonu. Odgovor smo dobili pre nekoliko dana.
Naime, reformisano pravosuđe, pominjano je to danas, ali vredi da se ponovi, pokazalo je svoje pravo lice. Sudsko veće Siniše Važića ukinulo je presudu Iliji Jurišiću, koji je bio osuđen na 12 godina zatvora za ratne zločine nad kolonom pripadnika JNA u Tuzli 15. maja 1992. godine.
Interesantno je da je Vojno tužilaštvo svojevremeno teretilo Jurišića za 200 žrtava u tuzlanskoj koloni, a da je Specijalno tužilaštvo za ratne zločine optužnicu preinačilo za samo 50 žrtava. Ovom režimskom tužilaštvu ništa nisu značile ni žrtve, ni činjenica da je posle napada na tuzlansku kolonu iz Tuzle proterano 130 hiljada Srba.
To je isto ono tužilaštvo koje namerno nije znalo da napiše optužnicu protiv Ejupa Ganića, kojeg je sud u Londonu oslobodio zbog napada na kolonu JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu. Podsećamo da je za oba ova slučaja intervenisao Haris Silajdžić, tako što je, mediji su nas obavestili, pisao o tome Borisu Tadiću, koji je i ovaj put prekršio Ustav, umešao se u ono za šta nije nadležan. Verovatno zato što mu je Silajdžić zapretio da neće doći u posetu Srbiji ako Jurišić ne bude na slobodi.
Nažalost, kada je tzv. reforma pravosuđa u pitanju, bili smo u pravu. Slučaj Ilije Jurišića pokazuje da je pravosudni sistem u službi režima. Dok Silajdžić neće u Srbiju, dok je Jurišić u pritvoru, Tadić ponizno saopštava Hilari Klinton da će Srbija tražiti gen. Mladića i kad Haški tribunal prestane sa radom. Sramota, gospodine Borise Tadiću, ali na sreću, želja da uhapsiš generala neće ti se ispuniti.
Kako nas mediji obaveštavaju, Tadić nije završio sa ponižavanjem Srbije. Vidimo da ga Ivo Josipović sve češće poziva da dođe u Vukovar, da se izvini za zločin u Ovčari. Sličnu poruku mu šalje i Hašim Tači. On, naravno, traži da se Tadić izvini za šiptarske žrtve na KiM.
Uradiće to Boris, ne sumnjamo, opet će pokazati da je čovek bez političkog morala i odgovornosti i da nema nameru da štiti srpske nacionalne interese i da čuva dostojanstvo države. Uostalom, on ne čuva ni državne granice, iako ga na to obavezuje i Ustav i zakletva koju je položio pred Narodnom skupštinom.
Gospođa Nada Kolundžija je juče u medijima i danas ovde pozivala narodne poslanike i očekivala da, kako je rekla, ova rasprava ne bude politička, što je prosto neverovatno. Zar je moguće da ova deklaracija nije politička? Mi tvrdimo da jeste. Ovo je zapravo plod štetočinske proevropske i pronatovske politike režima Borisa Tadića.
Moramo podsetiti javnost da je Tadić 11. jula ove godine bio u Potočarima da se, kako je on izjavio, pokloni žrtvama, ali zato na Petrovdan, 12. jula, nije otišao u Bratunac. Bratunačke žrtve, dame i gospodo, jesu srpske žrtve, a to Tadića ne interesuje, a nažalost, očigledno je, ni vas iz vladajuće većine u parlamentu.
Vi i danas pokazujete da ste samo njegovi podanici, a ne predstavnici naroda koji vas je doveo u parlament. Zato je ova deklaracija farsa, licemerstvo i zamajavanje naroda.
Mi srpski radikali za ovo nećemo glasati, a i vas pozivamo da otkažete poslušnost diktatoru i da shvatite da je Tadićev režim pogubnom prozapadnom politikom ugrozio vitalne državne i nacionalne interese i bacio Srbiju na kolena.
Naravno, nemamo mi iluziju, znamo mi da vi nećete da prihvatite naše argumente, vi samo pokazujete da ste deo režima koji ne može da saoseća sa žrtvama sopstvenog naroda. To nas ne čudi. Vi, uostalom, pokazujete da vam nije stalo ni do osnovnih ljudskih prava živih Srba.
Vi ste očigledno spremni da saučestvujete i u ubijanju Vojislava Šešelja u Hagu jer ne reagujete na naše svakodnevne apele da ne dozvolite još jednu srpsku žrtvu u tom zločinačkom tzv. sudu. Vi ne da niste spremni da pomognete, već demonstrirate silu i ne dozvoljavate poslanicima SRS da ovde mirno izražavamo protest tako što držimo transparent i upozoravamo javnost da nam u Hagu ubijaju predsednika.
Gospodo režimski poslanici, što bi rekao narod, možete kako hoćete, ali ne možete dokle hoćete. Zapamtite i vodite računa da će sve ovo jednog dana biti istorija, a da vi i danas pokazujete i zapravo i danas potvrđujete da ste svojim delovanjem i slepim hodom na tom tzv. evropskom putu sebi obezbedili mesto na smetlištu istorije.