Dame i gospodo narodni poslanici, zaista ne znam zašto predstavnici vladajuće koalicije uvek imaju potrebu da SRS dovode u kontekst bacanja bombi i proterivanja, stotine hiljada leševa itd. Prvo, ne razumem vas, gospodine Novakoviću, zašto uopšte dozvoljavate takav ton u Narodnoj skupštini.
Pitam gospodina Čanka – da li on ima neku sudsku presudu, bilo kakav dokaz da je bilo koji član SRS bacio nekome bombu u dvorište i da je taj zbog toga napustio teritoriju Republike Srbije? Ako poštujemo princip vladavine prava, ako se zalažemo za to da Srbija treba da bude pravna država, s kojim pravom vi onda možete nekoga paušalno da optužujete?
Što se tiče Ustava, na koji se pozivate na jedan prilično ciničan i ironičan način, za taj Ustav nije glasala samo SRS, glasali su i vaši koalicioni partneri iz DS i ne znam šta je tu problem.
Takođe, gospodine Čanak, vi niste pažljivo čitali Predlog deklaracije koji ste potpisali. Ovde se osuđuju zločini počinjeni nad srpskim narodom i građanima Srbije van Republike Srbije, u Hrvatskoj, u BiH, odnosno na teritoriji Kosova i Metohije. Ovde se ne radi o Vojvodini, ovde se ne radi o Beogradu.
Ono što je SRS htela da naglasi, naravno da su svi građani Srbije ravnopravni i naravno da je Srbija država i srpskog naroda i svih drugih građana koji u njoj žive, ali ovde se radi o tome da su u 99,9% slučajeva žrtve u Hrvatskoj, u BiH i na KiM podneli pripadnici srpskog naroda, a da je vama trebala ta klauzula "građani Srbije" da biste se stranim mentorima opravdali da niste baš jako veliki nacionalisti.
(Predsedavajući: Dva minuta.)
Inače, da nije tako, pitam vas – kada ste doneli Rezoluciju o Srebrenici, zašto u toj rezoluciji niste napisali da su zločini počinjeni nad muslimanskim stanovništvom i drugim građanima Srebrenice…

Reč ima narodni poslanik Nenad Čanak.

Zaista mi nije jasno zbog čega ste se sada zapitali zašto se stavlja SRS u kontekst bacanja bombi ljudima u dvorište itd. Možda zato što je to tako bilo, možda zato što je SRS preko svojih aktivista to radila.
Srpska radikalna stranka je, takođe, na svojim mitinzima čitala spiskove, u liku Šešelja dr Vojislava, nepodobnih koji se imaju iseliti nasilno i to se radilo, znate svi, po Sremu, znate svi 27 sela koja ste iselili, ne treba na to da vas podsećam.
Jedna stvar mi nije jasna, zašto ste sada priznali da je Kosovo, po vama, van Srbije? Da li se vi to odričete Kosova, da li vam je to tema koju ste samo uzeli da biste se nadmudrivali jalovo sa parlamentarnom većinom, a u stvari ste se sada odali? Vi ste ti zbog kojih Kosovo nije u Srbiji, vi ste ti koji to tako postavljate. Mi, koji se zalažemo da je u Srbiji, ipak smo većina.

Zamolio bih da se mi vratimo na temu i da ne radimo ovo što je gospodin Čanak uradio.
Gospodin Šarović traži povredu Poslovnika.

Gospodine Novakoviću, povredili ste član 103. koji kaže da narodni poslanik koji želi da ukaže na povredu Poslovnika ima pravo da obrazloži u čemu se sastoji ta povreda i da za to ima dva minuta. Samo sam naveo dva člana za koja sam smatrao da su povređena, krenuo da obrazlažem…

Ponavljam, prvi član koji vam je osnov za javljanje, ne može biti osnov za povredu Poslovnika, te vam se i ovom prilikom zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da sam bio potpuno jasan. Gospodine Čanak, kažite mi imenom i prezimenom ko je to iz SRS bacao bombe i ko je to iseljavao Hrvate iz 27 sela? Ako možete da mi navedete ime i prezime, bio bih vam duboko zahvalan.
Što se tiče, a to sam rekao i u polemici sa vašom stranačkom koleginicom, uvaženom gospođicom Jerkov, 1991. i 1992. godine, gospodine Čanak, Srbi koji su proterani iz Tuđmanove Hrvatske razmenili su svoje stanove i kuće sa Hrvatima koji su živeli u Sremu i u toj razmeni nekretnina srpski narod je prošao, u 99% slučajeva, gore i lošije nego pripadnici hrvatskog naroda.
Znate i sami koliko su te godine mogle da vrede kuće u Hrtkovcima, Kukujevcima, Golubincima, u Slankamenu, i kuće u Zagrebu, Osijeku, Rijeci, Splitu, Dubrovniku itd. Ljudi su ostavljali kuće koje su tada vredele po nekoliko stotina hiljada nemačkih maraka i razmenjivali kuće koje su u Sremu vredele možda nekoliko hiljada nemačkih maraka. Nije se radilo ni o kakvom proterivanju.
Na kraju krajeva, imali ste primer u toku postupka protiv Vojislava Šešelja, onog lažnog veštaka Eve Tabu, koja je tvrdila da su iz Srema proterani ljudi koji su umrli davno pre 1990. godine i po nekim ludačkim spiskovima ti ljudi su vođeni da ih je proterao Vojislav Šešelj. Vojislav Šešelj je dokazao da to nije tako. Ako se već zalažete za saradnju sa Haškim tribunalom, onda uvažavajte rezultate postupka protiv Vojislava Šešelja u tom istom tribunalu.
Kad sam to rekao da KiM nije sastavni deo Srbije?

Gospodine Martinoviću, vreme za repliku je isteklo. Ovim smo zaključili ovaj krug replika. Mislim da nastavljanje ne vodi ničemu i da posle svega ne bi bili pametniji, pa reč dajem gospodinu dr Zoranu Šamiju.

Dame i gospodo narodni poslanici, mene ova današnja tačka dnevnog reda podseća na onu priču kad majka dođe kući, a sin kaže – znaš, mama, niko nije razbio prozor, a prozor je razbijen.
Mi smo, nažalost, prozor razbili, odnosno mleko prosuli pre nekih šest meseci kada smo doneli jednostranu Deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici. Da se razumemo, trebalo je osuditi težak zločin u Srebrenici, nije u tome stvar, ali je tada propuštena prilika, a po svemu sudeći, propustićemo je i danas, da jednom jakom, moralno čistom deklaracijom osudimo sve zločine počinjene na teritoriji bivše Jugoslavije, nezavisno od toga kojoj nacionalnosti ili veri pripadaju žrtve i, naravno, koja imena i prezimena nose oni koji su zločine počinili.
Reći ću vam šta je ostalo nepokriveno, mnogo toga. Da li mi ne treba da osudimo zločine koje su, na primer, Muslimani vršili prema Hrvatima? Ili koje su Hrvati vršili prema Srbima? Ili Hrvati prema Muslimanima? Da li, u krajnjoj liniji možemo i to pitanje da postavimo, ne treba da osudimo zločine koji su nezavisno od Srebrenice Srbi činili prema drugima? Da li je bilo takvih zločina? Jeste. Sudeći po važećim osudama naših sudova, takvih zločina je bilo. Gde mi to osuđujemo? Nigde.
Umesto toga, ponuđen nam je ovaj tekst za koji bi bilo dobro kad bi samo mogli da kažemo da je to jedna šećerna vodica, ali nažalost tekst ima mnogo ozbiljnije manjkavosti. Na neke od njih smo mi već kao DSS ukazali. Pre svega, ne pominju se zločini u Sloveniji načinjeni prema vojnicima JNA, od kojih su većina bili Srbi, ali nisu svi bili Srbi. Te zločine niko ne pominje, valjda da ne bi ugrozili lik i delo gospodina Kacina ili ne znam koga.
Dalje, kada je reč o zločinima počinjenim NATO bombardovanjem u Srbiji, mi imamo, između ostalog, sledeću formulaciju – izražavamo kao Skupština žaljenje i solidarnost sa žrtvama NATO bombardovanja. Znate, to dođe kao kad tamo negde u belom svetu, u nekom rudniku neki nesretni rudari nastradaju, pa mi onda, normalno, diplomatskim putem izrazimo žaljenje i saučešće porodicama nastradalih. To je otprilike to.
Doduše, možda se na tu stvar može gledati drugačije. Možda moje kolege nisu razumele, ta operacija je nosila naziv "Milosrdni anđeo". Dakle, "Milosrdni anđeo" je sišao s neba, pa je tako nastradala ona devojčica na noši, pa su tako nastradali putnici u Grdeličkoj klisuri ili nesretni zaposleni u RTS, kojih se, doduše, niko nije setio da izvuče odatle. Da ne nabrajam ostalo, trajalo bi.
Moram da ponovim, i to jeste smisao amandmana koji je podnela DSS, jedino što ova skupština treba i mora da uradi jeste da donese jednu jaku deklaraciju kojom će decidirano da osudi sve zločine počinjene u ratovima u bivšoj Jugoslaviji, uključujući, naravno, i NATO bombardovanje, da na taj način pokažemo da smo spremni da se pomirimo, pre svega, sami sa sobom.
Na kraju, žao mi je, gospođa Kolundžija je izašla, savetujem joj da, ako već hoće da zastupa jednu veliku poslaničku grupu, ponekad ponešto i pročita od činjenica. Onda bi svakako naučila da NATO pakt i Partnerstvo za mir nije jedno te isto.
NATO pakt je vojna alijansa, a Partnerstvo za mir, pre svega samo ime mu kaže čemu služi, i članovi tog partnerstva za mir su, između ostalih, ne samo zemlje koje nisu članice NATO pakta, nego koje evidentno nikada to neće ni biti. Uostalom, Srbiju nije bombardovalo Partnerstvo za mir, bombardovao je NATO pakt.
Svakako je i u ovoj šećernoj vodici moralo da se napiše da je učinjen zločin i da mi taj zločin osuđujemo.

Iskorišćeno je šest minuta i 10 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima poslanik Boris Aleksić.