Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži objašnjenje? (Ne.)
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo rad.
Obaveštenje o pozvanim na sednicu: saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je predsednica Narodne skupštine gospođa Slavica Đukić-Dejanović pozvala da današnjoj sednici pored predstavnika predlagača Vuka Jeremića, ministra spoljnih poslova, i Sulejmana Ugljanina, ministra bez portfelja, prisustvuju i Mirko Stefanović, državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova i Momirka Marinković, pomoćnik ministra spoljnih poslova.
Prelazimo na zajednički jedinstveni pretres 3 - 6. tačke dnevnog reda – PREDLOZI ZAKONA O POTVRĐIVANjU SPORAZUMA SA TURSKOM O UZAJAMNOM UKIDANjU VIZA, SA AZERBEJDžANOM O UKIDANjU VIZA ZA NOSIOCE DIPLOMATSKIH I SLUŽBENIH PASOŠA I SA BRAZILOM O UKIDANjU VIZA ZA NjIHOVE DRŽAVLjANE, KAO I ZA NOSIOCE DIPLOMATSKIH ILI SLUŽBENIH PASOŠA
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres o 3, 4, 5. i 6. tački dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, podsećam vas da, prema članu 170. a shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe i to: Poslanička grupa Za evropsku Srbiju – jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS – jedan sat, sedam minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa G17 plus – 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa Napred Srbijo – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica – 24 minuta; Poslanička grupa SPS - JS – 18 minuta; Poslanička grupa LDP – 14 minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa Nova Srbija – 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina – osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS – šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe imaju pravo da govore jedanput do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovim tačkama dnevnog reda predstavljaju: narodni poslanik Donka Banović Poslaničku grupu DSS i narodni poslanik Zoran Krasić Poslaničku grupu SRS. Ukoliko bude još nekih obaveštenja o izboru ovlašćenog predstavnika ili predstavnice poslaničke grupe, molim vas da nam ih dostavite.
Saglasno članu 170, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske o uzajamnom ukidanju viza, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžana o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Federativne Republike Brazila o ukidanju viza za njihove državljane i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Federativne Republike Brazila o ukidanju viza za nosioce diplomatskih ili službenih pasoša.
Pre nego što pitam predstavnika predlagača, na osnovu člana 90. stav 2. i člana 87. obaveštavam narodne poslanike da će uobičajena pauza od jednog sata biti data u 16.00 časova, ukoliko dotle ne završimo rad u zajedničkom jedinstvenom pretresu, kao i da ćemo u slučaju da ne završimo do 18.00 časova nastaviti rad i posle 18.00 časova, na osnovu člana 87.
Da li ministar Ugljanin želi reč? (Da.)

Uvaženi poslanici, Vlada je dala svoj konkretan predlog, vezano za sva tri sporazuma. To je sve u kontekstu našeg otvaranja prema svetu. Očekujemo da čujemo mišljenja poslaničkih grupa i svakako predlažemo da se ovi sporazumi usvoje.

Da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa?
Narodna poslanica Donka Banović. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, poštovani ministre, poštovane kolege narodni poslanici, kao što je rekla potpredsednik gospođa Čomić, mi u okviru ovog jedinstvenog pretresa razmatramo četiri različita sporazuma koja je Vlada Republike Srbije potpisala sa tri države. Svi znamo proceduru, da ti sporazumi dolaze u Skupštinu kako bi bili ratifikovani.
Ovo je jedan od retkih jedinstvenih pretresa gde se prati logika da mogu da budu objedinjeni, praktično, to je sve ista materija, različiti su sporazumi, odnosno različito se vize ukidaju ili zadržavaju, za razliku od jučerašnjeg jedinstvenog pretresa gde smo imali objedinjene izmene Zakonika o krivičnom postupku i zakon o produžetku važenja putnih isprava. Juče smo pomešali žabe i babe.
Danas razgovaramo o ova četiri sporazuma. Jedan je sporazum između Srbije i Azerbejdžana o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša. Dva su sporazuma potpisana između Srbije i Brazila. Jedan od sporazuma predviđa ukidanje viza za građane Brazila, a drugi je o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša. Praktično, prema ovim sporazumima građani Brazila neće morati da obezbeđuju vize za ulazak u Srbiju, a građani Srbije koji nisu nosioci diplomatskih i službenih pasoša će to i dalje morati da čine.
Zatim, tu je i četvrti sporazum, koji je ministar inostranih poslova Srbije Vuk Jeremić potpisao sa ministrom inostranih poslova Republike Turske Ahmetom Davutogluom. Taj sporazum predviđa ukidanje viza za građane Turske i građane Srbije. Nema nikakvih viza ni za građane Turske, ni za građana Srbije. Građani neće biti u obavezi da pribavljaju vize za ulazak, izlazak, tranzitiranje, prolazak kroz zemlju i privremeni boravak u zemlji do 90 dana u periodu od šest meseci. Ukoliko građanin hoće da produži taj boravak, da je duži od 90 dana, onda je u obavezi da podnese zahtev određenom diplomatskom ili konzularnom predstavništvu.
Inače, stupanjem na snagu ovog sporazuma, to će biti za oko 30 dana, prestaje da važi Sporazum iz 2001. godine, koji je bio potpisan između Republike Turske i tadašnje SRJ.
Uz ovaj sporazum smo dobili i dva aneksa, Aneks 1 i Aneks 2. To su sastavni delovi Sporazuma. U Aneksu 1 je spisak važećih dokumenata za srpske državljane koji putuju u Tursku. Ako ste imali prilike da pročitate ove anekse, tu vidite da je predviđeno pet različitih putnih isprava, od diplomatskog pasoša do putnog lista. Kada su građani Srbije u pitanju, tu je pet takvih isprava. U Aneksu 2 je spisak važećih dokumenata za turske državljane koji putuju u Srbiju i tu imamo spisak od osam različitih dokumenata, počevši od diplomatskog pasoša, nemam sada vremena sve da nabrajam.
Ono što se da primetiti... Mada, verovatno su te razlike nastale usled različitih nacionalnih zakonskih propisa; pretpostavljam da mi u Srbiji nemamo neke od ovih putnih isprava koje postoje u skladu sa turskim zakonodavstvom. Međutim, ono što čudi je – zašto na spisku važećih dokumenata za srpske državljane ne postoji privremeni pasoš? Sada, da je tu neko iz MUP-a, možda bi mogao i da mi objasni.
Zašto? Zato što ljudi najčešće, tako je u praksi, dobijaju privremene pasoše ukoliko izgube pasoše u drugoj državi ili, ne daj Bože, budu pokradeni. Ne znam da li je neko od vas imao prilike da u nekoj državi ostane bez važećeg pasoša. Onda morate da idete u konzulat da bi vam oni izdali tu privremenu putnu ispravu. Na primer, nedavno je bilo u novinama da su učenicima iz srednje škole iz Subotice pokradene stvari, ali i pasoši. Naš konzulat je onda u Italiji morao da tim putnicima, odnosno đacima da privremene pasoše. To je jedno logično pitanje.
Kada je reč uopšte o ukidanju viza između određenih država, to uglavnom jeste apsolutno pozitivna stvar. Tu je ministar Ljajić u svom kratkom objašnjenju ili obrazlaganju ovih sporazuma rekao da je to naše otvaranje svetu. Jeste, ukidanje viza je apsolutno, skoro uvek, veoma pozitivna stvar i za građane i za privredu. Pogotovo kada je Turska u pitanju, znamo koliko ima članova porodica koji žive i u jednoj i u drugoj državi, i da je Turska u poslednje vreme, i to s pravom, jedna od najpopularnijih turističkih destinacija. Ukidanje svih viza će zaista biti pozitivno i olakšaće život građanima.
U obrazloženju ovog sporazuma predlagač je naveo dosta razloga zbog kojih je ovaj sporazum potpisan. Zbog građana ću, znam da ste vi čitali, samo da navedem neke. Ovaj sporazum je potpisan i prilikom njegovog potpisivanja se pošlo od dobrih i prijateljskih odnosa dve države i obostranih interesa za njihovo unapređivanje. Drugi razlog je da su obe države zainteresovane za izgradnju strateškog partnerstva. Naglašavam reči „strateško partnerstvo“. Dalje, žele da intenziviraju kontakte i saradnju na planu stabilizacije prilika u regionu. Naglašavam reči „stabilizacija prilika u regionu“. Jedan od navedenih razloga je takođe i unapređivanje bilateralnih odnosa i da dve države žele da se međusobno podržavaju na putu integracija ka EU. Tu ćemo jedni druge da podržavamo na putu ka EU.
Takođe nas u ovom obrazloženju obaveštavate da su Republika Srbija i Republika Turska u 2009. i 2010. godini ostvarile značajan pozitivan razvoj u političkim odnosima. Da, pozitivan, ali za koga? Da li je taj razvoj, kako vi kažete, političkih odnosa u protekle dve godine bio pozitivan i za Srbiju?
Stoji činjenica da su se lideri Srbije i Turske sreli mnogo puta i da se Turska sve snažnije politički angažuje na Balkanu. Stiče se utisak da nam je odjednom Istanbul (kad kažem nama, mislim Republici Srbiji), da su nam Istanbul ili Ankara mnogo bliži od Brisela ili Moskve.
Podozrenje Srba prema namerama Turske na Balkanu je logično i višestruko opravdano. Podozrenje proizilazi iz istorijskog iskustva i kolektivnog sećanja. Sada će neko reći – ostavite to, to je davna prošlost, mi moramo svi da doživimo amneziju, to je bilo jako davno itd. Međutim, podsetiću vas i na neke događaje iz bliže prošlosti koji, hteli ili ne hteli, izazivaju podozrenje.
Na primer, držanje i ponašanje Republike Turske tokom jugoslovenske krize i ratova devedesetih godina. Zatim, odlučno zalaganje Turske za stvaranje lažne države Kosovo i pomoć kosovskim Albancima da nam rasparčaju državu. Možda, recimo, jedno od poslednjih izlaganja u Savetu bezbednosti, kada je Srbija zajedno sa EU i Turskom podnela sramnu rezoluciju – posle ambasadora SAD je govorio ambasador Turske; ako ste to slušali, onda ste videli da je njegovo izlaganje zaista vrcalo od prijateljstva i brige za Republiku Srbiju i njene građane. Tako izgleda to strateško partnerstvo.
Šta su još neki rezultati angažovanja Turske u poslednje dve godine? Podsetiću vas, mi sve ovo znamo, ali ovo pričam više zbog građana. Navešću samo par stvari. Sve su oni to čuli i znaju, međutim, od ove halabuke raznih nebitnih tema, koje prosto navlače maglu na neke jako važne stvari koje se dešavaju ispod žita, ne mogu ni da se sete šta se sve dešavalo. Ja ću da ih podsetim.
Inače, opšti je utisak i kod građana da se Republika Turska nekako svrstala u red onih država koje vrše raznorazne pritiske na Srbiju, koji vrlo često izgledaju kao prave ucene. Nažalost, ova vlada svakoj uceni do sada je podlegla, tako da se građani prosto plaše šta će sledeće i kome obećati i šta će se desiti Srbiji. Ono što jeste evidentno, broj problema se nije smanjio i Srbija nije stabilnija.
Sad vas podsećam na one razloge koje je Vlada navela za potpisivanje ovog sporazuma – kako smo sada mi strateški partneri i kako ćemo da radimo na stabilizaciji u regionu. Niti smo strateški partneri, mi smo očigledno poslušnici, a da je situacija stabilnija, nije. Na primer, došlo je do destabilizacije prilika u Sandžaku ili Raškoj oblasti, kako je ko zove. Tu je i ministar Ljajić, pardon, Ugljanin, izvinjavam se, koji jeste iz Novog Pazara i on jako dobro razume o čemu govorim. Tamo situacija nije stabilnija, tamo je situacija trenutno nestabilna.
Međutim, tome je mnogo kumovala i nesposobna Vlada Srbije, koja je nekakvim pogrešnim odlukama, potpuno pogrešnom politikom, potpunim zanemarivanjem ekonomskog razvoja tog dela mnogo doprinela destabilizaciji tog područja.
Na primer, mene je uplašilo kada sam pre neki dan pročitala jednu izjavu ministra odbrane gospodina Šutanovca, koji je rekao, citiram, „kako se u Sandžaku neće ponoviti kosovski scenario“. Zašto ministar Šutanovac uopšte govori o kosovskom scenariju kada govori o problemima u Sandžaku ili Raškoj oblasti, ako je sve tako idilično i ako Turska hoće da stabilizuje prilike? Mi sada imamo ministra iz Vlade Srbije koji kaže – tamo se neće ponoviti kosovski scenario. To nije normalno.
Drugi primer koji hoću da navedem jeste da je Turska javnim i tajnim kanalima vršila veliki pritisak na Srbiju da donese Rezoluciju o Srebrenici. Pri tom, Turska ignoriše genocid nad Jermenima. Ministar inostranih poslova Davutoglu je par meseci pre izglasavanja u ovom domu Rezolucije o Srebrenici rekao novinarima koji su ga pratili na putu u Bugarsku, to smo mogli da pročitamo u novinama, da će se, citiram, „zahvaljujući turskom zauzimanju, Srbi izviniti zbog ubijanja Turaka u Srebrenici.“ To su njegove reči: „Turaka u Srebrenici“, citirala sam ga.
Kasnije je Davutoglu takođe rekao, mada gospodin Jeremić to nikada nije opovrgao ni potvrdio, da se sa ministrom Jeremićem susreo čak jedanaest puta za pola godine da usaglase tekst Rezolucije o Srebrenici. Tako je srpska vlast sopstvenom narodu zalepila etiketu da je genocidan.
Još jedan primer pritiska i ucena…
(Predsedavajući Nikola Novaković: Gospođo Banović, izvinjavam se, moram da vas zamolim da u narednih četiri i po minuta, koliko vam je preostalo, sve ovo povežete sa tačkom koja je na dnevnom redu, a to su predlozi zakona o potvrđivanju sporazuma o uzajamnom ukidanju viza. Hvala.)
Gospodine Novakoviću, u prvom delu sam govorila o predlogu, govorila sam o obrazloženju i sada komentarišem delove obrazloženja. Valjda može narodni poslanik da kaže šta misli o obrazloženju koje je dobio za određeni zakon od Vlade Republike Srbije. Ja sam u temi.
Treći primer pritiska i ucena na Srbiju i na srpsko pravosuđe koji ću navesti jeste puštanje na slobodu Ilije Jurišića, koji je bio osuđen na 12 godina; odležao je tri i njegov advokat je praktično rekao da on nema obavezu da se pojavi na ponovnom suđenju.
Završiću rečenicu. Izgleda da ovi „najevropljani“ u Srbiji Srbiju ne vode u evropske integracije. Evidentno je da se pridružio ostalim državama zapadnog Balkana i da Srbija ide u osmanske integracije. Ko čita literaturu iz ove oblasti videće analize da je u ovom trenutku začetak stvaranja nekakve balkanske unije, gde će glavnu reč voditi Republika Turska, tako da smo saznali da Evropa ipak ima alternativu – alternativa Evropi jesu osmanske integracije, tako da građani znaju. Ali, vi treba da ih obavestite, da im bude jasno.

Hvala. Reč ima ministar.

Zahvaljujem se poslanici Donki Banović na jednom iscrpnom obrazloženju ovog predloga zakona. Mogu da kažem da smo mi kao Vlada imali u vidu tekući život. Kao što znate, naši turisti putuju u Tursku, studenti putuju, bolesnici se leče u najsavremenijim klinikama u Turskoj. Ovaj zakon ima za cilj samo da pomogne građanima koji već koriste svoja prava, svoje mogućnosti i istražuju nove mogućnosti, da to rade na mnogo lakši način.
Istina je, ako se vratimo, ima tu nekih razloga, ima nekih ranijih dugova, neraščišćenih računa, međutim, što se tiče pitanja dostojanstva naših građana, imamo u vidu da je naše dostojanstvo najviše povređeno time što naši mladi ljudi ne rade.
Turska je među dvadeset najrazvijenijih zemalja u svetu. Što se tiče izgradnje infrastrukture, treća je u svetu. Mi želimo da iskoristimo njene mogućnosti, posebno u vreme naše poslovne saradnje, odnosno slobodne trgovinske razmene sa Rusijom, Belorusijom, zemljama CEFTA, da pomognemo i da omogućimo, da zainteresujemo turske investitore da ulože svoj novac ovde i da koriste tu dijagonalnu kumulaciju porekla roba, da njihov novac dovedemo ovde, uposlimo naše mlade ljude, da ti mladi ljudi počnu da rade, zarađuju i da steknu hrabrost, da se žene, udaju i formiraju svoje porodice, da sprečimo odlazak mladih ljudi iz nerazvijenih opština u razvijene.
Iskreno da vam kažem, kao kopredsedavajući Komisije za ekonomsku saradnju sa Turskom imam mnogo razgovora na svim nivoima i vidim da nisu ni oni mnogo zainteresovani, njihov politički vrh, za sklapanje tih sporazuma. Ali, život ide ka tome. Ako već imamo od 1. septembra, ako je stupio na snagu Zakon o slobodnoj trgovini, mi smo imali obavezu da omogućimo tim našim budućim strateškim partnerima, kada ulože svoj novac u Srbiju, bilo milion ili sto miliona evra, da dođu bez čekanja na aerodromu ili da ne budu vraćeni sa aerodroma. Znači, predlog naše vlade jeste u susret životu.
Druga stvar, kada govorimo o svim tim političkim pitanjima, mi dajemo ekonomski odgovor na sve političke probleme. To je pokušaj. Svakako, mi smo tu da uvažimo vaše mišljenje, ipak vi ste predstavnici naroda, vi ste poslanici i ja ću svaki vaš predlog preneti Vladi. Hvala.

Hvala, ministre. Reč ima gospodin Zoran Krasić, ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe SRS. Molim, prijavite se. Budite ljubazni, očigledno je da nam je sistem rovit.

Znam zašto sistem ne radi, gospodine Novakoviću, ali šta vredi, ako vam kažem, ode i desna patika detetu.
Gospodine Ugljanin, pošto ste se prihvatili vrlo teškog intelektualnog posla da prenesete Vladi ono što poslanici misle, preporučio bih vam da uzmete stenogram posle ovoga, nemojte da se mučite, a sve ću da objasnim koji su stavovi Srpske radikalne stranke. Meni je drago što ovde ima predstavnika našeg Odbora za spoljne poslove, doajena i doajenki, bilo bi dobro da naša javnost sazna kakva je to spoljna politika.
Gospodine Ugljanin, mi danas pričamo o spoljnoj politici Vlade Republike Srbije povodom četiri tačke dnevnog reda koje se tiču viza za građane, za diplomate i za one koji imaju službene pasoše.
Želim da skrenem pažnju na početku da je celokupna ova materija regulisana i međunarodnim ugovorima i međunarodnim konvencijama. Postoji jedna Bečka konvencija od pre pedeset-šezdeset godina koja reguliše te stvari. Osnovni principi Povelje UN jesu da se razvijaju mir, dobrosusedski odnosi, saradnja, kako se ne bi dešavali neki međudržavni konflikti sa nesagledivim štetnim posledicama, a svakako, to su oružani sukobi, rat, razaranje itd. Znači, celokupno međunarodno javno pravo je u stvari međunarodno pravo, i tu smo završili. Znači, svi imamo obavezu da doprinosimo stvaranju mira, razvoju dobrih odnosa i uopšte razvoju planete Zemlje.
Zašto kažem da mi danas pričamo u stvari o spoljnoj politici Vlade Republike Srbije? Zato što sad u konkretizaciji tih osnovnih načela Povelje EU, onoga što je napisano u našem Ustavu možemo da cenimo kakva je ta politika.
Gospodine Ugljanin, na nekoliko mesta u Ustavu Republike Srbije se pominje Kosovo i Metohija kao svetinja. Čak se i predsednik Republike kao organ, ne kao pojedinac nego kao organ, zaklinje na vernost Ustavu i, ako treba, ima i da prokrvari, ali da sačuva po svaku cenu Kosovo i Metohiju u sastavu Republike Srbije. Ispod toga ne može da se ide. Sad, da li ćete da kažete da je to crvena linija, žuta linija, plava linija, zelena linija, uopšte me ne interesuje taj dugin spektar boja linija, već ono što je napisano u Ustavu Republike Srbije.
Gospodine Ugljanin, u razvoju odnosa između država, kad se radi o tim bilateralnim odnosima, svaka država se rukovodi sa dva principa. Kad su u pitanju ovi vizni režimi za građane, za državljane, vodi se računa o tome da novouspostavljeni režim treba da omogući građanima da ostvare neke svoje potrebe, pa to može biti turističko putovanje, poseta rođacima, može biti, što vi rekoste, lečenje; ja proširujem to pa kažem nova tehnološka dostignuća, razvoj ekonomskih odnosa. Kako to, gospodine Ugljanin, da tumačim? Da mi prodamo našu robu njima, da od njih uzmemo samo ono što mi nemamo, a radi se o tehnologiji, da izvozimo našu kulturu, da izvozimo naš jezik itd.
Znači, rukovodimo se našim interesima, mi kao obični građani, a oni koji su na vlasti i vrše je četiri godine (nije bitno kao su došli, legalno verovatno) na prvo mesto stavljaju interese naroda koji živi ovde, a onda svoje lične interese.
Postoji jedna kategorija, kaže se ovako – sa nekom državom smo u prijateljskim odnosima, sa drugom državom nismo u baš tako prijateljskim odnosima, imamo neke otvorene teme. Što bi rekao organ zvani predsednik Republike – složili smo se oko pitanja oko kojih se ne slažemo. Znate, to je vrhunski filozofski domet te takozvane realne politike.
Zašto vam ovo pričamo? Mi danas imamo na delu SSP. Znate, nije to taj SSP koji je pre dve godine ratifikovan.
Mi imamo srpsku socijalnu politiku. Ona se zasniva na principu – proglasi čoveka huliganom, pošalji ga u zatvor, imaće tamo besplatan hleb, vodu i hranu. Jer, očigledno, vi iz budžeta ne možete da vodite aktivnu socijalnu politiku.
Imamo taj SSP, kao, srpska spoljna politika; SSP, otprilike, ta spoljna politika se zasniva na jednom principu koji kaže – biće nam dobro i biće nam još bolje; ima ona izreka – kad dođu Nemci, ima ona druga izreka – biće nam bolje kad dođu Turci. I tako možete da ređate, poruka je ista. Neće nam biti ništa bolje, ukoliko sami ne učinimo ono što je neophodno. Sa strane ne može da nam dođe ništa bolje.
Pošto se u ovom dnevnom redu nalazi jedan sporazum sa Republikom Turskom, sada bismo morali malo da pogledamo naše potrebe i šta su naši interesi. Ja ne sporim da ljudi idu na letovanje u Tursku, i ako idu; pretežno idu u onaj egejski deo, gde je nekada bila Grčka, gospodine Ugljanin, do 1922. godine, a tada se desilo jedno od najvećih etničkih čišćenja. Da li se sećate toga, ne kao učesnik, nego kao učenik? To smo mi učili u školi. Samo da vas podsetim, Češme, čini mi se, šest hiljada ljudi je došlo iz Sarajeva, čak tamo postoje mesta koja imaju naše nazive, Tuzla, Foča, Ilica, ne znate to? Ja to znam sve, bio sam tamo, lepa mesta. U znak sećanja, proterani Grci su sa ove druge strane dali ono „novi“, pa imamo novi Marmaris, novi ovaj, novi onaj. Znači, to je bilo jedno od najvećih etničkih čišćenja dvadesetih godina, preseljenje stanovništva.
Da li se sećate da se između 1915. i 1920. godine desilo nešto što se u teoriji zove genocid? Gospodine Ugljanin, nemojte da verujete Zoranu Krasiću, molim vas, verujte Švedskoj, Urugvaju, Kipru, Ruskoj Federaciji, Grčkoj, Libanu, Belgiji, Francuskoj, Italiji, Vatikanu, Švajcarskoj, Argentini, Kanadi, Slovačkoj, Holandiji, Poljskoj, Venecueli, Nemačkoj, Litvaniji, Čileu, i za dlaku nije prošlo u SAD ove godine. Dakle, milion i po ljudi.
Kakve to veze ima sa ovom tačkom dnevnog reda? Gospodine Ugljanin, Turska je 18. februara 2008. godine priznala nezavisno Kosovo. To znači da su oni imali spremljenu izjavu priznanja, verovatno dan pre toga, znači, na dan proglašenja nezavisnog Kosova.
Kada sam vam pomenuo Jermene, to je nekih četrnaest provincija koje za jermenski narod imaju isti značaj kao Kosovo i Metohija za srpski narod. Samo da vas podsetim da je ove godine jedan naš državljanin otišao tamo 15. marta i u Jerevanu, gde se nalazi spomenik, napisao izjavu, ja bih rekao izjavu u ime svih nas – postali smo žrtve istog zločina.
Ja razumem da Turska ima interesa da se ukinu vize, jer dosadašnji vizni režim sa Turskom je bio: sletite na aerodrom, date deset evra, oni vam udare pečat i završena je cela vizna kombinacija.
Zašto su oni to uradili? Nema više vize sa Grcima, oni žele da budu turistička velesila. Slažem se, Turci vode pametnu turističku politiku, pametnu monetarnu politiku, oni se hvale, Grci su „pukli“ onog momenta kada im je evro ušao u platni promet. Oni drže svoju liru, vode računa o svojim interesima i ja to poštujem. Ja poštujem i njihovo nastojanje da se ukine viza da bi što više naših ljudi išlo tamo da letuje.
Ali, mi moramo da imamo neki odraz državne politike. Ova država treba da neguje prijateljske odnose sa državama koje uvažavaju naše interese, počev od onih iskonskih, pa do ovih današnjih. Ne možete vi samo da date primat ekonomskim interesima, imaginarnim interesima Republike Srbije. Ne vidim ispunjenje nijednog interesa Republike Srbije.
Turska je prva koja je priznala nezavisnost, odnosno, prva je bila Kostarika, druge su Sjedinjene Američke Države, treća je Francuska, četvrti Avganistan (tamo gde se pravi droga), peta je Albanija i onda Turska.
Znači, 15% teritorije se nama uzima, Turci kažu – dobro je. A naša spoljna politika ide tamo zato što su Amerikanci rekli Turcima da budu most između Bosne i Hercegovine ili, da budem precizniji, rukovodstva koje se nalazi u Sarajevu i Republike Srbije, jer mi imamo obavezu da otoplimo odnose sa nekim okruženjem. Otapajte ih koliko god hoćete.
Turska je prva povikala da postoji genocid u Srebrenici i Turska ne dozvoljava nikome da donese odluku da je 1915. godine bio genocid nad Jermenima. Koji je to aršin? Milion i po ljudi!
Oni vode računa o svojim interesima. Ja nisam toliko nerazuman u politici da kažem da Turci treba sami sebe da osude. Ne, to je njihova politika. Ali, zašto onu politiku koju oni vode ne bismo vodili i mi? U centar svoje spoljne politike stavljaju svoje odnose. Znači, i preko viznog režima, koji nesumnjivo daje koristi, to moram da kažem, ukidanjem.
To je tendencija danas, da se ukinu vize itd. Negde, a negde to nikad neće biti tendencija. SAD, Velika Britanija, Škotska i neke druge države su jednostavno (koliko je to realno, strah od terorizma, ili nije, nije ni bitno) napravile zavesu.
Čuli ste šta je gospođa Merkel rekla pre nekoliko dana. Uhvatili su je kamermani sa tri prsta, malo je bezveze fotografija, ali u Nemačkoj je već godinu dana tzv. koncept „bavarske domaćice“, gde jednostavno Nemci kažu da su na prvom mestu njihovi interesi. Oni kažu ovako – ima nekih koji tu žive trideset godina pa se nisu asimilovali u nemačko društvo, i dalje ne znaju nemački i došli su samo da primaju socijalnu pomoć.
Znate, to imaginarnim humanistima, onim planetarnim isterivačima pravde deluje skaradno, ali to je odraz borbe za suverenitet jedne teritorije.
Da li vidite kolika nepravda postoji u tom međunarodnom pravu? Da smo mi ovde izglasali zakon da se skinu feredže, verovatno bismo bili bombardovani. Neke zemlje 'ladno donesu to, i svi mirni. Ne znam koji standard mi primenjujemo.
Evo još jednog primera: obratite pažnju na ove sporazume koji su potpisani sa Brazilom. Brazil je prijateljska država srpskog naroda. Piše: sastavljeno na srpskom, portugalskom i engleskom. Nema brazilskog jezika. Nemaju oni Crnogorce. Znate, kada mi sa Crnom Gorom nešto pravimo, kaže – na srpskom i na crnogorskom. Vidite o čemu se radi. Vidite kako se neki principi poštuju, oni su univerzalni.
Koji je kod nas princip? Drži fotelju. Nemoj da mi držiš fotelju, a ja ću da brljavim sve i svašta i sve će biti proevropsko, sve će biti Ujedinjene nacije itd, itd.
Evo, na dva primera sam pokazao tu nedoslednost Turske kada je u pitanju Srbija kao država, da se razumemo: po pitanju genocida ili onoga što neko naziva genocid, kako hoćete to tumačite, i po pitanju Kosova i Metohije.
Kosovo i Metohija je pitanje nad svim pitanjima za nas. Neko se ne slaže sa tim, neko misli da je to naduvano, da je to neka priča, da je to poziv na istoriju, da je to san, svašta ljudi mogu da kažu, ali za našu republiku, za ovaj narod je važno Kosovo i Metohija.
Pazite, da su ovi turski predstavnici koji su učestvovali u pregovorima bili malo inteligentniji oni su mogli Vuka Jeremića da nateraju da osudi i sve turske žrtve tokom Kosovskog boja, a pošto je ovim našima zinulo za pare oni bi verovatno doneli i rezoluciju da osudimo Miloša Obilića i Cara Lazara. Znate, oni ne razmišljaju svojim mozgom. Tu postoje fajlovi, hop, uključi, huligani, srpska socijalna politika, svi u zatvor, tamo imate hleb i vodu. Srpska spoljna politika – prihvati sve, samo da donesu pare.
Sada moram da vam skrenem pažnju, ja mislim da se ovde krije nešto drugo. S obzirom na to da sa nekoliko država ovde postoji, pre svega mislim na Tursku, mogućnost da nosioci diplomatskog i službenog pasoša po ubrzanoj proceduri, bez viza mogu da pređu, bez neke velike procedure, ja mislim da se ovde pravi rezervna varijanta za bekstvo pojedinih ministara. Znači, više nema administrativne procedure. Kad bude gusto... Znate, nekad je bilo: „Kad je teško - Čović“. Sad, kad je teško – Turska. Zapali tamo, biće zaštićen, to sam siguran.
Kad ovo kažem ne mislim na vas, da me pogrešno ne razumete, mislim na ove druge koji su oho-ho, odavno ministri. Znate koje su sve laži prolazile kroz Srbiju? Besplatne akcije od 1000 evra, a ono 1.700 dinara. Devalvirao evro kod njih. Da vam ne pričam dalje. Pa, 200.000 ljudi ćemo da zaposlimo, a oni otpuste 200.000 ljudi. Sad je došlo, otprilike, vreme za naplatu. Vidite, ne može više da se laže. Ne može više imaginarno nešto da se stvara.
Samo bih vam skrenuo pažnju, B 92 info, to znači Beograd 92, pozovi policiju, ima onaj Info, to je BIA, ima emisiju „Euronews“. Znate li kakve lepe priloge daju o EU? Kada pogledate te priloge, svakome ko to bude gledao ruši se bilo kakva želja da pomisli o Evropskoj uniji. Fantastičan prilog o proterivanju Roma iz Pariza, molim vas, sa pasošem Evropske unije! Francuzi proteruju Evropljane. Španija se digla na noge zato što su zamrzli plate u javnom sektoru. Vidite u Francuskoj, rekli su – dižemo granicu sa 60 na 62 godine, a onu krajnju sa 65 na 67. Privatni, javni sektor, studenti, čak i srednjoškolci preventivno kažu – moramo da izađemo da bismo spasili naša prava. Angela Merkel kaže – kulturni projekat, multikulturni projekat EU, kraj, završeno.
Znate, morate u tom otvaranju... Rekli ste, ova četiri zakona su u funkciji otvaranja. Kakvog otvaranja? Da se otvorimo kao konzerva, pa na izvol'te? Valjda je osnovni zadatak svih predloga zakona koji se donose ovde radi ratifikacije nekih sporazuma da se verifikuje naša spoljna politika?
Samo molim da niko ne tumači da ja imam nešto protiv ovih država. Ne, ja imam protiv spoljne politike Republike Srbije. Siguran sam da su predstavnici ovih država sa kojima ste zaključili sporazume, to je od maja meseca ove godine, vodili računa o svojim interesima. Turci su rekli – ako nema više viza za Srbe kod Grka, skidamo i mi vize, da bismo zgrabili turiste. Normalan rezon, potpuno normalan rezon, ali, gde su naši interesi? Da li možemo da kažemo – dobro, uvažavamo vaš interes, ali bi bilo dobro, gospodo iz Turske, da u UN kažete da je Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije, to nama mnogo znači, nama predstavnicima vlasti u Republici Srbiji.
Pa vi da izađete i da kažete – gospodo iz Turske, prekinite tu priču o Srebrenici, meni kao Sulejmanu Ugljaninu znači da vi Turci kažete – dosta, nećemo više o tome, da bi narod glasao za mene, da biste se vi bavili politikom.
Ne, ja ne prozivam vas, ja razumem vaše interese, ali imam problema sa onim Cvetkom koji vodi državu. Njega baš briga za državu, baš ga briga za granice, bitna je fotelja, da se smeška; obožava ga Hilari Klinton, i hajde da menjamo odela prema Bi-Bi-Siju, daj crveni natpis, daj crvenu kravatu, daj ovo, gledaj ga, dobar i fin. Srpska spoljna politika – SSP, baš nas briga; srpska socijalna politika – svi u zatvor, imaćete hleba i vode, a onda ćemo da proglasimo i našu decu huliganima.

Zahvaljujem. Reč ima gospodin Bajram Omeragić, zamenik šefa Poslaničke grupe manjina.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovani narodni poslanici, najpre želim da izrazim zadovoljstvo jer je konačno Vlada Republike Srbije prihvatila da uzajamno sa Republikom Turskom ukine vize, s obzirom na to da činjenice idu u korist našeg interesa. Stotine hiljada naših turista i poslovnih ljudi čekaju u ogromnim redovima. Kao što znate, aerodrom u Istanbulu je, posle Frankfurta i londonskog, jedan od najposećenijih. Tamo se formiraju kilometarski redovi da biste tu izvadili vizu, prošli. Ovo je, da kažem, kraj patnje naših građana. Podaci kažu da stotine hiljada naših građana posete Istanbul, Antaliju, Izmir i druge delove.
Ovaj sporazum je jako bitan i zbog drugih stvari, a to je zato što imamo brojnu dijasporu u Turskoj. Ovaj će sporazum motivisati njih da češće dolaze u ovu zemlju. Mi u Turskoj ostavljamo stotine miliona dolara kao turisti. Posle ću govoriti o deficitu koji imamo sa Turskom u robnoj razmeni i u turističkim uslugama. Interes države Srbije je da dovedemo turske turiste u našu zemlju, da i oni ostave milione dolara, kao što mi ostavljamo u Turskoj.
Izuzetno sam zadovoljan zbog činjenice da je ovaj predlog zakona došao od Bošnjačke liste, kao liste koja učestvuje u Vladi Republike Srbije, i da je konačno prihvaćen naš predlog za koji smo se zalagali u više mandata u ovom parlamentu.
Kada se govori o nekoj zemlji, o ukidanju viza, imali smo govornike koji su ovu temu proširili na temu strateške spoljne politike države Srbije, koja se odnosi na prethodni period, na sadašnji, a i na neku vrstu projekcije naše spoljne politike za budućnost.
Radi javnosti, moramo da kažemo par reči sa kim mi to ukidamo vize. Ukidamo sa zemljom koja je danas 14. zemlja u svetu po ekonomskom razvoju, članica je G 20. Da vam kažem podatak da je bruto društveni proizvod Republike Turske 593.000.000.000 dolara. Koliko je to uređena zemlja, koliko je to zemlja koja je krenula evropskim putem pokazuje činjenica da u Turskoj posluje danas 14.500 stranih firmi, 80% su iz EU.
Danas Turska izvozi u vrednosti od 111 milijardi dolara, 57% izvoza je u države Evropske unije. Ta Turska, sa tog istoka, takva kakva jeste u intonaciji mnogih poslanika, danas ima gotovo 60% izvoza u tu zapadnu Evropu, gde mi hoćemo da uđemo. Znate da je Turska kandidat za EU. Sledeći podatak je da su samo u poslednje dve godine zapadne firme otvorile u Turskoj 3.000 preduzeća.
Što se tiče istorije, postoji jedna maksima koja kaže da se istorija uči ne radi prošlosti, nego radi budućnosti. Mi bismo mogli danas da držimo ovde tirade o tome šta je ko kome pre 500 godina bio na ovoj teritoriji. To treba da rade istoričari, naučni instituti, akademije.
Šta kaže današnja stvarnost? Današnja stvarnost kaže – kad Barak Obama dobije izbore u Americi, druga destinacija gde ode je Ankara. Zašto on tamo ide, ta najveća svetska sila? Ide da se sastane sa predsednikom Gulom i Taipom Erdoganom, sa liderima koji vode modernu Tursku u EU, državu koja je za samo sedam godina dostigla ekonomski razvoj kakav se posle Kine ne pamti u bližoj ekonomskoj istoriji.
Imate sledeći podatak, gospodo: danas, kada svet grca u ekonomskoj krizi, imate 5,9 stopu privrednog rasta Republike Turske. Uz Tursku, imate i Kinu. Zamislite tu Tursku, takvu o kakvoj govore pojedini poslanici, da ona ima takav privredni rast! Da li država koja je neuređena, koja nema regulisane neke odnose, ne prati neke evropske principe može da napravi takvu industriju da izveze 60% svojih proizvoda u EU? Dabogda da mi doživimo da 60% naših proizvoda izvozimo u EU.
Nadam se da smo kroz ovu saradnju koju smo imali poslednjih par godina, a to je nešto što nismo imali poslednjih trideset godina – predsednik Tadić i predsednik Abdulah Gul sreli su se više od pet puta, gospodin Jeremić jedanaest-dvanaest puta sa ministrom Davutogluom, da ne nabrajam ostale ministre, naravno, uz inicijativu koja je došla od Bošnjačke liste i predstavnika Bošnjačke liste u Vladi Republike Srbije gospodina Ugljanina – na tom planu pokrenuli neke inicijative koje ovu zemlju vode u normalizaciju odnosa sa ovom vrlo važnom zemljom.
Vi znate da se ovih dana naši bolesnici leče u Turskoj, mi letujemo u Turskoj, ali se upitajmo zašto ta Turska, koja je isto bila u Rumuniji i Bugarskoj tamo gde je bila pre 500 godina, u Bugarskoj i Rumuniji zapošljava 30.000 ljudi, a kod nas zapošljava par stotina ljudi (imamo investiciju od „Hajnekena“ ili „Efesa“). Naš je interes da navike proizvođača iz Turske u razmeni sa našim proizvođačima, u ekonomskoj saradnji podignemo na viši nivo.
Reći ću vam jedan podatak. Kao predstavnik ovog parlamenta boravio sam skoro u Turskoj, sto kilometara južno od Istanbula, gde imate industrijsku zonu koja ima 280 fabrika. Dve fabrike imaju tehnologiju vrednu trista miliona dolara. Budžet fonda za razvoj, imali smo skoro izveštaj, gospodo draga, koji podržava industrijsku proizvodnju u ovoj zemlji je sto miliona evra. Toliko, radi reda veličina, sa kim mi danas ukidamo vizni režim.
Što se tiče spoljne politike naše zemlje, Bošnjačka lista utiče u Vladi i u parlamentu da se naša politika iz devedesetih godina nikada ne ponovi, da se nikada ne ponovi politika izolacije, nego politika aktivne kooperacije.
Da vas podsetim na još jedan podatak koji je za nas zabrinjavajući, a pokušavamo da sa turskim kompanijama to ispravimo. Kada je bila bivša Jugoslavija, znate da smo radili od Maroka do Indonezije: naš „Komgrap“, „Rad“, „Filip Kljajić“, PKB, ne znam koje sve firme; milijarde dolara smo zarađivali u Iranu, Maroku, u ostalim svetskim prestonicama, naročito govorim o državama Magreba i delu muslimanskog sveta; gradili smo im brane, železničke pruge, aerodrome, vojne objekte, ulagali u poljoprivredu. Danas znate katastrofalne podatke za našu privredu.
Govorim to da bih vas obavestio da danas Turska... Od Maroka do Indonezije njihove kompanije imaju poslove vredne više od 120.000.000.000 dolara. Naš je interes, to je bilo naše tržište, koje smo izgubili ranih devedesetih godina vodeći autističnu spoljnu politiku, politiku koja nije mogla da se prepozna u svetu, koja nije prepoznavala prijatelje. Mada, postoji jedan diplomata čija je rečenica ostala u istoriji diplomatije, a glasi: „Ne postoje večiti prijatelji i večiti neprijatelji, postoje samo večiti interesi“.
Ovde je bilo mnogo priče o tome da li je Turska nekog priznala, nije priznala. Da vas podsetim, dragi moji narodni poslanici, Bošnjačka lista je inače poznata po tome da se zalagala za opstanak države Srbije i Crne Gore. Smatrali smo da nema velikih ekonomskih, političkih, racionalnih, nacionalnih i bilo kojih drugih razloga da se raspadne jedna takva država. Bili smo, moram da kažem, u tom smislu dosta usamljeni.
Naravno, čuli smo u ovom parlamentu da je Rusija nama izuzetno prijateljska zemlja, koja neće učiniti na međunarodnom planu ništa loše, što ne misli Srbija. Ali, gospodo, da vas obavestim, Rusija je među prvima priznala nezavisnu Republiku Crnu Goru. Zašto to, pored svih izliva naših emocija?
Prema tome, tu vrstu retorike o tome ko je kome prijatelj, to je savremena diplomatija napustila poodavno. Danas u svetu ne postoji ta vrsta emotivnog prijateljstva, pozivanja na neka istorijska prijateljstva, već postoje interesi, a mi smo mala zemlja i dužni smo... Bošnjačka lista se uvek zalagala za to da sa Rusijom imamo najbolje moguće odnose; i sa Rusijom, i sa Turskom, i sa Amerikom, i sa EU i sa svim zemljama na planeti Zemlji. Mi smo mala zemlja i moramo da sarađujemo sa svima, moramo da sarađujemo sa svima. Naravno, sa demokratskim zemljama, zemljama koje uvažavaju neke principe i principe UN.
Spomenuo sam Rusiju, Bošnjačka lista smatra da je i ovaj nivo odnosa sa Rusijom nizak…
(Predsedavajući: Gospodine Omeragiću, izvinjavam se, moram da vas podsetim na obavezu iz člana 106. da govorite o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Otišli smo i u Rusiju, obišli smo dosta toga po svetu, a mi u suštini hoćemo samo da ukinemo vize, da potvrdimo sporazume sa Turskom, Azejrbedžanom i Brazilom. Dakle, ima i drugih velikih država na dnevnom redu.)
Hvala. Samo sam u najavi spomenuo zato što su prethodno poslanici ovu raspravu o bezviznom režimu pretvorili u pledoaje za neku novu spoljnu politiku naše zemlje. U tom smislu sam iskoristio nešto što je rečeno pre mene.
Izneću komparaciju za dve zemlje za koje različito smatramo da su nam više ili manje prijatelji. Samo komparacije radi, poslednji susret Putin - Erdogan, rezultat tog susreta, gospodo draga, iznosi petnaest milijardi dolara, posao vredan petnaest milijardi dolara. Danas je Turska u Rusiju investirala 28 milijardi dolara. Ne smeta joj uopšte Rusija. Danas Turska kaže da joj je Rusija veliki prijatelj. Ja to ovde ponavljam: i Rusija i Turska.
Što se tiče ovog sporazuma, gospodo, nama ovaj sporazum omogućava da građani Republike Turske upoznaju našu zemlju, investiraju, kao što su investirali u Rusiju, Bugarsku, Rumuniju. Evo, još jedan podatak: Turska je prošle godine od ukupno 25 milijardi dolara svojih investicija van granica Turske oko pet i po milijardi investirala u Saveznu Republiku Nemačku.
Znači, po nama, ovaj sporazum treba da motiviše turske biznismene, građane Turske, našu dijasporu u Turskoj da krenu sa investicijama prema našoj zemlji, da zaposlimo desetine hiljada ljudi, da ostvarimo još bolju komunikaciju, produbimo naše balkanske odnose. Zemlji koja ima razvijenu privredu odgovara stabilnost, odgovaraju joj dobrosusedski odnosi, uređeni odnosi.
Kada pričamo o tome šta je nekada neko nekome značio pre 500 godina, nas istorija uči (završavam, predsedavajući), 1945. godine, posle milion nastradalih u Drugom svetskom ratu, u ratu između Francuske i Nemačke, milioni mrtvih... Samo četiri godine posle rata seli su predstavnici Francuske i Nemačke i rekli – istorija u institute, istorija na univerzitet, a mi stvaramo početke Evropske unije, unije kakvu ne pamti istorija političkog života. Hoćemo da uđemo u tu Evropsku uniju, a ljudi su samo posle četiri godine...
Podsetiću vas još na odnose dve zemlje koji objašnjavaju malo svetsku politiku: jedna strašna stvar koja je izbačena negde krajem četrdeset i neke godine, u jednoj dalekoj zemlji, tamo ljudi još danas boluju od toga... Za samo četiri godine Sjedinjene Američke Države su napravile od Japana svog najvećeg prijatelja, za samo četiri godine; ne prijatelja, nego najrazvijeniju zemlju na svetu, sa kojom su ratovale pre samo tri ili četiri godine.
Znači, nas istorija ne uči da se pozivamo na dobre primere. Ako hoćete da se pozivamo na loše primere, imate loših primera. Treba da gledamo u budućnost, budućnost pripada dobrim odnosima. Vlada Republike Srbije je krenula sa ovim bezviznim režimom. Ovde imamo i Brazil, pored Turske. Dobro znate da je sledeća svetska sila, uz Brazil, i Indija. Bošnjačka lista pozdravlja ovaj sporazum sa Brazilom, kao što pozdravljamo sve sporazume, kao što smo pozdravili i sporazum sa Rusijom, i sa Belorusijom i sa svim zemljama, a razlog je da otvorimo našu zemlju, naše kapacitete, naš turizam i da u toj razmeni imamo pozitivan bilans sa drugim zemljama.
Ovaj sporazum o bezviznom režimu će omogućiti državi Srbiji da okonča pregovore o „Jatu“. Da vas upoznam da je Turska nacionalna avio-kompanija ovih dana, već devedeset i više posto, završila svoje pregovore sa „Lotom“, poljskom avio-kompanijom, koju će kupiti. Zakupila je četiri aerodroma na Balkanu. Kompanija „Turkiš erlajns“, danas kada postoji svetska kriza u aviosaobraćaju, ostvarila je bruto dobit u prošloj godini od 1.600.000.000 dolara. Radimo na tome da turske kompanije kroz „Jat“... I, da vas podsetim, mi smo kao Bošnjačka lista učinili puno da naš IMT krene u saradnju sa „Hemom“, čuvenom turskom firmom koja proizvodi traktore. Oni već sklapaju i izvoze traktore u treće zemlje.
Zato vas pozivam, u ime Bošnjačke liste i grupe poslanika manjina, da prihvatimo ovaj sporazum, jer će on imati dalekosežne pozitivne posledice po našu zemlju, našu ekonomiju i olakšaće život građanima Turske i Srbije i doneti stabilnost u naš region. Hvala.