Hvala, gospodine Omeragiću. Razumeli smo. Reč ima narodni poslanik gospođa Vjerica Radeta. Izvolite.

Hvala. Dame i gospodo, malopre smo između ostalog čuli, a čuli smo zaista svašta... Jutros sam imala neku informaciju da su zatvoreni neki delovi grada, ali nismo kao poslanici imali informaciju da predstavnici Turske danas govore u parlamentu.
Govor poslanika Srpske radikalne stranke nazvan je – pledoaje za novu spoljnu politiku. Dakle, nije to nikakva nova spoljna politika. Ono što govorimo je politika Srpske radikalne stranke, koja se, i kada je u pitanju unutrašnja i spoljna politika, ne menja dvadeset godina. Tako će ostati do kraja i kao takvu će je građani Srbije, sasvim izvesno, prepoznati kao jedinu i pravu i spoljnu i unutrašnju politiku za sve građane Srbije.
Ovde imamo četiri predloga sporazuma: između vlada Republike Srbije i Turske o uzajamnom ukidanju viza, pa o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša sa Azerbejdžanom i dva sporazuma sa Brazilom - jedan je ukidanje viza za njihove državljane, a drugi ukidanje viza za nosioce diplomatskih ili službenih pasoša.
Naravno, treba da se govori i pojedinačno o svakom predlogu sporazuma, ali ne vidim zašto smeta da se govori uopšte o stavovima političkih partija kada je u pitanju spoljna politika, jer ovi predlozi sporazuma govore i o aktuelnoj spoljnoj politici.
Nisam baš razumela zašto mi treba da budemo srećni i zadovoljni zbog činjenice da je Turska 14. zemlja po dohotku u Evropi. Ne znam zašto mi u Srbiji treba da budemo srećni i zadovoljni zato što je stopa privrednog rasta u Turskoj, ne znam koliko, nešto neverovatno visoka. Zašto bi nas bilo briga što je Turska postigla neviđen ekonomski razvoj? Zašto bi nas bilo briga što dve fabrike u Turskoj vrede 280.000.000 dolara?
Nešto što bi, verujem, većina građana Srbije volela da čuje jeste da smo mi ovde mogli da kažemo: naša spoljna politika je izdejstvovala to da je Turska država koja nije priznala Kosovo i Metohiju; da je Turska država koja nije naterala Borisa Tadića da se u ovom parlamentu srpski narod proglasi genocidnim zbog zločina u Srebrenici, koji naravno nije genocid. To je valjda ono što treba da budu motivi da se mi zalažemo za bilateralne odnose svake vrste sa nekom zemljom u Evropi i u svetu.
Rečeno je malopre ovde da jezik savremene diplomatije ne podnosi emocije. To je rečeno u najvećem emotivnom naboju, bar sam tako razumela. Možda nisam dobro razumela, ali mi se baš tako učinilo. Jezik savremene diplomatije i svih diplomatija mora i treba da bude jezik koji govori o interesima; kada smo mi u pitanju, poslanici ovog parlamenta, isključivo o nacionalnim interesima Srbije i interesima svih građana Srbije.
Nažalost, naše iskustvo sa Turskom ne govori u prilog tome da se Turska na bilo koji način zalaže za bilo kakav interes građana Srbije, za dostojanstvo građana Srbije i ove države, naprotiv, sve suprotno od toga. Zato mi mislimo da ovaj sporazum o uzajamnom ukidanju viza sa Turskom apsolutno nije u interesu građana Srbije i države Srbije, već isključivo u interesu Turske.
Ako je ovo zamena za 15% teritorije države Srbije, odnosno Kosovo i Metohiju, onda to nama srpskim radikalima ne treba, a uvereni smo da to ne treba ni većina građana Srbije, ogromnoj većini.
Ovde smo čuli o ekonomskom napretku Turske, a mi tvrdimo da je ovo ukidanje viza samo u interesu još većeg napretka Turske. Naravno, rekla sam na početku, baš nas briga kakav je ekonomski napredak Turske; nismo mi za princip „da komšiji crkne krava“, ali jesmo za princip da nama i našim građanima bude bolje.
Zašto je ovo u interesu Turske? Zato što će ovaj bezvizni režim samo značiti povećanje broja turista u Turskoj, turista iz Srbije. Nije bilo davno, pre nekoliko meseci hvalio se Boris Tadić da će u toku letnje sezone, u toku turističke sezone građani Srbije moći da idu u Hrvatsku samo sa ličnom kartom, bez pasoša. Kome je on tada učinio uslugu? Građanima Srbije, koji pre sezone i posle sezone ne mogu da idu u Hrvatsku bez pasoša i bez vize, a u toku turističke sezone mogu da idu samo sa ličnom kartom? Zaista je neverovatno na koji nas način sve ponižavate i omalovažavate!
Omalovažavate nas na svakom koraku, kada je u pitanju spoljna politika. I, naravno, ne samo spoljna. Da li je nekoga iz Vlade Republike Srbije, iz režima, sramota zbog ovoga što su danas neke novine pisale, recimo, da je Vlada Srbije poklonila opštini Ćićevac ukraden automobil i da je delegacija opštine Ćićevac u Sloveniji privođena, zadržavana u pritvoru itd. zato što su se dovezli državnim mercedesom, koji ne znam koliko košta i koji je ukraden?
Pitanje je, ko je lopov? Nadamo se da će i to jednog dana da se istraži. Ne ovaj konkretan slučaj, nego uopšte pitanje ko je lopov, ko je kriminalac, ko je huligan. Mnogo se vi hvališete kako ste spremni da se uhvatite u koštac sa kriminalom, sa huliganima itd. Pozivamo vas, uradite to jednom do kraja. Da li mislite da vam neko veruje da ste bili ozbiljni kada ste se uhvatili, kako Tadić reče, u koštac sa kriminalom? Uhvatiste neke kriminalce, a gde je Šarić, kada su u pitanju narkodileri? Naravno, ne smete da dirate u vrh zato što ćete doći do vrha državne vlasti.
Ovo i te kako ima veze sa današnjim dnevnim redom, jer želimo da govorimo i da skrenemo pažnju građanima Srbije kako je naša spoljna politika sve samo ne spoljna politika u interesu građana Srbije. Zato sam namerno spomenula Šarića. Pomenuću i Stanka Subotića i Radulovića. Pitam se da li ga još neko pamti, osim onih nekada zaposlenih u „Ce marketu“ koje je ojadio, malih akcionara itd? Naravno, koliko je ojadio državu, to ćemo valjda jednog dana takođe da saznamo. Spomenuću i Ejupa Ganića.
Sve to i te kako ima veze sa našim „divnim“ bilateralnim odnosima sa tim državama koje na svakom koraku pokazuju da ih Srbija ne interesuje, koje nas na svakom koraku omalovažavaju, ali nažalost, uz pristanak vlasti, režima iz Srbije. Ne bi nama bio problem to što oni pokušavaju da nas omalovaže zato što oni to hoće, nego je naš problem što se predstavnici našeg režima nude da izigravaju ponižene u svim, ne samo u zemljama EU, nego i šire.
Da li nam treba... Govorimo o ukidanju viza sa Turskom, Azerbejdžanom i Brazilom. Mi srpski radikali ćemo pohvaliti to što ćemo uspostaviti bezvizni režim i sa Azerbejdžanom i sa Brazilom zato što su te zemlje pokazale da su prijatelji Srbije. Svaka država na svetu koja nije priznala Kosovo i Metohiju je prijatelj Srbije. Svaka država koja je priznala Kosovo kao državu je krvni neprijatelj države Srbije i u obavezi smo da se na takav način ponašamo prema tim državama. Mi u ovom parlamentu moramo to da žigošemo, moramo to javno da kažemo i moramo da upozorimo režim da ne smeju prijateljima da smatraju države koje su nam otele 15% teritorije.
O kakvom mi bezviznom režimu sa bilo kojom državom u svetu govorimo kad funkcioneri države Srbije ne mogu da odu na Kosovo i Metohiju, kad Bogdanović, ministar za Kosovo i Metohiju, koji je rođen na Kosovu i Metohiji, ne može tamo da ode? Sećate li se, pre nekoliko meseci, kad su ga zaustavili predstavnici KFOR-a kako je jadno i ponizno pred njima rekao – ali, čekajte, ja valjda mogu da uđem, ja sam rođen ovde, nisam došao iz Šumadije ili iz nekog drugog dela Srbije. Takav ministar je jedan od ministara u Vladi Republike Srbije i jedan od onih koji vode spoljnu politiku države Srbije.
Šta ćemo da kažemo o onom koji je po Ustavu zadužen za spoljnu politiku, o Borisu Tadiću? Šta da kažemo o tom čoveku koji je na inauguraciju srpskog patrijarha, u srpsku zemlju Kosovo i Metohiju išao hrvatskim avionom? Da li je to sebi smeo da dozvoli predsednik države Srbije? Mi tvrdimo – nije. On sebe može da ponižava koliko god hoće, ali nema pravo i ne sme da ponižava državu Srbiju i građane Srbije.
Zato mi o tome govorimo i zato ćemo o tome da govorimo javno, da podsetimo građane Srbije kakav režim vlada Srbijom i da podsetimo građane Srbije koliko je ovom režimu stalo do građana Srbije.
Podsetiću vas, nekima verovatno i naša današnja diskusija zvuči kao jeres, ali podsetiću vas da ste nas isto tako popreko gledali kad smo govorili o beloj šengen listi, o vizama itd. Posle godinu dana, mi sad ponovo možemo da kažemo – da, građani Srbije, srpski radikali su bili u pravu kad su o tome govorili. Zašto to tvrdimo? Naravno, ni tada nismo imali ništa protiv te bele šengen liste, ali smo tvrdili da nikome u Srbiji od toga neće biti bolje. Oni koji su mogli da putuju, putovali su i pre te šengen liste, putuju i danas. Oni koji nisu mogli ranije, ne mogu ni danas. Ilustrovaću to primerom.
Navalili su građani Srbije, kao, bezvizni režim, bela šengen lista, i pohrlili da uzimaju ove nove pasoše, s kojima mogu da pređu u neku drugu državu bez vize. Čekali su redove, plaćali takse, dolazili u pet sati ujutru da bi došli na red, a sad, to je proverljiv podatak, mogu da ga postavim i kao poslaničko pitanje, da tražimo od Ministarstva unutrašnjih poslova da odgovori pa da se svi poslanici upoznaju sa tim, dajte da vidimo koliko je urađenih, gotovih pasoša u podrumima stanica policije po Srbiji? Zbog čega? Zato što građani Srbije nemaju interesa da odu da preuzmu pasoše. Zatrčali su se, mislili su da to nešto znači. Međutim, kad su shvatili da to zapravo ne znači ništa, ne trebaju im ti pasoši; napravili su ih i eno ih kako stoje po podrumima, službenici zapinju o njih po policijskim stanicama. To je to što ste vi postigli vašom spoljnom politikom.
Danas pišu novine, a sinoć je to bilo u elektronskim medijima, da se zbog lažnih azilanata dovodi u pitanje bezvizni režim sa Belgijom. Između ostalog, kaže se da iz Srbije stiže više zahteva za azil nego iz Somalije. Naravno, taj azil se, i u ovom slučaju kao i u februaru, dobrim delom zloupotrebljava, i to je opet odraz spoljne politike Srbije, otvaranjem žarišta na jugu Srbije, u Bujanovcu i Preševu, u Raškoj oblasti, Vojvodini itd.
To i te kako ima veze i sa ovim dnevnim redom i uopšte sa spoljnom politikom Srbije. Ali, ovde je Mirko Cvetković objasnio da „veliki broj građana Srbije koji traži azil neće ugroziti bezvizni režim jer oni ne traže azil iz političkih, već iz ekonomskih razloga“.
To je ono što smo vam mi pričali i što vam ponavljamo. Mogu građani Srbije da putuju, moći će da putuju i u ove tri zemlje o kojima danas govorimo, kao što mogu i u skoro sve zemlje EU bez vize, ali mogu da idu kao turisti, mogu da idu na ograničeno vreme u posetu, ali ne mogu da dobiju ono što su očekivali, ono o čemu ste ih vi lagali. Vi ste sve vreme građanima Srbije pričali – kada odemo na belu šengen listu svi će moći tamo da idu i da tamo žive, borave, rade, da bi živeli bolje. Ne mogu, i to građani danas znaju. Nažalost, ni u Srbiji ne mogu da žive, zato što je i u Srbiji sve više otkaza, sve više ljudi na ivici egzistencije.
Upozoravamo Vladu Republike Srbije, upozoravamo režim da se okani toga da čini usluge nekome izvan Srbije. Neka čini usluge građanima Srbije, neka se omoguće normalni uslovi za život građana Srbije, a onda će svako putovati tamo gde se kome putuje. Hvala.

Iskorišćeno je sedamnaest minuta od vremena poslaničke grupe.

Poštovani narodni poslanici, ne pročitah iz scenarija obaveštenje da je, saglasno članu 96. stav 4. Poslovnika, do otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa prijavu za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnela samo Poslanička grupa SRS i da je gospođa Vjerica Radeta bila prva prijavljena prema redosledu.

Drugi je gospodin Dragan Stevanović, kome dajem reč. Izvolite. Posle njega ima reč gospodin Aleksandar Martinović, gospođica Jovanović, pa vi, gospodine Krasiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću iskoristiti ono što ste vi, gospodine Novakoviću, u jednom nezvaničnom razgovoru rekli meni, a to je da se u Skupštini u principu vodi debata, a ne dijalog. Ja se sa vama slažem potpuno i to što ste mi rekli naročito ću iskoristiti sada u ovom svom obraćanju poslanicima i javnosti. Ne bih želeo da se bilo šta što ću izreći shvati kao povod za dijalog sa jednim od poslanika vladajuće većine koji je danas ovde govorio i koji je u principu izneo stavove koji su više bili podrška, predstavljanje, ili kako već to da nazovem, neke druge ili treće države, a ne države u čijem parlamentu sedi, čiju je Vladu podržao i zbog čega na neki način on predstavlja, i ono što govori, zvaničnu politiku i stavove države.
Takođe, drago nam je što smo u dve trećine njegove priče prepoznali stavove Srpske radikalne stranke. U tom kontekstu, ja vas sada pitam, gospodo iz vlasti, šta fali državama Alžiru, Maroku, Tunisu i svim onim koje ste pobrojali? Ali, kad se pozivate, bez mere, na te države, hajde, pohvalite se, kao predstavnik vlasti, trgovinskim bilansom sa tim državama u periodu u kom ste vi na vlasti. Kako nemate meru? Služite se svim i svačim kako biste neki svoj politički interes, koliko god on veliki bio, predstavili ili ovde branili.
Ova vlada se hvalila da je posle dvadeset godina prvi put srpska privreda izašla na sajam privrede u Alžiru. Ko je zbog toga kriv? Da li je SRS? Krivi ste vi koji podržavate Vladu i koji niste slušali Srpsku radikalnu stranku koja vam uporno i kontinuirano deset ili dvadeset godina govori gde ekonomski interes ova država treba da nalazi.
Vi onda izađete i kažete – 51% izvoza ide u EU, ostalo su zemlje CEFTA, tu oko nas, 20% otpada na sve ostalo. Onda vas SRS pita – a koliko ukupno izvoza u ove države učestvuje u BDP, i vi kažete, oborene glave – 19%.
Sad vi nama postavljate pitanja šta fali tim državama. Kakve veze one imaju sa Turskom? One nisu Turska, one su Alžir, Maroko, Libija, Irak, Iran, koji zaista jesmo gradili. Mi vas pitamo, zašto danas nismo dole? Nismo, zato što, gospodine Omeragiću, podržavate Vladu koja ima potpuno drugačije političke ambicije, koju taj svet ne interesuje, koja nam je diplomatska i konzularna predstavništva pogasila u dve trećine država koje ste naveli. Mi ih pitamo – zašto je to tako?
Ali, vi podržavate tu vladu. Zahvaljujući vašim glasovima, ovaj gospodin sedi u toj vladi. Nemojte nama ta pitanja da postavljate i nemojte da dovodite u istu ravan sporazume sa Brazilom i sa Turskom. Mi se zalažemo za to da Srbija intenzivira svoje odnose sa Brazilom, da mnogo toga što je u Brazilu uspostavljeno prenese ovde, jer su se modeli ekonomske, socijalne zaštite i svega ostalog tamo pokazali kao efikasni i uspešni. Pitamo vas, zašto to nije ovde? Tu su odgovori, a ne ovde kod nas. I, nemojte njihove interese da poistovećujete sa interesima Turske na Balkanu. Njihovi politički interesi nisu isti.
Recite prost odgovor ovim ljudima koji nas slušaju i gledaju, zašto kasni „Južni tok“? Koji je glavni opstruktivni element u započinjanju realizacije tog projekta? Turska, kao eksponent Amerike, zbog nafte, i vi to dobro znate. Kakvi su vam uslovi bili postavljeni za projekat od svega trideset miliona dolara za realizaciju putne infrastrukture u Raškoj oblasti? Oni će da daju izvođače, oni će da odrede posebnim ugovorom kakve će biti kamate itd. Oni su nam odredili šta su naši infrastrukturni prioriteti, a ne država Srbija!
U našim odnosima sa Turskom, gospodo iz vladajuće većine, vi ste problem, vi koji nemate i ne poznajete granice servilnosti, fleksibilnosti i popustljivosti. To što se u ovom trenutku vaš stranački i politički interes identifikovao sa turskim, to je neki drugi problem. Objektivno je problem u vama. Ne treba nama Turska za prijatelja, nama Turska treba za partnera. Kada vas neko tretira i doživljava kao partnera, onda ste u istoj ravni.
Ne treba mi Turke da pomažemo, treba da pomažu oni nas. Gospodo, na pedeset miliona evra izvezenih u Tursku, Turska ovde izveze sto dvadeset i nešto miliona. Sve ove liberizacije neće nama doneti ni sreću ni efekte, doneće njima, jer će im olakšati da svoje pozitivne ekonomske odnose i poslovanje sa nama unaprede. Vi ste problem, zato što u tim odnosima ne prepoznajete šansu da dižete ekonomiju ove države.
Šta je odnos? Kakav odnos? O kakvoj dijaspori vi sada pričate? Koga ste pozvali iz te dijaspore da dolazi ovde da ulaže i investira?
Vama je udarna vest na televiziji – ministar iz Vlade otvorio trideset radnih mesta. To je nešto čega ministar treba da se stidi, jer mu petsto radnika dnevno ostaje bez posla. Mi smo doživeli da nam to budu udarne vesti na televiziji.
Da li znate, gospodo, da ćete sada uvesti hiljadu tona lešnika iz Turske za konditorsku industriju, koju ste vi uništili, nismo mi, od mleka, pa nadalje? Konditorsku industriju, koja može da bude jedna od nosećih privrednih grana ove države, doveli ste u poziciju da uvozimo iz Turske sve. Doveli ste ih u poziciju u kakvoj jesu, na staklenim nogama, zato što ste liberalizovali i omogućili da sve iz Turske u toj oblasti dolazi ovde.
Šta smo dobili recipročno? Nismo dobili ništa. Dok ste vi na vlasti, nećemo dobiti ništa. Dok ste vi tu gde jeste, rukovođeni takvim manirima i principima, niko ovu državu za partnera neće prepoznati.
Nemojte, gospodo iz vlasti, da se koristite Rusijom da nas odobrovoljite za odnose sa Turskom. Baš nas briga kakve odnose oni imaju. Nikada se Rusija u odnosima sa bilo kime neće ponašati servilno, kako se vi ponašate u odnosima sa Turskom, sa EU, sa Hrvatskom, sa Crnom Gorom i sa svima ostalima, i sa Šiptarima sa kojima nameravate da uđete u pregovore.
Pitate nas, zašto Crna Gora? Zašto podržavate predsednika koji podržava njen evropski put? Šta podrazumeva evropski put Crne Gore? Podrazumeva da srede demarkacije, da srede svoje granice. Danas Crnogorci pregovaraju o državnim granicama Republike Srbije sa Šiptarima, koji nemaju veze sa Srbijom, koji su teroristi, kvazidržava!
Vi pitate nas šta mislimo o tome, a vi podržavate Vladu koja na indirektan način urušava teritorijalni integritet i suverenitet ove države. Duva vam vetar u leđa. To ne može tako.
Ovi sporazumi, nažalost, dok god je ova vlada takva kakva jeste, nikakav ekonomski i politički efekat ne mogu za Srbiju da obezbede.
Da li znate koliko je srpskih turista ovog leta bilo samo na severu Grčke? Bilo ih je sedamsto hiljada. To je samo sever Grčke, a da ne govorim o područjima Atine, Lefkade, Zakintosa itd. Neka je svako ostavio po deset evra, vizna liberizacija nas je ove godine samo sa Grčkom toliko koštala. Koliko smo živog novca izneli iz Srbije?
Sada vi pitate nas zašto mi nećemo da budemo prijatelji sa Turskom. Hoćemo. Hoćemo da budemo partneri sa svima, ali sa svima koji poštuju formu međunarodnog prava i koji poštuju sve ono na šta Srbija ima pravo po međunarodnom pravu, po međunarodnim konvencijama, poveljama itd. Ne može nešto za njih da važi, a za nas da ne važi. Da zatvaramo oči pred tim činjenicama, ne, nećemo. Vi možete da ćutite koliko hoćete i možete da nas ubeđujete da je subota u sredu. Jednostavno, mi to da prihvatimo nećemo.
Prema tome, nemojte nama da postavljate pitanja na koja vi dugujete odgovore građanima Republike Srbije. Srpska radikalna stranka dr Vojislava Šešelja je uvek govorila sa kime treba da se sarađuje i gde svoj interes treba da prepoznajemo. Nemojte vi tome da nas učite. Nađite meru koji ćete minimum političkih interesa ovde da promovišete i da branite. Nemojte to da radite na štetu i na uštrb interesa Republike Srbije, na način koji će urušavati dostojanstvo ovog doma, doma u kom sedimo svi i u kojem smo svi ravnopravni. Hvala.

Iskorišćeno vreme od vremena poslaničke grupe je deset minuta i četrdeset pet sekundi.

Izvinjavam se, nisam razumeo gospodina Omeragića da je ostao i kao prijavljeni govornik na listi, pa sad ima, izvinjavam se, gospodine Martinoviću, reč. Izvolite.

Bezvizni režim sa Turskom će koristiti ovoj zemlji. On će podstaći našu robnu razmenu. Smatramo da će turisti iz Turske dolaziti kod nas u mnogo većem broju.
Što se tiče komentara koliko nas ide na more u Grčku ili u Tursku, upravo se Bošnjačka lista zalagala da idemo na more u Srbiju i Crnu Goru, ali velika sila je priznala Crnu Goru, pa više mora nemamo, što se toga tiče.
Što se tiče „Južnog toka“, da vas obavestim, taj sporazum…
(Predsedavajući: Izvinjavam se, gospodine Omeragiću, da li ste se vi javili za repliku ili da govorite?)
Ne, nisam, ali jako je bitno jer u tome učestvuje Turska.
(Predsedavajući: Da vam ne čitam ponovo šta je na dnevnom redu i da vas upozorim na obavezu iz člana 106.)
Dobro. Tema su, spomenuo sam, i Brazil, i svi sporazumi koje je u ovom parlamentu podržala Bošnjačka lista, i sporazum sa Rusijom, sporazum sa Kinom, sporazum sa većinom zemalja sa kojima je naša spoljna politika procenila da treba da razvijamo odnose; sporazum koji smo postigli i ratifikovali u ovom parlamentu, vezano za trideset miliona dolara za rekonstrukciju puteva u Srbiji, konkretno relacija Tutin - Novi Pazar - Sjenica.
Ako pročitate sporazum koji imamo sa Kinom, gospodo draga, i ovaj most koji će se praviti, ovih dana počela je, završava se projektna dokumentacija, videćete da je kineska firma dobila taj posao. Da vas podsetim, rekonstrukcija železnice, ruska vlada je dala kredit; ovde smo slušali gospodina Medvedeva, ja sam mu aplaudirao u ime Bošnjačke liste, pozdravio kredit koji nam je obećao Medvedev.
(Predsedavajući: Oprostite, ali moram ponovo da vas podsetim, ni Rusija, ni Kina, ni odnosi sa njima nisu na dnevnom redu, nego sporazumi sa Turskom, Azerbejdžanom i Brazilom o međusobnom regulisanju viznih režima.)
Gospodine predsedavajući, možda to izgleda kao replika, ali zato sam se i prijavio da govorim. Oni su samo to spomenuli, ja sam imao nameru da govorim o tome, međutim, njih niko nije prekinuo kada su spominjali ove sporazume. Prema tome, pravilo koje važi za one koji su spomenuli mora da važi za govornika koji podseća da su oni o tome govorili. Pravnici to vole da kažu – audiatur et altera pars. Kolega Martinović to zna.
To sam spomenuo zato što je to praksa, ako vam neko da kredit, to su tzv. vezani aranžmani: zato turska firma radi to, zato što nam je dala kredit; zato se ruska firma bavi železnicama u Srbiji, zato što nam je Rusija dala kredit; Kina nam je dala kredit, pa zato kineska firma pravi taj most iz Zemuna. Prema tome, to su poznati aranžmani.
Što se tiče bezviznog režima, Bošnjačka lista smatra da je od izuzetne važnosti da što pre počne da funkcioniše ovaj sporazum. On će omogućiti najpre našim građanima da lakše ulaze u Tursku i da se našim građanima otvori tržište od sedamdeset miliona stanovnika. Ako tu uzmemo i turkofonske zemlje, koje imaju više od pedeset-šezdeset miliona stanovnika, nama se otvara još šire tržište. Naše je da kao zemlja podignemo svoje privredne kapacitete, da razvijemo privredu.
Govoreći o turskoj privredi samo sam hteo da govorim o tome sa kim mi to ulazimo u ovaj sporazum i da je to interes države Srbije. Republika Turska ovde nema nikakvog zagovornika, ima građane Srbije koji žele da sarađuju i sa Rusijom, i sa Kinom, i sa Madagaskarom, i sa Brazilom i sa svima ostalima. Nikada u ovom parlamentu nisam govorio kada je bio gospodin Medvedev ili neko drugi, aplaudirao sam kao i vi, pozdravljao sve sporazume sa Rusijom i sa bilo kim, pa mislim da nije korektno da govorimo da ovde Republika Turska ima zagovornike.
Imam još jedan razlog, a to je da govorim i u svojstvu predsednika parlamentarne Grupe prijateljstva sa Turskom. U tom svojstvu, kao predstavnik srpskog parlamenta, bio sam dužan da se informišem šta je danas Turska u privrednom smislu, šta je danas Turska u diplomatskom smislu i šta je danas Turska na Balkanu. Mislim da bi bilo loše za srpski parlament da ima predsednika jedne parlamentarne grupe, a da on ne zna sve ove podatke i da ne radi na razvijanju dobrih odnosa sa tom zemljom, a da je predsedavajući jedne takve grupe.
Kao predsednik ove grupe zalagao sam se za to da se što pre dođe do ovog sporazuma. Upravo ovih dana smo imali poslovni tursko-srpski forum, gde smo čuli naše privrednike, čuli smo u poslednje četiri godine da naši privrednici zahtevaju od naše vlade i našeg parlamenta da što pre dođe do tog bezviznog režima, da im olakšamo ekonomsku komunikaciju sa Turskom.
Građani Srbije imaju interesa da u Srbiju dolazi što više biznismena. Da li su oni iz Australije, iz Amerike, iz Engleske, iz Južne Afrike, iz Alžira, građane Srbije zaista to mnogo ne zanima, jer novac, investicije nemaju ni boju, ni miris. Investicije otvaraju radna mesta.
Zato sam spomenuo podatak da je Republika Turska prošle godine investirala 25.000.000.000 dolara izvan Turske. Zašto mi u tih 25.000.000.000 nemamo ništa? Upravo građani Srbije očekuju da od tih 25.000.000.000 u budućnosti bude par milijardi u našoj zemlji. Jer, ako danas Turska kod naših suseda Bugara i Rumuna ima blizu 30.000 zaposlenih u 1.500 firmi koje rade u Bugarskoj i Rumuniji, postavlja se pitanje kako je to Turska pre 500 godina bila isto i u Rumuniji i u Bugarskoj, a tamo ima 30.000 radnih mesta za Bugare i za Rumune?
Slažem se sa kolegom da je činjenica da se mi slikamo sa 30 novih radnih mesta. Upravo to potvrđuje moju diskusiju da treba da se slikamo sa 30.000 novih radnih mesta, i pomoću investitora iz Rusije i iz Srbije. Ne da se slikamo, nego da radimo i da imamo investicije koje će zaposliti naše građane, jer smo u dosta teškoj ekonomskoj situaciji. Smatramo da će ovaj bezvizni režim biti dobra poruka, onako kako su mi to preneli srpski biznismeni koji danas rade sa Turskom i žele da rade u budućnosti. Hvala.

Zahvaljujem. Predviđeno vreme je isteklo.

Reč ima gospodin Stevanović, s obzirom na kreativno tumačenje i širinu zahvata u ovoj temi, koja je inače vrlo suvoparna. Izvolite, gospodine Stevanoviću.

Sa vama se, gospodine Omeragiću, potpuno slažem oko nekih stvari. Zaista bih voleo da je srpsko more zvanično, doveka ću ga priznavati kao srpsko more, i u Budvi, i u Ulcinju i u Herceg Novom; imamo mi mora u Karinskom zalivu i još negde, ali daće Bog da se nekad stvore uslovi da se tamo vratimo.
Hteo bih da se osvrnem samo na nekoliko stvari. Ne može vizna liberalizacija da unapredi robnu razmenu, to mogu da urade carine, akcize, carinski odnosi, odnosno carinska politika. Ali, neka bude da će komunikacija poslovnog sveta, turskog i srpskog, da unapredi tu robnu razmenu.
Odgovori koje treba da nam da vlast jesu: zašto mi tamo na tržište od sedamdeset miliona građana izvozimo u vrednosti od pedeset miliona, a Turska na tržište od sedam miliona građana izveze sto pedeset miliona? To su pitanja. Mi tražimo odgovor na tako nešto.
Nema potrebe da nas ubeđujete da je potrebno da se u Srbiju investira ne dve, ne tri milijarde, svih dvadeset pet milijardi. Zašto ih nema? Zato što smo neuređena država, zato što imamo kriminal i korupciju, zato što imamo neuređene imovinske odnose, zato što nemamo plansku dokumentaciju, zato što imamo gomilu problema. Evropska komisija, ne SRS, institucija gde nas vi vodite, pod znacima navoda, Evropska komisija će napisati šta su sve problemi sa kojima se ova država suštinski suočava. Zato što niko od tih investitora koji su potrošili dvadeset pet milijardi ne može da prepozna pravnu i finansijsku sigurnost u ovoj državi.
Meni nije drago da o tome govorim zato što je to moja država, ali ambijent, poslovni, pravni, finansijski, u ovoj državi pravi ova vlada. Zato, ne Turci, neće niko da dolazi da investira. Zato imamo problem u budžetu, deficit takav kakav imamo, zato što nemamo direktnih stranih investicija. Dok god se budete tako nonšalantno ponašali u vlasti, ova država će ostati i bez investicija i bez ekonomskog napretka, niti ćemo moći da u perspektivi očekujemo nešto drugačije i bolje. To je bila samo moja ideja.
Lepo je primiti dvadeset pet milijardi, ali nacionalni interes ove države nema cenu. Postoje granice preko kojih SRS nikada neće preći. Politički interes Turske ovde nije čist i vi to dobro znate. Pravljen je put Novi Pazar - Sarajevo. Eto poruke, pa neka drugi razmišljaju zašto je tako. Ovde njihov interes nije čist i država to mora da prepozna, i nije dobronameran. Kada bi država to prepoznala, naš odnos sa njima bio bi potpuno drugačiji, a oni bi nas uvažavali mnogo više kao partnere, nego sada. Hvala.

Morate da se prijavite svaki put, gospodine Omeragiću.

S obzirom na to da sam spomenut i da sam čuo jednu stvar od mog kolege – da postoje putevi, saobraćajna infrastruktura koja nema dobre namere. Turske firme ovih dana pregovaraju o tome, kompanija „Makjol“ pregovora ovih dana i potpisala je predsporazum o gradnji 72 kilometra autoputa Beograd - južni Jadran. Da turska firma „Makjol“ uđe da gradi puteve, sa lošim namerama, sa Petrom Petrovićem, Draganom Jovanovićem, Markom Markovićem, koji živi u Budvi, Bijelom Polju ili Podgorici, mislim da je to zaista problematično sa stanovišta racionalne logike. Prema tome, činjenica je da „Kolin“, turska firma, isto pregovara ovih dana o aranžmanu sa Vladom Republike Srbije, da u saradnji sa „Eksim bankom“, koja bi pratila njihov rad...
Vi dobro znate, za Koridor 11 dobili smo sredstva iz evropskih fondova, zaduženje, i budžetska sredstva oko par stotina miliona. Turska se pojavila da sa više stotina miliona finansira, kreditira Republiku Srbiju, da gradi Koridor 10. Smatram da treba da pozdravimo ovu činjenicu.
Opaska jedna, ja sam spomenuo da je država Srbija i Crna Gora imala more…