Gospođo Đukić-Dejanović, i prvi i drugi član moraju da se tretiraju jedinstveno, te u tom smislu i svi ovi amandmani koji su podneti na oba ova člana ipak čine neko jedinstvo. Bez namere da ponavljam ono što je već izrečeno kao stav SRS povodom ovih izmena i dopuna, krenuo bih korak dalje u obrazlaganju ovog svog amandmana.
Kaže se da je neposredni povod, ne bih rekao čak ni razlog, nego bih rekao neposredni povod, za ove izmene i dopune potreba da se suzbije nasilje, nasilničko ponašanje ili sila kao sredstvo da se reši neki društveni konflikt, hajde to malo sociološki da ispadne.
Pre nego što krenem sa ovom temom, zamolio bih sve da imaju u vidu knjigu Dragana Bujoševića „Peti oktobar“ (nema potrebe da citiram šta je tamo napisano, to je njegovo delo), da imaju u vidu knjigu Tima Maršala „Igra senki“. To opet nije moja izmišljotina, to je Tim Maršal napisao i dao jedno viđenje organizovanog nasilja koje je već danas zacrtano u teoriji kao petooktobarski puč, odnosno „buldožer revolucija“. Molim vas, nema potrebe da mi bilo šta prigovarate, nije to ono što sam ja izmislio, to su činjenice i viđenje ljudi koji više pripadaju „Otporu“ i drugim institucijama, nego što imaju blage veze sa SRS. Naravno, ovo više pričam zbog pravih ljudi koji vode Ministarstvo pravde.
Vidite, ako se u javnosti pomene nadimak Čume, prva asocijacija je – gospodin Čume. Druga asocijacija jeste – Čume, svedok saradnik. Treća asocijacija jeste – taj svedok saradnik sa policijskom pratnjom obavlja privatne poslove. Kada vam Čume dođe u kancelariju da zaključite neki posao, sa njim dolazi policija, pa sad vi odbijte da zaključite posao. To su činjenice i ja mislim da je to neki etalon, to je novi demokratski standard.
Znam da se nekima to ne sviđa. Ni meni se neke stvari ne sviđaju, ali su činjenice neumoljive. Jedino se u Srbiji zaledio „Otpor“. Gde god je bio u inostranstvu, „Otpor“ ili su hapsili ili proterivali, a nama je „Otpor“ sastavni deo vlasti, koji ima poruku – samo vas posmatramo. Ne mene, nego vas. Malopre ste imali priliku da vidite glavnog ideologa Demokratske stranke, gospodina Milivojevića; kada je rekao – mora da se ide da se posete pritvorena lica, ministarka je odmah skočila i rekla – nema nikakvih problema, idemo. Da nije rekao to Srđan Milivojević, bilo bi tu povuci-potegni.
Na kraju ću da ostavim onaj deo gde ću da hvalim izmene i dopune ovog zakona. Moraće neko i da pohvali. Ali, ne ono besmisleno hvaljenje što se odavde čulo. Ovo što ste se dogovorili sa LDP-om nije majstorski; o tome su vam ispričali Martinović i Aligrudić i ja neću to da ponavljam.
Šta može da bude uzrok društvenog konflikta? Po meni, uzrok društvenog konflikta može da bude kada SAD, Sem Nazaro i ostali ulože u reformu pravosuđa u Srbiji milione, milione, milione, stotine miliona evra i kao rezultat tih ulaganja dobijemo štrajk ljudi koji rade u pisarnici jer nemaju za 'leba. Druga asocijacija mi je renoviranje nekih zgrada – država ostane dužna verovatno oko petsto miliona dinara izvođačima radova. Onda se s pravom postavlja pitanje gde je završila ta pomoć upućena za transformaciju srpskog pravosuđa, ukoliko niste platili renoviranje zgrade, adaptaciju zgrade, nameštaj, kompjuterske programe itd?
Tako dolazimo do one glavne stvari, a to ću verovatno u toku sledeće nedelje, ukoliko napravite kvorum da možemo da radimo, da vam objasnim, da mi imamo jednog ministra koji je, u ortakluku sa još jednim ministrom, doneo odluku da se zakon ne primenjuje dve godine. Kada predstavnici vlasti kažu – ovaj zakon nećemo da primenjujemo sledeće dve godine, da li je to nasilje? Da li je to nešto što potpada pod neku odgovornost?
Ako vi političku odgovornost tumačite samo na dan izbora, onda ste se grdno prevarili. Neko je otkrio tu podvalu i više vam ne verujem. Ali, mi imamo tu situaciju, znači, ministar kaže: ovaj zakon neće da se primenjuje, dve godine nema primene ovog zakona. Šta da kažemo za tog pojedinca? Kažite mi adekvatnu reč, žargonsku, koju bi građani mogli da shvate.
Evo, da vas malo hvalim. Vi u Vladi imate ministra finansija koji je svetski rekorder. Čovek je proglašen za najboljeg ministra na svetu. Ja bih predložio da ga izvezemo u SAD da sredi njihove finansije. Oni su ga hvalili, oni mu dali priznanje, je l' tako? Što bi oni odbili taj poklon? Neka njima efikasno sredi finansije.
Desetog oktobra desilo se nešto, a to je bilo pre 12. oktobra, kada dolazi gospođa Klinton, ceo svet je pohvalio srbijansku policiju koja je premlatila huligane. Trenutno se u Francuskoj obavlja vrlo aktivna interakcija između kordona i građana i ja mislim, pošto ste vi na evropskom putu, da treba da se pošalje pomoć onemoćaloj Francuskoj u vidu 16 kordona da pomognu francuskoj policiji u zavođenju reda. Ja glasam za to, pa nek me isteraju iz stranke ako treba.
(Predsednik: Nije na dnevnom redu izjašnjavanje po tom vašem pitanju. Molim vas da se vratite dnevnom redu).
Gospođo Đukić-Dejanović, ja slušam tiradu o nasilju celo jutro ovde, samo žabe iz želuca nisu počele da mi skaču. Čekajte da objasnimo, molim vas. Kakve to dvojne aršine primenjujete? Zar ovo nije primer nasilja? Znači, mora da bude milozvučno predsedavajućem. Ukoliko nije milozvučno, sine Dragane, ostade ti bez patika. To je vaš kriterijum, ali nema veze. Idemo dalje.
(Predsednik: Znate šta, sve pogrešno interpretirate, ali to nije problem. Problem je što se zaista udaljavate od dnevnog reda. Molim vas da se vratite sadržaju ovog vašeg amandmana.)
Zamolio bih vas da me ne prekidate, da na kraju ne bih zaboravio na onaj deo gde treba da hvalim Vladu i ovaj predlog zakona. Moram da pohvalim, jer gospođa Čomić je danas imala izuzetno dobru diskusiju. Nije baš uvek, gospođo Čomić, ali danas je bila izuzetno dobra diskusija. Vi ste danas pokazali vašim partijskim drugarima kako treba da se bore za poštovanje presumpcije nevinosti. Rekao sam Martinoviću, mogli biste da dođete kod nas u tim za odbranu Vojislava Šešelja. To je to što mi zastupamo osam godina, gospođo Čomić, ja sam vas pohvalio.
Idemo redom. Dalje ... Zamolio bih vas da se ne smejete, tema je vrlo ozbiljna. Vi se smejete, a onda meni daju opomenu. Nemojte, nije korektno.
Idemo dalje. Znači, ako dođemo do pravog protagoniste ovoga što se dešava, to je gospodin Homen, koji je državni sekretar; on se svakog dana jezivo pojavljuje na televiziji, sa tvrdnjama da on zna šta se nalazi u sudskim spisima; on zna ko je kriv, šta će da se preduzme, šta će tužilaštvo. A kada se pojavi onaj Tomo Zorić, onda gasite televizor, sve vam je jasno, apsolutno vam je sve jasno.
Da vidimo kako treba da se reši društveni konflikt. On treba da se reši u skladu sa propisima, od strane ovlašćenih organa. Ukoliko društveni konflikt ne može da se reši na zakonom propisani način, od strane ovlašćenih organa, izvinite, molim vas, onda može da se očekuje neka sila i neko nasilje, kao prirodna posledica nečega što je uzrok. Ja želim da pričamo o uzrocima, i da opet podržim Tomicu Milosavljevića, koji ima izreku – bolje sprečiti, nego lečiti. Da sprečimo pojavu nasilja kao metoda rešavanja nekog problema.
Gospođo Đukić-Dejanović, da vam dam jedan predlog. Na čelu ove Uprave za izvršenje krivičnih sankcija nalazi se general Milan Obradović. On je bio neka žrtva, bio je u pritvoru neko vreme, kada su se demokrate međusobno svađale, onda je on pao. On ima nadimak Rambo. Da li vi znate da je on još 1994. godine pao u jednu septičku jamu u Budvi, kada je bio kurir između Jovice Stanišića i Caneta Subotića? To nije sumnja, to je činjenica, objavio sam u knjizi. Pošto ljudi koji se profesionalno bave kriminalom znaju za te stvari i vi njega stavite da reklamira ogrlicu, on jednostavno podiže pritisak istima kao što je on, pa kažu – kako je moguće on, naš prijatelj, naš drugar u poslu, nas da drži u zatvoru?
Gospodin Homen... Da vam objasnim, postoji jedna stambena zadruga iz Novog Sada (daću vam ovo, ali ste već dobili), „Rafinerija“; 1998. godine su zaključili ugovor sa policijom da rešavaju stambena pitanja policajaca, 260 stanova. Pošto je NIS dugovao državi, policija nije imala para, napravili su neku kombinaciju. U toj kombinaciji ova stambena zadruga vodila je sudski spor i 15. maja 2002. godine dobili su spor. Treba NIS da plati, došlo na izvršenje u julu 2005, a onda gospodin Homen preko svoje advokatske kancelarije ceo predmet prebaci iz Novog Sada u Beograd. Nasilje predstavnika vlasti. Verovatno će sada ta stambena zadruga da ode u stečaj, ali ne može ni da ode u stečaj, jer nema ko to sada u sudu da radi.
Ako meni ne verujete, gospođo Malović, pročitaću vam. Gospodin Homen se javlja stalno kao zastupnik Borisa Tadića u njegovim privatnim sporovima. To je gospođa Nerandžić Tanja, koja radi u advokatskoj kancelariji Homen. Sada vi vidite njegovo opredeljenje za pravdu, vezano sa materijalnim razlozima.
Još jedan predmet, koji znate, gospođo Malović. Tiče se doktorke Vanje Karađinović i njenog spora zbog zlostavljanja na radu koji je imala u Institutu za onkologiju u Sremskoj Kamenici. Da vas ne maltretiram, pošto ste dobili kompletnu dokumentaciju, samo da skrenem pažnju da je septembra meseca održano i neko ročište. Sudija koja je trebalo da sudi navodno je bila bolesna, pa je došla druga da odloži suđenje. Ne bude lenj ovaj njen advokat pa ode u susednu kancelariju i nađe tu navodno bolesnu gospođu Lučić. Kada je pritegnu o čemu se radi, šta se muva, ona pred svedocima kaže ovako – ja sam sebi najpreča, ne želim da umrem u 41. godini. To je dokaz kako ste reformisali vaše sudstvo, pravosuđe itd.
Evo još jednog primera, gospođo Malović, on je poznat javnosti. Pošto je Srbija zemlja nadimaka, imamo izvesnog Baju Plavog; Radomir Živanović – Baja Plavi, on čak ima i svoju firmu za osiguranje, ni njima ne plaća platu, on kaže: meni niko ništa ne može, ako nećete da radite, napolje, doći će neko drugi.
Zašto sam ovo ispričao? Zato što svakodnevno dobijam po sedam ili osam pisama sa vrlo konkretnim stvarima, poput, recimo, ovog predmeta (mi bismo rekli, garagan, ima ga) gde se ukazuje na nezakonje, propuste policije, tužilaštva, suda, gde građani kažu – u koga da verujemo, kome da verujemo kada ono što se napiše ne postoji i ne važi, ne obavezuje državu, državni službenici profitiraju, poput gospodina Homena itd.
Sada ću malo da vas hvalim, i to morate svi da prihvatite. Zašto je potrebno hvaliti? Mi smo jedna od retkih država, koja je svetsko čudo. Kada je bilo vanredno stanje 2003. godine, Savet Evrope je rekao da smo dokazali trajno opredeljenje za demokratiju, da smo ispunili minimalne uslove i primljeni smo u Savet Evrope. To je jedina država koja je u vanrednom stanju primljena u vrhunsku evropsku instituciju koja se bavi zaštitom ljudskih prava. Posle nekoliko meseci desilo se da država ne može da isplati naknadu štete za onolike hiljade pritvornih, uhapšenih, nezakonito uhapšenih, nezakonito pritvorenih itd.
Znači, mi već imamo jedno iskustvo. Ovde je na delu „Sablja 2“, to da znate. Ja neću da ulazim u dijalektiku ova dva člana, ali moram da vam kažem da je dobro što je Vlada napisala u ovoj izjavi da kada je radila izmene i dopune ovog zakonika nije imala gde da pogleda da postoji evropski standard. Da vam kažem pravu istinu, imali su gde da pogledaju, ali, prvo, nisu znali, a drugo, uplašili su se. Ko je rekao – jao?
(Predsednik: Molim vas, nemojte se obraćati poslanicima.)
Molim vas, svuda su stavili crtice, kažu, otprilike, ignorišemo Evropu. Ja vas podržavam što ignorišete Evropu. Kada bi se primenio neki standard koji postoji u EU, onda biste imali ovakvu situaciju koja postoji u Hagu. Vojislav Šešelj je osam godina u pritvoru, to je svetski rekord, a oni se kriju iza neke sudske prakse, nekih stavova, a ne smeju da priznaju da su prekršili njegovo pravo na suđenje u razumnom roku i njegovo pravo na ekspeditivno suđenje. Vi ste mnogo humaniji u odnosu na EU. Vi ste sa osam dana podigli na 30 dana. Pogrešili ste samo član. Ne bi to smelo da se odnosi na tzv. skraćeni postupak.
Ima jedna dobra stvar koju ste napisali, da ovo produženje roka važi samo ukoliko je u toku istražni postupak. Mora čovek nešto malo i da vas pohvali.
Džaba ste krečili. Ovim intervencijama vi ne rešavate društveni konflikt, vi samo demonstrirate silu i kažete da imate podršku Zapada da sprovodite silu.
Ja baš to želim, da bude jasno građanima Republike Srbije. Ja upravo želim da crnim bojama ofarbam EU, NATO pakt, SAD. Mnogo vam hvala. Vi mi strašno pomažete, vi svakim potezom pokazujete i dokazujete da su ta tri pojma crni pojmovi za srpski narod. Zato moram da vas podržim u tome. Svaka vam čast.
Sećam se, svojevremeno, 1999. godine je jedan vaš čovek rekao – aman, ljudi, NATO pakt, pa to vam je kao 19 razbojnika u kafani i ja sada uđem u kafanu da isterujem pravdu. Kako ja mogu da isteram pravdu sa razbojnicima? Podržao sam ga, dao je pravu dijagnozu NATO pakta.
Vidite i sami šta se dešava u EU. Predlažem vam, gospođo Đukić-Dejanović, mi treba da pomognemo zapadnoj Evropi, stvarno treba da im pomognemo. Ispada kao da smo mi nasilje preselili tamo kod njih. Nismo, to je endemska pojava kod njih, ali mi moramo da pošaljemo naše borce za ljudska prava da se bore za ljudska prava Francuza. Recimo, Kandić, Biserko, Miljenko Dereta, Borka Pavićević. Pa, i Mojsilovićka može da ih obuči, da kaže: „Nije teško biti fin“. Mojsilovićka ode na francusku televiziju i kaže Francuzima – braćo Francuzi, pa nije teško biti fin. Šta je tu loše, smanjila vam se plata? Šta je tu loše, povećala se granica za odlazak u penziju? Što se bunite? Gledajte kako Srbija sve prihvata, stoički prihvata evropske standarde. Zar je moguće da evropski standardi žive u Srbiji, a ne mogu da zažive u Evropskoj uniji, ljudi?!
Hvala vam za ovaj predlog zakona. Mnogo vam hvala za ovaj predlog zakona, zato što je sada svima apsolutno jasno o čemu se radi. Apsolutno je jasno o čemu se radi, ko je na kojim pozicijama. Želim da vas nateram, i vas i još neke, da budete evrofanatici, da do poslednjeg žulja zastupate interese EU, a da gledamo na televiziji šta se dešava u Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Španiji itd.
U Španiji su bile demonstracije zbog zamrzavanja plata u javnom sektoru. Molim vas, da li ste videli kako se ovaj sindrom širi Francuskom? Srednjoškolci huligani, sve huligan do huligana, sve huligan do huligana. Studenti – katastrofa. Dajte da Dačić i Šutanovac naše oružane snage pošalju tamo da malo vežbaju. Dosta vežbaju ovde svakog vikenda. Ovo što rade ove „kornjače“ na utakmicama, pa to je dogovorena vežba, da ljudi ne izađu iz forme.
Gospođo Čomić, vi ste mi svedok, 2003. godine, kada nije bilo prenosa Narodne skupštine, donet je zakon o suzbijanju nasilja na utakmicama. Rekao sam jednu rečenicu – ne treba vam zakon, naredite državnoj bezbednosti da prekine sa organizacijom nemira. I danas vam ponavljam – naredite državnoj bezbednosti da prekine sa fingiranjem sukoba i skretanjem tema da se javnost ne bavi onim što je najvažnije, nego da se bavi perifernim stvarima.
Neko će da skoči pa da kaže da nasilje nije periferna stvar. Nije. Sredite malo vaš Savet za nacionalnu bezbednost. Pričao sam vam ja o tom Mikiju Rakiću. On je gospodar Srbije, a ne Boris Tadić. On kontroliše Borisa Tadića.
Sredite te službe, da ne insceniraju neke stvari. Da li bi te stvari koje se sada dešavaju na ulici oni radili kada bi bila u pitanju njihova deca? Ne bi, neće oni da se odreknu faktičke vlasti, siva eminencija.
Neko je zaključio – hajde da pravimo ova drmanja kako bismo skrenuli pažnju javnosti. Menjamo evropske propise još „evropskijim“ propisima. Hajde, molim vas, da evropske standarde koje ste ugradili ovde preselimo malo u Nemačku, pa da Gordana Čomić kritikuje Angelu Merkel zbog one izjave od pre nekoliko dana i da kaže – gospođo Merkel, to nije evropski standard. Vi kažete da svi moraju da se asimiliraju, da prihvate kulturni obrazac Nemaca. Ne može jednistvena Evropa da funkcioniše sa jednim kulturnim obrascem. Ja očekujem od Gordane Čomić, ona to može da uradi, ona je prepuna tih demokratskih standarda, samo ih seva iz rukava.
Molim vas, ja očekujem da Dragan Šutanovac ode u Garmišpartenkirhen i da kaže – ne može uniformama na civile. Očekujem i da Boris Tadić ode i da kaže. Boris Tadić je rekao – ne mogu huligani da budu na vlasti, zauzeto je mesto. To mora da se kaže i Evropi, ne mogu tamo huligani da budu na vlasti.
Ja vam dajem podršku, ne zbog toga što mrzim one koji su bombardovali Republiku Srbiju, ne zbog toga što ne volim one koji su ubijali Srbe, ne zbog toga što su bacili osiromašeni uranijum, pa naši ljudi ovde stradaju, nema potrebe da iko mrzi francuski narod, nemački narod. Ali setite se, pre nekoliko meseci Ujedinjene nacije su upozorile svetsku javnost da ima mnogo država gde se na vlasti nalaze miljenici organizovanog kriminala. Vodite računa, vlast se vrši zbog građana, a ne zbog onih koji imaju para i zbog organizovanog kriminala.
Ovo je još jedna promotivna akcija. Ako smo mogli 1999. i 2000. godine da zaustavimo onakav zakon o borbi protiv terorizma, koji je bio protiv opozicionih stranaka, ni danas nismo za ove izmene i dopune jer znamo da služe manipulaciji i zloupotrebi. Što god više budete hteli da me vašom praksom demantujete, ono što sam rekao, ja sam uspeo. Vi ste mi dokaz da su nešto crno EU, NATO pakt i SAD. Mnogo vam hvala.