Iskorišćeno je dva minuta i jedanaest sekundi od vremena poslaničke grupe.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo podnela je amandman kojim predlaže da se posle člana 2. doda novi član 2a, u ovom slučaju na član 506.

Vlada i Odbor za pravosuđe nisu prihvatili amandman.

Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Slavica Đukić-Dejanović.

 

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, u funkciji predsednika parlamenta u obavezi sam da se staram o usklađenosti rada radnih tela. Objašnjenje koje je potpredsednica malopre dala, kada je bilo reči o prethodnom amandmanu, da nije održan Zakonodavni odbor, jeste razlog što je ovaj amandman došao pred nas ovde i što o njemu razgovaramo. Mada je Vlada u obrazloženju rekla da ne prihvata amandman iz pravno-tehničkih razloga, s obzirom na to da je reč o amandmanu kojim se predlaže dodavanje novog stava 3a u članu 506. ZKP, koji nije bio obuhvaćen Predlogom zakona, ne može se podneti amandman na onaj član čija se izmena ili dopuna ovde nije predložila.

No, ne javljam se iz tog razloga, javila sam se iz suštinskog razloga. Poslanička grupa koja predlaže ovaj amandman ima nekoliko lekara. Suština ovog amandmana je da se za sve one koji su učinili krivična dela protiv života i tela može izreći, odnosno predložiti sudu medicinska mera obaveznog lečenja, ali ono što ovaj amandman nudi je da to praktično bude doživotno.

Kao lekar psihijatar ne mogu nikako da prihvatim, s obzirom na to da ima lekara u poslaničkoj grupi, da lekari predlažu da neko ko je duševno obolelo lice, a učinio je nešto u stanju neuračunljivosti, onda kada je teško kontrolisao svoje ponašanje ili ga nije mogao kontrolisati, kada nije bio odgovoran za posledice koje proističu iz ponašanja i kada je teško kontrolisao svoje impulse iz razloga bolesti, ako je učinio teško delo protiv života i tela, za koje je predviđena kazna i preko deset godina, treba doživotno da bude na meri lečenja, iz više razloga.

Pre svega, postoje ona stanja duševnih oštećenja koja su prolazna, s jedne strane. S druge strane, uvek se može pronaći vrlo kvalitetan lek i za ona stanja mentalnih disfunkcija koja se sada teško leče. Treće, nema ni jednog jedinog obolelog čoveka sa mentalnim problemom koga se, u neku reku, malo ne odriču i njegovi najbliži. Ako o njemu ne brinu lekari i država, bar na način da ima elementarna ljudska prava, onda to nije samo stigmatizacija, već i veliki stepen dehumanizacije.

U tom smislu, želela sam, pre svega kao lekar, da stavim primedbu na ovakve sugestije, posebno kada u predlozima učestvuju i lekari. Zahvaljujem na pažnji.

Iskorišćeno je dva minuta i pedeset pet sekundi od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Dragan Šormaz. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović. Da li neko želi reč? (Da.)

Za ovaj minut, koliko je ostalo našoj poslaničkoj grupi, moram da kažem da nisu ispunjeni Ustavom propisani razlozi da izmene Zakonika o krivičnom postupku stupe na snagu narednog dana od dana objavljivanja.
Ako pročitate obrazloženje Predloga zakona, videćete da će se ako zakon ne stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja, nego se sačeka onaj klasičan rok od osam dana, dovesti u pitanje bezbednost zemlje, prava građana i funkcionisanje državnih organa, što praktično znači da se Republika Srbija nalazi, maltene, u opsadnom stanju. Ma koliko da Republika Srbija ima problem sa organizovanim kriminalom ili nekim drugim vidovima kriminala, to još uvek ne znači da će, ako zakon ne stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja nego stupi sledećeg dana, nastati neke nepopravljive štetne posledice.
Sve u svemu, iz onoga što nam je Vlada predložila jasno proizlazi, bez obzira na sav napor vladajuće koalicije da nas uveri u drugačije, da se ovaj zakon ipak donosi zbog jedne specijalne situacije, a to je sutrašnji fudbalski meč između Crvene zvezde i Partizana. Čim se jedan zakon donosi ne za neke opšte situacije i za unapred neodređen broj slučajeva, već zbog jedne posebne, unapred određene situacije, to znači da je zakon sam po sebi problematičan.

Da li još neko želi reč?       

Želim da izrazim zahvalnost svim narodnim poslanicima koji su učestvovali u raspravi u načelu i u pojedinostima. Mislim da ćemo javno govoreći o ovoj temi svi doprineti efikasnijem vođenju krivičnog postupka, o čemu je ovde prvenstveno reč. Otvoreno smo pričali o jednoj temi koja opterećuje ovo društvo, a to je nasilje, i to ne samo na sportskim takmičenjima, već i na javnim skupovima, što smo, nažalost, u obe situacije imali prilike da vidimo.
Želim da se zahvalim i onim narodnim poslanicima koji su podneli amandmane. Kao što ste imali prilike da vidite, Vlada Republike Srbije i Ministarstvo pravde prihvatili su amandmane. Moje zadovoljstvo je veće zbog toga što dolaze od strane jedne opozicione stranke, što znači da imamo konsenzus u pogledu toga da nasilje osudimo.
Slažem se sa diskusijama koje su isticale da nije dovoljno samo represivno delovati, tu sam u potpunosti saglasna, već da treba da postoji prevencija. Kao što sam rekla pre dva dana kada smo imali raspravu u načelu, podržavam sve one programe (i trudiću se da u Vladi to istaknem) koji će doprineti da preventivno delujemo, i to prvenstveno ako govorimo o deci koja se nalaze u osnovnim školama. Mislim da je to početak za jednu dobru socijalizaciju i za delovanje, da do ovakvih stvari, koje smo nažalost imali prilike da vidimo na beogradskim ulicama, ali i van zemlje, ne dolazi.
Želim nešto da kažem i povodom pravnih diskusija koje su se ovde vodile. Pritvor nije obavezan. On je nekada bio u našem zakonodavstvu. Više nije, odnedavno nije. To, naravno, nije u skladu sa međunarodnim standardima i zbog toga se i ne nalazi u ovom predlogu zakona.
Postojala je ovde nedoumica oko toga koji je zakon na dnevnom redu. Na dnevnom redu je Zakonik o krivičnom postupku, nije Krivični zakonik, to smo imali prošle godine na dnevnom redu i, na neki način, menjanje ovih odredaba jeste u funkciji tih izmena koje su se desile. Kao što sam rekla, tada je prvi put u naše zakonodavstvo uvedena i inkriminacija, kada govorimo o izgredima koje su se desili na javnom skupu.
Ne mogu da se složim da ovo predstavlja narušavanje dostignutih međunarodnih ili evropskih standarda. Pokušala sam ovde nekima da citiram Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, međutim, nažalost, neki nisu ni ukapirali naziv te konvencije, a ni ono što piše u njoj.
Takođe, ne mogu da se složim ni sa diskutantima čiji su predstavnici predlagali ranije Zakonik o krivičnom postupku koji je produžavao pritvor, i to pritvor nakon podizanja optužnice. Nekada je bio dve godine; pa, i u ovom uvaženom domu 2004. godine bio je izglasan Zakonik o krivičnom postupku koji je predviđao da taj pritvor može trajati četiri godine, tako da u njihovim diskusijama ne vidim neku konzistentnost u odnosu na ono što su radili nekada.
Takođe želim da podsetim na činjenicu da su se od 2004. do 2007. godine često mogle čuti diskusije na temu razgrađivanja posebnih organa, naročito organa koji su se bavili procesuiranjem postupaka za organizovani kriminal. Ova vlada to nije činila, naprotiv, preduzela je sve potrebne mere da dođe do intenziviranja borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, čemu ste i sami bili svedoci. U nekoliko navrata su se nalazili takvi zakoni pred vama.
Ne mogu da se složim sa diskusijama da će ovo dovesti do naknade štete. Nažalost, u našoj prošlosti smo imali takvih situacija da su ministri pravde bili nekadašnje sudije, a kada su došli na ta mesta morali su da nadoknađuju, tj. Ministarstvo pravde da isplaćuje velike naknade štete, jer su ljude držali jako dugo u pritvoru, a kasnije je došlo do oslobađajućih presuda. Podsećam ih na tu situaciju.
Ne slažem se da može doći do različitog tumačenja u praksi. Citiraću vam član 142. Zakonika o krivičnom postupku, postojeći, u kome se kaže u tački 5) – pritvor se određuje za krivično delo koje mu se stavlja na teret ako je propisana kazna zatvora preko deset godina i ako je to opravdano zbog posebno teških okolnosti krivičnog dela.
Znači, do sada sud nije imao problem u tumačenju posebno teških okolnosti krivičnih dela, tako da sam potpuno sigurna da nećemo imati problem ni u tumačenju elemenata nasilja.
Kao što sam rekla, ovaj zakon neće zaustaviti nasilje, ali će svakako biti korak dalje u našoj borbi protiv tog nasilja. Zahvaljujem se svima koji su učestvovali u raspravi.