Vreme. Nema povrede dostojanstva Skupštine, ali ako ste nezadovoljni, možemo se u danu za glasanje izjasniti da li je povređen Poslovnik. Gospodine Ostojiću? Nećete, dobro.

Replika, gospodin Aligrudić.

 Vrlo ću kratko. Što se tiče činjenica i insinuacija, čuo sam vrlo dobro šta ste rekli, gospodine Ostojiću. Sve bi to bilo u redu kao odbrana razloga za politički nastup, ali u jednakoj meri ukoliko biste vi prihvatili da sam ja isto ispravan i u redu i da nema nikakvih povreda Poslovnika ako vam budem rekao, na primer, dakle, ne tvrdim ovo, ovo je samo retorski, da građani znaju da nije nikakva uvreda, lično upućeno, kao kad bih ja vama rekao sledeće: pitam vas, da li je istina to da vama smrde noge? Ja to ne znam, ali vas pitam, pa time insinuiram da je to zaista tako. Znate, to su retoričke igre.
Ako vi nekome postavite pitanje, pa ga stalno postavljate, sa odgovorom na koji se cilja, a vi kao ne znate šta je odgovor, onda je to insinuacija. Pazite, to je pitanje političkog stila. Neko može da u političkom stilu deluje tako da postavlja pitanja, neko daje direktne i neposredne tvrdnje, a vi radite na ovaj način. Neko iz vaše grupe ili neko sa nekih medija, kao što je ona užasna televizija B 92, to radi direktno.
Naravno, ne možete oduzeti pravo nama koji se osećamo povređenim zbog vaših reči da reagujemo. To ćemo uvek činiti, a vi kako god hoćete.
Drugo, odmah da znate, šta god vi budete rekli nakon ovoga, dalje se više neću javljati, upravo zbog dostojanstva ovog doma. Nema razloga, sem ukoliko ne načinite neku maksimalnu uvredu, što od vas mogu i da očekujem.

Gospodin Željko Tomić reklamira povredu Poslovnika.

Molim službe da vide o čemu se radi, ne radi sistem.

Poštovana predsednice, poštovane kolege, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Đukić-Dejanović, sada ste vi faktički prekršili član 107. jer ste u obrazloženju, odnosno u odgovoru na moju primedbu o kršenju Poslovnika rekli kako, bože moj, vi niste upoznati sa nekim stvarima, a mi koji pričamo o službama i sličnim stvarima možda jesmo.
Nećete me moći ubediti, i onda ćete loše o sebi govoriti ako se ne sećate da je Vuk Drašković, lider SPO, posle sastanka sa vašim bivšim predsednikom Slobodanom Miloševićem rekao da se radi o šarmantnom i duhovitom čoveku. Iznenadićete me ako pokažete da ne znate da je, recimo, Zoran Đinđić sedeo sa Jovicom Stanišićem; te fotografije iz kafane su bile u novinama, u „Nedeljnom telegrafu“. To nisu izveštaji nekih službi, to je ono što se pojavilo u štampi.
Šta god da sam rekao, crpeo sam iz medija, u poslednjih dvadeset godina. Nije me niko zvao da mi kaže, nego sam jednostavno znao, kao i vi, kao i svi prisutni, kao i svi građani Srbije, za kontakte tadašnjih opozicionih lidera sa Slobodanom Miloševićem i sa službama.
Vojislav Koštunica je prvi i jedini put video Slobodana Miloševića onda kada mu je predočio da je Republička izborna komisija priznala pobedu Vojislava Koštunice nad Slobodanom Miloševićem na predsedničkim izborima u septembru 2000. godine. To je ono što sam želeo da kažem. Nemojte se praviti nevešti, znate jako dobro o čemu sam govorio. Hvala vam.

Ja bih čak mogla sa vama vrlo da se složim, međutim, vi po drugi put reklamirate isti član Poslovnika. Molim vas da to više ne činite, moraću da primenim poslovničku odredbu.

Gospodin Zoran Ostojić ponovo reklamira Poslovnik. Na repliku imate pravo još sada i završavamo, kao što je rekao gospodin Aligrudić.

Slažem se sa gospodinom Aligrudićem da se mi vratimo na ovaj zakon, da ga popravimo, ali samo da odgovorim gospodinu Aligrudiću.
Da li moje noge smrde, to nije poznata činjenica. Možda smrde, možda ne smrde, ali svakako to nije poznata činjenica ni za gospodina Aligrudića, ali da je gorela američka ambasada, nekako mi se čini da je poznata činjenica i to ne može da se upoređuje. Uopšte ne želim dalju polemiku.
Želim da mi donesemo zakon kojim ćemo nasilje skloniti sa ulica kako bi zagovornici politike nasilja mogli nasilje, eventualno, da zagovaraju na internetu, govorom i štampom, ali ne da ga primenjuju u praksi, jer, na kraju krajeva, svi dvadeset godina živimo u nasilju. Zato mi je stalo da se ovaj zakon usvoji, a da se ne krše ljudska prava, jer smo mi partija koja o tome vodi računa.
Ja nikoga ne vređam. Ako su insinuacije, one mogu biti uvreda, ali ja sam govorio o činjenicama.
Gospodinu Tomiću bih preporučio: idite vi, pošto znam da ste partizanovac, sa Marašom, navijajte za Partizan, ali manite se onih navijačkih grupa i svega onoga u šta ste duboko zagazili.

Molim vas, nemojte se poslaniku obraćati.

Želela bih samo još jedanput da podsetim da je reklamiranja člana koji reguliše dostojanstvo Skupštine bilo više nego što predviđa Poslovnik, a da nisam reagovala. Moraću da reagujem.

Gospođa Milica Radović reklamira povredu Poslovnika, ili kao ovlašćeni predstavnik?

Znate šta, moram da se pozovem ponovo na član 107. zato što je upravo gospodin Ostojić meni sad dao priliku za to.

Molim vas, ne možete na član 107.

Dozvolite mi samo jednu rečenicu.