Poštovana gospođo predsedniče, poštovana gospođo ministre pravde (ja ću koristiti ono vreme u ime stranke), da se nije desilo ono što se desilo 10. oktobra, ovakve izmene i dopune Zakonika o krivičnom postupku mogli bismo da smatramo, mi iz opozicije, a verujem i velika većina građana, delom reforme pravosuđa. Ali, da se ne lažemo, povod je ono što se desilo 10. oktobra na ulicama Beograda. Sam taj povod kod mene izaziva sumnju, a objasniću vam zašto.
Dakle, zbog dušmana koji žele da moje reči koje govorim ovih dana pretvore u nešto drugo, moram da kažem tu već čuvenu rečenicu, koju mi kućno vaspitanje nalaže, da osudim sve zločince i sve koje su kršili zakon i krali.
Gospođo ministarka pravde, govorim vam sad kao majci, govorim o deci koja su bila na ulicama Beograda, koja imaju neku svoju viziju o vrednostima ovog društva i nisu uradila ništa, a uhapšena su. Vi biste, kao ministar pravde, morali da se založite za njihova prava. Da li se poštuju sad u pritvoru i zatvoru? Nisam čuo da je ijedan državni organ bilo šta rekao.
U vašoj nadležnosti su i zatvori ili, kako se zovu, ti zavodi za izvršavanje krivičnih sankcija. Znamo da su tamo ljudi osuđeni za najmonstruoznije zločine i osuđeni, praktično, na doživotnu robiju, na 40 godina. Država se brine, jer tako nalaže i međunarodno pravo, i ljudska prava i stepen civilizacije na kome danas narodi žive, da se vidi kako ti ljudi tamo žive. Tu nije ništa sporno. Zašto je sporno da neko iz opozicije pita šta je sa tim uhapšenima, koliko ih ima? Da li je istina, gospođo ministre, da je preko hiljadu maloletnika ovih dana privedeno, i njihovi roditelji? Dakle, oni koji nisu bili tog dana na ulicama, nego su u nekom kontaktu, telefonskom, putem nekog letka ili ne znam kako, sa ljudima koji su uhapšeni.
Ima li neko pravo da pita šta je sa tom decom? To ponosno i hrabro kažem, otprilike treba biti hrabar da se to kaže. Ne znam zašto. Ne znam gde su organizacije za ljudska prava. Ljudska prava moraju da se poštuju, očigledno, i najvećih zločinaca, a kamoli neke dece koja su bila na ulicama, taman i da su u zabludi.
Ali, mislim da zaboravljamo zašto su oni izašli na ulice. Dakle, ja ne govorim o onima koji su gađali policiju, razbijali izloge i pljačkali, ja govorim o onoj deci koja su izašla iz protesta, zbog onoga što je država organizovala 10. oktobra, medijski agresivno, izazivajući tu decu mesec i po dana namerno. I, postigli ste cilj. Ne kažem to vama lično. Sa dušom, sa iskrenošću se obraćam vama, jer verujem da ste čestita žena, kako god vi ovo shvatili, i da vama vredi to reći.
Znači neko je, „Veliki brat“ je postigao da se petnaest dana ne priča zašto u ovoj državi nema mleka, zašto nema ulja, zašto ljudi žive kako žive. Ali, ne može tako u nedogled.
Zašto sam rekao da mi je malo problematično što je povod 10. oktobar i ono što se desilo 10. oktobra? Zar vama, gospođo ministre, i ovoj vladi dilovanje droge ne bi bio logičniji povod da se ovakve izmene i dopune zakona predlože? To se radi ovog trenutka na ko zna koliko mesta u gradovima Srbije, sad, evo, u 13.12 časova.
Zar to nije povod da se donesu restriktivne mere, restriktivni zakoni, nego omladina za koju slučajno znamo da su desničari i da su protiv vladajuće koalicije? Onda ćemo da ih nazovemo desničarima, huliganima, gnjidama, bitangama. A ja kažem, svi koji ih tako zovu, to su fašisti; ne samo zbog košulja u kojim idu, namerno. Ti koji tako tu decu nazivaju, to su pravi fašisti.
Gospođo ministre, sinoć sam dobio sa četiri francuska kanala prevod kako oni izveštavaju o onome što se u ovom trenutku događa u Francuskoj – na ulicama su đaci, studenti, radnici i sindikati, i oni državni i poludržavni, i svi mediji tako izveštavaju. I naši mediji kažu da su na ulicama Francuske, a pogotovu Liona, đaci, studenti i nezadovoljni građani. Ovde su fašisti i huligani. Kako to? Možda zbog boje pod kojom se vode ti protesti u Francuskoj, jer tamo je crvena zastava sa srpom i čekićem. Da li je to razlog što su ti protesti tako tretirani ovde u medijima, a ovi su tretirani kao da su to bitange, huligani, gnjide?
Mislim da ste se vi, kao vlast, kao režim, ne vi lično, malo prebrzo prepali od onoga šta može da bude. Ne sporim pravo države da, kada su određene vrednosti u pitanju, i javni red i mir, donese restriktivni zakon, ali zašto ove izmene i dopune zakona niste zbog dilovanja droge doneli, jer se to radi sa našom decom i u ovom trenutku? Hvala bogu, ja nemam informacije da je u ovom trenutku nasilje na ulicama, ali droga se diluje iz minuta u minut, pred školama, i svi to znamo. I to nije bio povod da se donesu izmene i dopune Zakonika o krivičnom postupku?
Zato ja sumnjam u povod zbog kojeg vi ovo donosite. Sutra će neko da izvede narod koji je nezadovoljan na ulice. Mi iz opozicije smo na ivici strpljenja, a na kraju će narod i nas da počisti ako ne budemo radili ono što moramo. Opozicija će na kraju morati da uradi, da napravi te velike skupove, da vidite šta vam narod kaže. Vi ćete onda da pošaljete desetak huligana koji će da razbijaju, a mi ćemo svi, i sav narod, da budemo tako tretirani.
To smo gledali već deset godina, od 1990. do 2000. godine. Zato sam ja rekao da se stidim. Šta sada njima da kažem, ono što je Milošević govorio „Otporu“? Hapšeni ste vi, gospodo iz „Otpora“ koji sedite ovde, zbog letka „gotov je“, zbog toga ste hapšeni. I danas se hapse deca, studenti, zbog nekih drugih letaka. To je njihova mladost, to je njihov bunt.
Dakle, osuđujem nasilje, ali da se hapse zbog toga što imaju letak, što ime se ne sviđa Boris Tadić, Demokratska stranka ili ova vlada koja je organizovala „Paradu ponosa“ i koja je izazvala sve ono u Beogradu...
Ne sporeći ni toj manjini da imaju ljudska prava da se okupe, moram, gospođo ministre, da vas podsetim šta mlade ljude nervira, po mojoj proceni, jer sam sa mnogima razgovarao, kao što i vi imate mlade ljude u stranci i razgovarate sa njima – ne mogu oni da prihvate selektivnu pravdu. To možemo mi koji se bavimo politikom, pa smo iskusniji, pa smo skloniji nekim kompromisima, a mladi ljudi to neće da prihvate.
Neće da prihvate da ratni zločinac optužen za 51 vojnika, Srbina, tih godina su bili u Tuzli, bude pušten, a da neki drugi čame u zatvoru. Oni to neće da prihvate.
Neće da prihvate, gospođo ministre, tretman u medijima kao da je policija u Novom Pazaru gađana sunđerima i stiroporom. Da nisu tamo kamenje i crepovi mekši, gospođo ministre? I da onda ovde neki iz „Karleuša stranke“ intervenišu da se tamo neki puste, da ne bi bilo krvoprolića u tom delu Srbije. Zato sam ja rekao da se stidim, zašto nismo svi izašli na ulice Beograda da sprečimo povrede 131 policajca, koji je nastradao ni kriv ni dužan.
Želim da kažem ono što sam rekao malopre na Odboru za bezbednost, dajući kvorum kao opozicioni poslanik – mislim da je u interesu građana da se produži važnost isprava i pasoša. Bio sam u nedelju na utakmici Sloboda – Crvena zvezda u Lučanima i bilo je dosta policije. Razgovarao sam sa tim ljudima, pitao sam mnoge od njih da li su oni povređeni, gospođo ministre, mojim diskusijama u ovih sedam-osam dana. Ne, neću da kažem da su oduševljeni, ali nisu, shvataju da ne treba da im se poveća plata za 20% kada im neko porazbija glave u Beogradu. Ali, opozicija ovde godinama prilikom usvajanja budžeta podnosi amandmane da se povećaju plate policiji, odnosno toj deci koja rade u policiji. Zašto to ne uradimo? Zato što imamo agencije pod vašom ingerencijom, ne vašom lično, nego pod Vladom, gde je zaposleno oko 500 ljudi. Pa, SAJ bi mogao da poveća za 50%, kada bismo ukinuli taj lom od agencija, za koje više niko živ ne zna ni ko šta radi, uglavnom su stranački ljudi.
Prema tome, ne mogu da gledaju kada jedan veliki, tobože, borac za ljudska prava u centru Beograda šamara starijeg čoveka i posle bude oslobođen na sudu. Po kom pravu? Ja znam da pravo i pravda nisu isti, niti mogu sa vama da se takmičim u tome, ali po kojoj pravdi će to dete od 18 godina da leži u zatvoru, a ona gospođa koja je šamarala čoveka u centru Beograda da bude uz pompu oslobođena i da je i dan-danas slavite i sa njom delite raznorazne nagrade?
Prema tome, oni koji su 10. oktobra bili huligani, pljačkali, udarali na policiju, neka budu osuđeni, ali pustite nevinu decu. Pola njih su nevini; tamo leže samo zato što se ideološki ne slažu sa vama, samo zato što su protiv „Parade ponosa“.
Pogledajte javne servise i televizije u okolnim zemljama – daju i drugoj strani, pa čak i navijačima, da kažu šta misli. Jedan od vaših bardova ovde, koji stalno priča, bio je nedavno na jednoj televiziji, razgovarao sa vođom navijača Kimijem i bio intelektualno poražen. Vi ne smete sa njima ni da razgovarate.
Sa omladinom mora da se vodi dijalog. Ako za neke od njih ne vredi, neka idu u zatvor. Mi moramo da im ponudimo neku perspektivu, da razgovaramo sa tom decom, a ne da ih hapsimo. Šta su oni? Neprijatelji ove države? Ili možda želite da stvorite neprijatelje države? Šta je sledeće? Sad su bande, huligani, a šta je sledeće, da su teroristi? Hoćemo li da donesemo i te zakone, da ih tretiramo kao teroriste?
Prema tome, nevine, uhapšene 10. oktobra, pustite na slobodu. To vam ja kažem, kao otac dva maloletna deteta. Hvala lepo.