Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu Skupštine Srbije imamo prostorni lan, osnovni, da kažem, strateški i planski dokument, osnovni plan održivog razvoja, plan koji je osnova za bolji život u Srbiji.
Na donošenje novog prostornog plana Republike Srbije čeka se još od 1996. godine, tako da je bilo krajnje vreme da se ovaj plan usvoji, jer nijedna ozbiljna država ne može na pravi način da se razvija ako nema utvrđene osnovne pravce razvoja i od samog kvaliteta takvih prostornih planova zavisi i kvalitet života kojim se živi u tim državama, tako da je to sigurno slučaj i sa Srbijom i da će sigurno ovo uređenje, koje se postiže prostornim planom, doprineti da se Srbija mnogo brže razvija.
Ono što je još jedan veliki značaj prostornog plana je ukidanje arbitrarnosti administracije, jer smo imali do sada velike mogućnosti za korupciju time što su najznačajniji infrastrukturni objekti zavisili od toga kako će određeni administrativci donositi pojedinačne odluke. Sada to više neće biti slučaj, jer je prostornim planom tačno utvrđeno šta se i na koji način može graditi u Republici Srbiji.
Želim da pohvalim predlagača, pre svega zbog nepolitizovanog predloga koji uvažava specifičnosti svih regiona Srbije, predloga koji pretpostavlja ravnomerni regionalni razvoj. Njegova dosledna primena će omogućiti da se sigurno umanji i zaustavi pražnjenje Srbije, odnosno onih ruralnih delova gde ne postoje dobri uslovi za život, gde ne postoji odgovarajuća infrastruktura. Prostorni plan predstavlja osnov da se živi bolje u celoj Srbiji, a ne samo na nekoliko najurbanijih i najuređenijih tačaka.
Ono što je posebno značajno, što posebno želim da istaknem, u ovom predlogu je ocena stanja prostornog razvoja Republike Srbije, koja je izvedena integralnom metodom, što znači da su uzeti uticaji socijalnog, ekonomskog i ekološkog faktora. To je veoma značajno zato što po prvi put imamo ekološku strategiju koja je uključena u jedan planski dokument koji je na nivou Republike.
Sigurno je da bi ona ocena stanja životne sredine, kakvu smo mogli videti u prostornom planu, bila bolja da smo ranije imali više razumevanja za ekološki aspekt i da smo više vodili računa o životnoj sredini, jer sigurno da nikakva ekonomska, niti infrastrukturna dobit ne može ugrožavati živote i zdravlje ljudi, ne može biti prepreka da se u Srbiji živi zdravije.
Ono što posebno ističem u ovom predlogu prostornog plana je deo koji se tiče infrastrukture na selu, jer region iz koga dolazim, 47% stanovništva iz kraljevačkog regiona živi upravo na selu. Dovođenje infrastrukturnih priključaka do sela je veoma važna stvar koja bi u narednom periodu trebalo da umanji pražnjenje sela i da omogući da građani u selima u Srbiji žive maltene isto kao i u gradu, tj. da imaju i put, kanalizaciju, vodu, telefonske i internet priključke, kakve imaju i građani u najurbanijim delovima.
To je sigurno pretpostavka za normalan život ljudi i sigurno je da će to omogućiti da više ljudi ostane da živi na selu, a možda se neki iz urbanih delova vrate u seoska područja.
Saobraćajni koridori koji se pretpostavljaju ovim planom omogućavaju da se cela Srbija na neki način poveže auto-putevima i da svi građani imaju lak pristup evropskim koridorima, što će omogućiti da oni žive bolje, jer povezivanje na koridore znači manje troškove za potencijalne investitore, što će omogućiti da i ti investitori imaju više mogućnosti za ulaganje u ova ruralna područja, koja su u dosadašnjem periodu, zbog loše infrastrukturne opremljenosti, zbog loših puteva, bila zaobilažena od strane investitora.
Što se tiče regiona iz koga dolazim, posebno ističem značaj auto-puta Beograd-Preljina i Preljina-Pojate. To je ono što život znači za građane Kraljeva, Čačka, Kruševca, Trstenika, Vrnjačke Banje i to je nešto što omogućava stanovništvu ovog regiona da očekuje da u budućnosti, kada se izgrade ti auto-putevi, da će imati više investicija u ovim krajevima i da će ogroman broj nezaposlenih koji je nastao gašenjem velikih industrijskih giganata naći način da obezbedi sebi golu egzistenciju.
Što se tiče grada Kraljeva, nikakvih primedbi na predlog prostornog plana nemamo. Čak želimo da pohvalimo predlagače zato što su uvažene sve naše primedbe.
Što se tiče civilnog aerodroma "Morava", jedan kolega je pominjao malopre, želim da ga obavestim da je studija ekonomske isplativosti aerodroma "Morava" izrađena. Izradio je "USAID" zajedno sa 12 opština regiona civilnog aerodroma "Lađevci". Radni naziv aerodroma je aerodrom "Morava" i to je civilni aerodrom, mešoviti, civilno-vojni, zato dva aerodroma, dva naziva.
Druga stvar, studija je pozitivna, ekonomska. Izrađena je na predlog, na inicijativu Ministarstva odbrane. Počeli su čak i radovi, tako da nikakve informacije o tome da će to početi 2014. godine nisu tačne i siguran sam da svako može da se uveri, da ode do "Lađevaca" i proveri da li su već krenuli radovi na proširenju uzletno-sletne piste.
Ovaj aerodrom ima poseban značaj za građane ovog regiona. Oko njega, u njegovom okruženju od 100 km živi oko 1.200.000 ljudi, Čačak, Kraljevo, Kragujevac, Novi Pazar i siguran sam da će završetak ovog civilnog aerodroma stvoriti nove mogućnosti za ekonomski napredak i ekonomski rast čitavog ovog regiona.
Poslanici poslaničke grupe ZES će podržati ovaj predlog prostornog plana Republike Srbije, jer smatramo da bi konačno trebalo da odredimo pravac održivog razvoja Srbije.

Iskorišćeno je sedam minuta i 30 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević. Kasnije će. U tom slučaju, Žika Gojković, a posle njega narodni poslanik Saša Maksimović.

Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, danas imamo na dnevnom redu Predlog zakona o prostornom planu, koji predstavlja jedan obiman materijal i vrlo kvalitetno urađen dokument. Uostalom, to je ocena gotovo svih stručnjaka koji su se izjašnjavali o današnjoj temi.
Kada imamo jedan ovako veliki dokument na dnevnom redu i kada se o njemu raspravlja, onda je sasvim realno da postoje i razni propusti, ali propusti koji se amandmanima mogu ispraviti.
Zbog toga osećam potrebu da, iako je načelna rasprava, ne govorim o svim pozitivnim efektima jednog ovakvog dokumenta, već da ukažem samo na jedan poseban slučaj, za koji sam podneo i amandman, za koji smatram da je potrebno možda malo više vremena nego što mi to dozvoljava vreme koje bih potrošio kada budem govorio o amandmanu.
Ovde se radi o tome da u Predlog zakona o prostornom planu nije ušla i rekonstrukcija i izgradnja deonica državnog puta prvog reda Vrbas-Kula-Sombor, državna granica Bački Breg, sa vezom na planirani južni auto-put kroz Mađarsku.
Uvrštavanjem u prostorni plan, tj. realizacijom ovog putnog projekta, poboljšale bi se saobraćajne prilike, skratio bi se putni pravac za više od 100 km, ubrzao promet robe, što posebno interesuje moguće investitore, jer bi se uz ovu saobraćajnicu uradila i industrijska zona.
Osim toga, ono što je bitno, unapredila bi se životna sredina, rasteretio saobraćaj na magistralnom putu na kojem je dnevna frekvencija oko 12 hiljada vozila, a posebno kroz tri naseljena mesta u kampanji šećerne repe, koju uglavnom vuku teški kamioni. Svi mi koji dolazimo odande ovih dana imamo priliku da se susretnemo sa mnogim kamionima, uglavnom pretovarenim.
Izgradnjom ove putne deonice izmestio bi se saobraćaj sa gradskih ulica, što je izuzetno važno, jer veliki broj saobraćajnih nesreća sa velikim, teškim kamionima, po pravilu se završava tragično, a ovom prilikom bih samo izdvojio deonicu puta Crvenka-Sivac, gde se po pravilu gotovo uvek saobraćajne nesreće završavaju tragično.
Ukoliko se taj put ne nađe u prostornom planu, u pitanje se dovodi i inicijativa za proširenje graničnog prelaza sa Mađarskom na prelazu Bački Breg, čije rešavanje je opština Sombor posle mnogo godina pokrenula sa mrtve tačke.
Ako pogledamo geografski, ceo Zapadnobački okrug, na čelu sa Somborom, ima vrlo dobar položaj. To bi trebalo da predstavlja potencijal ne samo Sombora, nego i celog regiona. Nažalost, zbog dugogodišnjeg neulaganja u putnu infrastrukturnu mrežu i na prvom mestu nerazumevanja bivših MUP i bivših čelnih ljudi u Ministarstvu infrastrukture danas imamo jedan region koji umesto da predstavlja jedan veliki potencijal, on predstavlja, nažalost, slepo crevo.
Takođe, treba reći da je to region i opština koja ima ogroman prostor, kada je u pitanju pogranična oblast, da se graničimo sa Mađarskom, koja je danas u EU, da se graničimo sa Hrvatskom, koja će sutra biti u EU i da pored aerodroma koji Sombor poseduje, još mnoge druge stvari, ogroman potencijal, pretpostavljam da ćemo se svi složiti.
Takođe je važno istaći da ovaj putni pravac skraćuje put ka zemljama EU i gradovima u kojima ima najviše naših građana koji tamo žive, prvenstveno mislim na pravac Beč-Minhen i severnije.
Rekonstrukcija i izgradnja putnog pravca, naravno, zahtevala bi angažovanje potrebnih sredstava iz budžeta, ali treba reći i da je pogodnost ta da je za izgradnju puta Sombor-Baja (Baja, grad u Mađarskoj), Komisija EU za projekte prekogranične saradnje odobrila Somboru 320.000 evra, a ovaj novac bi trebalo da pokrije troškove planiranja i pripreme projektne dokumentacije za ovaj put, koji sa mađarske strane se već uveliko gradi.
Želim napomenuti da možda i komisija koja je odlučivala pri ministarstvu, kada su se odlučivali prioriteti za prostorni plan, nije imala ovu celokupnu informaciju u vidu, pošto je ova informacija o ovoj pomoći stigla tek pred kraj javne rasprave i pretpostavljam da lokalne samouprave nisu bile dovoljno pripremljene i potkovane sa informacijama, da bi značajnije prenele svoje zahteve i ukazale na mogućnost jednog ovakvog prioriteta.
Podsetiću takođe da je Vuk Drašković kao ministar spoljnih poslova učinio velike napore da se upravo sa mađarske strane stvori jedna vrsta razumevanja, kada je u pitanju jedan ovakav vid prekogranične saradnje. Pokrajinski odbor SPO već nekoliko godina pokušava da ukaže na važnost ovog projekta, ne samo kada su u pitanju potencijali ovog regiona, već se odnosi na sve naše državljane iz cele Srbije koji su usko povezani sa našom dijasporom ili su deo nje.
U ovom poslu imali smo veliku pomoć naših kolega iz DHSS, koji poslednjih meseci vrlo aktivno učestvuju u radu i gospodin Vladan Batić mislim da je podneo vrlo sličan amandman u želji da zajednički ovu ideju približimo ministarstvu, verujući da je ipak napravljen jedan propust.
Nažalost, do sada nije bilo dovoljno sluha, iako je ovde stvar, čini mi se, potpuno očigledna. Ipak, ovo je sjajna prilika da tu grešku, koja traje već jako dugo i nema nikakve veze sa ovim današnjim ministarstvom, ispravi.
Ne sumnjam, gospodine ministre, da ćete objektivno sagledati ovaj predlog, a pošto ste Vojvođanin i dobro ste upoznati sa onim o čemu sam danas govorio.

Šest minuta i 45 sekundi iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Reč ima ministar Oliver Dulić.

Vrlo kratko. Nakon razmatranja mi smo odlučili da vaš amandman prihvatimo, tako da će on postati sastavni deo zakona.

Reč ima narodni poslanik Saša Maksimović, posle njega narodna poslanica Maja Laušević.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, poštovana predsedavajuća, Nacrt prostornog plana Srbije koji je pripremila Republička agencija za prostorno planiranje i dala ga na javnu raspravu, nigde u stvari nije naišao na toliko otpora kao u gradu Zrenjaninu i ostalom celom Srednjobanatskom okrugu. Kritike na račun ovog dokumenta izriču se od dana kada se čulo za njega do danas, a ukoliko ga usvojite, mislim da nažalost i hoćete, govorim sa stanovišta nekog ko dolazi iz Srednjebanatskog okruga, verujem da su sve dosadašnje kritike bile samo početak.
Koliko je za Srednjobanatski okrug prostorni plan loše rešenje govori i jedinstvo svih stranaka, i to kako onih u vlasti, tako i onih u opoziciji, što u stvari govori u prilog svemu onome što ja govorim ili što ću govoriti, i to kako onih u Zrenjaninu, tako i onih u opštinama Novi Bečej, Nova Crnja, Žitište ili Sečanj.
Umesto luke na Tisi, pristaništa na Begeju, Aerodroma "Ečka", koji inače uzgred budi rečeno i postoji od 1942. godine, Zrenjaninu, Novom Bečeju i Žitištu, Novoj Crnji i Sečnju, nudi se i predviđa samo regionalna deponija za odlaganje opasnog otpada. Zrenjanin nije mesto za odlaganje opasnog otpada, a nije prihvatljivo ni da se on kao najveće banatsko naselje izbegava kada je reč o planiranju buduće izgradnje važne infrastrukture.
Ekološki problemi jesu osnovni globalni problem. Međutim, ekološka svest građana je nažalost na veoma niskom nivou, ali je svakom jasno šta bi mogla da znači deponija u regionu gde se nalazi svetski poznata i navodno zaštićena Carska bara, zatim jezera, peskare, kao i reka Begej, koja je inače već na crnoj listi po svojoj neispravnosti, a da vas podsetim i ta reka Begej prolazi kroz sam centar grada Zrenjanina.
Umesto da to u stvari budu dragulji u koje vredi ulagati u smislu turizma, prostorni plan barem ovakvom logikom predviđa njihovo uništenje. Moram da vam napomenem da u srednjem Banatu nema, i ponavljam još jednom, nema generatora opasnog otpada, pa prema tome ne vidim ni logiku da se ovde locira jedno njihovo skladištenje u Vojvodini.
S druge strane, zar je moguće da u gradu koji je u evropskim okvirima poznat kao proizvođač hrane, u kome se nalazi nekoliko najznačajnijih proizvođača sa vekovnom tradicijom, kao što su "Dijamant", "Mlekoprodukt", IPOK "Žitoprodukt", kao i proizvođači lekova "Jugoremedija" i kozmetičkih proizvoda "Luksol", budu u stvari izgrađeni na deponiji opasnog otpada. Ma koliko obećavali bezbednost deponovanja istog, ko može poverovati da to neće imati nikakvog uticaja na kvalitet proizvoda pomenutih fabrika i kvaliteta života građana uopšte.
Zrenjanin, a za njim i Novi Bečej, poznati su nažalost po veoma lošem kvalitetu vode i odavno su na prvim stranicama svih medija, a rešavanje ovih problema je bilo glavno predizborno obećanje kod većine političkih stranaka, računajući i sadašnje vladajuće, kako u Republici, tako bogami i u gradu Zrenjaninu, a i u Novom Bečeju. Mislim da je Vlada RS u saradnji sa lokalnom vlašću trebalo da reši najveće pitanje građana Zrenjanina i Novog Bečeja, a to je svakako ekološka ispravnost tekuće vode, dok im ona za razliku od toga nudi deponiju opasnog otpada. Gospodine ministre, kakva je to poruka žiteljima najvećeg grada u Banatu?
Posebnu kritiku moram da vam uputim zbog lošeg tretmana Zrenjanina u republičkim planovima. Mogu sa punim pravom da ocenim da je Zrenjanin marginalizovan i neopravdano izostavljen ili zapostavljen, jer je prepoznat kao grad sa specifičnom lokacijom u odnosu na koridore sedam i deset, a ne onako kako je trebalo kao grad od posebnog značaja ili kao grad u pograničnom području.
U delu ovog plana koji se zove – Ekonomska regionalna interaktivnost navodite da će se neravnomernost stepena razvijenosti pojedinih delova AP Vojvodine rešavati primenom principa decentralizacije i policentrizma, gde će veći gradovi i gradska naselja, kao što su Subotica, Sombor, Sremska Mitrovica, Pančevo, Vršac, Zrenjanin i Kikinda, imati ulogu, i sada ono što su ključne reči, odnosno ključne dve reči, motora razvoja, odnosno u fokusu tačaka u koje će se grupisati manje opštine, formirajući razvojne regione na čitavoj teritoriji Pokrajine. I onda, gospodine ministre, nakon toga, deponija.
Kako vi kažete, gospodine ministre, mi ćemo 2020. godine ispuniti plan i uvesti Srbiju u bolju budućnost i da sve ovo ostavljamo svojoj deci. Mislim da su bile tako neke reči, je li tako? Gospodine ministre, svoj deci barem po ovom planu, barem iz Banata, ostavljamo samo deponiju, što, mislim da ćemo se složiti, nije neko nasledstvo. Hvala.

Iskorišćeno je pet minuta i 25 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima ministar Oliver Dulić.

Hoću da vas zamolim da u raspravi o prostornom planu budete objektivni kada saopštavate neke činjenice javnosti, da one budu i sam sadržaj prostornog plana. To nije samo zamerka vama. To je zamerka svima iz Zrenjanina, koji su pokrenuli jednu potpuno bespotrebnu nelogičnu kampanju zasnovanu na neznanju, a vezanu za priču o deponiji opasnog otpada.
Zašto na neznanju? Kao prvo, niko nikada nije rekao da će deponija da bude baš u Zrenjaninu. Kao drugo, pojma nemate šta je opasni otpad. Tvrdite da u Zrenjaninu nema generatora opasnog otpada, a ja vam tvrdim da smo i vi i ja i svako od nas ovde svakoga dana generatori opasnog otpada koji će jednog dana morati da se prikuplja i moraće negde da bude taložen.
Tako bi svaki grad, i svaka opština, i svaka mesna zajednica i svaka kuća mogla da kaže – ja ću da generišem plastičnu flašu sa deterdžentom, "domestosom" za čišćenje VC-a, proizvodiću bakterije, proizvodiću gomilu stvari koje dolaze iz mog domaćinstva, poljoprivrede, sa herbicidima, pesticidima, otrovima za prskanje buba. To će sve da bude nešto što ću da generišem u kući. Hoću da se to oslobodi iz moje kuće, a baš me briga gde će da ode.
To – baš me briga gde će da ode dalje je dovelo do toga da je to sve završavalo na smetlištima po celoj zemlji. Pošto ne može da se razloži tek tako, završavalo je u vodotocima, zemlji, vazduhu i na kraju u našim ćelijama i generiše jedan nenormalan broj bolesti i povećanja incidence nekih bolesti koje se ne javljaju u drugim delovima Evrope zbog toga što sa opasnim otpadima, kao i drugim vrstama otpada ne upravljamo na pravi način.
Prostorni plan nudi rešenje kako se to radi. Moramo da imamo mesta gde će nakon prikupljanja tih bakterija i ambalaža sa hemikalijama pesticida, herbicida, svega ostalog, a opet kažem da su najveći generatori opasnog otpada stanovništvo, a ne industrija, negde će morati da se prikupi.
U srednjem Banatu, koje je logično mesto za skupljanje kada je u pitanju ceo region, koji je okružen sa nekoliko stotina hiljada ili milion ljudi, mora da se odredi jedno mesto, koje će se određivati nekim nižim planovima, pokrajinskim planom, možda nekim lokalnim planom, koje će da se određuje nakon studije uticaja na životnu sredinu, koja će da se radi na jedan sistematičan način.
Cela kampanja koja je pokrenuta je bila politikantska i to nije moja zamerka samo vama i vašoj partiji. To je zamerka svim drugim partijama koje su u tome učestvovale, bile one u vlasti ili opoziciji. Mi smo to sa njima razjasnili.
Nemojte da vrtite ove mape i kažete – evo mi smo odlučili kao grad da nećemo ovo ili ono. Da vam kažem nešto, neko će morati, a mi prepoznajemo sve ove komparativne prednosti Zrenjanina o kojima ste pričali kao jedno od mesta gde bismo trebalo da postavimo nešto što je civilizacijska tačka, a ne naš odnos prema Zrenjaninu, koji je kao što ste rekli maćehinski, a to nije tačno. Samo moje Ministarstvo je vašem gradu u poslednje dve godine pomagalo u ogromnom broju problema koji su posledica lošeg rada nekih koji su bili pre ovih ljudi koji danas vode Zrenjanina.

Pravo na repliku, narodni poslanik Saša Maksimović.