Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 75 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Izvolite.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema utvrđeno da je u sali prisutno 89 narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.

Podsećam narodne poslanike da utorkom i četvrtkom, a nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, i pre prelaska na dalju raspravu, tok sednice Narodne skupštine definisan je članom 286. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine koji kaže – da izuzetno predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe ima pravo iz stava 1. ovog člana, odnosno člana 286. tj. da traži obaveštenje i objašnjenje od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama o pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera.

Dakle, ovo pravo izuzetno može ostvariti i na sednici Narodne skupštine usmeno u jednom obraćanju, u trajanju do pet minuta, utorkom i četvrtkom, i to odmah nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, a pre prelaska na dalju raspravu.

Pitam, da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 286. Poslovnika Narodne skupštine?

Narodni poslanik Nikola Krpić. Izvolite.

Poštovana predsednice, kolege i koleginice, nema nijednog našeg turiste koji nije išao u Grčku ili Solun da nije posetio groblje poginulih u Prvom svetskom ratu. Ono je jako lepo i gospodin Mihajlović, koji se stara o tom groblju, nešto je za primer.

Postavljam danas jedno pitanje, želeo bih i molio bih da mi premijer gospodin Cvetković i gospodin Dinkić, potpredsednik, odgovore pismeno, da li će u novom budžetu biti sredstava za očuvanje i negovanje takvih stratišta i u našoj zemlji koja postoje?

Zainteresovan sam, jer grupa građana mi se obratila, imam i pismeni trag i mogu vam dati to pismo, da za groblje u Kraljevu streljanih 1941. godine oktobra trebalo bi da se postavi ploča sa imenima i prezimenima da niko ne bude bezimen. Tamo je streljano, kao što znate iz istorijskih podataka, 6.506, a mnogi od tih potomaka već umiru, jer 69 godina je prošlo. Takvo obeležje još uvek ne stoji. Mada je arhitekta Paja Krunić uradio idejni projekat tog spomen groblja, međutim finansijskih sredstava nema.

Molim i predsednika Vlade i gospodina Dinkića, da li će u budžetu biti sredstava, i koje ministarstvo zaduženo za ovakve stvari? Pošto će budžet biti u narednom periodu pred poslanicima, pa da li se misli i o tome? Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Nebojša Ranđelović.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, imam pitanje za ministra kulture. Konkretno, kada će se Ministarstvo kulture angažovati na donošenju podzakonskih akata kojima je, između ostalog, rok donošenja bio 11. mart 2010. godine, kao i na donošenju zakona o muzejima, čime bi se stalo na put raznim zloupotrebama, otuđivanju i drugim vrstama unutrašnjih kulturnih dobara?

Ilustracija za ovo moje pitanje je skorašnji događaj u Boru gde su nestali muzejski eksponati iz Muzeja rudarstva, a ovo moje pitanje je samo vrh ledenog brega svih zloupotreba koje se događaju i koje su dnevno na sceni u Boru. Ovaj primer samo ukazuje na bestijalnost lokalnih funkcionera G17 plus. Da podsetim, tamo i gradom i rudarsko-topioničarskim basenom upravljaju ljudi iz iste partije, tako da je čitava okolina sa čitavom privredom pod šapom G17 plus.

Povodom ovog pitanja konkretno, o kome sam govorio, oglasio se i kustos muzeja u Boru, gospodin Dušan Kabić, koji kaže – nemoćni smo da se borimo protiv samovolje neodgovornih pojedinaca kako bi zaštitili muzejski prostor u gradskom parku. Ako je neko iz RTB, kako se danas priča, odneo neke eksponate, trebalo bi da ih vrati na isto mesto. Sumnja se i na gradnju na tuđem zemljištu, bez propisane dozvole, konkretno vezano za binu koja se radi u tom prostoru.

Još jedno dodatno, odnosno dopuna pitanja koje sam postavio – da li je ministar kulture upoznat sa događajima u Boru? Još jedno pitanje, šta će MUP preduzeti u cilju očuvanja kulturnih dobara, kao i rešavanja ovog pojedinačnog slučaja? Zahvaljujem.

Reč ima poslanik Jovan Damjanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, želim samo da ukažem na jednu stvar koja je upravo i interes i problem naše države. Po privi put, koliko znam, delegacija države Belgije je tražila da se susretne sa poslanicima srpskog parlamenta. Bio je tu gospodin Vitomir Mihajlović i ja, i oni su apelovali. Smatram da je to ozbiljan problem i u našoj državi i država konačno mora nešto da uradi.

Upravo veliki odlazak ljudi romske i albanske populacije u zemlje Evrope, svi znamo kakva je situacija ekonomska i da se oni vraćaju. Readmisije je potpisala naša država, povraćaj interno raseljenih lica iz Evrope, ali ništa se nije uradilo tim ljudima koji su se vratili i dalje se živi na najnižim marginama, kada su Romi i romska zajednica u pitanju u celoj Srbiji, a osobito na KiM, koji je sastavni deo, još uvek, Republike Srbije.

Apelujem na državne institucije da nešto učine da bi zaustavili taj odlazak romske zajednice koja je takva kakva je, osiromašena. Moraju se neki projekti učiniti koji će biti afirmativni i koji će zaustaviti romsku zajednicu u svojoj državi, u svojim gradovima, kako bi mogla da radi, da proizvede nešto i da hrani porodicu.

Inače, mislim da je veliko nezadovoljstvo kod romske zajednice baš na socijalnim pitanjima.

Kad su u pitanju Romi na Kosovu, mogu da vam kažem da su na najnižim socijalnim, kulturnim i obrazovnim marginama. Posebno bih aplicirao na koji način se najbolje može pomoći romskoj deci koja pohađaju osnovne škole na srpskom jeziku. To je program Republike Srbije, program koji se sprovodi u određenim enklavama, gde je većinski srpski narod, a gde ima i romskog naroda.

Normalno, romski narod je po programu Vlade Republike Srbije i Ministarstva prosvete apsolutno prihvatio taj program, ali oni nemaju udžbenike, nemaju najosnovnija sredstva za pohađanje, a znamo da smo doneli u našem parlamentu određene zakone koji omogućavaju deci da se besplatno školuju u osnovnim školama.

Takođe bih zamolio i apelujem, zdravstveno stanje romske zajednice na Kosovu je katastrofalno. Svi znamo da su dugo godina živeli na jednom delu gde je olovna prašina, gde je kancerogeno, gde su mnogi oboleli, ima ih i koji su umrli. Smatram da treba asistenti tamo da se postave, kao što su asistenti za zdravstvo postavljeni u Srbiji.

Takođe bih zamolio, treba da se postave medijatori, kao što su ovde postavljeni medijatori za zdravstvo, za obrazovanje, tako treba i na Kosovu. Apelujem na institucije i na ministarstva, upravo su nam potrebni ti asistenti za zdravstvo i medijatori za obrazovanje. Nadam se da će ovaj moj apel određena ministarstva prihvatiti i učiniti ono što bi bila i obaveza koju smo doneli u našem demokratskom parlamentu.

Na kraju bih rekao još ovo, da se zahvalim Ministarstvu za životnu sredinu, gospodinu Duliću, koji je odobrio jedan projekat romskoj zajednici, ne u jednom mestu, nego da se u celoj Srbiji otvore romska reciklažna dvorišta, kako bi mogli da zaposlimo Rome, kako bi mogli da omogućimo taj socijalni program, da ojačamo romsku zajednicu, da ne bi odlazila u evropske države i onda se vraćala, a to je problem naše države.

Ovaj projekat, koji je ministarstvo ministra Dulića dalo romskoj zajednici, mislim da će uskoro zaživeti i to je pravi pravac kako treba i druga ministarstva da rade, kako bi ublažili socijalnu problematiku romske zajednice, da ne bi odlazila u druge države.

Reč ima poslanik Nemanja Šarović.

Danas je 2.801 dan otkako se predsednik SRS dr Vojislav Šešelj nalazi u pritvoru u Haškom tribunalu. Osmogodišnji pritvor je nešto što je nezabeleženo u sudskoj praksi u civilizovanom svetu i za tih osam godina mnogi su otežavali na razne načine položaj dr Vojislava Šešelja.

Posebno težak uticaj imaju negativne posledice koje je taj pritvor ostavio na njegovo zdravlje. Vi znate da smo mi obaveštavali javnost o njegovom zdravstvenom stanju, da je ono sada veoma ozbiljno. On je pre nekoliko dana potpisao i saglasnost da se izvrši hirurški zahvat nad njim, potpisao je jer nema drugu mogućnost.

Druga mogućnost bi, eventualno, bila da ne potpiše takvu saglasnost, pa da sutra, kada mu se, ne daj bože, nešto desi, predstavnici Haškog tribunala kažu da je to zato što je on odbio lečenje koje mu je bilo ponuđeno. Naravno, već osam godina on prihvata sve terapije koje mu daju lekari u Haškom tribunalu i to je konačno dovelo do ovakvog pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja.

Međutim, danas želim da dobijem obrazloženje i obaveštenje šta je sa zahtevom SRS da se razreši načelnik VMA Jevtić, koji je zabranio doktoru Mijailoviću da učestvuje u izradi ekspertskog nalaza o trenutnom zdravstvenom stanju dr Vojislava Šešelja.

Druga tema o kojoj želim da pričam i drugo obaveštenje koje želim da dobijem, 7. oktobra ove godine SRS je podnela krivične prijave protiv predsednika opštine Zemun Branislava Prostrana i protiv Steve Živanovića, bivšeg odbornika SRS, zbog trgovine odborničkim mandatima. Mi imamo audio snimak i uz krivičnu prijavu je predat stenogram razgovora iz koga se vidi da je Steva Živanović pokušavao da bukvalno kupi odbornika SRS Sašu Subotića. On mu je nudio znatnu materijalnu korist koja se, po njegovim rečima, kreće negde u visini od 100.000 evra, nudio mu je posao za sestru, nudio mu je posao za njega.

Pročitaću jedan deo tog stenograma, ali i podsetiti da smo mi još 2008. godine, u septembru, kada je Tomislav Nikolić ukrao 21 mandat SRS, upozoravali da je to jedno zlo i da, ukoliko se dozvoli kupovina mandata, ukoliko to zlo izađe iz Pandorine kutije, da će to onda postati princip političkog delovanja i da će oni koji su se i sami upustili u političku prostituciju težiti da što više drugih građana Srbije u tu političku prostituciju uvuku. Nažalost, to se sada dešava i zato imamo situaciju da oni otvoreno po Srbiji kupuju odborničke mandate.

Kako izgleda ta kupovina mandata, možemo videti iz stenograma. Ponavljam, ukoliko postoji potreba, možemo pustiti i audio zapis. Taj dotični Steva Živanović kaže: "Imamo dve varijante, imamo na stolu ponudu koja se ne sme odbiti". I kaže: "Ideš sa mnom kod čoveka da se dogovorimo i da dobiješ sve …"

Narodni poslaniče, prateći pažljivo vaš zahtev za objašnjenjem od nadležnih organa, vodeći računa da se radi o javnoj reči, da ne bi kršili pravila koja važe za slobodu govora, ali istovremeno važe i drugi zakoni, pre nego što se utvrdi da li je tekst sniman ovlašćeno ili neovlašćeno, molim vas, to ne mogu da dozvolim, upravo zato što, ako krivični postupak teče, onda svi treba da vodimo računa da ne bude ometan, pogotovo ne na ovakav način.

Samo bih podsetio da se radi o javnim funkcionerima, dakle, radi se o predsedniku opštine Zemun Branislavu Prostranu, ne radi se o nekom bezimenom čoveku o kome ne možemo govoriti zato što on, eventualno, nije tu, i radi se o odborniku koji je takođe javni funkcioner.

Druga stvar, pre nekoliko dana sam pitao gospođu Malović, ministra pravde, dokle je došlo sa procesuiranjem ovih krivičnih prijava. To je nešto na čemu ćemo mi uporno insistirati. Ne moram dalje čitati iz ovog stenograma, ali ću reći, na to imam pravo, da je garant ovoga bio Tomislav Nikolić, da je Steva Živanović nudio Saši Subotiću da ga vodi direktno kod Tome, da ga je zvao pred njim telefonom, da je kontaktirao sa Branislavom Prostranom telefonom, da se sin Steve Živanovića već zaposlio u opštini Zemun, gde, po njegovim rečima, prima platu veću od 40.000 a ne radi ništa.

A, kako kaže, obećano mu je u narednom periodu, pošto su velike pare ušle u Zemun, da će postati nekakav direktorčić i da će imati 100.000 dinara platu i da neće biti u obavezi da bilo šta radi, kao što ne radi ni njegov sin.

Dakle, molim vas, gospođo Čomić, očekujem odgovor od ministra pravde, od ministra policije i od Vlade Republike Srbije – do kada će se dozvoljavati politička prostitucija i kupovina odborničkih i poslaničkih mandata u Srbiji?