Ne znam gde nam ode ministar, a baš sam mislila da ga pohvalim jer on nam ovde u Skupštini dođe kao pravo osveženje. Kada se pojavi Oliver Dulić, imam utisak kao da nam menja dnevnik na državnoj televiziji. Sve je divno, krasno, uspesi cvetaju na sve strane i onda se čovek probudi.
Šta nam kaže? Čestita nam Oliver Dulić jučerašnji dan. Doduše, nije doneo tortu, ali čestitao je. Samo zaista ne znamo šta je to što je za čestitanje. Činjenica da je rekao da je prostorni plan dokaz da smo mi suverena država govori o tome na koji način gospodin Dulić doživljava svoju državu i suverenitet države Srbije.
Kada se pogleda ovaj dokument, ova velika knjiga, onda ono što je interesantno jeste da svi podaci o kojima se govori u ovom prostornom planu i o kojima je Oliver Dulić ovde govorio ima dosta tabela i ni u jednoj tabeli nema KiM. Ovo pominjem u kontekstu čestitke gospodina Dulića za jučerašnji dan, da bih podsetila građane Srbije da taj put u EU kojem streme ovi iz režima, vodi ka tome da je Srbija, nažalost, ostala bez KiM, da će se federalizovati i AP Vojvodina i Raška oblast, itd, i ko zna dokle ćemo stići na tom evropskom putu, na tim uslovljavanjima koji će trajati ko zna koliko godina.
Jutros me pita taksista – šta će to on kao građanin i šta će inače običan građanin u Srbiji da ima od toga i da dobije od toga što je juče bio neki dan koji treba da se čestita? Zaista, teško je objasniti jer bi trebalo mnogo da se priča, ali jednom rečju može da se kaže – ništa, apsolutno ništa, osim što će Srbija biti sve manja i manja.
Evo, stiže nam TV dnevnik, u liku gospodina Dulića. Zato SRS kaže, jasno i glasno, da nama ne treba put u EU, da ono što ste pominjali, ministre, da mi nemamo para, pa ćemo odatle da dobijemo pare, ako ne budemo u toj EU. Ne znam kako niste govorili o tome da bi trebalo u ovoj zemlji da počne da se radi, da počnu da se otvaraju neki proizvodni pogoni, da se revitalizuje industrija itd, pa da onda zaista imamo od čega da živimo. To bi valjda trebalo da bude ideal svake vlade, a ne ono što ste vi pokušali da nam predstavite.
Ministre kada ste rekli sve što ste rekli, kada su poslanici stavili određene primedbe, ne samo na to što ste vi iznosili, nego i na predlog ovog zakona i svakako u vezi sa ovim zakonom i na Zakon o planiranju i izgradnji, onda ste se poneli kao uvređena mlada. Ljutito ste počeli da komentarišete da se vraćate u neke, ne znam ni ja koje 90-e godine, da kritikujete vašeg koalicionog partnera, što naravno nas uopšte ne zanima, ali stvarno verujete da je degutantno da nakon 10 godina DOS vlasti da neko pominje nešto što je bilo pre toga.
Znate, za 10 godina čudo može da se napravi, naravno pod uslovom da je na vlasti neko kome je stalo da napravi pozitivno čudo u državi Srbiji, naravno. Rekoste ministre da moraju da se poštuju i rokovi zakona o planiranju i izgradnji. Evo jednostavno pitanje – zašto ih ministre ne poštujete? Zašto niste doneli podzakonske akte na koje su vas obavezao zakon o planiranju i izgradnji? Kažete za mesec ili dva dana ćemo imati na dnevnom redu izmene Zakona o planiranju i izgradnji.
Mi smo, sećate se kada smo govorili o tom predlogu zakona, da smo vam govorili da će vrlo brzo zakon morati na doradu, zato što ste doneli zakon koji je neprimenjiv i evo sada koliko je vremena prošlo zaista imamo zakon koji je samo mrtvo slovo na papiru.
Koliko je objekata legalizovana po tom zakonu? Nula. Koliko je građevinskih dozvola izdato po tom zakonu? Nula ili takoreći nula?
Ne znam zašto me tako gledate, pa pitajte građevince, pitajte ko je napravio problem zbog čega je stala izgradnja u Srbiji. Zakon o planiranju i izgradnji lokalne samouprave koje ne poštuje odredbe iz Zakona o planiranju i izgradnji. Ali, zato Zakon o planiranju i izgradnji ubaci u džep gospodina Miškovića 10 miliona evra.
Gospodine ministre, trebalo bi zaista da nam kažete, pretpostavljam, naravno, ne mislim da ste vi lično za to odgovorni, jer je to nemoguće, ali pretpostavljam da ste od juče do danas pokušali da saznate i da ste možda saznali koja je to služba za katastar nepokretnosti uradila preparcelaciju tako da je gospodin Mišković dobio hektar zemljišta u centru grada Beograda.
Kada smo govorili o Zakonu o planiranju i izgradnji onda je bila aktuelna zgrada "Ušća" i sećate se kada smo iznosili podatke o tome koliko je vlasnika "Ušća" dobio zemljišta i koliko je to novca gradskog, građevinskog zemljišta, zemljišta građana Srbije, građana Beograda. Vi ste tada rekli da je to moglo da se desi zato što nije bio dobar Zakon o planiranju i izgradnji. U međuvremenu se donese taj odličan Zakon, kako ste ga vi hvalili, i evo opet imamo ovu zaista neviđenu aferu o kojoj smo juče obavešteni iz medija.
Ministre, kada ste govorili i obrazlagali ovaj predlog prostornog plana o starenju stanovništva, o migracijama ka centrima itd, to sve jeste nažalost apsolutno tačno, ali bi bilo dobro da ste rekli šta je to Vlada Republike Srbije, šta je to režim uradio da se tu nešto promeni.
Znate, ministar ne može da konstatuje stanje, ministar i Vlada su oni koji treba da rešavaju probleme. Lako je konstatovati, lako je pročitati statističke podatke, ali šta je urađeno da to ne bude tako, šta je urađeno da to bude malo drugačije, da počnu neki pozitivni trendovi bar u nekoj oblasti u Republici Srbiji.
Vi se zalažete za ekologiju, stalno promovišete neke ekološke programe itd. Šta se desilo sa onim vašim neuspešnim pokušajem da se prerada opasnog otpada gradi u Ćupriji, pa su vas odavde isterali građani Ćuprije, nisu vam to dozvolili i sada to hoćete da radite u Ćićevcu.
Gospodine ministre, nije smešno, govorim činjenice. Jeste li bili u Ćupriji, jeste pokušali – da. Niste uspeli i građani su uspeli da izdejstvuju da SO donese odluku da se to ne dozvoli.
Vi ste sada otišli u Ćićevac i tamo ste vašem predsedniku opštine dali onaj ukradeni mercedes da biste ga odobrovoljili da nekako progurate taj opasan otpad u Ćićevcu.
Kada smo takođe govorili o Zakonu o planiranju i izgradnji, podsećamo vas ministre na ono što se dešavalo i što se dešava kada je u pitanju bespravna izgradnja, i tada ste tvrdili da, kada bude ovaj zakon stupio na snagu, da će bespravna gradnja, niste rekli da će se iskoreniti, ali da se svede na minimum.
Ne znam kakvo je vaše iskustvo u nekom delu Srbije gde živite ili radite, da li vidite kada negde prolazite kako i dalje cveta bespravna gradnja?
Ja sam vas upozorila, kada smo tada govorili i skrenula vam pažnju na neke lokacije na teritoriji opštine Zemun i rekli ste javno da ćete da se angažujete da se proveri o čemu se radi, a očigledno niste ništa proverili.
Evo sada jedna ekskluzivna informacija za vas, gospodine ministre, u Zemunu, u Vrtlarskoj ulici stoji jedan zid koji je pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture i na tom zidu, uz taj zid apsolutno ništa ne sme da se gradi.
Da li znate, gospodine ministre, da je tik uz taj zid iznikla velelepna zgrada? Još vam nije kasno, gospodine ministre, zaštitite ono što je pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture, pošaljite inspekciju, proverite da vidite kako je to neko na volšeban način mogao da izgradi i koliko su u to umešani funkcioneri opštine Zemun, koliko su para dobili za to itd.
Vi govorite i kolege iz skupštinske većine pominju kako će ovaj zakon doprineti tom regionalnom razvoju, ali samo da vas pitam, jeste li čuli šta je rekao vaš kolega Đelić kada je dolazio pre neki dan u Pirot? Dakle, javno pred medijima, pred kamerama, kaže – kako neko želi Pirot u Evropi, a pravi koaliciju sa radikalima, krenuo sam tamo da dam neke pare, ali dok se ne promeni vlast, ne pada mi na pamet.
Da li je to ravnomeran regionalan razvoj, gospodine Duliću? Donosite vi zakone koji su nekad loši, nekada ima i nečeg dobrog u njima, ali to što je dobro, vi ne primenjujete. To je suštinski problem funkcionisanja vas iz Vlade Republike Srbije, problem ovog režima.
Vi volite, kao i predsednik parlamenta, da se hvalite koliko je zakona doneto u nekom prethodnom periodu, pa ste jutros nama poželeli i ponadali se da ćemo kao parlament biti i dalje produktivni kao i do sada, ali hajde jednom izađite sa podacima, koliko je zakona koje ste vi predložili, koliko puta smo raspravljali izmene i dopune zakona.
Hajde jednom, predložite nam zakone, neka skupštinska većina usvoji zakon koji će bar da počne da se primenjuje, bar godinu dana. Vi to, nažalost, niste u stanju. Nažalost, to kažem, zbog građana Srbije koji mnogo trpe zbog loše Vlade Republike Srbije, kao što će trpeti i zbog prodaje "Telekoma", ukoliko to ne sprečite i ukoliko poslanici parlamenta ne prihvate inicijativu poslanika SRS i predlog koji smo danas podneli da se to spreči.
Evo završavam, pored toga što je veoma štetno to što nameravate da prodate "Telekom" i u tome što grupa koja je izabrana za privatizacionog savetnika je u sukobu interesa, zato što je ta firma privatizacioni savetnik "Dojče telekoma" koji se pominje kao ozbiljan kupac "Telekoma".
Možda mislite da ovo nema baš neke bliske veze sa temom koja je na dnevnom redu, ali ima, gospodine ministre, zato što je ovaj prostorni plan strateški dokument svake države i bilo bi dobro da je to slučaj i sa prostornim planom o kojem danas ovde govorimo. Ponoviću samo ono sa početka, dokle god mi imamo prostorni plan i ostale akte, u kojima se ne usuđujete čak da u onoj tabeli napišete podatke za KiM, ništa od vas, gospodine ministre.

Narodni poslanik Milan Vučković ima reč.

 

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kolege, pokušaću da se u svom govoru držim teme, dakle, neću govoriti o "Telekomu", već o prostornom planu Republike Srbije za period od 2010. do 2020. godine.

Rizikujući da budem grub, reći ću da je planiranje kod nas tradicionalno zanemareno, vrlo često za račun improvizacije. Do te mere da smo u nekom periodu pomislili kako je improvizacija naša sjajna osobina, naš nacionalni ponos, izuzimajući iz vida vrlo bitnu činjenicu, a to je da tamo gde postoji planiranje improvizacija nije neophodna ili je makar od manjeg značaja.

Ako prođemo danas Srbijom, po selima i gradovima, uzduž i popreko, videćemo bezbrojne primere nedostatka planiranja u prethodnim decenijama i vekovima. Čak i bivša Jugoslavija, za koju mnogi danas smatraju, možda s pravom, možda ne, da je zemlja koja je bila sjajno uređena, da je zemlja koja je na neki način davala mnogo bolje rezultate nego ono što je sledilo iza SFRJ, dozvolila je sebi da desetine i stotine hiljada ljudi koji su živeli u ruralnim područjima doseljavajući se u gradove naprave naselja koja su potpuno mimo svakog kriterijuma za 21. vek.

Nisu krivi ti ljudi koji su došli i pokušali da sebe skuće u jednom novom kraju, kriva je upravo bila država koja nije dovoljno planirala i koja nije predvidela notornu činjenicu da će se iz siromašnih krajeva ljudi doseljavati u industrijske centre.

Priča meni jedan sad već stariji Kragujevčanin kako se to radilo u to vreme. Kaže – mi dođemo, kupimo njivu i na njivi podignemo kuću. Treba nam voda, treba nam struja i kako ćemo da se snađemo? Pa eto, imamo tu komšija, majstora priučenih koji mogu da probiju vodovodnu cev, a onda ste vi dužni da od te vodovodne cevi do svoje kuće taj divlji priključak sprovedete da biste imali vodu.

Ti veliki stratezi nisu predvideli potrebu za novim naseljima, već su pustili da se ljudi sami snalaze i danas imamo naselja, recimo, u Beogradu, gde vatrogasna kola u slučaju intervencije, u slučaju požara ne mogu da dođu do kuće, jer je ulica suviše uska.

Da ne idemo dalje u prošlost, to je samo jedna ilustracija onoga što se loše planiralo ili se nije planiralo u prošlosti, pa ispaštamo i ispaštaćemo možda u celom 21. veku.

Ako Srbiji danas nešto treba, to je plan, prostorni plan naročito, a ovakav prostorni plan kao melem na ranu. Reći ću vam da je prvi prostorni plan Srbija dobila 1996. godine, što ste već čuli. Da li znate da je još 1968. godine doneta odluka da se izradi taj prostorni plan? Dakle, sa prekidima su 28 godina, skoro tri decenije nam je trebalo da dođemo do prostornog plana. Danas je svega 20% naše teritorije pokriveno planskim dokumentima. To nam govori o tome koliko se ozbiljno shvata planiranje u Srbiji.

Ovaj prostorni plan je osnova za ekonomski razvoj Srbije. On pravilno uočava i dijagnostifikuje probleme, uska grla u našem društvu, u našem prostoru, u našoj ekonomiji, i predviđa kako da se ta uska grla otklone. Jedan od načina jeste i ravnomerni regionalni razvoj. Mnogo se o tome govori, ali mislim da nije ni dovoljno, s obzirom na to kolika je potreba Srbije za ravnomernim regionalnim razvojem. Možda još veća nego za ukupnim razvojem koji se meri bruto domaćim proizvodom, na primer.

Beograd je danas najrazvijeniji grad u Srbiji, najrazvijeniji centar i mi koji ne živimo u Beogradu podržavamo Beograd da bude još razvijeniji, ali ne može samo Beograd da bude svetla tačka u Srbiji što se tiče razvoja. Beograd sam sebe guši zbog prevelike količine stanovništva, infrastrukturno ne može da podnese toliki broj stanovnika. Pojedini delovi teritorije se prazne i to je loše, kako sa ekonomskog, tako i sa bezbednosnog aspekta.

Kada čujem reči poput – unutrašnjost, za sve ono što nije Beograd u Srbiji, pitam se kako je to Beograd spoljašnost? Ako smo mi unutrašnjost, onda je logično da je Beograd neka spoljašnost. Ne razumem tu terminologiju, ali znam da je ta terminologija posledica vladajućeg stanja duha u Srbiji koji je upravo doveo do toga da nestaju pojedina naselja, pa recimo imamo opštinu sa 2000 stanovnika u Srbiji, koja je možda pre nekoliko decenija imala 20 hiljada stanovnika.

Ono što ovaj plan predviđa jeste ravnomerni regionalni razvoj i tzv. policentrizam. Dakle, nije nam dovoljan jedan centar, već moramo gledano od severa ka jugu, kroz kičmu Srbije, da napravimo i da ojačamo centre osim Beograda. Tu je Novi Sad, Kragujevac, Niš, na zapadu Užice, na istoku Zaječar i drugi gradovi Srbije koji se pominju u ovom planu. Na taj način ti centri će kao magneti vezivati ostatak regiona za sebe i sprečavati odlivanje stanovništva, sprečavati nešto što je posledica neplaniranja u Srbiji i improvizacije.

Veliki značaj je dat putnoj infrastrukturi i meni je drago zbog toga. Kao Kragujevčanin mogu da izrazim zadovoljstvo što je predviđen završetak autoputa Koridor 10, odnosno Lapovo – Batočina do Kragujevca. Kragujevac ponovo postaje industrijski centar, ono što nam je neophodno. Ono što ovaj plan, takođe, predviđa, jeste da nam je neophodna i reindustrijalizacija.

Ima još jedan drugi dokument koji se zove, reći ću vam tačno, postkrizni model privrednog rasta i razvoja Srbije od 2011. do 2020. godine. Reč je o dokumentu koji govori o privredi i koji nije zvaničan Vladin dokument, izrađen je u saradnji sa "USAID"-om, ali i jedan i drugi nedvosmisleno govore da i ovaj plan, plan "USAID"-om govori da je Srbiji neophodna reindustrijalizacija, da je Srbiji potrebno da učešće u bruto proizvodu sa sadašnjih 15-16% industrije bude najmanje 25%, najmanje ¼, a možda i više. To je ono što Srbiji treba.

Da smo tako radili u vreme kada su u vreme Vlade Vojislava Koštunice bile najveće privatizacije, kada su novci ulagani u tom smeru, danas bismo sigurno bolje živeli i lakše bismo pretrpeli krizu koja je došla, doduše sa strane.

Ovaj prostorni plan ima dva scenarija, jedan je plan održivog prostornog razvoja, optimistički, rekao bih, i realni, a drugi je scenario recesivnog rasta. U ovom slučaju recesivnog rasta prepoznaju se prioriteti od kojih se ne odustaje. Meni je upravo ova činjenica, da postoje dva alternativna plana, dovoljan pokazatelj da ovo nije politički predizborni pamflet, da je ovo jedan ozbiljan dokument, čuli smo danas bezbroj puta, strategijski dokument, ali on to zaista jeste, koji će omogućiti Srbiji da 2020. godine izgleda mnogo bolje nego danas.

Usvajanjem ali i sprovođenje prostornog plana moralo bi na bolje da promeni fizionomiju naše države. Danas nisam čuo ozbiljne zamerke na sam plan, osim što neko ima ideju da li da put bude pet kilometara severno, južno, istočno, zapadno, ali sam plan suštinski se ne dovodi u pitanje i to je dobro.

Takođe je dobro što je u planu predviđeno u jednom članu da se jednom godišnje podnose izveštaji Skupštini o sprovođenju ovog plana. Dakle, mi moramo da pratimo šta se dešava sa planom. Mi smo ga doneli danas, mi smo ga izglasali, pa smo ga zaboravili a i onda svako radi kako je i planirao do tada. Ovaj plan će jednom godišnje ovde biti pregledan da vidimo šta smo ostvarili, a na pola perioda važenja, u narednih pet godina će biti revidiran u skladu sa novim okolnostima. Ovaj plan predviđa i izdvajanje određenih budžetskih sredstava u skladu sa navedenim pravcima razvoja.

Dame i gospodo, ovo je jedan odličan plan. Njega su izgradili, ne samo ministarstvo, ne samo agencija, ne samo čitava Vlada, u njega su ugrađene ideje svih građana Srbije koji su bili za to zainteresovani. Recimo, Miloš Kurteš iz Subotice, taj podatak sam našao u medijima, uspeo je da izdejstvuje promenu prostornog plana Srbije kojim se formira nova saobraćajnica na trasi Subotica-Sombor-Bezdan. Dakle, napravljen je u transparentnom procesu.

Ovaj razvojni plan urađen je u skladu sa evropskim principima, uvažavajući našu realnost i poboljšavajući našu realnost. Srbiji treba plan, imamo ga, podržimo ga.

Dajem reč narodnom poslaniku Bojanu Mladenoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, na samom početku Prostornog plana načinjena je jedna greška u opisu granica, pa tako stoji da se Srbija graniči sa Bosnom. Takva država ne postoji. Kasnije u tekstu negde stoji – Republika Srpska, negde stoji BiH, ne znamo od čega to zavisi, ali samo natpis Bosna ne može da stoji u Prostornom planu.
Ima u ovom planu pregršt podataka iz 2008. godine, poput spoljnotrgovinskog deficita, stope nezaposlenosti, koji su izuzetno bili visoki i tada, 2008. godine, a sigurno su u 2009. godini bili daleko veći. Mnogobrojni drugi podaci su iz 2008. godine. Postojala je mogućnost i dosta vremena da se oni izmene do sada. Ne verujem da bi se bilo šta suštinski promenilo i da bi to uticalo na ovaj prostorni plan, ali zbog nas samih i onih koji čitaju ovaj plan, bilo bi daleko bolje da su uneti novi, tačniji i precizniji podaci.
U Prostornom planu Srbije napisali ste sledeće: "U toku tranzicionog perioda posle 2000. godine regionalne nejednakosti Republike Srbije su još više produbljene. Desilo se drastično pražnjenje ruralnog i nerazvijenog područja, neizgrađen koridor 10, odložene aktivnosti na izgradnji auto-puta E-763, nezavršena obilaznica oko Beograda, neizgrađeni novi mostovi u Beogradu, neizgrađene obilaznice oko gradova, plovni putevi se samo delimično koriste u odnosu na raspoložive potencijalne kapacitete.
Veliki problem jesu i negativni efekti privatizacije luka, koji mogu da ukinu lučku delatnost, te da Republika Srbija izgubi stratešku poziciju na Dunavu. Železnički saobraćaj je u lošem stanju, a radovi na rekonstrukciji nisu obavljeni, tako da stanje železničke infrastrukture, ni po obimu ni po kapacitetu, ne odgovara ni onim minimalnim standardima. Stanje vodovodne infrastrukture nije zadovoljavajuće, stanje distributivnih sistema je loše, kasni se sa razvojem izvorišta, a i sama njihova zaštita je izuzetno loša".
Kao što se vidi, konačno je i DS priznala da nešto nije dobro u Srbiji i to upravo zbog njih, da su za nešto i oni krivi i odgovorni, pa su stavili, ponavljam još jednom, da se od 2000. godine dešavalo u Srbiji nešto što ne valja, nešto što nije dobro za građane Srbije, da su regionalne nejednakosti produbljene, štetnost privatizacija luka je ogromna, kao i njihova prenamena zemljišta.
Po prvi put za sve ovo ne okrivljuju prethodne vlasti nego konstatuju sopstvene greške. U ovom trenutku, možda nije najbitnije ko je odgovoran za ovakvo stanje kada je u pitanju Prostorni plan.
Dobro je za Srbiju da stoje ovakve stvari u Prostornom planu, dobro je da stoji realno stanje, onako kako stvarno jeste. Ne treba da lažemo sami sebe i građane Srbije. Za Prostorni plan je najbitnije kako i šta dalje, da se promeni nešto na bolje, da se bolje i kvalitetnije živi, da se konačno uvede neki red, da se zna šta su prioriteti, šta su ciljevi, kako ih ostvariti, da se poštuju planovi, da ne ostaju zatrpani prašinom u fiokama, da se primenjuju i da se konačno po njima radi na razvoju Srbije.
Na više mesta u planu se spominje i da ostvarivanje ciljeva dosta zavisi i od političke situacije, tj. od neizvesnosti političke situacije. Pri tom se ne navodi na koju se političku neizvesnost misli, da li na ovu unutrašnju ili na spoljašnju. Verovatno je po vama situacija izvesna, dobara i stabilna ako vlada DS, sve drugo je verovatno nestabilno i dovelo, po vama, u pitanje realizaciju ovog zakona i samog Prostornog plana.
Ako se, pak, misli na spoljašnu nestabilnost, to je nešto čime ne treba apsolutno da se bavimo. Nismo vidoviti da predviđamo šta će se dešavati, da li će biti treći svetski rat ili nešto slično, pa se plan zbog toga neće moći realizovati.
Plan ne treba da se bavi time, jer onda ostvarivanje ciljeva zavisi i od poplava, i od požara, od zemljotresa i drugih nepogoda. Previše uvlačite politiku u planski dokument, previše se tome daje na značaju. Na puno mesta se spominju evrointegracije, ulazak u EU, potpuno bespotrebno.
Predviđa se prostornim planom da će spoljni dug u toku naredne tri-četiri godine biti u konstantnom porastu. Postavljam pitanje šta će Vlada uraditi po pitanju da do toga ne dođe, da se ne povećava spoljni dug unedogled, da se ne povećava do 2014. godine, kako je ovim prostornim planom predviđeno?
U Prostornom planu stoji da eventualni ulazak u EU može uticati na smer i intenzitet migracija. Takođe smatram da time ne treba da se bavimo, da li će biti ili neće biti migracija i u kom intenzitetu, kada se i ako uđe u EU, pošto ne možemo na to da utičemo, pa ne vidim svrhu zbog čega bi se bavili time. Ono što nas treba da interesuje i zabrinjava jesu svakodnevne migracije stanovništva iz sela u gradove. Time najviše treba da se bavimo. Sela ostaju pusta, kuće prazne, nema ko da živi u njima. Taj problem treba da rešavamo.
Postavlja se pitanje i zašto niko neće da živi na selu, da li zbog niskih otkupnih cena žitarica, mleka, povrća, voća, stoke, da li što seljak ne može da živi, pre svega od sopstvenog rada, da li je to u pitanju? Sigurno da jeste, sigurno i da je u pitanju infrastrukturna neizgrađenost, nemogućnost adekvatnog i pravovremenog lečenja, nedostatak jaslica, vrtića, škola, pošti, banaka, prodavnica, sportskih, kulturnih objekta itd. Da li su to razlozi za napuštanje sela? Sigurno da jesu.
Treba napomenuti i poljoprivrednu penziju od svega par hiljada dinara. Ko pod ovakvim uslovima da živi i ostane na selu? Tu treba da se vidi jačina, sposobnost i, pre svega, spremnost države da interveniše da te probleme rešava, da nam opstanu sela, da se ulaže u razvoj seoskog turizma koji je potpuno nerazvijen.
Preko 700 sela biće ugašeno u narednih 20 godina ako se nešto ne preduzme, tako stoji u Prostornom planu Srbije. Selo treba da bude stub razvoja Srbije, selo može i treba da hrani ne samo celu Srbiju, već i zemlje u okruženju. Odoše svi iz sela u grad i mi upravo ovom migracijom treba najviše da se bavimo, a ne migracijom koja će nastati ako možda jednoga dana uđemo u EU.
Kada se spominju sela, moram i rečenicu-dve o depopulaciji. Demografski kapital Republike Srbije predstavlja jedan od najkritičnijih ograničavajućih faktora za njen budući prostorni razvoj. Država nedovoljno deluje da ublaži uzrok depopulacije i nepovoljne demografske strukture. Tu se nešto hitno mora promeniti, jer odnos države prema ovom jako velikom problemu je potpuno neodgovarajući i previše pasivan.
U delu – koncepcija prostornog razvoja Republike Srbije, stavili sta da će poseban značaj za Srbiju imati prekogranična saradnja sa Republikom Srpskom, a u perspektivi sa Albanijom. Postavljam pitanje zašto baš sa Albanijom, zašto je to naša perspektiva? Valjda je perspektiva da se sarađuje apsolutno sa svim zemljama.
Zašto bi neku zemlju izdvajali? Ako se čak i neka izdvaja, onda to treba da bude zemlja sa jako razvijenom ekonomijom, preko koje možemo razviti naše opštine ili regione u pograničnom pojasu. Tražim objašnjenje u vezi ove vaše konstatacije.
U Srbiji ima milion bespravno sagrađenih objekata. Oni odražavaju nemoć političke volje da se reši problem. Neformalna naselja predstavljaju najteži moralni, ekološki i kulturni beleg na licu Republike Srbije. Država je kriva što se zidalo bez građevinskih dozvola, gradio je ko gde hoće, ko je gde stigao, na poljoprivrednom zemljištu, nacionalnim i regionalnim parkovima, u banjama, turističkim regijama, pa čak i u zaštitnim zonama akumulacija vodosnabdevanja. Pitanje je da li će ova vlada imati volje i snage da reši ovaj problem?
Kada smo kod bespravno sagrađenih objekata, ne mogu a da ne spomenem i legalizaciju. Mi smo više puta govorili o tome da će cena legalizacije usporiti ceo proces. U vreme velike ekonomske krize, lošeg standarda građana, ovakve cene su potpuno neprihvatljive i nerealne u odnosu na primanja i mogućnosti građana.
Ceo trud i ceo proces legalizacije će sigurno propasti samo zbog cena. Tu upravo apelujem na ministra, na Vladu, da koliko-toliko utiču na jedinice lokalne samouprave i da cene budu usklađene sa mogućnostima i primanjima građana.
Takođe sam postavio pitanje ministru na prethodnoj sednici, nadam se da će mu neko preneti – gde su pare od građana Srbije koje su godinama uzimane i odvajane u stambeni fond? Ceo radni vek je neko odvajao sa ciljem da reši svoje stambeno pitanje i na kraju je većina radnika ostala i bez para i bez stana, pa se, s toga, postavlja pitanje Vladi Srbije – šta je sa parama iz stambenog fonda?
Dobar osnov za buduće investiranje u Srbiji jeste sigurno kvalitetan prostorni plan Srbije, na osnovu kojeg se jasno mogu videti budući pravci prostornog razvoja Srbije i potrebna je svakako kompletna planska pokrivenost. U što kraćem roku treba uraditi regionalne prostorne planove, prostorne planove područja posebne namene, prostorne planove jedinica lokalnih samouprava, kako ne bi dolazili u situaciju da čitave ulice, naselja ili objekte rušimo zato što će tu proći put ili da rušimo čitava vikend naselja ili ugostiteljske objekte koji se upravo grade duž obala reka, zato što će kroz godinu, dve ili tri tu biti izgrađena hidroelektrana.
Kvalitetnim prostornim planiranjem i dobrim prostornim planovima može se privući veliki broj stranih i domaćih investitora koji će ulagati u Srbiju, što je od izuzetnog interesa za građane Srbije.
Ono na čemu insistira SRS je da Srbija mora iskoristiti svoj geostrateški položaj, privredne kapacitete, prirodne karakteristike, raspoložive resurse itd. Krajni cilj je ravnomerniji razvoj, veći privredni rast, smanjenje problema zaostajanja Srbije u celini i povećanje standarda stanovništva.
Država mora sve da učini da planska pokrivenost bude što pre 100%, da ti planovi budu kvalitetni i razvojni i naravno da vodi računa o implementaciji tih planova da ne ostanu samo mrtvo slovo na papiru. Zahvaljujem.

Narodni poslanik Mirko Čikiriz ima reč.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici,  pre svega u ime poslanika SPO kao jedine stranke koja predstavlja desnu evropsku Srbiju vladajuće većine, želim da kažem da je ovim planskim dokumentom urađen jedan veliki posao, da je mnogo tematskih oblasti obrađeno i zaista želim da iskažem pohvale i Ministarstvu i stručnim službama koji su radili jedan zaista neophodno potreban posao u Srbiji, jer je Srbija poznata po tome što nema dovoljno razvojnih planova, nema dovoljno razvojnih projekata, a oni su, naravno, preduslov razvoja celokupne zemlje.
Pošto je ovo tek drugi prostorni plan na nivou Srbije koji se usvaja u Narodnoj skupštini Republike Srbije, nije višak reći da zaista Srbija nije imala u svojoj istoriji dobrih razvojnih planova. Tu, pre svega, mislim na urbanističke planove svih nivoa. Recimo, i sam Beograd do početka 20. veka su gradili preduzimači koji nisu bili ni visokog obrazovanja, ni poštovali mnoge standarde iz oblasti urbanizma i građevinarstva.
Ali, najbolje objekte u Beogradu, po ugledu na objekte koje u tadašnjoj carskoj Rusiji gradio Petar Veliki i Katarina, a opet po ugledu na zapadnu arhitekturu, ostavili su ruske arhitekte i to su objekti kojima se danas Beograd ponosi.
Mnoge kolege su rekle koji je značaj prostornog plana za ekonomski razvoj zemlje, za decentralizaciju. Uvek kad se pomene tema decentralizacije SPO sve što ide u tom smeru podržava s obe ruke.
Nadležno ministarstvo je u okviru svojih mogućnosti i svojih nadležnosti, ono što je bio njihov zadatak, dalo svoj doprinos decentralizaciji zemlje i njenom ravnomernom razvoju. Želim, pošto i mi imamo koncept decentralizacije zemlje, da iskažem još jednom zadovoljstvo u ime poslanika SPO, ali još jednom da napomenem da smatramo da u proces suštinske decentralizacije zemlje Srbija mora da uđe što pre i da puni doprinos decentralizaciji zemlje treba da daju sva ministarstva i Vlada RS.
Kao poslanik koji živi u Kragujevcu i koji predstavlja građane Kragujevca koji su ne samo iz moje političke stranke, nego sve građane Kragujevca, i svi građani Kragujevca očekuju od svih poslanika iz Kragujevca da zastupaju njihove interese, mislim da je gospodin Milan Vučković rekao nekoliko tema koje su veoma značajne za Kragujevac.
To je taj krak Koridora 10 na deonici Kragujevac – Batočina – Lapovo, autoput, ali mislim da je možda imalo prostora da se Kragujevac ne svrsta u ovih dvadeset gradova, u grupu gradova od državnog značaja, jer ima manje od 250 hiljada stanovnika i mi smo kao predstavnici SPO učestvovali na javnoj raspravi kod izrade ovog prostornog plana.
Nismo hteli kao pojedinci da upućujemo primedbe Agenciji za prostorno planiranje. To je učinila u ime vladajuće većine, čiji je sastavni deo SPO u Kragujevcu, gradska uprava grada Kragujevca, jer zarad javnosti treba reći da funkcionalna, urbana područja su podeljena u četiri kategorije. U prvoj je grad Beograd, u drugoj gradovi od međunarodnog značaja u pogleda planiranja, a to su Niš i Novi Sad. U treću kategoriju od državnog značaja među dvadeset gradova spada i grad Kragujevac.
Dobili smo odgovor da su evropski standardi, da je potrebno da grad ima 250 hiljada stanovnika da bi imao taj međunarodni značaj. Pri tom, napravljena je analiza koja je vredna poštovanja. Praćene su i dnevne migracije stanovništva i utvrđeno da, što se tiče Kragujevca, iz pravca Knića dnevno dolazi 23% stanovnika, iz pravca Batočine 14%, iz drugih opština Topola, Rača, Aranđelovac i Lapovo znatno manje, čak iz Aranđelovca možda i manje od 1%, što je prirodno, s obzirom na položaj tih mesta i gradova.
Argumentacija koju smo izneli je da je i po podeli Srbije na statističke regione Kragujevac jedan od centara jednog veoma značajnog regiona. Čini nam se da samo broj stanovnika ne treba da bude odlučujući, a SPO pored ove podele na statističke regione, mislim da je javnosti poznato, zalaže se za suštinsku regionalizaciju zemlje i stvaranje stvarnih regiona, pet u Srbiji, sa mini vladama, ali istovremeno i za promenu Ustava.
To je tema koja će sigurno doći skorije na dnevni red, jer ako želimo u potpunosti da ravnomerno razvijamo Srbiju, da prvo dođemo do pretpristupnih, onda pristupnih fondova EU, da uradimo sve ono što su uradile mnoge zemlje poput Portugalije, Španije, Grčke, Irske, koje su u neko skorašnje vreme bile iza bivše Jugoslavije u stepenu svog ekonomskog i sveukupnog razvoja, a danas, pomenuću Poljsku, Češku, Slovačku, Litvaniju itd, danas su možda, ako su 1990. godine u vreme raspada Jugoslavije 20 godina bile u pogledu razvoja iza Srbije, danas su sigurno najmanje deceniju ispred Srbije.
Ključ rešavanja tog problema vidimo u suštinskoj decentralizaciji. Raduje me da su danas i poslanici i vlasti i opozicije ukazali na dramatično demografsko pražnjenje istočne Srbije, južne Srbije, ali, ne zaboravite, prazni se i Šumadija, Vojvodina. U pravu su oni koji kažu da je tendencija da će jednog dana svi ići ka Beogradu ako se ne naprave u tom delu hirurški rezovi.
Zbog toga kažem, SPO očekuje u tom delu apsolutno pun doprinos svih nadležnih ministarstava, da dođemo do te suštinske decentralizacije zemlje i ravnomernog razvoja zemlje, što su principi EU.
Još nešto u pogledu geostrateškog položaja Srbije. Srbija je most između Evrope i Azije, Jadrana i Dunava, Balkana i Rusije. Zbog toga što nam je državna i narodna kuća na glavnom drumu u prošlosti su se pri svakoj balkanskoj, evropskoj ili svetskoj oluji sukobljene vojske kretale tim drumom i najčešće smo tu imali velika stradanja.
Prvi put u istoriji, zahvaljujući projektu Ujedinjene Evrope, srpska kuća je u prilici da samo dobija zbog toga što je na glavnoj kopnenoj magistrali koja spaja Evropu sa Azijom i što je na dunavskoj magistrali, koja povezuje dvadesetak evropskih država i tri mora.
To je prednost koju ima naša država prihvatanjem principa EU pri izradi ovog plana, vođenjem računa o prostornom planu Evrope, izgradnjom saobraćajnica, i železničkih i drumskih, uređenjem Dunava te vodi u značajnoj meri računa i o evropskom prostornom planu, što čini mi se danas retko ko ili niko nije pomenu u Narodnoj skupštini RS.
Ako je ovo ministarstvo dalo doprinos ravnomernom razvoju iz okvira svoje nadležnosti, onda svi evropski zakoni koji utiču na to da se Srbija ravnomerno razvija treba bezuslovno da budu prihvaćeni od strane Srbije, jer je to u interesu ne Evrope već same Srbije. Zatim, princip EU da od pretpristupnih fondova EU najveći deo sredstava treba da ide najrazvijenijim područjima nikako ne treba kvalifikovati kao neku vatikansku zaveru, kao neko delovanje antisrpskog lobija, već kao patriotizam prvog reda koji je u interesu baš Srbije.
Jer današnja Slovenija, koja je do pre samo 20 godina bila sa nama u zajedničkoj državi, prva je prihvatila principe EU. Godine 1990. su rekli – Evropa sada i oni su sada po pogledu unutrašnje organizacije države i ekonomske snage u priličnoj ravni sa susednom Austrijom.
To je ono što želi da vidi jednog dana SPO, i ako postoje oni koji imaju otpor i otklon prema EU, hajde da nemamo otpor ka Sloveniji, hajde da uradimo sve ono što su oni uradili i SPO želi da vidi Srbiju uređenu po evropskim zakonima, želi da se ravnomerno razvija. Želimo da otvorimo perspektive za sve krajeve naše zemlje i za sve naše stanovnike.
Verujte mi, tada kada država Srbija bude ravnomerno razvijena, kada prelaskom iz jedne u drugu opštinu ne steknemo utisak da smo prešli iz jedne zemlje u drugu zemlju … Jedan moj prijatelj, Grković iz Aranđelovca je rekao – u Šumadijskom okrugu kada pređem iz opštine u opštinu imam utisak da sam prešao iz države u državu. Toliki je stepen razlike u razvijenosti tih opština i gradova.
Sami pokazatelji i naši i nadležnog ministarstva pokazuju da smo nažalost zemlja sa najvećim stepenom neravnomernog razvoja u Evropi.
Nadležno ministarstvo kaže 1:15%. Neke studije iz 2005. godine govore da su ti odnosi 1:20% ili 1:21%, što je znak za uzbunu, što je znak za paljenje svih crvenih svetala i zato kažem, ako je ovo ministarstvo dalo svoj puni doprinos ravnomernom razvoju RS, to očekujemo od svih nadležnih ministarstava, a SPO će stalno podsećati na to da se taj proces ubrza da bi svima nama bilo bolje.

Narodni poslanik Milorad Krstin ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, SRS razmatrajući Nacrt prostornog plana RS, koje je pripremila Republička agencija za prostorno planiranje, usvojila je sledeće, naglašavam, primedbe i predloge sa obrazloženjem na Nacrt prostornog plana RS tj. zakona o prostornom planu RS od 2010. do 2020. godine.
S obzirom da dolazim iz Srednjobanatskog okruga, iz Zrenjanina, i došao sam do zaključka da je ovde naneta velika šteta gradu Zrenjaninu, u primedbe i predloge ću ići redom od jedan pa nadalje, a onda dati obrazloženje. S obzirom da nema ministra, vi kao pomoćnik ćete me dobro razumeti i pratiti.
Primedbe i predlog broj 1 – na strani 141, Funkcionalna urbana područja, pod brojem 284, u kategoriji opštine i gradova najvišeg stepena u organizaciji navodi se "preplitanje uticaja grada Beograda i grada Novog Sada, najizraženijeg na teritoriji opštine Inđija". Opet favorizujete Inđiju, koja se graniči sa gotovo istovetnim gravitacionom potencijalom ka oba grada.
S obzirom na složenost, prostorno-funkcijske odnose i intenzivne veze u budućoj prostorno-funkcionalnoj organizaciji RS, prostor između grada Beograda i grada Novog Sada je moguće tretirati kao jedinstveni funkcionalni region ili kao pojas intenzivnijeg razvoja Republike sa bipolarnim uticajem dva centra međunarodnog značaja.
SRS predlaže da i Zrenjanin u prostornom planu RS treba označiti kao pojas najintenzivnijeg razvoja Republike. Sada dajem obrazloženje – Zrenjanin se teritorijalno naslanja na grad Beograd i grad Novi Sad. U neposrednom je kontaktu sa njima. Gravitira ekonomski i društveno ka oba grada i povezan je direktno sa njima jednim od najvažnijih nacionalnih puteva.
Zbog činjenice da se u Zrenjaninu nalaze dve velike industrijske zone, jedna prema Novom Sadu, jedna prema Beogradu, definisanje Zrenjanina kao pojasa najintenzivnijeg razvoja Republike i ulaganja koja bi iz tih razloga došla u razvoj infrastrukture učinili bi naše industrijske zone primamljivijim za investitore, što bi nesumnjivo dovelo do bržeg industrijskog razvoja našeg grada i sprečilo dodatni odliv stanovništva ka Beogradu i Novom Sadu.
Primedba i predlog broj 2 – na strani 150, pod naslovom Prostorni razvoj, uloga gradova i naselja, pod brojem 299, u odnosu na institucionalni nivo gradovi su po značaju svrstani u šest grupa, a Zrenjanin je svrstan u poslednju šestu grupu.
SRS predlaže da se Zrenjanin u prostornom planu RS po značaju prepozna i utvrdi kao grad u trećoj grupi gradova tj. čvorišta. Obrazloženje – neprihvatljiva je činjenica da je Zrenjanin prepoznat kao grad sa specifičnom lokacijom u odnosu na koridor 7 i 10, a ne kao potencijalno čvorište tj. treća grupa grada od posebnog značaja – četvrta grupa ili grad u pograničnom području – peta grupa.
SRS smatra da je na ovaj način grad neopravdano zapostavljen i marginalizovan. Zrenjanin je uvek bio prepoznatljiv kao industrijski, poljoprivredni, kulturni centar Banata, Vojvodine i šire. Označavan je kao čvorište drumskog, rečnog i železničkog saobraćaja na teritoriji Banata.
U direktnoj je vezi i naslanja se na gradove Beograd i Novi Sad, a u direktnoj je vezi sa rumunskom granicom i izlazi na tri reke. Po broju stanovnika nalazi se ispred mnogih gradova koji su prema tekstu Nacrta prostornog plana pronašli svoja mesta u trećoj, četvrtoj i petoj grupi gradova, pa nabrajam – Novi Pazar, Zaječar, Kikinda, Pirot, Vršac, Sombor, Vranje, Sremska Mitrovica, Loznica, Šabac i drugi.
Na strani 152, pod brojem 303 prioriteti, projekti do 2014. godine, predviđa se donošenje paketa podsticajnih mera za gradove treće, četvrte i pete grupe, čime se naš grad ostavlja bez investicija u naredne četiri godine, što će imati negativne posledice po urbani i privredni razvoj Zrenjanina.
Primedba broj tri – izgradnja aerodroma u Zrenjaninu. Na strani 216, u naslovu 19, tačka 5, Sistem vazdušnog transporta, obrađen je vazdušni saobraćaj, kao i na tematskoj karti plan železničko vazdušnog, rečnog i intermodalnog saobraćaja i na referalnoj karti "transportna i telekomunikaciona infrastruktura", i nigde se ne spominje lokacija za aerodrom u Zrenjaninu.
SRS predlaže da se u prostorni plan RS uvrsti aerodrom "Ečka". Obrazloženje je – smatram da je ovo namerna greška pošto u Zrenjaninu postoji aerodrom. U prilogu dopisa dostavljam vam, koji se nalazi kod mene, rešenje o dozvoli za korišćenje sportskog aerodroma "Ečka" Zrenjanin, rešenje o izdavanju produženja dozvole za korišćenje posebnog aerodroma "Ečka" Zrenjanin i dopis Saveznog ministarstva za odbranu.
U Zrenjaninu postoji aerodrom "Ečka" od 1942. godine. Na lokalitetu "Ečka " Zrenjanin postoji aerodrom na kome se obavljaju sportske i privredne delatnosti. Izrađena je i planska dokumentacija za rekonstrukciju postojećeg aerodroma UP kompleksa, aerodrom "Ečka" Zrenjanin, za mešoviti saobraćaj, što se može videti iz "Službenog lista opštine Zrenjanin" broj 8/98 i 11 iz 2003. godine.
Primedba broj 4 – izgradnja robno-transportnog centra Zrenjanin. Na strani 218, u naslovu 19. tačka 6. "Unutrašnji plovni putevi, vodni transport" kroz tekstualni deo i kroz karte na teritoriji grada Zrenjanina nije planirana luka. SRS predlaže da se u prostorni plan Republike Srbije, s obzirom na plovne puteve naše teritorije, treba planirati luka. Gospodine ministre, dajem obrazloženje.
Zrenjanin je najgušće rečno čvorište u ovom delu Evrope. Kroz teritoriju grada Zrenjanina prolaze četiri plovna puta, i to: Begej, Tisa i Dunav i kanal Dunav-Tisa-Dunav. Područje opštine Zrenjanin je najgušće rečno i kanalsko čvorište u Evropi, gde u krugu od 30 km protiče Begej, Tamiš, Tisa, Dunav i kanalska mreža Dunav-Tisa-Dunav.
Analizama rađenim krajem 80-ih i početkom 90-ih godina prošlog veka, kroz izradu studije "Istraživanje i definisanje broja i rasporeda robno-transportnih centara u Jugoslaviji" u okviru metodologije za definisanje i kriterijuma za utvrđivanje broja i rasporeda robno-transportnih centara i kroz razređen ekonomsko-matematički model, dokazana je potreba za postavljanjem robno-transportnog centra u Zrenjaninu, tako da se može razmišljati i o Zrenjaninu kao potencijalnom multimodalnom čvoru.
Primedba broj 5 – Izgradnja regionalnog skladišta za opasan otpad. Na strani 98, broj 196, navodi se da je potrebno izgraditi regionalno skladište opasnog otpada za njegovo bezbedno sakupljanje i čuvanje do tretmana. Posle analize prijavljenih količina i vrste otpada i postrojenja, centralna regionalna skladišta opasnog otpada se planiraju u sledećim oblastima: Srednjobanatska oblast, Podunavska oblast, Mačvanska oblast, Moravička oblast i Nišavska oblast. SRS predlaže da se u prostornom planu RS odredi druga lokacija za regionalno skladištenje opasnog otpada. Dajem obrazloženje:
Srednjobanatski okrug, sa centrom u Zrenjaninu, najveći je generator opasnog otpada u Vojvodini. U skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom, "Službeni glasnik RS" broj 36/2009, u članu 34. definiše se šta se uzima u obzir pri određivanju lokacije za izgradnju i rad postrojenja za upravljanje otpadom. Pod brojem jedan se kaže – količina i vrste otpada, i tačka 4 – blizina zaštićenih prirodnih dobara.
U Strategiji upravljanja otpadom 2010-2019, koju je donela Vlada Republike Srbije na svojoj sednici 15. 04. 2010. godine, na strani 119, u tabeli – Količine komunalnog otpada koji se godišnje proizvede u Srbiji i projekcije do 2020. godine, navodi se da Južnobački okrug proizvede 212.928 tona; Južnobanatski okrug 102.278 tona; Sremski okrug 101.143 tone, Severnobački okrug 73.587 tona a Srednjobanatski okrug 71.608 tona, iz čega proizilazi da Srednjobanatski okrug ima mnogo manju količinu otpada od drugih okruga.
Na teritoriji grada Zrenjanina nalazi se prirodno dobro koje je steklo međunarodni status zaštite, to je specijalni rezervat prirode "Stari Begej Carska bara" i upisano je u Ramsarsku listu, a za upis su predloženi i "Okalj bara" kod Elemira i "Rusanda" kod Melenaca, tako da smatram da je to jedan od razloga da se na prostoru grada Zrenjanina ne planira regionalno skladište otpada.
Na strani 124. Plana, u naslovu 12, tačka 6 – Prirodne nepogode i tehnološki udesi, u prvom stavu, alineja tri, navodi se usklađen razvoj na osnovu uravnoteženog regionalnog razvoja i ograničavanja koncentracija različitih delatnosti u regijama sa već visokim tehnološkim rizikom: Beogradski region, Banat, Moravička oblast.
Da li takvo skladište za opasan otpad treba da predstavlja rizičnu delatnost? S obzirom da predloženo regionalno skladište u Srednjobanatskom okrugu poprima razmere pokrajinskog skladišta, za prihvat i distribuciju opasnog otpada ka centralnoj Srbiji, takva inicijativa za grad Zrenjanin nije prihvatljiva.
Zrenjanin spada u prvu grupu po kategorizaciji ugroženih područja životne sredine. Na strani 90 je oznaka 185. prostornog plana Republike Srbije, navodi se da kada je u pitanju finansiranje zaštite životne sredine, koncepcija koja je urađena na osnovu Nacionalne strategije održivog razvoja RS projektuje dostizanje nivoa izdvajanja u zaštitu životne sredine od 1,5% BDP 2014. godine. Za potrebe plana izvršena je prostorna diferencijacija životne sredine prema standardima i iskustvima EU, a uzimajući u obzir postojeće stanje kvaliteta životne sredine i trend u narednom periodu, i to na četiri kategorije.
U oznaci broj 186 navodi se kategorija koja je apostrofirana kao prva u nizu. Područja zagađenja i degradirana životna sredina, lokaliteti sa prekoračenjem graničnih vrednosti zagađivanja, urbana područja, područja otvorenih kopova, lignita, jalovišta, deponije, termoelektrane, koridori auto-puteva, vodotoci četvrtog reda i van klase, sa negativnim uticajem na čoveka, biljni i životinjski svet i kvalitet života.
Dalje je podvučeno da – za ovu kategoriju treba obezbediti takva rešenja i opredeljenja kojima se sprečava dalja degradacija i umanjuju efekti ograničavanja razvoja. Potrebno je sanirati i revitalizovati degradirane i ugrožene eko-sisteme i sanirati posledice zagađenja, u cilju stvaranja kvalitetne životne sredine. U ovoj kategoriji najugroženija područja su Pančevo, Bor, Majdanpek. Urbana područja koja spadaju u ovu kategoriju su i Zrenjanin, Ruma, kao i sadašnji vodotoci četvrte klase i van klase.
Na osnovu pozicije grada Zrenjanina, u okviru kategorisanih iz navedene prostorne diferencije Srbije, smatramo da je neophodno odustati od izgradnje regionalnog skladišta za opasni otpad u Zrenjaninu jer se time povećavaju šanse za dodatno ugrožavanje i pogoršavanje kvaliteta životne sredine u Zrenjaninu, koje je i sada veoma narušeno.
S obzirom da ima još kolega koji će pričati o ovom zakonu, imao bih još toliko toga da kažem, ali nadam se da bi trebalo dobar deo ovoga da prihvatite, gospodine ministre, ali, kako vidim, nešto niste raspoloženi.

Narodni poslanik Munir Poturak. Nije tu.

Narodni poslanik Dragan Stevanović ima reč. Izvolite.