Dame i gospodo narodni poslanici, na početku želim da parlamentu i vama kao narodnim poslanicima čestitam na jučerašnjem danu. Naime, juče je Savet ministara EU prosledio kandidaturu Srbije Evropskoj komisiji i mislim da smo svi svesni toga da je to jedan veliki korak na našem putu ka EU.
Pred nama je ogroman posao, ali je i iza nas takođe ogroman posao i jučerašnji dan je potvrda da smo uradili zajedno veliki posao na reformama celokupnog sistema našeg društva. Naravno, Narodna skupština Republike Srbije će u budućnosti da bude jedno od mesta gde će se suštinske i dubinske reforme ovog društva odvijati i unapred vam želim da budete uspešni kao što ste bili, pogotovo u poslednjih godinu dana.
Danas imam čast i zadovoljstvo da predstavim prostorni plan RS kao jedan od važnih strateških dokumenta koji upravo Srbiju vidi u budućnosti, vidi je, siguran sam, u budućnosti u porodici evropskih naroda kao jednu modernu, demokratsku, dobro uređenu državu, u kojoj se stvaraju uslovi da i naši građani žive mnogo bolje i mnogo zadovoljnije.
Po prvi put u svojoj istoriji država Srbija je pristupila izradi prostornog plana kao suverena država i na taj način demonstrirala svoju državotvornost. Državotvornost ne znači samo odrediti i zaštiti granice i doneti Ustav, već znači upravo zagledati se deset godina u budućnost, utvrditi viziju razvoja jedne zajednice i staviti građanima u izgled progres za sve i za svakoga pojedinačno.
Prostorni plan, koji je danas pred vama, jeste krovni dokument svih planskih dokumenata i razvojnih strategija u svim sektorima i na svim nivoima vlasti u Srbiji. Njegova uloga je da bude veza između prethodnih generacija sa budućim generacijama i veza između prošlosti i budućnosti ove generacije.
Infrastrukturni razvoj Srbije je naš ključni prioritet i on prožima kroz celokupan prostorni plan RS. Tu ne mislim samo na fizičku infrastrukturu, nego i na institucionalnu infrastrukturu koja je toliko potrebna da bi Srbija sprovela sve neophodne reforme. Postojanje prostornog plana u svakoj razvijenoj demokratskoj zajednici govori o tome da je dostigla određeni nivo političke zrelosti, zrelosti da planira svoju budućnost, a ne da joj drugi planiraju, i da u prostoru i vremenu određuje pravce razvoja i pravce kojima će da se kreće.
Imali smo jedan težak zadatak pred nama, a to je da izvršimo jednu vrstu kombinovanja i usaglašavanja svih razvojnih strategija i ogromnog broja planskih dokumenata koji su u prošlosti donošeni u Srbiji i da to stavimo u jedan novi vremenski horizont. Suština koja se proteže kroz ceo prostorni plan jeste neophodnost da se mnogi segmenti našeg društva i dalje reformišu da bismo u prostoru RS dobili sve neophodne fizičke, biološke i svake druge faktore za razvoj našeg društva.
Takođe, izradom ovog prostornog plana Republika završava svoj deo obaveza, koji podrazumeva da se donese krovni dokument sa kojim svi niži dokumenti, a to su pre svega lokalni i regionalni prostorni planovi, moraju da budu usaglašeni.
Nažalost, u prošlosti lokalne samouprave i regioni nisu donosili svoje prostorne planove, obrazlažući to činjenicom da ni RS svoj deo obaveza nije ispunila. Na taj način smo ulazili u jednu spiralu nepoštovanja zakona koji se u ovoj skupštini donese i koji danas moraju da se prekinu. Siguran sam da će nakon današnjeg plana mnoge lokalne samouprave razumeti da rokovi koji postoje, pogotovo u Zakonu o planiranju i izgradnji, moraju da budu poštovani i da Srbija najzad mora da postane zemlja koja je na celokupnoj svojoj teritoriji pokrivena adekvatnim prostornim i regulacionim planovima.
Prostorni plan definiše prostorne uslove za usmeravanje privrednog razvoja, odnosno definiše okvir za ravnomerni regionalni razvoj Srbije. Posebna pažnja, kao što ste mogli da vidite u ovom planu, posvećena je ruralnom razvoju i potrebi da se on u potpunosti osveži.
Mi kao društvo imamo puno interesa da nam sela budu poželjna za život, a ne da se prazne i da se stanovništvo seli u gradove, čija je infrastruktura već odavno prenapregnuta da opsluži sve one koji u njima žive.
Insistiranje na boljoj infrastrukturi, i to ponavljamo, pogotovo infrastrukturnom opremanju sela i funkcionalnom povezivanju sela sa urbanim celinama, ovaj prostorni plan ima suštinski snažan demografski, ekonomski, socijalni i kulturološki aspekt.
Sa ovim planom se definišu integralna planska rešenja za ekološki, ekonomski, socijalni, kao i institucionalni razvoj. To podrazumeva da se u svim oblastima i sektorima dugoročno optimalno iskoriste teritorijalni kapital i komparativne prednosti Srbije kojih je izuzetno mnogo i koje su pobrojane u prostornom planu.
Ono što je važno naglasiti je da izrada prostornog plana znači evidentiranje i usaglašavanje mnogih razvojnih strategija. Mnoge od njih, nažalost, u praksi nisu zaživele, upravo iz razloga što nije postojala jasna vizija razvoja regiona, uređenja prostora i korišćenje komparativnih vrednosti tog prostora. Nakon donošenja ovog prostornog plana, sigurni smo da će mnoge od tih strategija postati realnost i predstavljati motor u tim oblastima.
Prostorni plan je definisao tri osnovna zadatka. Kada smo ulazili u izradu prostornog plana, fokusirali smo se na njih. Prvi zadatak je bio da se definišu problemi i planska rešenja za zaštitu onoga što je interes svih građana Srbije, za prirodu, prirodna dobra i resurse, za kulturnu baštinu i vrednosti koje obeležavaju identitet Srbije i njenih sastavnih delova, kao i za zaštitu životne sredine sa svim njenim elementima i preduslovom uspešnog razvoja.
Drugi zadatak prostornog plana je da predloži propozicije, pravila i mere za uređenje teritorije Srbije i njenih sastavnih delova, imajući u vidu sve probleme prostornog uređenja sa kojima je država do sada bila suočena. Treći i najvažniji zadatak prostornog plana je da ponudi planska rešenja koja nude šansu za uspešan i održiv razvoj Srbije u narednih 10 godina, zasnovan na principima racionalnosti, socijalne kohezije i ekološke održivosti.
Zahvaljujući, još jedanput hoćemo da ponovimo to, radu ogromnog broja stručnjaka iz različitih oblasti, uspeli smo, siguran sam u to, i nadam se da će na kraju rasprave o ovom prostornom planu on dobiti i vašu podršku i postati sastavni deo naših prava.
Koncepcija plana i planska rešenja koja su zasnovana na sistemu usaglašenih principa su vam prezentovani u prostornom planu i vrlo kratko ću ih samo napomenuti. Prvi princip je uređena priroda i životna sredina. Priroda predstavlja temelj razvoja svake ljudske zajednice i zahteva pažljiv odnos, naročito kada se radi o prirodi koja nije obnovljiva.
Životna sredina, koja predstavlja kultivisani deo prirode u kome stanovnici Srbije žive i rade, predstavlja preduslov uspešnog razvoja, jer odražava sliku urednosti i racionalnosti.
Drugi princip je revitalizovano stanovništvo i humani kapital. Srbija se suočava sa ogromnim demografskim problemom, sa ozbiljnim pretnjama za budućnost. Ovaj prostorni plan je bio suočen sa tom pretnjom i pokušao je da ponudi rešenje. Stanovništvo se, nažalost, u Srbiji kreće od manjih mesta ka većim, naše stanovništvo stari i ne postoji dovoljan prirodni priraštaj koji podrazumeva obnavljanje našeg naroda.
Iz tog razloga, smisao prostornog plana je da obezbedi dovoljan stepen razvoja svih krajeva Srbije koji će obezbediti da te sredine u kojima danas postoji ogroman demografski problem, budu dovoljno ekonomski i socijalno prihvatljive, da stanovništvo ostane u njima da živi. To će svakako dovesti do toga da se izvrši demografska revitalizacija u velikom delu Srbije, a pogotovo tamo gde je slika najporaznija, a to su istok, jug i zapad zemlje.
Treći princip je održiva ekonomija. Danas se sve više utvrđuje princip održive ekonomije, koja se pažljivo odnosi i prema prirodi, prema prirodnim resursima, životnoj sredini i socijalnim problemima.
Četvrti princip je decentralizacija. Prostorni plan vidi našu zajednicu, odnosno naselje, bez obzira na veličinu i karakter, kao nukleus razvoja. Da bi ona mogla da ostvari svoju ulogu u razvoju, neophodno će biti da se nastavi započeti proces decentralizacije, kako bi svako naselje, opština ili grad ili region u budućnosti imali svoju ulogu, pravo i odgovornost u razvoju.
Peti princip je policentrizam. Poseban značaj u tom smislu prostorni plan Srbije posvećuje gradovima kao motorima razvoja. Istovremeno, grad mora da dobije veće nadležnosti, prava i odgovornosti za seoska naselja u svom okruženju, sa kojima čini funkcionalnu celinu i time istovremeno rešava i veći deo problema u ruralnim područjima.
Šesti princip koji ovaj prostorni plan prepoznaje je princip integracije. Da bi se omogućili veći koraci i razvojni projekti, neophodno će biti usmeravanje ka funkcionalnom podržavanju opština i gradova oko velikih projekata, što je koncept interne integracije.
Graničnim područjima treba omogućiti prekogranično funkcionalno povezivanje sa susedima. Regionima treba olakšati međuregionalnu saradnju, a velike sisteme, odnosno reke kao što su Dunav, Sava i Tisa i karpatski planinski sistem treba koristiti za transdržavno povezivanje na osnovu zajedničkih strategija.
Prostorni plan Srbije jasno definiše pet glavnih ciljeva. Prvi cilj je uravnoteženiji regionalni razvoj i veća socijalna kohezija. Regionalne razlike su danas u Srbiji među najvećima u Evropi.
Prema narodnom dohotku, kao pokazatelju razvijenosti, razlike između pojedinih opština ide u odnosu 1:30, dok su razlike između regiona čak i 1:7. Pristup koji utvrđuje prostorni plan Srbije uključuje i policentričnu mrežu naselja i funkcionalna urbana područja, koju čine urbani centri i naselja u okruženju na 45 minuta distance od urbanog centra.
Danas je Srbija pokrivena sa 60% teritorije pod funkcionalnim urbanim područjima, a plan ovog prostornog plana je da do 2012. godine to bude 80%, ukoliko se naravno poboljšaju pristupačnost gradova lokalnim saobraćajnim vezama i infrastrukturom.
Posebni problem kojim se bavi prostorni plan Srbije je prostorna distribucija stanovništva, budući da je razmeštaj našeg stanovništva krajnje nepogodan – migracije ka centru, starenje stanovništva i nepovoljna demografska struktura su najozbiljniji problemi ove zemlje.
To sam ponovio, jer to jeste u fokusu naše pažnje. Zato projekti u onim delovima zemlje gde postoje najveći problemi, kao što su istok, jug i zapad, treba da omoguće popravljanje demografske situacije.
Drugi cilj prostornog plana je obezbeđivanje regionalne konkurentnosti i pristupačnosti. Regionalne razlike u prirodnim potencijalima Srbije su ogromne. Gledano prema obimu izvoza po glavi stanovnika, centralna, istočna, južna Srbija zaostaju za ostatkom zemlje.
Ključni regioni razvoja su uglavnom vezani za Koridor 10. Nimalo slučajno, nerazvijena područja nemaju adekvatnu saobraćajnu, železničku i drugu infrastrukturu i predstavljaju područja koja zbog toga imaju mnogo manje komparativne prednosti.
Potrebno je jačati razgraničene veze između ovih područja. Takođe, potrebno je ulagati u infrastrukturu, da bi ova područja bila povezana sa razvijenijim centrima i da bi preko njih ostvarivala svoj sopstveni razvoj.
U tom smislu, ovaj prostorni plan je definisao i putne prioritete. Pre svega, završetak izgradnje druge polovine auto-puta u dužini od 107 km Horgoš-Novi Sad, izgradnja auto-puta Niš i granice sa Bugarskom kod Dimitrovgrada, izgradnja i dogradnja auto-puta Leskovac i granice sa Makedonijom kod Preševa.
Kompletiranje dela obilaznice oko Beograda koji je u sastavu Koridora 10 i naknadna izgradnja sektora C Bubanj Potok-Boleč-Starčevo-Pančevo-istok-Pančevo-sever, uz izgradnju punog auto-putskog profila na sektorima A i B, kompletiranjem auto-putske obilaznice oko Subotice, odnosno Ipsilon krak.
Državni put prvog reda granica sa Rumunijom-Vršac-Pančevo-Beograd, državni put prvog reda Beograd-Čačak-Požega-Arilje-Ivanjica-Sjenica i granica sa Crnom Gorom, državni put prvog reda Paraćin-Boljevac-Zaječar i granica sa Bugarskom, državni put prvog reda deonica Niš-Prokuplje, državni put prvog reda Pojate-Kruševac-Kraljevo-Čačak i dalje Požega-Užice i granica sa BiH, kao i završetak izgradnje dela državnog puta prvog reda deonica Batočina-Kragujevac.
Treći cilj predstavlja održivo korišćenje resursa, zaštitu i unapređenje životne sredine. Ovaj cilj se sastoji iz nekoliko segmenata, među kojima je prva – fokusiranje na tačke na kojima je životna sredina naročito ugrožena. Drugi prioritet jeste upravljanje rizicima od prirodnih nepogoda i tehnoloških udesa.
Na trećem mestu, ali ne manje važnom od prethodna dva elementa, javlja se potreba da se generalno unapredi upravljanje otpadom, da se formiraju regionalni sistemi za upravljanje otpadom, da se formiraju sistemi za bavljenjem pitanjima životne sredine i da se Srbija očisti u bukvalnom smislu od ogromnog broja nesanitarnih i divljih deponija koje leže na njenoj teritoriji.
Četvrti cilj prostornog plana je zaštićeno, uređeno i održivo korišćenje prirodnih i kulturnih nasleđa i uređen predeo. U ovom segmentu, prostorni plan ističe vezu između zaštite i unapređenja prirodnog nasleđa sa jedne strane, zaštite kulturnog identiteta kao osnove za identitet regiona i opština na drugoj strani, i njihov uticaj na kvalitet turističke ponude na trećoj strani.
Turizam, kao važna razvojna ruta Srbije, mora se razvijati polazeći od regionalnog ugroženja opština koje samostalno radeći ne mogu dovoljno da postignu u ovoj oblasti.
Peti cilj je da se promoviše prostornim planom prostorno funkcionalno integrisanje u okruženju, koju uključuje transgranično povezivanje na funkcionalnoj osnovi, kao i interregionalno i transdržavno povezivanje.
Dva osnovna pravca i principa prostorno-funkcionalnog integrisanja u okruženju su da se ide u pravcu EU i da se ide u pravcu istoka, odnosno da se učini mnogo bolje ekonomsko povezivanje sa Rusijom. Praćenje izvršenja plana, odnosno unapređenje prostornog razvoja Republike Srbije vršiće se preko sistema indikatora prostornog razvoja Srbije.
Kontrolisanjem ostvarenja poslednjih indikatora pokrenuće se i pitanje eventualne izmene i dopune prostornog plana. Validnost ovoga plana ističe 2020. godine, a prilikom izrade novog plana, preispitaće se sva ona rešenja i projekti koji nisu ostvareni, kao i njihova dalja opravdanost.
Dame i gospodo narodni poslanici, siguran sam da razumete da je prostorni plan jedan od važnih segmenata na putu ostvarenja svega onoga što jeste naša zajednička vizija, bez obzira na političke razlike, bez obzira na razlike u smislu regiona iz kojih dolazimo. Siguran sam da svako od nas deli sve one vrednosti koje su duboko satkane u ovaj prostorni plan. One se suštinski tiču boljeg života naših ljudi.
Boljeg života naših ljudi nema bez poštovanja ciljeva, principa i uloge ovog prostornog plana. Siguran sam da ste svi toga duboko svesni. Iz tog razloga, zahvaljujem se na strpljenju i molim da nakon ove današnje skupštinske rasprave podržite prostorni plan Republike Srbije.