Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Pošto se više niko od predsednika odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo rad.
Obaveštavam vas da je sprečen da sednici prisustvuje narodni poslanik Riza Halimi.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je predsednica Narodne skupštine, Slavica Đukić-Dejanović, pored predstavnika predlagača Olivera Dulića, ministra životne sredine i prostornog planiranja, pozvala da sednici prisustvuju i Miladin Avramov i Bojan Đurić, državni sekretari u Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja, Aleksandar Vesić, Danica Baćanović i Nebojša Pokimica, pomoćnici ministra životne sredine i prostornog planiranja, Milan Batić, direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda, Borislav Stojkov, direktor Agencija za prostorno planiranje, Jelena Cvetković, direktor Agencije za hemikalije, i Momčilo Živković, direktor Agencije za zaštitu životne sredine.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O PROSTORNOM PLANU REPUBLIKE SRBIJE OD 2010. DO 2020. GODINE (načela)
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada. Primili ste izveštaje Zakonodavnog odbora i Odbora za urbanizam i građevinarstvo.
Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, u osnovnom postupku ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: poslanička grupa Za evropsku Srbiju - jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslanička grupa SRS - jedan sat, sedam minuta i 12 sekundi; poslanička grupa G17 Plus - 28 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa "Napred Srbijo" - 25 minuta i 12 sekundi; poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslanička grupa SPS - JS - 18 minuta; poslanička grupa LDP - 14 minuta i 24 sekundi; poslanička grupa Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslanička grupa PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi ni jedne poslaničke grupe imaju pravo da govore jedanput do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovim tačkama dnevnog reda predstavljaju: narodni poslanik Siniša Stamenković, poslaničku grupu PUPS; narodni poslanik Đorđe Milićević, poslaničku grupu SPS - JS; narodni poslanik Milan Lapčević, poslaničku grupu DSS - Vojislav Koštunica; narodni poslanik Zoran Antić, poslaničku grupu Napred Srbijo, narodni poslanik Jovan Nešović, poslaničku grupu G17 plus, narodna poslanica Bojana Stanojević, poslaničku grupu ZES i narodni poslanik Dragan Stevanović poslaničku grupu SRS.
Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona.
Da li predstavnik predlagača Oliver Dulić, ministar životne sredine i prostornog planiranja, želi reč? (Da.) Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, na početku želim da parlamentu i vama kao narodnim poslanicima čestitam na jučerašnjem danu. Naime, juče je Savet ministara EU prosledio kandidaturu Srbije Evropskoj komisiji i mislim da smo svi svesni toga da je to jedan veliki korak na našem putu ka EU.
Pred nama je ogroman posao, ali je i iza nas takođe ogroman posao i jučerašnji dan je potvrda da smo uradili zajedno veliki posao na reformama celokupnog sistema našeg društva. Naravno, Narodna skupština Republike Srbije će u budućnosti da bude jedno od mesta gde će se suštinske i dubinske reforme ovog društva odvijati i unapred vam želim da budete uspešni kao što ste bili, pogotovo u poslednjih godinu dana.
Danas imam čast i zadovoljstvo da predstavim prostorni plan RS kao jedan od važnih strateških dokumenta koji upravo Srbiju vidi u budućnosti, vidi je, siguran sam, u budućnosti u porodici evropskih naroda kao jednu modernu, demokratsku, dobro uređenu državu, u kojoj se stvaraju uslovi da i naši građani žive mnogo bolje i mnogo zadovoljnije.
Po prvi put u svojoj istoriji država Srbija je pristupila izradi prostornog plana kao suverena država i na taj način demonstrirala svoju državotvornost. Državotvornost ne znači samo odrediti i zaštiti granice i doneti Ustav, već znači upravo zagledati se deset godina u budućnost, utvrditi viziju razvoja jedne zajednice i staviti građanima u izgled progres za sve i za svakoga pojedinačno.
Prostorni plan, koji je danas pred vama, jeste krovni dokument svih planskih dokumenata i razvojnih strategija u svim sektorima i na svim nivoima vlasti u Srbiji. Njegova uloga je da bude veza između prethodnih generacija sa budućim generacijama i veza između prošlosti i budućnosti ove generacije.
Infrastrukturni razvoj Srbije je naš ključni prioritet i on prožima kroz celokupan prostorni plan RS. Tu ne mislim samo na fizičku infrastrukturu, nego i na institucionalnu infrastrukturu koja je toliko potrebna da bi Srbija sprovela sve neophodne reforme. Postojanje prostornog plana u svakoj razvijenoj demokratskoj zajednici govori o tome da je dostigla određeni nivo političke zrelosti, zrelosti da planira svoju budućnost, a ne da joj drugi planiraju, i da u prostoru i vremenu određuje pravce razvoja i pravce kojima će da se kreće.
Imali smo jedan težak zadatak pred nama, a to je da izvršimo jednu vrstu kombinovanja i usaglašavanja svih razvojnih strategija i ogromnog broja planskih dokumenata koji su u prošlosti donošeni u Srbiji i da to stavimo u jedan novi vremenski horizont. Suština koja se proteže kroz ceo prostorni plan jeste neophodnost da se mnogi segmenti našeg društva i dalje reformišu da bismo u prostoru RS dobili sve neophodne fizičke, biološke i svake druge faktore za razvoj našeg društva.
Takođe, izradom ovog prostornog plana Republika završava svoj deo obaveza, koji podrazumeva da se donese krovni dokument sa kojim svi niži dokumenti, a to su pre svega lokalni i regionalni prostorni planovi, moraju da budu usaglašeni.
Nažalost, u prošlosti lokalne samouprave i regioni nisu donosili svoje prostorne planove, obrazlažući to činjenicom da ni RS svoj deo obaveza nije ispunila. Na taj način smo ulazili u jednu spiralu nepoštovanja zakona koji se u ovoj skupštini donese i koji danas moraju da se prekinu. Siguran sam da će nakon današnjeg plana mnoge lokalne samouprave razumeti da rokovi koji postoje, pogotovo u Zakonu o planiranju i izgradnji, moraju da budu poštovani i da Srbija najzad mora da postane zemlja koja je na celokupnoj svojoj teritoriji pokrivena adekvatnim prostornim i regulacionim planovima.
Prostorni plan definiše prostorne uslove za usmeravanje privrednog razvoja, odnosno definiše okvir za ravnomerni regionalni razvoj Srbije. Posebna pažnja, kao što ste mogli da vidite u ovom planu, posvećena je ruralnom razvoju i potrebi da se on u potpunosti osveži.
Mi kao društvo imamo puno interesa da nam sela budu poželjna za život, a ne da se prazne i da se stanovništvo seli u gradove, čija je infrastruktura već odavno prenapregnuta da opsluži sve one koji u njima žive.
Insistiranje na boljoj infrastrukturi, i to ponavljamo, pogotovo infrastrukturnom opremanju sela i funkcionalnom povezivanju sela sa urbanim celinama, ovaj prostorni plan ima suštinski snažan demografski, ekonomski, socijalni i kulturološki aspekt.
Sa ovim planom se definišu integralna planska rešenja za ekološki, ekonomski, socijalni, kao i institucionalni razvoj. To podrazumeva da se u svim oblastima i sektorima dugoročno optimalno iskoriste teritorijalni kapital i komparativne prednosti Srbije kojih je izuzetno mnogo i koje su pobrojane u prostornom planu.
Ono što je važno naglasiti je da izrada prostornog plana znači evidentiranje i usaglašavanje mnogih razvojnih strategija. Mnoge od njih, nažalost, u praksi nisu zaživele, upravo iz razloga što nije postojala jasna vizija razvoja regiona, uređenja prostora i korišćenje komparativnih vrednosti tog prostora. Nakon donošenja ovog prostornog plana, sigurni smo da će mnoge od tih strategija postati realnost i predstavljati motor u tim oblastima.
Prostorni plan je definisao tri osnovna zadatka. Kada smo ulazili u izradu prostornog plana, fokusirali smo se na njih. Prvi zadatak je bio da se definišu problemi i planska rešenja za zaštitu onoga što je interes svih građana Srbije, za prirodu, prirodna dobra i resurse, za kulturnu baštinu i vrednosti koje obeležavaju identitet Srbije i njenih sastavnih delova, kao i za zaštitu životne sredine sa svim njenim elementima i preduslovom uspešnog razvoja.
Drugi zadatak prostornog plana je da predloži propozicije, pravila i mere za uređenje teritorije Srbije i njenih sastavnih delova, imajući u vidu sve probleme prostornog uređenja sa kojima je država do sada bila suočena. Treći i najvažniji zadatak prostornog plana je da ponudi planska rešenja koja nude šansu za uspešan i održiv razvoj Srbije u narednih 10 godina, zasnovan na principima racionalnosti, socijalne kohezije i ekološke održivosti.
Zahvaljujući, još jedanput hoćemo da ponovimo to, radu ogromnog broja stručnjaka iz različitih oblasti, uspeli smo, siguran sam u to, i nadam se da će na kraju rasprave o ovom prostornom planu on dobiti i vašu podršku i postati sastavni deo naših prava.
Koncepcija plana i planska rešenja koja su zasnovana na sistemu usaglašenih principa su vam prezentovani u prostornom planu i vrlo kratko ću ih samo napomenuti. Prvi princip je uređena priroda i životna sredina. Priroda predstavlja temelj razvoja svake ljudske zajednice i zahteva pažljiv odnos, naročito kada se radi o prirodi koja nije obnovljiva.
Životna sredina, koja predstavlja kultivisani deo prirode u kome stanovnici Srbije žive i rade, predstavlja preduslov uspešnog razvoja, jer odražava sliku urednosti i racionalnosti.
Drugi princip je revitalizovano stanovništvo i humani kapital. Srbija se suočava sa ogromnim demografskim problemom, sa ozbiljnim pretnjama za budućnost. Ovaj prostorni plan je bio suočen sa tom pretnjom i pokušao je da ponudi rešenje. Stanovništvo se, nažalost, u Srbiji kreće od manjih mesta ka većim, naše stanovništvo stari i ne postoji dovoljan prirodni priraštaj koji podrazumeva obnavljanje našeg naroda.
Iz tog razloga, smisao prostornog plana je da obezbedi dovoljan stepen razvoja svih krajeva Srbije koji će obezbediti da te sredine u kojima danas postoji ogroman demografski problem, budu dovoljno ekonomski i socijalno prihvatljive, da stanovništvo ostane u njima da živi. To će svakako dovesti do toga da se izvrši demografska revitalizacija u velikom delu Srbije, a pogotovo tamo gde je slika najporaznija, a to su istok, jug i zapad zemlje.
Treći princip je održiva ekonomija. Danas se sve više utvrđuje princip održive ekonomije, koja se pažljivo odnosi i prema prirodi, prema prirodnim resursima, životnoj sredini i socijalnim problemima.
Četvrti princip je decentralizacija. Prostorni plan vidi našu zajednicu, odnosno naselje, bez obzira na veličinu i karakter, kao nukleus razvoja. Da bi ona mogla da ostvari svoju ulogu u razvoju, neophodno će biti da se nastavi započeti proces decentralizacije, kako bi svako naselje, opština ili grad ili region u budućnosti imali svoju ulogu, pravo i odgovornost u razvoju.
Peti princip je policentrizam. Poseban značaj u tom smislu prostorni plan Srbije posvećuje gradovima kao motorima razvoja. Istovremeno, grad mora da dobije veće nadležnosti, prava i odgovornosti za seoska naselja u svom okruženju, sa kojima čini funkcionalnu celinu i time istovremeno rešava i veći deo problema u ruralnim područjima.
Šesti princip koji ovaj prostorni plan prepoznaje je princip integracije. Da bi se omogućili veći koraci i razvojni projekti, neophodno će biti usmeravanje ka funkcionalnom podržavanju opština i gradova oko velikih projekata, što je koncept interne integracije.
Graničnim područjima treba omogućiti prekogranično funkcionalno povezivanje sa susedima. Regionima treba olakšati međuregionalnu saradnju, a velike sisteme, odnosno reke kao što su Dunav, Sava i Tisa i karpatski planinski sistem treba koristiti za transdržavno povezivanje na osnovu zajedničkih strategija.
Prostorni plan Srbije jasno definiše pet glavnih ciljeva. Prvi cilj je uravnoteženiji regionalni razvoj i veća socijalna kohezija. Regionalne razlike su danas u Srbiji među najvećima u Evropi.
Prema narodnom dohotku, kao pokazatelju razvijenosti, razlike između pojedinih opština ide u odnosu 1:30, dok su razlike između regiona čak i 1:7. Pristup koji utvrđuje prostorni plan Srbije uključuje i policentričnu mrežu naselja i funkcionalna urbana područja, koju čine urbani centri i naselja u okruženju na 45 minuta distance od urbanog centra.
Danas je Srbija pokrivena sa 60% teritorije pod funkcionalnim urbanim područjima, a plan ovog prostornog plana je da do 2012. godine to bude 80%, ukoliko se naravno poboljšaju pristupačnost gradova lokalnim saobraćajnim vezama i infrastrukturom.
Posebni problem kojim se bavi prostorni plan Srbije je prostorna distribucija stanovništva, budući da je razmeštaj našeg stanovništva krajnje nepogodan – migracije ka centru, starenje stanovništva i nepovoljna demografska struktura su najozbiljniji problemi ove zemlje.
To sam ponovio, jer to jeste u fokusu naše pažnje. Zato projekti u onim delovima zemlje gde postoje najveći problemi, kao što su istok, jug i zapad, treba da omoguće popravljanje demografske situacije.
Drugi cilj prostornog plana je obezbeđivanje regionalne konkurentnosti i pristupačnosti. Regionalne razlike u prirodnim potencijalima Srbije su ogromne. Gledano prema obimu izvoza po glavi stanovnika, centralna, istočna, južna Srbija zaostaju za ostatkom zemlje.
Ključni regioni razvoja su uglavnom vezani za Koridor 10. Nimalo slučajno, nerazvijena područja nemaju adekvatnu saobraćajnu, železničku i drugu infrastrukturu i predstavljaju područja koja zbog toga imaju mnogo manje komparativne prednosti.
Potrebno je jačati razgraničene veze između ovih područja. Takođe, potrebno je ulagati u infrastrukturu, da bi ova područja bila povezana sa razvijenijim centrima i da bi preko njih ostvarivala svoj sopstveni razvoj.
U tom smislu, ovaj prostorni plan je definisao i putne prioritete. Pre svega, završetak izgradnje druge polovine auto-puta u dužini od 107 km Horgoš-Novi Sad, izgradnja auto-puta Niš i granice sa Bugarskom kod Dimitrovgrada, izgradnja i dogradnja auto-puta Leskovac i granice sa Makedonijom kod Preševa.
Kompletiranje dela obilaznice oko Beograda koji je u sastavu Koridora 10 i naknadna izgradnja sektora C Bubanj Potok-Boleč-Starčevo-Pančevo-istok-Pančevo-sever, uz izgradnju punog auto-putskog profila na sektorima A i B, kompletiranjem auto-putske obilaznice oko Subotice, odnosno Ipsilon krak.
Državni put prvog reda granica sa Rumunijom-Vršac-Pančevo-Beograd, državni put prvog reda Beograd-Čačak-Požega-Arilje-Ivanjica-Sjenica i granica sa Crnom Gorom, državni put prvog reda Paraćin-Boljevac-Zaječar i granica sa Bugarskom, državni put prvog reda deonica Niš-Prokuplje, državni put prvog reda Pojate-Kruševac-Kraljevo-Čačak i dalje Požega-Užice i granica sa BiH, kao i završetak izgradnje dela državnog puta prvog reda deonica Batočina-Kragujevac.
Treći cilj predstavlja održivo korišćenje resursa, zaštitu i unapređenje životne sredine. Ovaj cilj se sastoji iz nekoliko segmenata, među kojima je prva – fokusiranje na tačke na kojima je životna sredina naročito ugrožena. Drugi prioritet jeste upravljanje rizicima od prirodnih nepogoda i tehnoloških udesa.
Na trećem mestu, ali ne manje važnom od prethodna dva elementa, javlja se potreba da se generalno unapredi upravljanje otpadom, da se formiraju regionalni sistemi za upravljanje otpadom, da se formiraju sistemi za bavljenjem pitanjima životne sredine i da se Srbija očisti u bukvalnom smislu od ogromnog broja nesanitarnih i divljih deponija koje leže na njenoj teritoriji.
Četvrti cilj prostornog plana je zaštićeno, uređeno i održivo korišćenje prirodnih i kulturnih nasleđa i uređen predeo. U ovom segmentu, prostorni plan ističe vezu između zaštite i unapređenja prirodnog nasleđa sa jedne strane, zaštite kulturnog identiteta kao osnove za identitet regiona i opština na drugoj strani, i njihov uticaj na kvalitet turističke ponude na trećoj strani.
Turizam, kao važna razvojna ruta Srbije, mora se razvijati polazeći od regionalnog ugroženja opština koje samostalno radeći ne mogu dovoljno da postignu u ovoj oblasti.
Peti cilj je da se promoviše prostornim planom prostorno funkcionalno integrisanje u okruženju, koju uključuje transgranično povezivanje na funkcionalnoj osnovi, kao i interregionalno i transdržavno povezivanje.
Dva osnovna pravca i principa prostorno-funkcionalnog integrisanja u okruženju su da se ide u pravcu EU i da se ide u pravcu istoka, odnosno da se učini mnogo bolje ekonomsko povezivanje sa Rusijom. Praćenje izvršenja plana, odnosno unapređenje prostornog razvoja Republike Srbije vršiće se preko sistema indikatora prostornog razvoja Srbije.
Kontrolisanjem ostvarenja poslednjih indikatora pokrenuće se i pitanje eventualne izmene i dopune prostornog plana. Validnost ovoga plana ističe 2020. godine, a prilikom izrade novog plana, preispitaće se sva ona rešenja i projekti koji nisu ostvareni, kao i njihova dalja opravdanost.
Dame i gospodo narodni poslanici, siguran sam da razumete da je prostorni plan jedan od važnih segmenata na putu ostvarenja svega onoga što jeste naša zajednička vizija, bez obzira na političke razlike, bez obzira na razlike u smislu regiona iz kojih dolazimo. Siguran sam da svako od nas deli sve one vrednosti koje su duboko satkane u ovaj prostorni plan. One se suštinski tiču boljeg života naših ljudi.
Boljeg života naših ljudi nema bez poštovanja ciljeva, principa i uloge ovog prostornog plana. Siguran sam da ste svi toga duboko svesni. Iz tog razloga, zahvaljujem se na strpljenju i molim da nakon ove današnje skupštinske rasprave podržite prostorni plan Republike Srbije.

Pre nego što pitam da li izvestioci nadležnih odbora žele reč, na osnovu člana 90. stav 2. i člana 87, obaveštavam Narodnu skupštinu da će današnja pauza za rad biti u uobičajenom terminu, od 14.00 do 15.00 časova, a da ćemo takođe raditi posle 18.00 časova, ne duže od 20.00 časova.
U produženju će radni dan Skupštine biti završen nekakvom prirodnom celinom koju nam debata zajednička bude priuštila danas, razgovorom i debatom na ovoj važnoj temi.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.) Da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa? Narodni poslanik Siniša Stamenković ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, poštovani predsedavajući, gospodo saradnici, prostornim planom Republike Srbije postavlja se prva i prava dugoročna vizija razvoja Srbije i otvara se pravi put ka uređenju prostora naše zemlje. Ovim planom se izdvajaju svi prioriteti koje bi država trebalo da ostvari, najpre do 2014. godine, a kasnije i do 2020. godine.
Naša poslanička grupa smatra da je osnovni cilj ovog dokumenta, pre svih, uravnoteženi regionalni razvoj, zatim bitno smanjenje regionalne konkurentnosti, kroz koje treba postići aktivno povezivanje manjih i većih gradova sa celim ruralnim sastavom naše zemlje, na potpuno drugojačijim osnovama nego do sada važećim.
Činjenica je da se sa donošenjem prostornog plana dosta kasni, ali da je razlog tome što je najpre trebalo rešenja iz ovog plana usaglasiti sa realnim životom. Mišljenja smo da su osnovne postavke prostornog plana ispravne, realne i racionalne i da je vrlo dobro što je glavni akcenat stavljen na decentralizaciju i smanjenje pritisaka unutrašnjih resursa, pa i demokratskog pritiska na Beograd.
Mi smo u svom iskustvu i stručnoj rutini u izradi ovih planova u dosadašnjem radnom veku prepoznali jednu vrlo tešku, ali takođe važnu dimenziju prostornog plana Srbije, a to je da se sada neodložno i obavezno ovim planom moraju stvoriti uslovi da se i svi drugi gradovi Srbije i sela Srbije razvijaju uporedo sa razvojem svog kapitalnog rada.
Svesni smo da se ovako ambiciozan plan može ostvariti samo ako se obezbede neophodna sredstva, pre svega za kapitalne investicije, kao što su metro u Beogradu, koridori 10 i 7 i kapitalne investicije svakog grada Srbije ponaosob. Srbija jednostavno više nema vremena, ni mogućnosti, ni opravdanja za bilo kakvo eksperimentisanje, već samo za ubrzano i intenzivno sprovođenje prostornog plana Srbije, onakvog kakvog ga donesemo.
Želimo da se svi skupa podsetimo najvažnijih delova plana, a pre svega na to da počev od 2010. godine počinje izgradnja puta ka Crnoj Gori, da se očekuje završetak i predaja na upotrebu auto-puta ka Mađarskoj u 2011. godini, da se očekuje završetak i predaja na upotrebu auto-puta prema Bugarskoj u 2012. godini.
Obavezni završetak izrade svih planskih akata i dokumenata za čitavu teritoriju Srbije, čime će se omogućiti da svaki grad, selo, opština, znaju gde može da se gradi put, gde bolnica, gde park, gde industrijska zona ili nešto drugo i to do kraja 2011. godine. Očekuje se završetak i predaja na upotrebu autoputa prema Makedoniji do kraja 2012. godine, izgradnja i upotreba ovih predaja na upotrebu šest regionalnih aerodroma, izgradnja i aktiviranje svih 13 luka na Dunavu, stvaranje svih uslova da gradski status dobiju: Kikinda, Vršac, Pirot, Prokuplje i Bor.
Mišljenja smo da javna rasprava o Predlogu prostornog plana Republike Srbije traje dosta kratko i da je trebalo uključiti još neke institucije, fakultete i stručnjake. No, bez obzira na to, cenimo da su dosta dobro obrađene centralne postavke, a pre svega naše buduće regije, kao i glavni pravci daljeg razvoja, te da sve vreme razvoja plana treba da usmeri na to da se plan što pre donese, a da se onda u hodu otklone eventualni propusti o kojima će se raspravljati i u raspravi u načelu i kroz veliki broj amandmana koji su podneti na tekst prostornog plana.
Naša populacija i građani Srbije imaju posebnu priliku da razmatraju i usvoje drugi najvažniji pravni akt Republike Srbije, posle Ustava, odnosno prostorni plan Republike Srbije za period od 2010. do 2020. godine. Ovim planom uspostavljaju se najvažniji ciljevi daljeg održavanja, uređenja i unapređenja prostornog plana i razvoja Srbije.
Mišljenja smo, kao građani ove zemlje, koji su u svom radnom veku imali priliku da izrađuju, učestvuju u donošenju i primenjuju više prostornih planova, da sada imamo jedan svestran prostorni plan razvoja Srbije, zasnovan na više ciljeva.
Podsetimo se: prvo, uravnoteženi regionalni razvoj sa značajno unapređenom socijalnom kohezijom; drugo, regionalna pristupačnost i usmerena konkurentnost svih; treće, plansko i održivo korišćenje svih prirodnih resursa, sa kvalitetnije zaštićenom i unapređenom životnom sredinom nego do sada; četvrto, odgovorno i visoko zaštićeno održivo korišćenje prirodnih dobara, kulturnog nasleđa i prirodnog predela; peto, funkcionalno integrisanje prostornog i prirodnog okruženja Republike Srbije i svih njenih nadaleko poznatih resursa; šesto, povezivanje prekogranične, regionalne i interregionalne privredne, ekonomske, agrarne i turističke saradnje sa ostalim učesnicima; sedmo, jačanje svih oblika zaštite prostora lokalnih uprava i gradova u očuvanju prostornog definisanja od demografskih do razvojnih i privrednih ciljeva.
Predlogom prostornog plana Republike Srbije, po našem mišljenju, obuhvaćene su sve osnove, od područja posebne namene, preko prostornih područja, zatim jedinica lokalne samouprave, te urbanističkih planova na nivou Republike, a svi usklađeni sa polaznom osnovom sadašnjeg stanja društvenog i privrednog razvoja, do buduće moderne projekcije države Srbije.
Rasprava u načelu, a sigurni smo i rasprava u pojedinostima po amandmanima biće nedovoljna da se osvetle svi osnovni aspekti i načela opštinskog, regionalnog i republičkog razvoja predviđenih ovim zakonom. Predlagač je, postupajući po obavezama iz Ustava Republike Srbije, ovim prostornim planom zamenio zadnji prostorni plan iz 1996. godine. Mi smo u svojstvu učesnika izrade svih dosadašnjih prostornih planova moderne Srbije vršili crpljenje osnovnih rešenja i strategije prostornog plana razvoja Srbije od 1996, sa projekcijom do 2009. godine, a i dalje, sa projekcijom za 2020. godinu.
Nama je razumljivo da se sada uspostavlja potpuno novi sistem planskih rešenja i propozicija kojima se reguliše zaštita, održavanje, blisko uređenje i dalji razvoj prostora Republike Srbije. Mi imamo samo jednu bojazan, a to je da li će se obavezno od naših građana zahtevati poštovanje usvajanja ravnomernih regionalnih celina i najstrože poštovanje ravnomernog regionalnog razvoja, a vlast mora da ispuni sva očekivanja u tom zahtevu.
Mislimo da su predlagača novog prostornog plana Republike Srbije uspeli da uspostave korelaciju između fizičko-ekološko i ekonomsko-socijalnog razvoja, a na principima realnog i racionalnog prostornog plana koji ne može opstati bez ključnih komponenti koje mi uvažavamo, poštujemo, podržavamo, a to je obaveza prostornog planiranja da podstakne i poveže javni i privatni sektor u svim oblastima privrednog, ekonomskog i naročito socijalnog razvoja, što je suštinska orijentacija naše političke orijentacije.
Drugo, potpuno podržavamo jačanje inovacija i visokotehnoloških rešenja u svim oblastima prostornog planiranja, a pre svega u oblasti daljeg razvoja Koridora 7 i 10, kao i vazdušnog saobraćaja, daljeg razvoja agrara i turizma.
Treće, zadovoljni smo predlogom rešenja kojim se postiže dobra horizontalna i vertikalna povezanost između javnog sektora i realnog sektora privreda, a u oblasti socijalnih, zdravstveni, obrazovnih i kulturnih usluga pre svega radi njihovog jačanja i daleko veće pristupačnosti i efikasnosti za potrebe svih građana.
Četvrto, zalažemo se za još kritičniju i strožu ocenu, kao i za preispitivanje svih postojećih standarda, normativa koji nisu u celosti prilagođeni lokalnim i regionalnim potrebama, a prema tome i lokalnim mogućnostima. U celosti se mora ispoštovati i racionalni, stručni i utemeljeni normativi i standardi koje lokalna uprava predlaže za ovu gradnju u definitivnom prostornom planskom rešenju Srbije.
Peto, jasno je da, pre svega, naša politička opcija i svi penzioneri Srbije predlažu da se ovim planom, pored već datih rešenja, predlože i nova kojima bi se izvršilo jačanje podrške isključenim i siromašnim društvenim grupama i grupacijama, a kroz proces socijalnih obezbeđivanja i davanja, zatim kroz decentralizaciju republičkih nadležnosti i kroz značajno jačanje odgovornosti lokalne samouprave bitnom popravkom materijalne baze i osnove za jačanje i dominantu podršku vulnerabilnim osobama i grupama.
Šesto, prostorni plan Srbije će ubrzati odgovor na sva pitanja iz povraćaja imovine u vlasništvu lokalnih samouprava i gradova Srbije, što je, čini mi se, jedan od postulata ovog prostornog plana.
Sedmo, najstarija grupa građana, penzioneri, invalidi i zavisna lica, imaju poseban stav na predložene racionalizacije mreže zdravstvene zaštite, na predloge uspostavljanja nove mreže objekata zdravstva, nove mreže obrazovnih institucija, nove mreže socijalne zaštite i nove mreže usmerenog i racionalnog snabdevanja.
Mi jesmo svesni potrebe ekonomičnije organizacije tog novog prostornog rasporeda institucija zdravstva, socijalne zaštite, ali predlažemo da se decentralizacija i dalji razvoj tog sistema što je moguće više prilagodi potrebama najstarije generacije, podjednako i mladih.
Najstariji građani Srbije izuzetno su zainteresovani za dalji razvoj socijalnog stanovanja koji mora biti usaglašen sa urbanom i ruralnom politikom, kako na lokalnom tako i na državnom nivou. Promocija razvoja novog sistema socijalnog stanovanja za potrebe naših najmlađih građana bitno će relaksirati i rasteretiti i složenu situaciju stambene potrebe naših građana, pa i onih najstarijih.
Složena je situacija u ruralnom razvoju koja proističe iz činjenice da je naše seosko stanovništvo najstarije na svetu i da obnova stanovništva u marginalnim i devastiranim područjima zavisi samo od pravih, principijelnih rešenja države i mi kao najstariji građani ove zemlje mislimo da su predložena rešenja dobra, ali ne i definitivna, i spremni smo da sve svoje raspoložive kapacitete, znanje i iskustvo stavimo u funkciju izgradnje pravog sistema, nove ruralne politike i nove demokratske politike neophodne za sve principe socijalne inkluzije i socijalne kohezije koja mora obnoviti selo kroz ovaj prostorni plan.
Mišljenja smo da je Predlog prostornog plana Srbije od 2010. do 2020. godine u osnovi dao kao krajnje odgovore i predloge, kao i za utvrđivanje postojećih snaga i potencijala, te za slabost i ograničenja i za sve razvojne pravce kojima su obuhvaćeni elementi ovako značajnog dokumenta.
Poslanička grupa PUPS smatra da su prostornim planom Republike Srbije obuhvaćene sve dugoročne osnove organizacije, održavanja, korišćenja i uređenja prostora Republike Srbije. Obuhvaćeni su svi glavni pravci urbanizacije i svi osnovni kriterijumi datog uređenja prostora, naselja, životne sredine i okruženja Srbije. Mišljenja smo da su zaštićena sva planska načela i svi kriterijumi korišćenja prirodnih resursa, a naročito resursi životne sredine.
Projekcijom prostornog plana takođe su ispoštovani uslovi za zaštitu i korišćenje zaštićenih prirodnih dobara, područja od posebnog značaja, nacionalni parkovi itd. Posebno su dobro obrađena načela i principi daljeg razvoja Koridora osnovnih infrastrukturnih sistema.
Poslanička grupa PUPS će aktivno učestvovati u analizi rešenja ponuđenih ovim strateškim dokumentom i daće maksimalni doprinos da se usvoji zakon o prostornom planu Republike Srbije. Hvala na pažnji.

Dvanaest minuta i 20 sekundi iskorišćeno vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe. Pre nego što dam reč sledećem govorniku, obaveštavam vas da je ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe LDP, narodni poslanik Zoran Ostojić. Sada ima reč narodni poslanik Balint Pastor.

Gospođo predsedavajuća, poštovani ministre, narodni poslanici, mi smatramo da je prostorni plan pored budžeta najvažniji dokument, najvažniji zakon koji Narodna skupština treba da usvoji.
Predlog prostornog plana i sa stručne strane je temeljan dokument, kvalitetno urađen, ali postoji problem što se on oslanja na trenutno važeće podele Srbije, na upravne okruge. Problem je u tome, gospodine ministre, što i kod stručnih predloga zakona uvek treba da se vraćamo politici, odnosno političkim problemima, pitanjima, zato što ta politička pitanja nisu blagovremeno rešena.
To je, nažalost, problem sa prostornim planom, ali to nije vaša krivica, nije krivica vašeg ministarstva, ali vi morate razumeti da je ovo pitanje za nas od izuzetne važnosti i da ne bi bilo dobro kada bi se prostorni plan i čitava logika prostornog plana, jednog strateškog dokumenta, važnog dokumenta, a ona se donose na deset godina, kada bi se oslanjala na nelogične upravne okruge.
Mi smo zbog toga podneli jedan amandman o kojem ću malo kasnije govoriti, ali želim da vam kažem, da vas ubedim, zbog čega nije dobro bazirati prostorni plan na postojeće upravne okruge, a na kraju ću vam predložiti jedno rešenje, koje ukoliko prihvatite, u tom slučaju ćemo moći da glasamo za ovaj prostorni plan.
Vi niste govorili maločas o upravnim okruzima, govorili ste o opštinama, o gradovima i o regionima. Doduše, ne može biti jasno na šta vi mislite kada govorite o regionima, da li su to AP, da li su to statistički regione, da li su to upravni okruzi, da li su to budući administrativni regioni ili šta su regioni.
Pažljivim čitanjem Predloga prostornog plana mogli smo da ustanovimo da je čitav prostorni plan građen na logici upravnih okruga. To smatramo jednim pogrešnim rešenjem.
Za nas je razumljivo, pretpostavljam da je i to bilo rešenje, ne pretpostavljamo zlu nameru, nego je verovatno to rađeno jer je jednostavnije tretirati 29 upravnih okruga, nego 170 i nešto opština, odnosno jedinica lokalnih samouprava. To je verovatno razlog. Izuzetno je štetno jedan razvojni dokument graditi na logici uredbe o upravnim okruzima iz 1992. godine, koja uopšte ne uzima u obzir privredne argumente, ekološke argumente, razumske argumente. To je problem.
Pravnici znaju da je Valtazar Bogišić napisao u imovinskom zakoniku, mislim na zakonik Crne Gore iz 1888. godine, da – što se grbo rodi, vreme ne ispravi. Ne znam da li je to tako u medicini, gospodine ministre, ali je u pravnoj nauci to tako, a tako je i u životu.
Znači, ne možemo bazirati plan regionalnog razvoja na upravnim okruzima. Vi ste čak i naveli u ovom dokumentu kod regionalne organizacije Republike Srbije da Republika Srbija ima tri nivoa javne administracije: centralni tj. republički, pokrajinski i opštinski. To je tačno, prema Ustavu Republike Srbije.
Kao što znate, upravni okruzi nisu ustavna kategorija. Znam da svesno mnogi pričaju neke stvari koje nemaju utemeljenje u Ustavu i često se govori da je za promenu granica upravnih okruga neophodno izmeniti Ustav, ali to naravno nije tačno. Upravni okruzi nisu čak ni zakonom regulisani, upravni okruzi su regulisani uredbom Vlade Republike Srbije.
Dalje, vi kažete u ovom dokumentu: "Analiza izvornih i ustupljenih nadležnosti ukazuje da okruzi nemaju ni dodatne atribute regiona karakterističnih za EU. Iako u svom sastavu imaju opštine, okruzi ne predstavljaju oblik teritorijalnih decentralizacija sa političkim i administrativnim nadležnostima."
Ali, u istom ovom dokumentu kažete i sledeće: "Za manje teritorijalne segmente oblasti uzete su već postojeće jedinice u organizaciji države, upravni okruzi". To je problem, pošto okruzi, kao što stoji tu u ovom dokumentu na nekoj drugoj stranci, nisu oblici teritorijalnog organizovanja, to su područni centri državne uprave.
Čak upravni okruzi gube smisao svog postojanja jer još nekoliko inspekcijskih službi ima unutar upravnih okruga, ali, kao što vrlo dobro znate, neke inspekcijske službe su prenete na jedinice lokalne samouprave, a neke inspekcijske službe su prenete na AP Vojvodina, na teritoriji te naše pokrajine.
Vi ste spomenuli određene reči u svom obraćanju, govorili ste o reformi, o decentralizaciji, o privrednom razvoju. Govorili ste i o tome da ovaj dokument nudi planska rešenja, a spomenuli ste i reč "racionalnost". Zbog toga vas molim, gospodine ministre, da prepravimo ovu grešku zajednički u ovom dokumentu, da se logika ovog dokumenta ne oslanja na upravne okruge. U tom slučaju nam omogućite da možemo glasati za ovaj vrlo značajan dokument.
Imam ogromnu sreću što ste vi iz Subotice, što ste bili načelnik Severnobačkog okruga i zbog toga vam ne moram detaljno obrazlagati gde je Subotica, gde je Kanjiža, gde je Senta, gde je Ada, gde je Bačka Topola, gde je Mali Iđoš, vi odlično znate.
Zbog javnosti da kažem i ovog puta, te lokalne samouprave su na teritoriji Bačke. Senta, Ada i Kanjiža su već 18 godina u Severnobanatskom upravnom okrugu, bez obzira na to što ove opštine uopšte ne mogu i ne čine jedno jedinstveno područje sa Kikindom, već čine jedno jedinstveno područje sa Suboticom, Bačkom Topolom i Malim Iđošem. To je tako i privredno, to je tako i ekološki, to je tako i infrastrukturalno, to je tako i po zdravoj ljudskoj logici, jer jednostavno sve te opštine su na teritoriji Bačke.
Neko je pre 18 godina promenio tok Tise i te tri opštine su prebačene u Banat iz isključivo političkih razloga. Da smo mi zajednički tu štetnu odluku, tu štetnu uredbu promenili u poslednjih deset godina, mi danas ne bismo imali problem sa prostornim planom, ali nažalost nije to slučaj.
Samo nekoliko primera da vam navedem, na šta baziram moju tvrdnju kada kažem da je čitav ovaj dokument rađen na osnovu upravnih okruga. Na primer, kada se govori o logističkim centrima, onda se kaže da je prilikom kriterijuma i određivanja lokacije logističkih centara vođeno računa o sedištu upravnog okruga.
Znači, ovde se radi o veoma bitnim praktičnim stvarima, ne radi se o nekakvim političkim stvarima, još manje o nacionalnim stvarima, nego se radi o ekonomiji i privredi. Uopšte nije svejedno gde će biti logistički centri i nije prihvatljivo da će logistički centri, da će lokacija logističkih centara biti određene na osnovu sedišta sada postojećih upravnih okruga.
Tako je navedeno i kod industrijskih parkova i industrijskih zona. Čak ste u obrazloženju naveli da su materijali u štampanom i digitalnom obliku prosleđeni svim jedinicama lokalnih samouprava preko sedišta upravnih okruga.
Govori se o privrednom, odnosno piše u ovom dokumentu da je osnovni cilj uspostavljanje efikasne regionalne organizacije i koordinisane regionalne politike koja odgovora preporukama EU. Preporuka EU sigurno nije da mi menjamo tokove reka, preporukama EU sigurno ne odgovaraju kriterijumi koji su iz političkih razloga doneti, odnosno zacrtani pre 18 godina, jer se time onemogućava ravnomeran regionalni razvoj i uopšte razvoj tih jedinica lokalnih samouprava, jer jednostavno Kikindi nije u interesu da razvija Kanjižu, Sentu i Adu, pošto su to rubna područja tog Severnobanatskog upravnog okruga u Bačkoj. Zbog toga smatramo da je ovo logika maksimalno štetna.
Mi tu imamo jako puno argumenta koje ovom prilikom ne bih želeo da iznesem, pošto ste odlično upoznati sa materijom i odlično znate o čemu govorim. Želeo bih na kraju samo da vam kažem u čemu se sastoji ovaj naš amandman koji smo podneli.
Mi smo mogli da biramo između tri rešenja. Jedno rešenje je bilo da mi glasamo protiv ovo prostornog plana, što nismo želeli i ne želimo. Drugo rešenje je bilo da podnesemo amandmane na svaku rečenicu gde se spominju upravni okruzi, ali bismo u tom slučaju morali podneti barem 60-ak amandmana, što mislim da ne bi bilo celishodno. Treće rešenje je bilo, i mi smo izabrali to rešenje, da se predloži amandman na član 5. ovog zakona.
Član 5. govori o tome da će se prostorni plan usklađivati sa stanjem društvenog i privrednog razvoja Republike Srbije na svakih pet godina. Mi smo tu predložili jedan novi stav koji govori o tome da ukoliko se promeni Zakon o teritorijalnoj organizaciji ili Uredba o upravnim okruzima ili Uredba o nomenklaturi statističkih teritorijalnih jedinica, znači, ako se izmeni taj sistem na kojem ste vi bazirali čitav ovaj dokument, u tom slučaju će Vlada predložiti izmene i dopune ovog prostornog plana Skupštini u roku od godinu dana.
Mi smatramo da je taj rok od godinu dana u potpunosti razuman. Mi bismo, naravno, u tom slučaju želeli da se te izmene urade još u kraćem roku, recimo, u roku od šest meseci, ali smo videli da u prostornom planu nema roka kraćeg od godinu dana. Zbog toga smo predložili u ovom slučaju rok od godinu dana, a rok od pet godina bi svakako bio predugačak i jednostavno ne bi bilo celishodno ostaviti taj rok.
Mislim da bi bilo maksimalno korektno da ministarstvo prihvati ovaj amandman, čime ništa ne gubi. Ovde se govori o nekakvim pretpostavkama. Znači, ukoliko se taj sistem izmeni, onda će se menjati i prostorni plan.
Nadam se da ćemo do kraja godine doći do izmena uredbe o upravnim okruzima, jer je to koalicioni dogovor, ali je to već politička tema i o tome sada ne bih želeo da govorim.
Molim gospodina ministra da prihvati ovaj amandman i možemo razgovarati o tom amandmanu bilo kada i da nam omogući da glasamo za prostorni plan, koji je stvarno moderan i koji bi bio racionalan. Trenutno ovaj predlog zbog navedenih razloga nije racionalan.

Iskorišćeno je 14 minuta i 45 sekundi vremena predsednika poslaničke grupe. Reč ima Đorđe Milićević.

Gospođo Čomić, poštovano predsedništvo, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o prostornom planu i kao što je, između ostalog, rečeno u uvodnom izlaganju, reč je o jednom krovnom i strateškom dokumentu, rekao bih da je reč o sistemskom zakonskom predlogu koji predstavlja jedan osnov za budući razvoj Republike Srbije.
Predlagač zakona je veoma opravdano procenio da je u vremenskom periodu, od trenutka kada je usvojen poslednji prostorni plan, od 1996. godine do danas, došlo do značajnijih promena, kako ekonomskih, socijalnih i političkih, tako se promenilo i ekološko okruženje, i to ne samo u našoj zemlji, već i u čitavoj Evropi. Sve su to opravdani razlozi koji govore u prilog konstataciji da je potrebno usvojiti novi prostorni plan.
Šta se postiže Predlogom zakona o prostornom planu? Dakle, utvrđuje se činjenično stanje i relevantni faktori koji utiču na razvoj Republike, a isto tako i potencijali, ograničenja, mogućnosti i prepreke daljem razvoju Republike i pojedinih delova Republike. To je sve osnova da se definiše osnovni strateški cilj prostornog razvoja i da se definišu prioritetu.
Ovaj zakonski predlog zahteva jednu podršku, reč je o dokumentu trajnije vrednosti i sigurno da jedan visok stepen konsenzusa, bez obzira na trenutnu vladu, garantuje da će se pitanjem razvoja u narednom vremenskom periodu baviti sve vlade u kontinuitetu, odnosno da će to biti obaveza i ove i svih narednih vlada Republike Srbije.
Smatram da iza ovog prostornog plana treba da usledi i strategija razvoja Srbije, koju Vlada Republike Srbije, između ostalog, već najavljuje. Za mene su to dva komplementarna dokumenta: strategija razvoja Srbije i Predlog zakona o kojem danas govorimo. Oni mogu biti jedan snažan oslonac za buduće razvojne projekte, i kada je reč o regionima, i kada je reč o pojedinim industrijskim granama i kada je reč o gradovima i opštinama.
Ono što takođe želim da kažem, veoma je važno da su u izradi ovog zakonskog predloga, kao što smo mogli čuti, učestvovali predstavnici stručne i naučne javnosti, da je ovaj zakonski predlog prošao jedno usaglašavanje unutar ministarstava, dakle, da su učestvovali politički činioci. Ono što je takođe važno jeste da je postojala jedna široka javna rasprava kroz izjašnjavanje građana Srbije o samom zakonskom predlogu, dakle, o ovom krovnom i strateškom dokumentu o kojem danas govorimo.
Smatramo da je izuzetno važno da je ovaj dokument prošao jednu široku raspravu, jer, recimo, za gradove i opštine kroz ovaj predlog određuje se sudbina u dugoročnom vremenskom periodu, te možda svaki, pa i najmanji ishitreni ili nepromišljeni potez može značiti jednu agoniju i zaostalost u svakom pogledu, pre svega u socijalnom, demografskom, privrednom, infrastrukturnom i kulturnom. Dobro je da je postojala mogućnost da se iznesu primedbe i na ovaj način isprave negativni elementi koji su uočeni.
Želim da iznesem svoje uverenje da su predlagači korektno pristupili, kada je reč o predlozima i sugestijama koje su se mogle čuti kroz javne rasprave koje su održane u proteklom vremenskom periodu. Dolazim iz grada čiji su predlozi i sugestije uvaženi, odnosno našli su svoje mesto u ovom izuzetno važnom planskom dokumentu.
Nekoliko ilustracija u prilog ove konstatacije. Dakle, zapadna Srbija je, gledajući dokument koji se danas nalazi ispred nas, rekao bih realno predstavljena i kada je reč o oceni stanja i kada je reč o izboru budućih pravaca razvoja. Dobro je uočeno da su naši potencijali u poljoprivredi i na njoj zasnovani prerađivačkoj industriji, razvoju turizma, saobraćajne i druge infrastrukture.
Što se tiče orijentacije, mislimo da treba u strategiji razvoja izvršiti jednu operacionalizaciju koja bi vodila ka realizaciji cilja.
Šta je naš problem kada je reč o valjevskom kraju, a mislim da je to problem i Loznice i Šapca? Imali smo veoma razvijenu metalno preradu, a Šabac i Loznica hemijsku industriju. Danas, zbog mnogo promena na prostoru bivše Jugoslavije, danas na prostoru Srbije i u samoj Srbiji, došlo je do jedne, rekao bih velike dezindustrijalizacije, nestala je snažna prerađivačka industrija i kada je reč o metalnoj preradi i kada je reč o poljoprivredi. To je danas ograničavajući faktor našeg društva i sigurno je da treba preduzeti aktivnosti, posebno da se obnovi industrija u agraru i razvoj novih tehnologija i na toj osnovi novih industrija.
Kada je reč o infrastrukturnom razvoju, a ministar je u uvodnom izlaganju rekao da je to i prioritet, nema ekonomskog bez infrastrukturnog razvoja, to je danas potpuno jasno.
Dakle, kada je reč o infrastrukturnom razvoju, gledajući celokupan dokument, gledajući prostor zapadne Srbije i valjevskog kraja, najpre u celini želim da kažem da su dobro postavljeni razvojni pravci u putnoj mreži, da su locirani prioriteti.
Kada je reč konkretno o kraju koji sam pomenuo kao primer, južni Jadran ima apsolutni prioritet, oko njega živi četiri i po miliona ljudi i iz grada ove saobraćajnice imaće višestruku ulogu: privući će investitore, bitno će doprineti razvoju turizma, a veliki trgovački centri, poput Beograda, Novog Sada, odnosno Vojvodine, postaće bliži za one proizvode iz agrara kojima mi raspolažemo i s kojima imamo šansu u budućnosti.
Kada je reč o železničkoj mreži, zadovoljstvo mi je da se još jednom potvrđuje značaj koridora 10 i koridor 10 danas jeste definitivno nacionalno pitanje, pitanje od nacionalnog značaja i da se potvrđuje kao opravdani nastavak izgradnje pruge Valjevo-Loznica. Dakle, naveo sam samo jedan primer, želeći da pokažem da je predlagač imao sluha za sugestije i predloge koji su se mogli čuti iz pojedinih gradova i opština. Valjevo je, recimo, grad za čije je primedbe i sugestije predlagač imao sluha.
Što se razvoja Srbije u budućnosti tiče, mislim da su dobro uočene oblasti nerazvijenosti, praznog prostora od stanovništva i industrije, ali isto tako i neke razvojne šanse u tim krajevima. Ovaj prostorni plan doživljavamo kao dokument kojim se Srbija obavezuje na jedan ravnomerniji razvoj svih delova Republike i na neophodnost praktičnih mera i podsticaja od strane Republike da se to ostvari.
Kada posmatramo razvojne ciljeve po oblastima, mislim da se precizno definiše strateška orijentacija, ali vrednost ovog plana je u tome što ima visok stepen konkretizacije kroz svaku oblast i mislim da je to dodatni kvalitet koji ima ovaj zakonski predlog.
Posmatrajući celokupan dokument, celokupan zakonski predlog, moram reći da mislim da konačno imamo jedan dokument koji u celosti, gledajući u perspektivu, gledajući u budućnost, sadrži sve ono što ćemo uraditi u narednom vremenskom periodu, i ova vlada i sve naredne vlade Republike Srbije.
Mi unutar poslaničkog kluba SPS-JS ne želimo da verujemo da je ovo samo jedan spisak lepih želja. Takođe, verujemo da će usvajanjem ovog zakonskog predloga biti napravljen jedan ogroman korak napred ka uvođenju reda u građevinu i urbanizam u Srbiji, što je od izuzetne važnosti.
To znači da će biti moguće brzo dobiti određene građevinske dozvole, ali da će isto tako biti jasno i precizno definisano šta je moguće i gde graditi. To je ono što očekujemo takođe od ovog zakonskog predloga.
Dakle, imajući na umu sve ono što ovaj zakonski predlog sadrži, da zapravo obuhvata problematiku svih razvojnih strategija, na ovaj zakonski predlog i dokument gledamo kao jednu obavezu i ove, rekao sam, i svih narednih vlada Republike Srbije i institucija, obaveze svih nas, odnosno obavezu svih građana Srbije.
Poslanički klub SPS-JS u načelu prihvata ovaj zakonski predlog, naravno, spremni smo za jednu kvalitetnu raspravu o pojedinostima. Spremni smo da razgovaramo o svim amandmanima koji će verovatno biti podneti. Pretpostavljam da će biti kvalitetnih predloga. Svako će izneti određene sugestije i predloge iz svojih gradova i opština. Predlažem da ih i sam predlagač ovog zakonskog predloga sagleda kako bi imali konačnu verziju, odnosno kako bi imali što kvalitetniji zakon.

Iskorišćeno je 10 minuta i 30 sekundi vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe. Za reč se javio narodni poslanik Jovan Nešović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama je zakon o prostornom planu Republike Srbije i to je naša ustavna obaveza kao Narodne skupštine Republike Srbije da donesemo zakon o prostornom planu, a to je obaveza koja proističe iz Zakona o planiranju i izgradnji, koji je ova Narodna skupština RS usvojila prošle godine.
Ono što treba, čini mi se, na početku reći je da važeći prostorni plan u RS donet daleke 1996. godine, pre 14 godina. Od tada do danas desile su se velike ekonomske promene, institucionalne promene, političke promene u državi Srbiji, promene u okruženju, promene u ekologiji, promene u upravljanju resursima i čini mi se da je bilo krajnje vreme da se sve te promene, a i određeni zahtevi koji se postavljaju pred društvo, odnosno pred državu Srbiju, danas ugrade u jedan savremeni novi prostor plan koji će RS, odnosno Narodna skupština RS doneti.
S druge strane, prostorni plan predstavlja jedan krovni, nacionalni dokument, iz koga treba da proizilaze ostala planska dokumenta. To su prostorni planovi posebne namene, za ona značajna područja u Republici Srbiji, kao i regionalni prostorni planovi, odnosno prostorni planovi lokalnih samouprava. Svi ovi prostorni planovi međusobno moraju da budu povezani, da proizilaze jedan iz drugog.
Lokalna samouprava treba da insistira na međusobnom povezivanju lokalnih samouprava, naročito kod onih zajedničkih regionalnih projekata, a to su projekti kao što su saobraćajnice, upravljanje komunalnim otpadom, vodosnabdevanje, postojanje za prečišćavanje otpadnih voda i sve ono što jača ekonomsku vezu između lokalnih samouprava.
Mnoge lokalne samouprave danas u Srbiji su pristupile, poštujući slovo Zakona o planiranju i izgradnji, izradi prostornih planova, neke su u fazi završnice izrade tih prostorni planovi, ali je bilo i jeste važno da donesemo prostorni plan razvoja RS, da bi lokalne samouprave, one koje već nisu, završile posao, uradili određene izmene, ako su potrebne, u saglasnosti sa ovim prostornim planom, ali sa druge strane da bi kao država, kao Narodna skupština, kao Vlada pokazali našu odgovornost i insistirali kod lokalnih samouprava, onih koje nisu počele svoje aktivnosti oko izrade prostornih planova, da i one krenu u taj posao.
Ono što takođe treba na početku reći, prostorni plan je nešto u šta treba ugraditi sve ono što je definisano različitim strategijama, koje je definisala i usvojila Narodna skupština RS u zadnjih nekoliko godina i to nije bio ni malo lak posao. Mislim da je posao koji su uradile stručne ekipe ljudi, koji su radili na izradi ovog prostornog plana, zaista bio obiman i zaista bio veliki.
Prostorni plan, o kome danas govorimo, donosi se za period od 2010. do 2020. godine. On predstavlja dugoročnu viziju razvoja RS i čini mi se da je on prvi korak da se napokon u Srbiji donesu određena strateška dokumenta i određeni planovi i da se tačno zna u budućnosti šta se gde može raditi i da nema više odstupanja od toga.
Fizički, prostorni plan je uradila Agencija za prostorno planiranje RS, stručna organizacija. Ono što smo dobili informacija na Odboru za urbanizam i građevinarstvo jeste da je prostorni plan bio u oko 150 opština u razmatranju, da je bio u razmatranju u različitim stručnim institucijama, različiti stručni pojedinci koji se bave ovom problematikom su takođe dali svoje primedbe, i ono što mi je drago, da na sajtu Agencije za prostorno planiranje postoje sve primedbe koje su stigle na prostorni plan RS i sve primedbe koje su prihvaćene i koje nisu, sa objašnjenjima, što mislim da je jako važno.
Jer jedan ovakav dokument treba da ima jednu dobru javnu raspravu i moje lično mišljenje jeste da svi oni koji su želeli da učestvuju u toj javnoj raspravi su imali mogućnosti da u njoj učestvuju.
Prostorni plan sačinjava dva dela, to je tekstualni i grafički deo prostornog plana. Kada govorimo o tekstualnom delu ovog dokumenta koji se nalazi pred nama, imamo i jedan veliki deo koji predstavlja analizu postojećeg stanja. Tu su podaci koji jesu iz 2008. godine, ali moramo uzeti da je ovaj prostorni plan počeo da se radi 2009. godine, pa se podaci iz 2008. godine nisu mnogo promenili u 2009. godini.
Ima onaj deo koji je jako važan. To su mere i akcije koje treba preduzeti u narednom periodu da bi 2020. godine bili tamo gde želimo da država Srbija bude u različitim oblastima društvenog života. Stoga je važno, čini mi se, ovde reći ono što su predlagači prostornog plana definisali kao viziju ovog strateškog dokumenta, a to je da je država RS 2020. godine teritorijalno utvrđena i regionalno uravnotežena država, održivog ekonomskog rasta i kompletno infrastrukturalno opremljena i saobraćajno pristupačna, socijalno koherentna i stabilna, očuvanog i zaštićenog prirodnog i kulturnog nasleđa, kvalitetne životne sredine i funkcionalno integrisana u okruženju.
Potpuno je jasno da bi 2020. godine država Srbija bila ovakva trebaće dosta rada, političke odgovornosti, velike političke tolerancije, ogromnih materijalnih sredstava, da bi sve ono što se ovde zamisli bilo ugrađeno i ostvareno u državi Srbiji.
Ono što je takođe važno u ovom prostornom planu i o čemu treba razmišljati jeste da se on bazira na nekih pet principa koji su bitni. Prvi princip koji je ovde definisan u ovom prostornom planu jeste princip uravnoteženog regionalnog razvoja i unapređenja socijalne kohezije.
Država Srbija je danas jako neravnomerno regionalno razvijena. Pričali smo da razlika između razvijenosti opština danas u Srbiji je oko 1,30, posle ove krize možda 1,25. Između okruga ta razlika je 1:7 i potpuno je jasno da dolazi do još višeg zaostajanja onih područja koja su do sada bila nerazvijena i na tom polju se u bliskoj budućnosti moraju uraditi velike intervencije.
Ono što je jako važno je da se pristupi planskoj izgradnji infrastrukture na celoj teritoriji RS. S druge strane, mora se raditi na izgradnji industrijskih zona, tehnoloških parkova, da bi se privukli potencijalni investitori u sve delove RS, da bi ljudi dobili posao, da ne bi bilo iseljavanja stanovništva.
Važno je stvaranje novih lokalnih inicijativa i intervencija sa državnog nivoa. Potpuno je jasno da lokalne samouprave, tako siromašne i same, ne mogu određene stvari odraditi da bi se privukli potencijalni investitori. Zato je važna politika države da se sa centralnog nivoa ulažu sredstva u razvitak, industrijski razvoj i opremanje industrijskih zona da bi se privukli potencijalni investitori da ulažu u ta područja da bi zaposlili stanovništvo, da bi stanovništvo ostalo u tom području.
Takođe je važno da javne institucije moraju da budu ravnomernije raspoređene na celoj teritoriji države Srbije. Potpuno je jasno da samo sa tim elementima možemo postići da u narednom periodu država Srbija bude ravnomernije razvijena, uravnoteženije razvijena na celoj svojoj teritoriji.
Ono što predlagači prostornog plana definišu jeste da će gradovi u budućnosti igrati motornu snagu razvoja tih područja i predlaže se da 4 opštine dobiju status grada. To su Kikinda, Vršac, Pirot i Prokuplje.
Ono što je takođe definisano u prostornom planu je da ćemo imati 2020. godine jedan veliki metropolski grad, a to je Beograd, sa 1.200.000 stanovnika. Imaćemo i četiri grada koji će imati i međunarodni značaj, kao što to obrađivači plana kažu – funkcionalna i urbana područja. To su gradovi Novi Sad, Priština, Niš i Kragujevac, koji će biti gradovi od posebnog značaja.
Oni ispunjavaju ovaj uslov, iako u aktuelnoj javnoj raspravi Kragujevac i to područje traže da bude grad od nacionalnog značaja, ali to područje ima manje od 250.000 stanovnika. Predlagači su razmišljali da samo oni gradovi koji imaju preko 250.000 stanovnika mogu biti gradovi od nacionalnog značaja.
Zato će imati poseban značaj i gradovi koji imaju manje od 250.000 stanovnika, ali će imati poseban podsticaj države da bi i oni bili motorna snaga razvoja tog područja. To su Subotica, Kragujevac, Pančevo, Užice, Novi Pazar i Zaječar.
Treći broj gradova će imati takođe značaj. To su gradovi u centralnoj Srbiji, kao što su Čačak, Kraljevo, Kikinda, Kosovska Mitrovica, Pirot i Vranje, značaj u drugim delovima Srbije. Poseban značaj će imati pogranična mesta Loznica, Šabac i mesta koja su vezana za koridor 10 i koridor 7.
Da bi se postigao uravnoteženiji regionalni razvoj budućnosti Srbije, definisane su posebne mere i podsticaji koji će ići prema onim gradovima, bez obzira koji je njihov značaj, da li nacionalni, poseban značaj ili da su oni pogranična područja. U budućnosti treba da budu nosioci razvoja celog područja.
Drugi princip koji je definisan u ovom prostornom planu je regionalna konkurentnost i pristupačnost. Kad govorimo o konkurentnosti, prvenstveno se misli na privrednu konkurentnost.
U budućnosti moramo da stvaramo privredu koja može da bude konkurentna, odnosno da izdrži pritisak konkurencije koja će biti nemilosrdna kako se država bude otvarala prema EU. Samo takva privreda može da zaposli stanovništvo, da građani budu zadovoljniji, a to znači da imaju posao i da mogu da stvaraju.
Nosioci razvoja i stvaranja takve privrede moraju da budu zajedno lokalna samouprava i država kroz jačanje institucija na svim nivoima vlasti, a s druge strane, mora se tražiti modalitet da se opterećenje, odnosno troškovi privređivanja svedu što je moguće na manju meru.
U budućnosti se posebna pažnja mora posvetiti ulaganju u obrazovanje, jer samo sa kvalitetnijim obrazovanjem možemo imati kvalitetnu privredu i određenu produktivnost koju želimo da postignemo. S druge strane, pristupačnost znači da svi oni koji žele da ulažu u privredu Srbije moraju da imaju razvijenu infrastrukturu, da mogu da dođu do određenih područja. Jeste važan razvoj kako putne, tako i železničke infrastrukture, vodnih puteva, infrastrukture institucije i svega onoga što pospešuje sve ono što je vezano za funkcionisanje privrede.
Treći princip koji je definisan je održivo korišćenje prirodnih resursa i zaštićena i unapređena životna sredina. U tom delu se mora voditi računa o racionalnom korišćenju prirodnih resursa, povećanju energetske efikasnosti koja je u Srbiji na jako nismo nivou, korišćenju obnovljivih izvora energije, što predstavlja imperativ i određena zakonska rešenja su počela da se donose na Vladi Republike Srbije.
Potpuno sam siguran da će se u budućnosti intenzivirati ova oblast. Uvođenje čistih tehnoloških rešenja, princip regionalnog upravljanja komunalnim otpadom, što mislim da je nešto što je definisano i zakonom i što se u narednom periodu takođe mora insistirati kod lokalnih samouprava, smanjenje zagađenja gradova i sela, razvijanje zelenih površina u gradovima i pošumljavanje i uređenje određenih prostora.
Četvrti princip je zaštićeno i održivo korišćenje prirodnih i kulturnih nasleđa. To zaštićeno korišćenje u narednom periodu treba da bude osnova privrednog i turističkog razvoja. Potpuno je jasno da zaštita prirodnog i kulturnog nasleđa mora da bude u saglasnosti sa svim savremenim evropskim standardima.
Peti princip je prostorno i funkcionalno integrisanje u okruženje. Danas je važno da se država, a tako i pojedine regije države Srbije, povezuju sa državama u okruženju, i a regijama u okruženju. Tu govorimo i o prekograničnoj, interregionalnoj i transnacionalnoj saradnji.
Država Srbija treba da se povezuje sa državama EU, kao i sa drugim razvijenim državama sveta, da bi svoju poziciju u ovom trenutku poboljšala, kako u privrednom tako i u političkom smislu. Za ovaj princip je jako važno korišćenje projekata prekogranične saradnje i implementacija tih projekata koji su najčešće vezani za saradnju sa lokalnim samoupravama i između lokalnih samouprava. To partnerstvo će pomoći kako lokalnim samoupravama tako i državi Srbiji u njenoj integraciji u EU.
Da bi se stiglo do ove vizije, potrebno je definisati i akcije i obaveze po Zakonu o planiranju i izgradnji, i da se donese program implementacije prostornog plana Republike Srbije. Mislim da će to biti doneto u narednih godinu dana. Onda ćemo imati potpuno jasnu sliku i šta treba da se uradi da bi se sve desilo, da bi 2020. godine Srbija bila onakva kakva je definisana u viziji ovih ljudi koji su pravili ovaj prostorni plan.
Hoću da se baziram još na dve stvari, na razvoju ruralnog dela Republike Srbije i na razvoj infrastrukture Republike Srbije. Mislim da su to dve oblasti koje možda nisu najznačajnije, ali su jako značajne, a koje su obrađene u ovom prostornom planu. Ruralno područje danas pokriva 85% teritorije države Srbije. Na tih 85% teritorije živi 55% stanovnika Republike Srbije i prosečna naseljenost je 63 stanovnika po ha, što je jako malo.
U državi Srbiji, po statističkim podacima, ima 4.800 sela i 700 sela po predviđanju do 2020. godine neće postojati. U njima sada živi manje od 150 stanovnika. Najugroženija područja po ovoj analizi jesu istočna, južna Srbija, jugoistočna Srbija i AP KiM.
Ključni problem ovog prostora je što 60% tih ljudi koji žive u ruralnom području zavise od poljoprivrede i nemaju stalno zaposlenje. Osnovni cilj u budućnosti Republike Srbije je povećanje kvaliteta života u ruralnim područjima, očuvanje, obnova održivog razvoja i ekonomsko-socijalna, ekološka vitalnost kao rezultat decentralizacije gradova i opština.
Šta to znači? Razvoju ruralnih područja mora se u narednom periodu posvetiti posebna pažnja. Njihov razvoj se mora posmatrati na jedan integralan način. Ono što je u ovom planu jako dobro definisano je, da nije svugde isto, kada govorimo o ruralnom razvoju. Smatramo da su neka ruralna područja mnogo više razvijena od drugih i zato su obrađivači plana definisali neka tri tipa ruralnog razvoja.
Prvi tip se odnosi na Vojvodinu i deo oko Šapca, odnosno na Mačvu, gde je broj stanovnika veći od 150 stanovnika po ha. Drugi tip je Šumadija, Pomoravlje, okolina Niša, Leskovca i Vranja. Tu je negde oko 100 stanovnika, 50 do 100 stanovnika po ha. Treći tip je onaj deo gde ima najmanje stanovnika, a to je istočna, jugoistočna, južna Srbija i deo Zlatiborskog okruga, gde je ispod 50 stanovnika po ha, izuzev Preševa i Bujanovca gde je broj stanovnika veći.
Obrađivači plana su tačno definisali šta treba u tim područjima raditi, da bi se prvo zaustavilo iseljavanje stanovništva, da bi se poboljšala demografska struktura i da se iza toga dođe do povraćaja stanovništva, da bi ti prostori bili naseljeni u budućnosti.
Ono što je takođe važno je i razvoj infrastrukture, naročito putne infrastrukture. Jednostavno, da bi zaustavili migraciju stanovništva sa rubnih područja države prema centralnim područjima, moraju imati brzu komunikaciju.
Danas je brza komunikacija pored svih transporta najvažnija, a naročito putna komunikacija. Mislim da je jako važno da se u ovom dokumentu nađe do 2014. godine, šta to država planira da uradi u oblasti auto-puteva kao najvažnijih putnih saobraćajnica. Pored toga, razmišlja se i o regionalnim putevima. Verovatno će lokalne samouprave u svojim prostornim planovima definisati lokalne saobraćajnice.
Prioritet je završetak koridora 10, kako na severu, tako i na jugu, kao i prema granici sa Bugarskom. Jeste važno da se napravi šumadijski prsten. Kad kažem šumadijski prsten mislim na povezivanje Beograda preko Požege do granice sa Crnom Gorom i povezivanje od Preljina do auto-puta Preljina-Pojate.
Potpuno sam siguran da će se time povezati veliki industrijski centri u centralnoj Srbiji, tako da će to biti okosnica i prema istoku, prema Zaječaru, odnosno prema zapadu, Užicu, Šapcu, gde može da se razvija privreda i da taj prostor bude povezan dobrom infrastrukturom, a samim tim, da se postigne da ekonomski prostori ojačaju. To znači da nema iseljavanja stanovništva.
Prostorni plan Republike Srbije treba da bude osnov ekonomskog i institucionalnog planskog razvoja države Srbije. Potpuno sam siguran da su za njegovo ostvarivanje potrebna značajna finansijska sredstva i ne samo zadatak ove Vlade, nego i svih budućih vlada. Prostorni plan donosi se do 2020. godine gde treba da se obezbede sredstva da bi se one stvari koje su definisane ovim prostornim planom i ostvarile, da ne bi ono ostalo na papiru. Čini mi se da jeste važno da ovaj dokument kao razvojni dokument dobije što širu podršku u parlamentu.
Očekujem da i opozicioni poslanici, iz opozicionih poslaničkih grupa, podrže ovaj dokument. Poslanička grupa G 17 plus smatra da je ovaj dokument dobar i da će u danu za glasanje podržati ovaj dokument.