Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, zakon o prostornom planu Republike Srbije je posledica odredaba Zakona o planiranju i izgradnji, tj, onog zakona za koji mi iz LDP smatramo da je, zbog dosadašnjih ekonomskih i socijalnih, političkih uticaja, postao jedan od unutrašnjih generatora krize i privredne stagnacije.
Zato nas je obradovala današnja izjava gospodina ministra da će predstojeći mesec biti izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji i nadam se da će te izmene i dopune ići u pravcu onih predloga koje je LDP već uputila za izmenu tog zakona o planiranju i izgradnji.
Sada bih se malo više osvrnuo na zakon o prostornom planu Republike Srbije. Žao mi je što nismo uz ovaj predlog zakona o prostornom planu Republike Srbije, gospodine ministre, dobili i strategiju prostornog razvoja Republike Srbije od 2009. do 2020. godine, jer u toj strategiji možemo da pročitamo i to je izuzetno važan deo te strategije, a to možda fali u ovom prostornom planu, zašto prostorni plan Republike Srbije, odnosno taj zakon koji je usvojen 1996. godine, nije sproveden.
Tu piše, između ostalog, sada ću vam citirati: "Prostorni plan nije programiran, organizovan i sistematski sprovođen, niti je za to bila obezbeđena sva neophodna podrška. To je tipičan primer razvojnog dokumenta čiji se nominalni ciljevi nisu podudarali sa ciljevima ključnih aktera, a koji su uticali na njegovo pripremanje, donošenje i ostvarivanje, odnosno tipičan primer razvojnog dokumenta za koji nisu postojale političke volje koje su neophodne u ovakvim razvojnim poduhvatima".
Iz ove jedne konstatacije, odnosno rečenice, vidimo da je neophodno da bi ovaj predlog zakona o prostornom planu Republike Srbije do 2020. godine uspeo, a ne ostao samo mrtvo slovo na papiru, da postoji politička volja i želja da se on sprovede, s jedne strane, odnosno da je neophodno da imamo jasan politički diskontinuitet, koje su 90-tih godina naše društvo učinile najnesrećnijim društvom u Evropi i svetu.
Zbog toga LDP sa radošću je primila jučerašnju vest koja će omogućiti bržu integraciju Srbije ka EU, sa jedne strane, a sa druge strane, jučerašnja vest nas obavezuje da svi više radimo na procesu evropskih integracija, jer samo te integracije će omogućiti da ovaj dokument o kome danas razgovaramo, a to je ovaj zakon, zaživi do 2020. godine, odnosno nadam se da nećemo moći 2020. godine biti u prilici da neko od poslanika tadašnje Skupštine Srbije čita jednu sličnu konstataciju i jednu rečenicu o ovom zakonu.
Gospodine ministre, vi ste u uvodnom izlaganju rekli da je ovaj zakon dokument svih strategija i razvojnih dokumenata i mi možemo da konstatujemo da imamo jednu inflaciju raznih strategija, razvojnih dokumenata i tu se postavlja jedno logično pitanje. Naime, kakav je odnos između tih strategija i razvojnih dokumenata i ovog prostornog plana Republike Srbije? Da li su u korelaciji, odnosno da li one strategije i razvojni dokumenti koji nisu usaglašeni sa ovim prostornim planom, da li će morati i oni da se usaglase?
Ono što bih želeo da istaknem kao jednu zamerku ovom prostornom planu Republike Srbije, mi iz LDP smatramo, a to je jedno celo poglavlje koje govori o regionalizaciji Srbije. Čini mi se da se puno govori o regionalizaciji Srbije i ovde u ovoj Skupštini i u javnosti, ali da ne postoji ozbiljna javna rasprava koja treba da omogući i kaže kakav je to nivo decentralizacije Srbiji danas potreban.
Mi smo u situaciji da svi govorimo o uvođenju tog nekog srednjeg nivoa vlasti, a iz meseca u mesec, iz godine u godinu, taj osnovni nivo decentralizacije, lokalna samouprava nam je na izuzetno niskom nivou, bilo da se radi o finansijskim uslovima te lokalne samouprave danas ili da se radi o funkcijama koje te lokalne samouprave preuzimaju, a nemaju dovoljno sredstava kako bi na adekvatan način obavljali tu funkciju.
Takođe, ako govorimo o funkcionalnim urbanim područjima i planu koji je predstavljen u ovom prostornom planu RS, dolazimo do situacije da jedan dobar deo opština RS uopšte nije uključen u urbana područja. Mislim da je neophodno da se naprave takva funkcionalna urbana područja koja bi bila izuzeta iz onog pravila koje bi bilo definisano ovim planom Republike Srbije. Tu konkretno mislim na opštine koje se nalaze uz samu granicu Republike Srbije, kao što je Priboj, Prijepolje, Nova Varoš, Sjenica, Ivanjica, i između ostalog mogla bi da budu urbana područja.
Zatim, ako govorimo o migraciji stanovništva, zaista ste u pravu da ta stalna migracija iz manjih sredina ka većim dovodi do depopulacije određenog segmenta teritorije Republike Srbije. Ono što moramo da uočimo kao jednu protivrečnost zalaganju Vlade Republike Srbije da se zaustavi ta migracija, jesu oni gradovi gde imamo relativno veliki broj mladih građana. Tu mislim na Novi Pazar i Tutin. Novi Pazar je jedan od najmlađih gradova u Evropi, ali uslovi u kojima ti mladi ljudi danas žive su ispod svakog minimuma.
Mislim da su to jedine opštine u Srbiji gde se nastava u osnovnim školama odvija u tri smene, odnosno da đaci iz treće smene izlaze iz škole posle 10 sati uveče. S druge strane, to su gradovi i opštine gde ima puno mladih, a imaju najveći procenat nezaposlenih. Dolazimo do tih čudnih odnosa u zalaganju Vlade Republike Srbije da zaustave tu lošu migraciju i ekonomske uslove u kojima ti mladi ljudi treba da ostanu i da žive.
Ako govorimo o raznim infrastrukturnim projektima koji su ovde navedeni u prostornom planu Republike Srbije, dolazimo do čudnih situacija da pričamo o obnavljanju železničke infrastrukture, a da ni jednom rečenicom nije rečeno u kakvoj se situaciji nalaze Železnice Srbije kao javno preduzeće.
Dakle, ne samo Železnice Srbije, već i druga javna preduzeća koja su u Srbiji, prvo, monopolisti sa jedne strane, a sa druge strane izuzetno veliki gubitaši, odnosno to je gospodin Ostojić govorio u prepodnevnoj raspravi. Mi smo u situaciji da železnicu subvenišemo iz budžeta Republike Srbije sa oko 12 milijardi dinara, a da infrastruktura u tom železničkom saobraćaju iz godine u godinu sve više propada.
Postavlja se jedno logično pitanje gde idu te subvencije, odnosno da li će ono što je predviđeno prostornim planom Republike Srbije ići iz subvencija dosadašnjih za druga javna preduzeća ili će se tražiti neka dodatna sredstva iz nekih fondova EU, s jedne strane.
S druge strane, da li imamo neku strategiju koja će da omogući da ta javna preduzeća više ne budu veliki gubitaši ili da se uvede mogućnost konkurencije.
Lokalne samouprave su, po izjavi gospodina ministra, imale mogućnost javnog uvida. Želeo bih da još jednom konstatujem, pošto sam dobio informaciju od nekih čelnika lokalnih samouprava, da oni nisu imali mogućnost javnog uvida u nacrt prostornog plana Republike Srbije.
Ako govorimo o energetici, koja je jedno od važnih poglavlja u prostornom planu Republike Srbije, vidi se da činjenice koje su date u prostornom planu RS idu u korist zalaganja LDP da dođe do revizije međudržavnog sporazuma između Srbije i Rusije o naftnoj industriji, odnosno da ćemo veoma brzo mi kao država postati energetski zavisnik od monopola druge države. Mislim da to za budućnost Srbije nije dobro.
Ono što je dobro u ovom prostornom planu jeste to poglavlje koje govori o industriji Republike Srbije, odnosno o industrijalizaciji RS, da tako nazovem, i mislim da je izuzetno dobro to opredeljenje koje treba da omogući veći razvoj industrije u Republici Srbiji.
Mi u LDP kažemo da u toj industrijalizaciji moramo da povedemo računa i o tim nekim velikim sistemima koji su postojali i postoje i dalje u Republici Srbiji. Ti neki veliki sistemi koji su propali, ili koji propadaju, ne propadaju zbog svoje nesposobnosti, već zbog politike države i vlasti, koja je uspela da uništi i njih i tržište u kome se oni nalaze.
Kao što sam rekao na samom početku, politika je ta koja određuje ekonomski razvoj svake države. Zato smo mi kao LDP i dali jedan niz mera pod nazivom "nova politika, nova ekonomija", jer bez jasnog političkog profilisanja Srbije, kao evropske države i države koja treba da postane članica NATO pakta, nema ekonomskog boljitka ovde u Srbiji.
Ako želimo bolju ekonomiju moramo da više radimo. Ako više radimo moramo da nađemo tržišta gde ćemo te naše proizvode da prodamo, a ta tržišta možemo naći samo u susedstvu.
Tako kada govorimo o saradnji, prekograničnoj saradnji regiona u Srbiji sa regionima susednih zemalja, moramo prvo da promenimo i našu spoljnu politiku, odnosno politiku koja mora da od naših suseda napravi dobre partnere, a ne kao što smo danas u situaciji da imamo izuzetno loše odnose sa Bosnom, Crnom Gorom i sa Makedonijom. Na taj način nećemo imati ni tržište na kome možemo da plasiramo naše proizvode.
Ako govorimo o poljoprivredi, mislim da u poljoprivredi isto moramo da kažemo istinu ovom društvu, a ta istina je veoma jednostavna, da Srbija kao poljoprivredna država ima mogućnost zaista velikog razvoja. Dovoljan je samo taj podatak da ako bi u poljoprivredu uložili 5 milijardi evra, da bi to omogućilo da se ispegla celokupan deficit koji Republika Srbija ima na godišnjem nivou.
To su prednosti koje poljoprivreda ima, a nedostaci su ta loša agrarna, odnosno poljoprivredna politika, koja se vodi od 2004. godine. Mi, na primer, moramo otvoreno da kažemo da nedostatak mleka nije posledica nikakvih monopola, nego jednostavno što nemamo krava koje to mleko treba da proizvedu.
Odnosno, mi smo za pet godina zaklali preko 150 hiljada grla stoke, što je vrednost oko 250 miliona evra, što predstavlja gotovo jedan i po poljoprivredni budžet Republike Srbije. Faktički smo mi uništili jedan i po poljoprivredni budžet godišnji Republike Srbije. To najbolje pokazuje na kakav se loš način vodila ta agrarna, odnosno poljoprivredna politika.
Na kraju, neophodno je da kažemo da u ovom prostornom planu Republike Srbije, bar kada se govorilo o rasporedu tih javnih službi, neophodno je bar jednom rečenicom reći da intencija u Republici Srbiji treba i mora da bude departizacija javnih funkcija, odnosno moramo da učinimo da sve javne funkcije postanu departizovane, jer samo na taj način možemo da stvorimo jednu jaku državu koja može u svakom pogledu da da jasne odgovore na potrebe koje imaju građani.
Gospodine ministre, vi ste govorili o funkcionalnom povezivanju sela i gradova u vašem uvodnom delu i tu vas podržavamo, ali ja sam, na primer, dao amandman gde dve trećine opštine Priboj nije uopšte povezano sa centrom Priboja.
Odnosno, građani sa dve trećine teritorije opštine Priboj moraju svakodnevno četiri puta da prelaze granicu da bi došli do svog centra, sa jedne strane, dok sa druge strane, ako govorimo o toj železničkoj infrastrukturi i o izuzetno značajnom putnom pravcu Bar-Beograd, u opštini Proboj postoji klizište koje verovatno može da prekine celokupnu tu prugu i magistralni put koji vodi od Novog Pazara ka Sarajevu.
Na samom kraju, moram da pomenem kulturno nasleđe, da kulturno nasleđe opština odakle dolazim, Priboj, Prijepolje, Nova Varoš, nije uključeno na adekvatan način u prostorni plan Republike Srbije. Mislim da ste morali to na taj način da uradite. Mislim da je to izuzetno važno i zbog osećaja koji građani tog dela Srbije imaju, da se granica Srbije završava na Zlatiboru, odnosno Kraljevu, i da je celo to područje Sandžaka jedan karantin gde pojedinci ili pojedine strukture pokušavaju da leče svoje komplekse vladanja.

Reč ima narodni poslanik Bajram Omeragić, a posle njega narodni poslanik Ivan Jovanović.

Poštovano predsedništvo, poštovani ministre Duliću, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, u ime Bošnjačke liste i u ime poslaničke grupe manjina, građanima Srbije čestitam još jedan korak ubrzanja ka EU.
U ime Bošnjačke liste mogu da kažem da ono što smo građanima obećali, da ćemo zajedno sa ovom Vladom, našom podrškom, učiniti sve da se taj put ubrza.
Prostorni plan RS, ne samo u našoj zemlji, svuda u svetu prostornim planom se pokušava u oblasti urbanističkog uređenja, decentralizacije i raznim drugim oblastima, urediti nešto na jedan strateški način, na jedan način da se to može prepoznati možda deceniju unapred, da se mnogi projekti u oblasti infrastrukture, privrede i u ostalim društvenim oblastima mogu jednostavno trasirati, a da se stalno neke stvari na kratak rok ne menjaju.
Mi smo ovde čuli da će biti možda ubrzo izmene i dopune, ako ništa drugo, neka buduća promena Ustava će verovatno uticati na to da dođe do nekih promena.
Bošnjačka lista je, kao što znate, glasala na referendumu i pozivala građane da podrže Ustav RS. Naravno, taj ustav odražava situaciju, i političku i ekonomsku, u ovom trenutku, međutim, verovatno će on imati nekih promena da bi odgovorio onom cilju kojem mi idemo prema EU.
Zato bih počeo od decentralizacije, za koju smatram da je prostorni plan trebalo na adekvatniji način da reši neka pitanja. Uz to, želim da kažem da će Bošnjačka lista podržati ovakav predlog zakona, jer smatramo da je većinu stvari kojima se bavi ovaj zakon zaista na najbolji mogući način rešio. Naravno, ograničenja iz Ustava i nekih drugih akata su morala da se uvažavaju.
Mi se zalažemo da decentralizacija u RS bude na evropskom nivou, na nivou da jednostavno po principu – sve što se može uraditi na lokalnom nivou treba spustiti sa republičkog nivoa, da jednostavno vlast bude bliža građanima i da se neke javne funkcije mogu zadovoljavati na što nižem nivou.
U tom smislu se zalažemo da se mnoge institucije, kao što to radi Savezna Republika Nemačka, kao što rade mnoge zemlje u Evropi, dislociraju iz Beograda. Citirao bih pokojnog književnika Duška Radovića, napisao je jednom jedan aforizam koji je glasio – u komunizmu svi ćemo živeti u Beogradu.
Prema tome, decentralizacija, regionalni razvoj i razvoj nedovoljno razvijenih područja su našli dosta mesta u ovom prostornom planu i mi smo izuzetno zadovoljni zbog toga, ali smatramo da je trebalo učiniti više, da se predloži da se mnoge institucije dislociraju i da jednostavno na nedovoljno razvijenom području dobijemo neke institucije koje mogu da budu moto razvoja i da jednostavno samim postojanjem u tim delovima Srbije se pokaže da je i u tim delovima zapravo RS prisutna na adekvatan način, kako bi se ubrzao socijalni, ekonomski i sveukupni razvoj RS.
Što se tiče saobraćajne infrastrukture, mi smo izuzetno zadovoljni da je u ovaj plan ušla trasa autoputa Beograd-Bar, koja prolazi kroz opštinu Sjenica, odnosno Duga Poljana, gde prelazi na teritoriju Republike Crne Gore.
Smatramo da će ovaj auto-put biti motor razvoja Sandžaka, kao jednog od najnerazvijenijih delova naše zemlje. U tom smislu, pozivamo još jednom Vladu Republike Srbije da, obzirom da se ovih dana vode pregovori sa eventualnim izvođačima, vezano za kreditne aranžmane, za uslove, da se taj proces ubrza, da taj auto-put što pre krene.
To je interes i Čačka, Požege, Sjenice, Novog Pazara i, da tako kažem, velikog dela Srbije koji će imati veliku korist od ovog auto - puta, da ono što proizvedemo i u Sjenici, u Čačku i u Požegi i u svim delovima gde će prolaziti ovaj auto-put, ta roba stigne na tržište, a da i robe i ljudi mogu da imaju što bolju komunikaciju i da pojeftinimo saobraćaj na najnižu moguću meru.
Što se tiče pravca Prijepolje-Sjenica, tačke Uvac, mislimo da je to od izuzetne važnosti za ove dve opštine i da će posle rekonstrukcije puta Tutin-Novi Pazar-Sjenica-Aljinovići, ovaj putni pravac izuzetno biti važan da se nastavi prema Priboju, Novoj Varoši, da na taj način i ovu regionalnu infrastrukturu u Sandžaku rekonstruišemo i na taj način učinimo da se taj zamajac privrednog razvoja pokrene u ovom najnerazvijenijem području.
Ono što je izuzetno važno, to je da je ovde predviđen i priključak na auto-put koji će ići ka Makedoniji, a to je od tačke Ribariće, pa dole prema Kosovskoj Mitrovici i Prištini na Makedoniju, da se priključimo i na komunikaciju prema Istoku, a da ovaj drugi krak koji bude išao prema Užicu, prema BiH, na taj način možemo da ostvarimo komunikaciju i u regionu, što će pospešiti našu trgovinu, obzirom da znamo da u zemljama CEFTA država Srbija ima suficit.
Mi treba da nastojimo da taj suficit u razmeni roba ostane i da Srbija bude lider u industrijskoj proizvodnji u regionu i da na taj način povećamo naš bruto nacionalni dohodak, a na taj način i povećamo sveopšti standard građana Srbije i Sandžaka.
Što se tiče infrastrukture, za nas je izuzetno bitno da su ovim zakonom predviđeni i završni radovi zaobilaznice oko Novog Pazara. Obzirom da je i ovim zakonom predviđeno da je maltene Novi Pazar toliko zaštićen da ima problema da se razvija, jer kao kulturni i istorijski spomenik, mnoge ulice ne mogu da se prošire, mnoge saobraćajnice ne mogu da se urede, obzirom da je to pod zaštitom kao kulturno-istorijski spomenik, ova zaobilaznica treba da reši ovo pitanje i izuzetno je važno da je ovaj naš predlog prihvaćen.
Što se tiče železničke infrastrukture, želim da kažem, pored toga što će se ići u obnovu i rekonstrukciju arterije Beograd-Bar, koja je izuzetno važna za Sandžak, važna je još jedna stvar, a to je da se napravi krak železničke pruge od Raške do Novog Pazara.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, vreme koje je na raspolaganju vašoj poslaničkoj grupi je iskorišćeno.)
Završavam. Gasovod i Rudnik Štavalj su od izuzetne važnosti, oni su ušli u ovaj plan.
Na kraju želim da zamolim ministra Dulića vezano za planinu Goliju. Golija treba da se razvija, treba da bude zaštićena, ali Tara je zaštićena i tamo imamo hotele i privatne smeštaje, a mi danas imamo staračka domaćinstva na Goliji i treba da ih zaštitimo, da bude i nacionalni park ako treba, ali ne možemo da dozvolimo da zaštitimo medvede, vukove i ostale životinje, a da nam se ljudi sele sa Golije. Ostala su staračka domaćinstva koja nemaju od čega da žive.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas, minut duže govorite.)
Moramo da stvorimo ono što imamo na Tari i na Zlatiboru i na drugim planinama, i moramo na Goliji da uradimo sve ono što smo uradili u drugim delovima Srbije.

Reč ima narodni poslanik Ivan Jovanović, a posle njega Milan Lapčević.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu Skupštine Srbije imamo prostorni lan, osnovni, da kažem, strateški i planski dokument, osnovni plan održivog razvoja, plan koji je osnova za bolji život u Srbiji.
Na donošenje novog prostornog plana Republike Srbije čeka se još od 1996. godine, tako da je bilo krajnje vreme da se ovaj plan usvoji, jer nijedna ozbiljna država ne može na pravi način da se razvija ako nema utvrđene osnovne pravce razvoja i od samog kvaliteta takvih prostornih planova zavisi i kvalitet života kojim se živi u tim državama, tako da je to sigurno slučaj i sa Srbijom i da će sigurno ovo uređenje, koje se postiže prostornim planom, doprineti da se Srbija mnogo brže razvija.
Ono što je još jedan veliki značaj prostornog plana je ukidanje arbitrarnosti administracije, jer smo imali do sada velike mogućnosti za korupciju time što su najznačajniji infrastrukturni objekti zavisili od toga kako će određeni administrativci donositi pojedinačne odluke. Sada to više neće biti slučaj, jer je prostornim planom tačno utvrđeno šta se i na koji način može graditi u Republici Srbiji.
Želim da pohvalim predlagača, pre svega zbog nepolitizovanog predloga koji uvažava specifičnosti svih regiona Srbije, predloga koji pretpostavlja ravnomerni regionalni razvoj. Njegova dosledna primena će omogućiti da se sigurno umanji i zaustavi pražnjenje Srbije, odnosno onih ruralnih delova gde ne postoje dobri uslovi za život, gde ne postoji odgovarajuća infrastruktura. Prostorni plan predstavlja osnov da se živi bolje u celoj Srbiji, a ne samo na nekoliko najurbanijih i najuređenijih tačaka.
Ono što je posebno značajno, što posebno želim da istaknem, u ovom predlogu je ocena stanja prostornog razvoja Republike Srbije, koja je izvedena integralnom metodom, što znači da su uzeti uticaji socijalnog, ekonomskog i ekološkog faktora. To je veoma značajno zato što po prvi put imamo ekološku strategiju koja je uključena u jedan planski dokument koji je na nivou Republike.
Sigurno je da bi ona ocena stanja životne sredine, kakvu smo mogli videti u prostornom planu, bila bolja da smo ranije imali više razumevanja za ekološki aspekt i da smo više vodili računa o životnoj sredini, jer sigurno da nikakva ekonomska, niti infrastrukturna dobit ne može ugrožavati živote i zdravlje ljudi, ne može biti prepreka da se u Srbiji živi zdravije.
Ono što posebno ističem u ovom predlogu prostornog plana je deo koji se tiče infrastrukture na selu, jer region iz koga dolazim, 47% stanovništva iz kraljevačkog regiona živi upravo na selu. Dovođenje infrastrukturnih priključaka do sela je veoma važna stvar koja bi u narednom periodu trebalo da umanji pražnjenje sela i da omogući da građani u selima u Srbiji žive maltene isto kao i u gradu, tj. da imaju i put, kanalizaciju, vodu, telefonske i internet priključke, kakve imaju i građani u najurbanijim delovima.
To je sigurno pretpostavka za normalan život ljudi i sigurno je da će to omogućiti da više ljudi ostane da živi na selu, a možda se neki iz urbanih delova vrate u seoska područja.
Saobraćajni koridori koji se pretpostavljaju ovim planom omogućavaju da se cela Srbija na neki način poveže auto-putevima i da svi građani imaju lak pristup evropskim koridorima, što će omogućiti da oni žive bolje, jer povezivanje na koridore znači manje troškove za potencijalne investitore, što će omogućiti da i ti investitori imaju više mogućnosti za ulaganje u ova ruralna područja, koja su u dosadašnjem periodu, zbog loše infrastrukturne opremljenosti, zbog loših puteva, bila zaobilažena od strane investitora.
Što se tiče regiona iz koga dolazim, posebno ističem značaj auto-puta Beograd-Preljina i Preljina-Pojate. To je ono što život znači za građane Kraljeva, Čačka, Kruševca, Trstenika, Vrnjačke Banje i to je nešto što omogućava stanovništvu ovog regiona da očekuje da u budućnosti, kada se izgrade ti auto-putevi, da će imati više investicija u ovim krajevima i da će ogroman broj nezaposlenih koji je nastao gašenjem velikih industrijskih giganata naći način da obezbedi sebi golu egzistenciju.
Što se tiče grada Kraljeva, nikakvih primedbi na predlog prostornog plana nemamo. Čak želimo da pohvalimo predlagače zato što su uvažene sve naše primedbe.
Što se tiče civilnog aerodroma "Morava", jedan kolega je pominjao malopre, želim da ga obavestim da je studija ekonomske isplativosti aerodroma "Morava" izrađena. Izradio je "USAID" zajedno sa 12 opština regiona civilnog aerodroma "Lađevci". Radni naziv aerodroma je aerodrom "Morava" i to je civilni aerodrom, mešoviti, civilno-vojni, zato dva aerodroma, dva naziva.
Druga stvar, studija je pozitivna, ekonomska. Izrađena je na predlog, na inicijativu Ministarstva odbrane. Počeli su čak i radovi, tako da nikakve informacije o tome da će to početi 2014. godine nisu tačne i siguran sam da svako može da se uveri, da ode do "Lađevaca" i proveri da li su već krenuli radovi na proširenju uzletno-sletne piste.
Ovaj aerodrom ima poseban značaj za građane ovog regiona. Oko njega, u njegovom okruženju od 100 km živi oko 1.200.000 ljudi, Čačak, Kraljevo, Kragujevac, Novi Pazar i siguran sam da će završetak ovog civilnog aerodroma stvoriti nove mogućnosti za ekonomski napredak i ekonomski rast čitavog ovog regiona.
Poslanici poslaničke grupe ZES će podržati ovaj predlog prostornog plana Republike Srbije, jer smatramo da bi konačno trebalo da odredimo pravac održivog razvoja Srbije.

Iskorišćeno je sedam minuta i 30 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević. Kasnije će. U tom slučaju, Žika Gojković, a posle njega narodni poslanik Saša Maksimović.

Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, danas imamo na dnevnom redu Predlog zakona o prostornom planu, koji predstavlja jedan obiman materijal i vrlo kvalitetno urađen dokument. Uostalom, to je ocena gotovo svih stručnjaka koji su se izjašnjavali o današnjoj temi.
Kada imamo jedan ovako veliki dokument na dnevnom redu i kada se o njemu raspravlja, onda je sasvim realno da postoje i razni propusti, ali propusti koji se amandmanima mogu ispraviti.
Zbog toga osećam potrebu da, iako je načelna rasprava, ne govorim o svim pozitivnim efektima jednog ovakvog dokumenta, već da ukažem samo na jedan poseban slučaj, za koji sam podneo i amandman, za koji smatram da je potrebno možda malo više vremena nego što mi to dozvoljava vreme koje bih potrošio kada budem govorio o amandmanu.
Ovde se radi o tome da u Predlog zakona o prostornom planu nije ušla i rekonstrukcija i izgradnja deonica državnog puta prvog reda Vrbas-Kula-Sombor, državna granica Bački Breg, sa vezom na planirani južni auto-put kroz Mađarsku.
Uvrštavanjem u prostorni plan, tj. realizacijom ovog putnog projekta, poboljšale bi se saobraćajne prilike, skratio bi se putni pravac za više od 100 km, ubrzao promet robe, što posebno interesuje moguće investitore, jer bi se uz ovu saobraćajnicu uradila i industrijska zona.
Osim toga, ono što je bitno, unapredila bi se životna sredina, rasteretio saobraćaj na magistralnom putu na kojem je dnevna frekvencija oko 12 hiljada vozila, a posebno kroz tri naseljena mesta u kampanji šećerne repe, koju uglavnom vuku teški kamioni. Svi mi koji dolazimo odande ovih dana imamo priliku da se susretnemo sa mnogim kamionima, uglavnom pretovarenim.
Izgradnjom ove putne deonice izmestio bi se saobraćaj sa gradskih ulica, što je izuzetno važno, jer veliki broj saobraćajnih nesreća sa velikim, teškim kamionima, po pravilu se završava tragično, a ovom prilikom bih samo izdvojio deonicu puta Crvenka-Sivac, gde se po pravilu gotovo uvek saobraćajne nesreće završavaju tragično.
Ukoliko se taj put ne nađe u prostornom planu, u pitanje se dovodi i inicijativa za proširenje graničnog prelaza sa Mađarskom na prelazu Bački Breg, čije rešavanje je opština Sombor posle mnogo godina pokrenula sa mrtve tačke.
Ako pogledamo geografski, ceo Zapadnobački okrug, na čelu sa Somborom, ima vrlo dobar položaj. To bi trebalo da predstavlja potencijal ne samo Sombora, nego i celog regiona. Nažalost, zbog dugogodišnjeg neulaganja u putnu infrastrukturnu mrežu i na prvom mestu nerazumevanja bivših MUP i bivših čelnih ljudi u Ministarstvu infrastrukture danas imamo jedan region koji umesto da predstavlja jedan veliki potencijal, on predstavlja, nažalost, slepo crevo.
Takođe, treba reći da je to region i opština koja ima ogroman prostor, kada je u pitanju pogranična oblast, da se graničimo sa Mađarskom, koja je danas u EU, da se graničimo sa Hrvatskom, koja će sutra biti u EU i da pored aerodroma koji Sombor poseduje, još mnoge druge stvari, ogroman potencijal, pretpostavljam da ćemo se svi složiti.
Takođe je važno istaći da ovaj putni pravac skraćuje put ka zemljama EU i gradovima u kojima ima najviše naših građana koji tamo žive, prvenstveno mislim na pravac Beč-Minhen i severnije.
Rekonstrukcija i izgradnja putnog pravca, naravno, zahtevala bi angažovanje potrebnih sredstava iz budžeta, ali treba reći i da je pogodnost ta da je za izgradnju puta Sombor-Baja (Baja, grad u Mađarskoj), Komisija EU za projekte prekogranične saradnje odobrila Somboru 320.000 evra, a ovaj novac bi trebalo da pokrije troškove planiranja i pripreme projektne dokumentacije za ovaj put, koji sa mađarske strane se već uveliko gradi.
Želim napomenuti da možda i komisija koja je odlučivala pri ministarstvu, kada su se odlučivali prioriteti za prostorni plan, nije imala ovu celokupnu informaciju u vidu, pošto je ova informacija o ovoj pomoći stigla tek pred kraj javne rasprave i pretpostavljam da lokalne samouprave nisu bile dovoljno pripremljene i potkovane sa informacijama, da bi značajnije prenele svoje zahteve i ukazale na mogućnost jednog ovakvog prioriteta.
Podsetiću takođe da je Vuk Drašković kao ministar spoljnih poslova učinio velike napore da se upravo sa mađarske strane stvori jedna vrsta razumevanja, kada je u pitanju jedan ovakav vid prekogranične saradnje. Pokrajinski odbor SPO već nekoliko godina pokušava da ukaže na važnost ovog projekta, ne samo kada su u pitanju potencijali ovog regiona, već se odnosi na sve naše državljane iz cele Srbije koji su usko povezani sa našom dijasporom ili su deo nje.
U ovom poslu imali smo veliku pomoć naših kolega iz DHSS, koji poslednjih meseci vrlo aktivno učestvuju u radu i gospodin Vladan Batić mislim da je podneo vrlo sličan amandman u želji da zajednički ovu ideju približimo ministarstvu, verujući da je ipak napravljen jedan propust.
Nažalost, do sada nije bilo dovoljno sluha, iako je ovde stvar, čini mi se, potpuno očigledna. Ipak, ovo je sjajna prilika da tu grešku, koja traje već jako dugo i nema nikakve veze sa ovim današnjim ministarstvom, ispravi.
Ne sumnjam, gospodine ministre, da ćete objektivno sagledati ovaj predlog, a pošto ste Vojvođanin i dobro ste upoznati sa onim o čemu sam danas govorio.

Šest minuta i 45 sekundi iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Reč ima ministar Oliver Dulić.

Vrlo kratko. Nakon razmatranja mi smo odlučili da vaš amandman prihvatimo, tako da će on postati sastavni deo zakona.

Reč ima narodni poslanik Saša Maksimović, posle njega narodna poslanica Maja Laušević.