Gospodine ministre, iskoristiću još malo vremena u okviru poslaničke grupe. Voleo bih da kod nekih stvari ne ostanemo nerazjašnjeni. Osloniću se malo na diskusiju od jutros i na nešto što ste rekli, kako bi se neke stvari iznele na čistinu.
Ponoviću još jednom da moja namera danas zaista nije bila da ubadam prst ili pokazujem prstom na vas, niti da se u bilo kojoj mojoj reči ili rečenici prepozna likovanje. To bi zaista bilo neukusno, ali stvari sam kao predstavnik opozicione stranke morao da konstatujem upravo onako kako su one napisane u prostornom planu.
Vi ste danas rekli da je ovaj prostorni plan politički neutralan. To zaista jeste tako i mi ne bismo imali prava da kažemo da ovaj plan nije korektan jer je politički neutralan. On zaista jeste korektan i objektivan u velikoj meri, zato što je politički bio neutralan.
Ono što bi moglo da se nađe kao zamerka ovom prostornom planu to će, gospodine ministre, moći da se ispravi kroz akta i razvojne strategije odnosno razvojne dokumente nižeg reda, ukoliko bude postojala politička volja.
Tu su uglavnom neke razlike i suprotstavljeni stavovi oko puteva, gde u principu opet problem predstavljaju one institucije i organi koji su u okviru izvršne vlasti, direkcija za puteve itd, ali to saglasje može da se napravi kroz regionalne prostorne planove, planove predela izuzetnih odlika odnosno područja posebne namene, lokalne prostorne planove itd.
Znači, ukoliko bude postojala politička neutralnost, to ćete moći da usaglasite. Ali, moja diskusija će u nastavku da ukaže kroz jedan ili dva primera, videću koliko vremena imam, primera koji predstavljaju dokaz da Vlada i izvršni organi vlasti u Srbiji imaju problem s političkom voljom i da loša i patološka politička volja i opredeljenja mogu održivi razvoj i prostorne razvojne dokumente da dovedu u pitanje. To se nije dešavalo jednom. To nije incident, to postaje praksa.
Ja sam sa vama razgovarao oko nekih stvari i biću slobodan da kažem da sam prepoznao volju da se sa nekim stvarima obračunam, međutim, naišli ste i vi, i naravno ja, kao predstavnik SRS, naišli smo na zid, jer nemate mehanizme da se s time obračunate.
Kolega Vučković je čini mi se malopre rekao da on nije našao ni prepoznao ozbiljnu kritiku ovog prostornog plana. Ponavljam, bili bismo licemerni da ga kritikujemo. U njega su ugrađeni neki principi iz Hanovera, odnosno, rađen je na osnovu principa iz Hanovera.
Ovo su stenogrami od pre godinu i po dana, kada smo vas mi iz SRS, evo dokaza, pozivali i tražili od predstavnika Vlade, tada vi niste sedeli ovde, nego vaš kolega ministar, tražili smo jedan dokument da Vlada pred nas iznese koji je sazdan na principima iz Hanovera, principima održivog prostornog razvoja, koji su prihvatljivi, uprkos činjenici da je SRS protiv evropskih integracija.
Ali, ponavljam, prostorne integracije su nešto što prevazilazi evropske integracije i ne možete da osporite nešto što uvažava najviše moguće standarde, naročito u oblasti planiranja.
Šta je ono čime mašem celo jutro, a u suštini predstavlja krucijalni dokaz da vi zaista imate problem? Dolazim iz opštine Surdulica, to znate, Vlasinsko jezero je proglašeno predelom izuzetnih odlika i ima posebni režim zaštite. To znate. Tri zone zaštite, u prvoj i drugoj je zabranjeno da se gradi, u trećoj uz odgovarajuća poštovanja pravila bi dozvole i mogle da se dobiju.
Tim predelom izuzetnih odlika, zaštićenim dobrom od nacionalnog značaja, upravlja Direkcija za građevinsko zemljište. Na jednoj lokaciji postoji pet objekata. Onaj ko se stara o tom prirodnom dobru, na osnovu zakona, uredbi i pravilnika koje vi donesete, donesi odluku da ukloni rešenjem svih pet objekata i onda se četiri objekta poruše. Ali, za svih pet je doneto rešenje da se uklone.
Šta se onda dešava? Onda se gospodin čija kuća treba da se sruši, odnosno vikendica, žali drugostepenom organu. Drugostepeni organ, koji je takođe vaše ministarstvo u Leskovcu, potvrdi rešenje organa lokalne samouprave, a onda taj neko nađe nekog u vašem ministarstvu, potpis gospođe Aleksandre Damjanović je tu i onda po njenom nalogu i njenom zahtevu drugostepeni organ po istom slučaju donosi drugačije rešenje.
Znate dokle ide drskost? Ne da se objekat ne ruši, nego vaši saradnici traže od organa koji štite prirodno dobro na lokalnom nivou, onda oni traže ne da se ta kuća ne sruši, nego da se izradi, odnosno da se uradi premer i predračun, da se naplati naknada za korišćenje građevinskog zemljišta. Onda iz vašeg ministarstva stigne akt, potpisan vašim saradnicima, koji kažu da se objekat koji je u drugoj zoni zaštite i ne ispunjava uslove da bude legalizovan ostavi, a četiri se uklone.
To je suprotstavljeno održivom konceptu razvoja. To, gospodine ministre, ukazuje i potvrđuje onaj moj stav da gomila birokratije u Vladi Republike Srbije ne prepoznaje prostor Republike Srbije kao strateški resurs ili mi sa tim imamo problema, pa ljutite se vi koliko god hoćete, koliko god mislite da treba ili ne mislite da treba. Ali, ovo je naša surova stvarnost i surova realnost.
Danas živimo u vremenu, gospodine ministre, kada u javnoj raspravi za neki planski dokument komisija koja obrađuje planove, uvrsti primedbe građana, a obrađivač plana ih ne uvrsti i tako se objave u "Službenom glasniku". To nije posao koji može da se ispravi tek tako što će se ovde neko javiti ili vi u ime većine i reći – pa vi samo kritikujete, vi ovo, vi ono.
Znači, mi pokazujemo dobru nameru jer shvatamo i razumemo značaj planske nauke, prostornog planiranja i razumemo prostor Republike Srbije kao strateški resurs. Ali, problem sa tim danas u Srbiji ima izvršna vlast. Možda i vi lično imate problem sa tim, ali znate kako se kod mene u kraju kaže – baba dala banku da uđe u kolo, dala bi 100 da izađe, ali nema više natrag.
Sada ste tu gde jeste i morate da trpite. Dužni ste i obavezni, da li se to vama sviđa ili ne, za SRS nije bitno. Ali, vi imate ozbiljnih problema. Naravno, želeo bih da moje kolege nešto kažu. Imao sam obavezu da vam kažem ovo, da znate da naša priča nije isključiv politički pamflet i politička poruka, ovde su potpisi vaših izabranih ljudi koji sede u izvršnoj vlasti, koji urušavaju princip i koncept na koji se vi zaklinjete.
U drugoj ću raspravi, u raspravi u pojedinostima, da vam pokažem karte, regionalne i prostorne planove koje opet vaša politika, politika DS, lokalnih samouprava u kojima ste vi na vlasti, obesmišljava prostorni razvoj i koncept održivog prostornog razvoja.

Gospodine ministre, imate reč.

Vaše kritike ne shvatam lično jer siguran sam da niko od vas u ovoj zemlji ne može da nađe nijednu stvar koja je pitanje protivzakonitosti ili protivzakonitog sticanja bilo kakve imovinske koristi koja ima veze sa mojim imenom.
Dakle, ovo shvatam kao kritiku jednog sistema za koji smo svi svesni da ne funkcioniše najbolje. Da funkcioniše najbolje, ova zemlja ne bi bila Srbija, nego bi bila Švajcarska. Ali, mi živimo sa svim nesavršenostima izvršnog aparata i birokratije koga smo svi svesni.
Kada kritikujem nešto što je neprestano ponavljanje problema koga smo svi svesni, samo kritikujem pokušaj da se relativizuju ti problemi, zbog toga što danas kada smo razgovarali o problemu ekologije, rekao sam samo jedan dan da se zamislite koliki su to problemi, koliko to košta i kada bi jednu godinu rekli - hajde da rešimo sve probleme u Srbiji, mi bi morali sve da zaustavimo da finansiramo, samo da krenemo da se bavimo ekologijom i bilo bi nam potrebno nekoliko godina.
Dakle, ne možete da kažete – u zadnjih deset godina ništa niste uradili, apsolutno ništa, jer još uvek četiri posto otpadnih voda se samo prečišćava u Srbiji. Da rešimo taj problem u Srbiji treba nam između dve i tri milijarde evra. Podsetiću vas da je budžet Srbije nešto malo veći od toga. Dakle, moramo da budemo realni, objektivni i svesni problema s kojima se suočavamo i mnogi od tih problema moraju da budu rešavani korak po korak.
Što se tiče ovog konkretnog slučaja, sada čujem nove činjenice. Tačno jeste da svako od vas koji ima neku od primedbi građana može do mene da dođe i mislim da ste i vi svedoci iskrene namere da se problemi reše. Na više mesta po Srbiji sam ponavljao odlučnost Ministarstva i Vlada Republike da se u zemlju uvede red. Danas kada slušam konkretne primere da negde postoji neka divlja gradnja ili da negde ne postoji postupanje u skladu sa zakonom, mogu samo da obećam da ću učiniti sve da se to ne dešava u budućnosti.
Kada već spominjemo loša rešenja iz Zakona o planiranju i izgradnji koja se obrazlažu i dalje postojanjem divlje gradnje, reći ću vam da i u Nemačkoj postoji divlja gradnja, ali se ona sankcioniše efikasnom upravom. Ona se sankcioniše efikasnim lokalnim samoupravama, ona se sankcioniše voljom i željom birokratije da se sa tim problemima izborimo. Mi smo kao zemlja jako daleko od toga. Nije tačno da je zakon o planiranju i izgradnji zakočio građevinu u Srbiji i da predstavlja veliki balast naše privrede. To jednostavno nije tačno.
Daću samo nekoliko argumenata. Pre nekoliko meseci sedeo sam ovde i branio sam zakon o pomoći građevinskoj industriji u uslovima svetske ekonomske krize. Vlada Republike Srbije je opredelila 18 milijardi dinara za konkretne projekte čija realizacija je sada u toku i počeli su. Da li znate da je svim lokalnim samoupravama, a gotovo na teritoriji svih lokalnih samouprava se grade objekti, bilo potrebno manje od dva meseca da izdaju građevinske dozvole.
Dakle, imamo Zakon o planiranju i izgradnji. Svaka lokalna samouprava je za svoje potrebe i te kako brzo i lako izdala i lokacijsku dozvolu i dobila sve uslove javnih preduzeća i izdala građevinsku dozvolu. Ja ih pozivam da isto tako dinamično, brzo, vešto i kako treba izdaju i za privatne investitore i problemi neće postojati.
Pre šest meseci Ministarstvo i Građevinska direkcija Srbije je pokrenula projekat kasarne "4. juli" za izgradnju četiri i po hiljade stanova, to je čitav mali grad, da je gotovo 400.000 kvadrata koji nije građen nikad u Srbiji u jednom trenutku toliko veliki građevinski objekat. Šest meseci od ideje je bilo potrebno da se dođe do realizacije. U ponedeljak se na tom gradilištu otvaraju radovi.
Dakle, Ministarstvo je uspelo da pokaže da je za tako veliki kompleks moguće izdati i lokacijsku dozvolu i pribaviti sve uslove i izdati građevinsku dozvolu, a pre toga uraditi urbanistički projekat, uraditi glavni projekat, dobiti sve neophodne projekte za infrastrukturu, dakle, može se.
U ovom trenutku u Srbiji postoje gradovi u kojima se lokacijska dozvola dobije tako što dođete pre podne i predate zahtev, popodne dođete i pokupite lokacijsku dozvolu. Naravno da ima gradova koji to ne žele da poštuju, neće da poštuju ili ne mogu da poštuju.
Kada pričamo o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, odmah da vam kažem unapred, sve ono zbog čega neki likuju da će se sada ući u izmene i dopune, neće biti promenjeno. Konverzije će biti i moraće da se plati. Nećemo odustati od principa gde ne može građevinska dozvola da se izda ukoliko nisu ispunjena dva elementarna uslova.
To je da dokažete vlasništvo u građevinskom zemljištu i to je da postoji planski uslov, a da bi došlo do toga, moraju da se donesu planovi, da li su oni prostorni ili regulacioni, na kraju krajeva, uslov je da i država pokazuje ozbiljnost, s tim što danas ovde predstavljamo pred vama prostorni plan.
Hoću da demantujem priču da je ovaj prostorni plan rađen za vreme drugih ministara i to apsolutno nije tačno. Vi vidite ko ga je čitao, ulazni parametri su 2008, 2009. godina. Mi smo uspeli za jedan izuzetno kratak rok da ga izradimo, a ja bih voleo da je on bio izrađen ranije, da je Srbija imala planove na celokupnoj teritoriji mnogo ranije, ali nije ih imala. Tvrdim da mi polako, ali sigurno uvodimo red i u ovu oblast i uređujemo je. Takođe vam tvrdim da sam uveren da to neće ići tako brzo.
Molim vas da mi date ovaj konkretan slučaj, hoćemo da ga rešimo, nedopustivo je i ne znam ko je to potpisao u ime mog ministarstva i to ćemo da proverimo i da pogledamo, ne verujem da se radi o kršenju zakona, ali hajde da proverimo to. Nedopustivo je da se takve stvari dešavaju i da se naknadno divlja gradnja legalizuje. To ne dolazi u obzir.
Budite sigurni, gde god odemo, gde god ministarstvo deluje, deluje sa jednom istom jasnom politikom, a to je da se u ovoj oblasti uvede red, jer bez reda nema ekonomije, nema razvoja, nema novih investicija, nema sreće za naše građane.
Mi ćemo zaista istrajati u tome. Ja ću vam to dokazati u nizu praktičnih primera i u toku ove rasprave sada i po amandmanima, i kada budemo raspravljali o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji.
Za sam kraj da kažem, izmene i dopune Zakona ne predstavljaju bilo kakvu sramotu za predlagača. Ne znam zbog čega vi iz SRS to stalno potencirate. Mi smo vam lepo pričali, evo prošlo je godinu ili dve, vi ste došli sa izmenama i dopunama. Parlamenti zato i postoje. Svake godine u svim parlamentima sveta se vrše izmene i dopune zakona i zakoni služe da se prilagođavaju životu.
Kažite mi jedan zakon koji traje 10, 20 ili 50 godina. Čim se dese neke društvene okolnosti koje zahtevaju promenu zakona, naravno da ćemo da menjamo zakone. Ja sam sutra sa vama ovde sa nizom ekoloških zakona, a za godinu i po dana, koliko su ti zakoni na snazi, promenio se niz okolnosti.
Mnoge evropske direktive su predvidele drugačija rešenja. U praksi smo primetili da neke stvari ne funkcionišu, pa hajde da ih promenimo, bolje to nego da ćutimo sklupčani u ćošku i čekamo da prođe mandat ove vlade, i verujte mi, niko neće primetiti da se zakoni ne primenjuju.
Mi hoćemo da se naši zakoni primene i zato ih menjamo i prilagođavamo životu.
Prostorni plan ne verujem da će da bude menjan, mislim da je dobar i koliko sam razumeo, i ovo je za kraj, vi ste ga pohvalili i hvala vam na tome. Dakle, on je politički neutralan, on je utemeljen na struci i iz njega može da proistekne samo mnogo toga dobrog, za sve naše građane, za sve naše regione, na kraju krajeva za život naših građana.

Nema osnova za repliku. Dajem reč poslaniku Aleksandru Martinoviću, imate 21 minut.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne mogu a da ne počnem svoje izlaganje jednim kratkim osvrtom na ono što je rekao gospodin Oliver Dulić, kada se jutros obratio narodnim poslanicima.
Dakle, gospodine Duliću, čvrsto opredeljenje i čvrst stav SRS vezano za vašu izjavu kako smo ostvarili veliki uspeh time što je Savet ministara EU prosledio kandidaturu RS za članstvo u EU Evropskoj komisiji mi doživljavamo kao šaku od 30 srebrnjaka, zbog činjenice da smo odustali od politike prema KiM, a koja je propisana Ustavom RS.
Ako ste pažljivo pratili izjave evropskih zvaničnika, posebno belgijskog ministra inostranih poslova, to ste mogli vrlo jasno da zaključite da je pozitivno prosleđivanje kandidature Srbije rezultat činjenice da je Srbija odustala od prvobitne rezolucije u Generalnoj skupštini UN kada je u pitanju KiM i da smo praktično izmenili tekst rezolucije onako kako je odgovaralo SAD i EU.
Mislim da apsolutno nema razloga da se bilo ko u Srbiji raduje, ne samo zato što smo mi priznali de fakto nezavisnost KiM, već zato što od brzog ulaska Srbije u EU nema ništa, a da je to tako, na najbolji mogući način potvrđuje jedan dokument koji je vama iz te tzv. proevropske vladajuće koalicije bode oči, a to je Izveštaj Evropske komisije za 2010. godinu.
Što se tiče samog prostornog plana Republike Srbije trebalo bi da bude u funkciji ekonomskog razvoja i mislim da oko toga nema dilema. Sada se postavlja pitanje da li narodni poslanici i građani Srbije mogu da veruju da će Vlada Republike Srbije, kao jedan kompaktan politički tim, da ugradi sve što je moguće u prostorni plan i da se na taj način u krajnjoj liniji, pošto je to krajnja svrha prostornog plana, poboljša, inače izuzetno teška, ekonomska i socijalna situacija građana Srbije.
Srpska radikalna stranka smatra da nemamo dovoljno osnova da vam verujemo, a da je to tako, na najbolji mogući način potvrđuje intervju Mlađana Dinkića dat u najnovijem broju lista "Ekonomist".
Na pitanje novinara – da li ste saglasni sa izjavom premijera Mirka Cvetkovića, da je Vlada veoma često u konfliktu i sama sa sobom i da neke ekonomske teme ne mogu biti donete zbog političkih razloga, gospodin Mlađan Dinkić odgovara – konflikt ciljeva je razumljiv i uobičajen, jer nikada dva dobra ne mogu zajedno.
Teško je u isto vreme ostvariti visoku zaposlenost i nisku inflaciju, i brži privredni rast uz uravnotežen budžet. Zato Vlada mora da odluči šta joj je u ovom trenutku prioritet. Za mene tu dileme nema, jer je najvažnije povećati zaposlenost i ubrzati privredni rast, makar i po cenu većeg budžetskog deficita i inflacije.
Dalje, na pitanje novinara lista "Ekonomist" – mislite li da je ova vlada mogla i morala biti mnogo hrabrija, jer na reformskom planu skoro ništa nije urađeno? Gospodin Dinkić odgovara – hrabrost i brzina reformi zavise presudno od onoga ko vodi vladu, a ne od onoga ko u njoj učestvuje. To je pitanje za DS kao najjačeg koalicionog partnera. Ministri iz G 17 plus su u svojim resorima odmah na početku mandata uradili sve što je bilo u njihovoj moći.
Kao šlag na tortu, na pitanje novinara – je li zahtev za veće subvencije u privredi razlog što još nije usvojen rebalans budžeta za ovu godinu, i tu već gospodin Dinkić kaže – ne, mi takođe čekamo predlog Ministarstva finansija, jer su nam potrebna dodatna sredstva, jer smo već potrošili ceo budžet namenjen podsticajima za otvaranje radnih mesta.
Inače, na pitanje novinara – zar Vlada nije mogla sama da postigne dogovor o rebalansu budžeta za 2010. godinu, već je i to po rečima ministarke finansija, mora da se čeka MMF, gospodin Dinkić daje fantastičnu izjavu – ni meni baš nije jasna ta izjava ministarke finansija.
Gospodine Duliću, u kontekstu ovoga što je rekao gospodin Dinkić, postavlja se pitanje s kojim razlozima vi očekujete da vam mi verujemo da će Vlada Republike Srbije, navodno politički neutralna, da primenjuje jedan politički neutralan dokument, kakav je po vašim rečima prostorni plan? Za to razlozi apsolutno ne postoje.
Sada da moja rasprava ne bi bila suviše apstraktna i da mi neko ne bi prigovorio da vodimo neku teorijsku debatu o ekonomskom razvoju Srbije, ja ću da se osvrnem na jedan detalj u prostornom planu.
Na strani 150 Prostornog plana Republike Srbije, između ostalog se opisuju tzv. urbani placevi, mreže gradova i urbana naselja koja se naslanjaju jedni na druge i čine jednu funkcionalnu celinu, pa se navodi, osovina Beograd-Novi Sad, sa gradovima i urbanim naseljima u okviru svojih funkcionalnih područja, gde spadaju beogradske opštine Surčin i Zemun, Inđija, Ruma, Stara Pazova, Pančevo, Smederevo, Smederevska Palanka i Aranđelovac.
Ja ću da se osvrnem samo na opštinu Rumu. Kao što znate, gospodine ministre, Vlada Republike Srbije je 2009. godine donela odluku da ustupi opštini Ruma na korišćenje preko 200 hektara poljoprivrednog zemljišta uz auto-put Beograd-Zagreb.
U martu ove godine donet je plan detaljne regulacije za tu industrijsku zonu rumska petlja, a u suštini se radi o jednom kompleksu poljoprivrednog zemljišta, koje nije ni blizu privedeno nameni da bi bila prava industrijska zona, pa onda na televiziji predsednik opštine i predsednik SO Ruma izađu i kažu, doneli smo plan detaljne regulacije i za šest meseci pozivamo investitore da dođu. Gde da dođu? Tamo gde su sada njive, suncokret, kupus, kukuruz itd. Pre nekoliko meseci zaključen je ugovor, gospodine ministre, o postavljanju kablova za električnu energiju u toj tzv. industrijskoj zoni rumska petlja.
Namerno napominjem slučaj opštine Ruma jer, ako me pamćenje ne vara, vi ste u novembru 2008. godine dolazili u opštinu Ruma i tamo davali svojim prisustvom podršku DS da pobedi na tim vanrednim lokalnim izborima. Evo, vi mi potvrđujete da je to tačno.
Gospodine ministre, pogledajte sad šta se dešava u režiji ljudi iz vaše stranke, na koji način se krši Zakon o javnim nabavkama i na koji način se krši Zakon o planiranju i izgradnji. To ne radi SRS, to radi DS. Zašto i da li vi za to znate, voleo bih da mi na kraju mog izlaganja odgovorite.
Dakle, ugovorena vrednost posla o postavljanju kablova za električnu energiju iznosi 57 miliona dinara. Meni nije bilo teško i ja sam pribavio fakturu iz fabrike kablova "Jagodina", gde se vidi, budući da je u pitanju dužina od osam kilometara, u isti rov se stavljaju dva kabla, u svaki kabl idu tri žile, dakle, ukupna dužina iznosi 48 hiljada metara. Vrednost kablova je, gospodine ministre, 26.904.000 dinara. To je bilo na dan 5. jula 2010. godine.
Pogledajte sad koliko koštaju po tržišnim cenama sledeće stavke koje su neophodne da bi se ovaj ugovor realizovao. Dakle, iskop ovog rova od osam kilometara puta dva evra iznosi 16 hiljada evra, odnosno jedan milion i 600 hiljada dinara. Nabavka kabla, kao što ste videli, iznosi, da zaokružimo, 26 miliona dinara. Iskop sa zatrpavanjem rova iznosi milion i 600 hiljada dinara, odnosno 200 dinara po dužnom metru. Polaganje rova iznosi 235 dinara po dužnom metru, puta milion i 600 hiljada dinara, a to je tri miliona i 760 hiljada dinara.
Ako na ovu cenu dodamo još i projektovanje za ovaj posao, a to iznosi 130 hiljada dinara po dužnom kilometru, puta osam kilometara, ukupna vrednost radova je 32 miliona i 400 hiljada dinara, a ugovorena vrednost radova je 57 miliona dinara.
Sada se postavlja pitanje, gospodine ministre, gde je završila razlika od skoro 25 miliona, tačnije 24 miliona i 600 hiljada dinara?
Koji je sledeći problem? U stvari problem koji prethodi ovom problemu cena. To je da je zaključen ugovor o postavljanju kablova za električnu energiju između Javnog preduzeća za građevinsko zemljište i Puteve "Ruma" i Elektrodistribucije "Ruma", a saglasnost na ovaj ugovor dali su predsednik opštine Ruma i direktor ElektroVojvodina.
Pri čemu je ugovor zaključen, odnosno potpisan a da prethodno nije obezbeđen bilo kakav projektno-tehnički akt. Apsolutno ništa, ni lokacijska dozvola, nisu pribavljeni saobraćajno-tehnički uslovi, nema čak ni projekta, nema apsolutno ničega. Postoji samo ugovor o postavljanju kablova gde su cene maksimalno naduvane, a pri tome su, naravno, cene tako postavljene da je potpuno zaobiđen Zakon o javnim nabavkama. Uopšte se nisu tražile cene kod drugih proizvođača.
Postavlja se pitanje odakle tolika vrednost od 57 miliona dinara? Dakle, neko je tu razliku stavio u džep. Pošto ste učestvovali u kampanji za vanredne lokalne izbore u opštini Ruma i budući da vi te ljude poznajete iz DS, koji danas predstavljaju stožer i okosnicu vlasti u opštini Ruma, pitam vas da li imate informacije gde je završila razlika od 25 miliona dinara?
Sledeća stvar, gospodine ministre, u opštini Ruma od 2008. godine su potpuno suspendovani i Zakon o planiranju i izgradnji i Zakon o javnim nabavkama. Dakle, opština Ruma je maltene jedna eksteritorijalna jedinica izvan Republike Srbije, gde se pozitivni zakonski propisi Republike Srbije apsolutno ne primenjuju.
Tamo je moguće, gospodine ministre, da dođe čovek da izvodi radove sa svojim mašinama, bagerima, kamionima itd, a da prethodno nema apsolutno bilo kakvu projektnu dokumentaciju, da nije dobio lokacijsku dozvolu, da nije prijavio radove, da nema odobrenje za izgradnju. Dođe čovek, inače sponzor DS, asfaltira jedan lokalni ili regionalni put, naknadno mu se post festum izdaju svi potrebni papiri i svi potrebni akti, shodno Zakonu o planiranju i izgradnji.
Ono što vi, gospodine ministre, morate da uradite jeste da izvršite strogu kontrolu na koji način jedinice lokalne samouprave u Srbiji, a tipičan primer i loš primer za to je opština Ruma, poštuju odnosno ne poštuju Zakon o planiranju i izgradnji i Zakon o javnim nabavkama.
Prostorni plan Republike Srbije neka je idealan, neka je besprekoran, neka nema nijednu primedbu, on će ostati mrtvo slovo na hartiji budu li ga primenjivali ljudi koji apsolutno nisu spremni da primenjuju nijedan pozitivni zakonski propis koji važi u Republici Srbiji.
Ne znam da li ste, gospodine ministre, nešto preduzeli na tu temu. Imam utisak da se vi zadovoljavate time da Narodna skupština nešto izglasa. Donet je Zakon o planiranju i izgradnji. Vi kažete da je dobar, a mi kažemo da nije dobar, ali i da nije dobar, opet mora da se primenjuje takav kakav jeste dok se ne donese bolji. Međutim, ni takav loš Zakon o planiranju i izgradnji se ne primenjuje. Ne primenjuje se ni Zakon o javnim nabavkama.
Sad se postavlja pitanje, gospodine ministre, s kojim pravom će bilo kom građaninu Republike Srbije biti srušena bespravno podignuta kuća, ako opštine i gradovi u Srbiji budu promoteri kršenja zakona? S kojim pravom ćete nekom siromahu koji je, možda odvajajući od usta sebe i svoje dece, napravio neki krov nad glavom, da mu srušite taj krov nad glavom, kada lokalni funkcioneri bez bilo kakvog straha, bez stida, bez bilo kakvih moralnih skrupula, na najbezočniji mogući način krše zakon? Ne samo da ga krše u formalnom smislu, nego očigledno opštine i gradovi zbog toga trpe ogromnu materijalnu štetu.
Znate, za opštinu Ruma, kada se stavi u džep, kada se ukrade 25 miliona dinara, to je ogroman novac. Neko je taj novac uzeo. Pitam vas ko? Vi te ljude poznajete, vi ste im pomogli da dođu na vlast. Verovatno imate neki uticaj i neku kontrolu nad njima. Nemoguće je da se ne zna gde je 25 miliona. Nemoguće je da ne znate da ljudi koji imaju pojedine građevinske firme asfaltiraju ili revitalizuju određene putne pravce, a da za to uopšte nemaju nijedan dokument koji se traži po Zakonu o planiranju i izgradnji.
Takvih primera u Vojvodini, gospodine Duliću, ima koliko god hoćete. Takođe, veliki problem koji se već sada javlja, a u budućem periodu će sigurno biti još veći, jeste činjenica da lokalne samouprave, ali i država Srbija, naravno i AP Vojvodina, ne izmiruju svoje obaveze prema izvođačima radova. Postavlja se pitanje koja je granica da ti ljudi uopšte mogu da izvode radove, a da im se ne plaća?
Postoji veliki broj poštenih i čestitih ljudi koji se bave građevinskom operativom, koji su na lizing uzeli kamione, mašine i koji jednostavno moraju da rade. Ukoliko stanu njihova ekonomska propast je zagarantovana. Vi umesto da im pomognete, lokalna samouprava, AP Vojvodina, država Srbija, apsolutno im ne izmiruju njihova potraživanja. Postavlja se pitanje do kada će ti ljudi na taj način moći da rade?
Veliko je pitanje, gospodine ministre, kakav je kvalitet radova koji se izvode, govoriću samo za teritoriju AP Vojvodine? Nadzora gotovo i da nema. Čak i kada ga ima on je samo formalan, zato što isti čovek praktično kontroliše i vlasnik je firme koja asfaltira i istovremeno je vlasnik firme koja formalno vrši nadzor. Tu koza čuva kupus i tako dugoročno ne može da se govori ni o kakvim evropskim principima u prostornom planiranju, odnosno u ekonomskom razvoju Republike Srbije.
Još jedan veliki problem, gospodine ministre. Prostorni plan je najopštiji planski akt kada je u pitanju Republika Srbija. Ispod njega dolaze prostorni, odnosno urbanistički planovi nižeg reda. Ono sa čim se suočavaju pojedini investitori u pojedinim opštinama u Vojvodini, a opet je loš primer za to opština Ruma, jeste da lokalna javna preduzeća koja se bave projektovanjem određuju astronomske cene za izradu planova detaljne regulacije.
Evo jedan primer. U opštini Ruma došao je čovek koji hoće da napravi benzinsku pumpu na površini od 22 ara. Znate li koliki je obuhvat plana detaljne regulacije? Sedam hektara. Zbog čega? Da bi cena bila milion dinara.
Postavlja se pitanje – da li pojedine lokalne samouprave bukvalno teraju investitore iz svojih sredina jer čovek koji još nije ni zabo ašov traže mu milion dinara da bi mu uradili plan detaljne regulacije i to za površinu koja je pet puta veća od one površine na kojoj će on da obavlja neku privrednu delatnost. To su sve veliki problemi, gospodine ministre, bilo bi dobro da nam odgovorite – da li ministarstvo kome vi stojite na čelu išta preduzima da se ovi problemi reše?
Ponavljam vam još jedanput, ne smete da ostanete na površini stvari, ne smete da se zadovoljite time da Narodna skupština izglasa akt koga ste vi predložili, bez obzira da li je u pitanju Zakon o planiranju i izgradnji, da li je u pitanju zakon o prostornom planu ili je u pitanju neki drugi akt koji se tiče oblasti urbanizma. Morate jednostavno da se spustite u lokalne samouprave.
Morate da počnete da šaljete ljude iz vašeg ministarstva da vrše kontrolu šta se dešava na nivou lokalnih samouprava. Garantujem vam na nivou lokalnih samouprava je potpuni haos i apsolutno nema nikakvih pozitivnih efekata ni od Zakona o planiranju i izgradnji, a bogami ni od ovog najnovijeg zakona koji se tiče tzv. pomoći građevinskoj industriji. Pitajte izvođače radova koji im je pomogao taj zakon, nije im pomogao ništa.
Pogledajte samo u Vojvodini koliko ima ljudi koji se bave izvođenjem građevinskih radova, a kojima se duguju stotine miliona dinara za neke poslove koji su urađeni u 2007. ili 2008. godini.
Moram, gospodine ministre, da se dotaknem još jedne teme koja je dobila zasluženo mesto u prostornom planu Republike Srbije, a to je problem sa demografskim pražnjenjem pojedinih predela Republike Srbije i tu se svi slažemo, i vi iz vlasti i mi iz opozicije, da je veliki problem Republike Srbije negativan prirodni priraštaj.
Kolega iz DSS je tačno naveo podatak da danas po jednom bračnom paru, odnosno po porodici dolazi 0,8%, ne znam da li da kažem dece ili deteta, prosto to je sad već neka statistička, a ne biološka kategorija, jer naravno ne može da postoji 0,8% deteta.
Na drugoj strani, gospodine ministre, vaša vlada promoviše javno manifestovanje homoseksualizma. Izvinite, ali te dve stvari zaista ne idu zajedno. Potpuno poštujem i svi mi SRS potpuno poštujemo pojedinačno pravo građanina da ima kakva hoće seksualna uverenja, ali da se to diže na nivo javne manifestacije od najvećeg značaja u Republici Srbiji u uslovima kada imamo negativan prirodni priraštaj, tu gospodine ministre se zaista ne zna ko pije, a ko plaća.
Homoseksualizam je prosto biološki necelishodan, on ne može da dovede do stvaranja nekog novog života, nadam se da vam je to potpuno jasno. Na jednoj strani hoćete da suzbijete belu kugu, makar deklarativno, a na drugoj strani promovišete javno ispoljavanje homoseksualizma koji je biološki potpuno neproduktivan, necelishodan.
Dakle, nešto tu, gospodine ministre, nije u redu. Imam utisak da Vlada Republike Srbije uvek stane na pola puta. Malo bih htela da bude više dece u Srbiji, a malo bih htela da ide na ruku homoseksualnog lobija. Malo biste hteli da uredite oblast urbanizma, a sa druge strane, u opštinama, gradovima gde ste vi na vlasti je potpuni urbanistički haos.
Nemoguće je da postoji 150 demokratskih stranki u Republici Srbiji, pa je jedna Demokratska stranka na nivou Republike Srbije, koja ima većinu u Narodnoj skupštini i u Vladi i ona se, navodno zalaže za poštovanje Ustava ,zakona, za red, kako vi kažete, ali zato postoji 150 drugih demokratskih stranki u Republici Srbiji, u lokalnim samoupravama, koje rade sve suprotno od onoga za šta se vi deklarativno zalažete.
Mi se potpuno slažemo s vama. Da li treba uvesti red u oblast urbanizma i građenja u Srbiji? Treba. Treba li popraviti Zakon o planiranju i izgradnji? Treba. Da li je prostorni plan, ovakav kakav jeste, dobar? Možemo da se složimo da jeste, ali šta ćemo sa činjenicom da se zakoni ne poštuju u Republici Srbiji, da su opštine i gradovi promoteri kršenja zakona?
Da li Vlada Republike Srbije, da li vaše ministarstvo ima način da se ovo zaustavi? Ako nemate način, možete da izglasate idealan prostorni plan. Ništa od njega neće biti ako ne zaustavite haos na nižim nivoima vlasti.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, a ne javljaju se ni predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa koji nisu iskoristili svoje pravo iz člana 96, reč dajem ministru dr Oliveru Duliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, vrlo kratko. Pre svega, hvala na raspravi danas. Mislim da je bilo prilike da se čuje dosta veoma korisnih saveta i sugestija. Takođe smo imali prilike da čujemo i neke kritike, jedan deo njih je objektivan, jedan deo njih smatramo da nije argumentovan, ali u svakom slučaju, mislim da smo svi mi na istom cilju, a to je da od naše zemlje učinimo bolje mesto za život.
Prostorni plan, kao strateški dokument Narodne skupštine Republike Srbije, ove države, svakako će u desetogodišnjem periodu omogućiti da definišemo pravce razvoja, zone našeg razvoja, da definišemo sve ono što jesu prioriteti na kojima treba insistirati prilikom tog razvoja, uz poštovanje onoga što je svima najvažnije, a to je prostor Republike Srbije, sa svojim prirodnim i kulturnim bogatstvima.
Trudili smo se danas da vam prezentujemo jedan dokument koji je sveobuhvatan i obiman, koji je plod rada naše struke i nauke i koji je trebalo da bude osnov za promenu svesti svih ljudi, na svim nivoima vlasti, koji donose odluke kako treba da se pristupa ozbiljnom planiranju.
Nažalost, mi smo društvo koje je imalo problema da bez ozbiljnog plana i strategije nema ni razvoja. Mi smo imali problema da shvatimo da, ukoliko mislimo da planiranje nije važno, uglavnom nam budućnost isplaniraju drugi.
Zahvaljujući prostornom planu, svako će da dobije po nešto. Regioni će dobiti mogućnost da se razvijaju brže i bolje, slabiji regioni će dobiti mogućnost da se razvijaju brže, a oni bolje razvijeni regioni će dobiti mogućnost da utiču, zajedno sa celokupnim društvom, na razvoj cele zemlje.
Dakle, mi smo hteli da kroz prostorni plan približimo sve ono što jeste problematika uređenja prostora svakog našeg građanina. Konkretno, zahvaljujući ovom prostornom planu i zahvaljujući njegovom radu na usklađivanju svih nižih prostornih, ali i regulacionih akata sa ovim prostornim planom, jednog dana ova zemlja će biti pokrivena 100%, svim neophodnim planskim aktima.
Više neće biti potrebe da razgovaramo o arbitrarnosti administracije, o tome da je potrebno uraditi i PDR, i platiti ogroman novac da bi se uredilo pitanje benzinske pumpe, o tome da u lokalnim samoupravama mesecima stoje određeni predmeti i da nema izdavanja građevinskih dozvola jer neki birokrata čeka da mu neko da mito.
Jednoga dana kada se dakle završi implementacija onoga što jeste politika ove Vlade, vi ćete bukvalno vaše građevinske dozvole sa svim neophodnim i pratećim dokumentima početi da dobijate samo na Internetu. I to je ono što je vizija i to je ono što je cilj.
Do tada, biće još puno problema. I mi ne možemo da ne kažemo da ne znamo za veliki broj problema koji se danas javljaju na različitim nivoima vlasti. Ali ne možemo ni mi u Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja da rešimo svaki taj problem.
Većina tih problema su problemi morala i shvatanja potrebe da država funkcioniše bolje. Većina tih problema su problemi koji se ne rešavaju u parlamentu i rešavaju se u Ministarstvu životne sredine nego se rešavaju u policiji, u saradnji sa tužilaštvom i sudovima.
I zato vam, po ko zna koji put, šaljem jedan apel koji je jako važan. U promociji vrednosti koju hoćemo da promovišemo moramo da učestvujemo svi. I siguran sam da svako od nas nosi te vrednosti, jer one suštinski podrazumevaju da hoćemo da naši građani žive bolje.
Da hoćemo da živimo u zemlji koja je bolje uređena, koja je čistija, u kojoj se poštuju prava, razna prava, od ljudskih prava, pa sva druga prava, u zemlji u kojoj niko ko želi da investira nema problem, kao što hoćemo da živimo u zemlji u kojoj onaj koji radi, koji hoće da investira, nema problema sa svojim pravima.
Da bi se sve to postiglo, mora da se postave neki osnovni temelji, a planiranje i ovaj prostorni plan predstavljaju je jedan od tih osnovnih temelja.

Ovim zaključujem načelni pretres i nastavljamo sutra, u sredu, 27. oktobra, u 10.00 časova, zajedničkim načelnim pretresom o predlozima zakona iz tačaka 4. do 10. dnevnog reda, utoliko ste bili u pravu ministre. Hvala poslanicima na saradnji, odmorite se. Dugačak dan je pred nama.