Gospođo predsednice, samo bih vas molila da, ako je moguće, ministar bude u sali kada govorimo, zato što ljudi koji su ovde i kojima se zahvaljujem što uvek uredno dolaze i na odbore i ovde, ne mogu da nam odgovore, a mislim da je poslovnička obaveza ministra da bude prisutan kada poslanici govore.
Vladajuća većina u ovoj Skupštini je smislila čarobnu formulu kako zakoni da teku, kao na pokretnoj traci, a da se o njima govori jako malo ili da se uopšte ne govori, a da sve to ima privid demokratije, kao što i način na koji se vode sednice ima privid demokratije, kao i način na koji se vodi država ima privid demokratije. To je tzv. marketing demokratija.
To se zove upravo tako kada se objedini rasprava o svemu i svačemu, što naročito nema mnogo veze, ali prosto to je paket zakona, kako vole da kažu ljudi u ovoj skupštini, jer to zapravo i jeste paket zakona.
Kako to izgleda u praksi, imali smo prilike da vidimo u aprilu i maju mesecu 2009. godine kada je 16 zakona iz oblasti zaštite životne sredine i tri konvencije bile objedinjene u jednu raspravu. Znači, to je 19 vrlo važnih stvari o kojima smo imali prilike da pričamo po jedan minut, ja kao ovlašćena jedan minut i nešto malo više od jedne sekunde.
Tada je zadatak tih zakona bio da promeni sistem zaštite prirode u Srbiji, da jako doprinese promeni navika građana Srbije i da promoviše ekološka načela. Tada je u sali, kao i sada bilo nešto malo narodnih poslanika, diskusija prošla nezapaženo, sve to prošlo mirno, tiho, kobajagi javno.
Ako se gospoda sećaju, poslanička grupa DSS je podnela veliki broj amandmana, jer su tako u grupi zakoni zaista bili i neprecizni i neoperativni i neefikasni i mi smo tada smatrali da je naš zadatak da doprinesemo poboljšanju tih zakona, jer smo smatrali da je vrlo važno da se oni usvoje.
Osamnaest meseci posle tog aprila, odnosno maja 2009. godine, evo nas opet na istom, doduše, sada je ponovo u paketu, nije 19 zakona, odnosno 16 plus tri konvencije, nego je osam zakona, tako da ću kao ovlašćena imati stvarno mnogo vremena da govorim o tome, dva minuta po zakonu i još nešto kusur sekundi.
Sve će to biti tako i objedinjeno, kao što i jeste objedinjeno i babe i žabe i novi zakon i zakoni koji trpe izmene i dopune i sve će to biti fino, tiho, da se slučajno niko od građana ne doseti o čemu se ovde radi.
Na prvom dnevnom redu imali smo dva zakona vrlo bliska, sasvim normalno da su bila povezana i u setu, Zakon o biocidima i hemikalijama i bilo je normalno da se o njima raspravlja i da se raspravlja toliko dugo, međutim, dnevni red je proširen u danu kada smo glasali o dnevnom redu. Ubačeni su novi zakoni i sada bih malo o tim zakonima komentarisala.
Za početak da počnem sa Zakonom o hemikalijama. Najveća novina, bar kako se ovde danas predstavlja, uopšte moram da komentarišem jednu stvar. Danas ovde svi ovlašćeni govore o ovim izmenama i dopunama Zakona kao da je opozicija donosila prethodne zakone, kao da su oni bili loši, a sada se popravljaju.
Dakle, isti ljudi koji danas ovde sede isto su nas vatreno ubeđivali na odboru i ovde da su zakonu ekstra, da su u skladu sa evropskim direktivama i sa standardima, iako nisu bili, mi smo podnosili amandmane na to, kao što ni sada nisu svi. Sada nas isto tako vatreno ubeđuju da su upravo ove izmene i dopune one koje treba da usvojimo, jer će one značajno popraviti zakone.
Dakle, hemikalije. Najpre novina da se omogući da se propisana dokumentacija u neophodnom postupku pred agencijom, koja je prilično obiman materijal, moram da priznam, može dostaviti na engleskom jeziku. Agencija očigledno jako dobro zna engleski pošto traži da joj se izveštaj o bezbednosti hemikalija može dostaviti na engleskom jeziku.
Vama je akcenat na to ''može'', a meni je akcenat na to što kaže Ustav, pa vas upozoravam da kršite Ustav član 10, stav 1. i 2. – u Republici Srbiji u službenoj upotrebi su srpski jezik i ćirilično pismo.
Uzgred, objašnjenje zašto koristite engleski jezik su smešna – to je značajna finansijska ušteda, kažete vi. Kome? Sledeće je još smešnije – engleski je jedan od službenih jezika u EU. To ste napisali u obrazloženju. To je otkriće rupe na saksiji. Nema potrebe da nam otkrivate toplu vodu i rupu na saksiji, znamo mi da on jeste, ali je i španski i nemački i francuski. Zašto niste uveli mogućnost da budu i ti jezici ovde? To nema nikakvo uporište u nekom realnom razlogu.
Ovo je jedna od vaših budalaština, da usvajate sve ono što bi bilo dobro da vas ljudi imaju u vidu koliko ste spremni da idete da biste se dodvorili. To je ono u čemu se vi i ja nikad nećemo složiti', jer smatram da ono što treba da usvojimo su pozitivne evropske tekovine, a ne da se gej parada proglašava najvrednijom tekovinom EU.
Sledeća novina – u zakonu je propisana obaveza plaćanja naknade za davanje stručnih ocena. Toliko o brizi o finansijskim izdacima. Ono što dalje sledi i što je predviđeno zakonom je još skaradnije. Kažete da naknada propisana ovim zakona ne predstavlja obavezu za privredne subjekte, da oni mogu u redovnoj proceduri koja traje 526 godina da ne naplaćujete tu naknadu, da oni ne uplaćuju naknadu, ali ako hoćete da podatke dobiju brzo i ekspeditivno naknadu mora da uplate. Pretpostavljam da svi dobijate sredstva iz budžeta za vaše lične dohotke i da nema potrebe da na ovaj način orobljavate građane Srbije.
Niste predvideli da zastupnik stranog proizvođača koji dostavlja poverljive podatke koji su potrebni da upis hemikalija u registar hemikalija, vama dostavi bilo kakvu potvrdu o tome šta on predstavlja i kakav je njegov status.
Mi smo podneli amandmane. Videli smo da ste ih usvojili. Uz to ovo su, moramo da komentarišemo, i kozmetičke promene, tipa ne kaže se više reklamirati nego oglašavati i ne kaže se reklama nego oglas. Nastavljate o biocidima isto tu politiku, nije reklama nego je oglas i slično. Ponovo imate upotrebu engleskog jezika u srpskim institucijama. Ponovo vas upozoravam na Ustav jer ćemo tražiti pred Ustavnim sudom komentar toga što tražite. Ponovo imate problem sa statusom zastupnika stranog proizvođača. To su komentari, jer nemam više od dva minuta. Mogla bih malo duže i mogla sam i na odboru koji je trajao četiri i po sata.
Zatim imamo Zakon o upravljanju otpadom. Volela bih da je ministar tu jer bih ga pitala kako takav zakon, koji je vrlo komplikovan i vrlo teško primenjiv zakon, može da se popravi ovim što je predložio. Usput bih ga pitala još jednu stvar vezanu za ovaj zakon, a to je kako se ovaj zakon i njegove nadležnosti slažu sa Zakonom o komunalnoj delatnosti i sa njihovom nadležnošću, pošto očigledno tu ima velikih problema koji ovde nisu pipnuti?
Onda imamo veliki problem koji se tiče materijalnih i fiskalnih opterećenja privrede. Imam komentar gospodina Miloša Bugarina iz Privredne komore Srbije, koji kaže da je uočeno da donošenje novih zakona prati uvođenje parafiskalnih opterećenja kroz različite vidove taksi. Visine takse su neprimerene u ekonomskoj snazi privrede i predstavljaju novo povećanje troškova poslovanja. Ova kategorija plaćanja nema kategoriju budžetskih prihoda i često ide u različite novoosnovane fondove koji su van budžetske kontrole i kojima se ne upravlja na transparentan način. To je ono što je vrlo zanimljivo i o čemu treba pričati, pa ćemo pričati o tome verovatno kada budu amandmani, pošto ne možemo da se izborimo sa tim.
Zatim imamo procenu uticaja na životnu sredinu. To je Zakon iz 2005. godine, a ne iz 2009. godine, kako su ovde neki shvatili, tada su bile izmene i dopune. Ovde zaista ne mogu da komentarišem negativno, sem toga da u Ministarstvu, to je jedan vrlo komplikovan sistem za lokalnu samoupravu, ona nema kapacitete na lokalu da se bavi ovim i tu će se dogoditi da se pojavi jedan putujući krug ljudi, jedan putujući cirkus ljudi koji će uvek u svakoj lokalnoj samoupravi davati svoje analize, a ono što je za pitanje jeste: da li je moguće da u Ministarstvu u ovoj oblasti koja je i te kako važna rade samo tri čoveka?
Zakon o uticaju buke, to isto je jedna stvar koju takođe treba komentarisati i tu se ide u susret lokalnoj samoupravi. Komentariše se da se treba pomoći, da te strateške karte buke ne radi lokalna samouprava jer nema kapaciteta, što smo govorili i onda kada smo ovaj zakon donosili nego da to pređe na Agenciju za zaštitu životne sredine. Pitanje je ko će to da plati. U Zakonu ne piše, piše samo da će Vlada naći način, a mi bismo voleli da imamo odgovor kakav će to način biti.
Jako mi je žao što ove zakone ne mogu da komentarišem mnogo više, naročito Zakon o meteorologiji i hidrometeorologiji zato što je to novi zakon, ali ono što ljudi, što građani Srbije očekuju od ovog zakona jeste pitanje nepogoda, pitanje ko će da plati štete od grada, ko je zadužen da vodi računa da zaštiti građane Srbije i njihov trud, njihova polja, livade, voćnjake i slično. Dolazim iz Valjeva, problem te vrste je bio u dva navrata ove godine. Još uvek nisu regulisani ti odnosi. Vrlo vešto ste izbegli da ovo pitanje rešite ovim zakonom a bili ste dužni da ga rešite.
Ponovo ste prolongirali to. Doći će novi zakon. Kada? Ne znamo, a ne znate ni vi, pretpostavljam. Ponovo građani Srbije ostaju nezaštićeni. Ponovo se ne zna nadležnost ko će i šta da radi.
Sada bih se vratila na ono što smo komentarisali na odboru kao najznačajniju stvar, ne zbog toga što su ovi zakoni koje sam navela manje vredni, nego zbog toga što nemamo vremena u ovakvoj diskusiji, na ovakav način da govorimo važnim stvarima. Govorila bih o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode, zato što će se ovim izmenama i dopunama napraviti najveća šteta zaštićenim područjima Srbije i građanima Srbije, prirodnim resursima Srbije.
Nekoliko činjenica, pre nego što počnem. Predlog je došao od ministarstva. Vlada je usvojila nacrt, bez toga da je konsultovala stručnu javnost, bez toga da je zainteresovane građane konsultovala, apsolutno arkus je ovde u Skupštini usvojen, ali očigledno nije primenjiv ministarstvu, sem kada se kaže – daje se na uvid.
Dalo se na uvid građanima nacrt ovih izmena i dopuna i našao se 17. avgusta na sajtu ministarstva. Zanimljivo je da ovaj predlog, nacrt koji se našao na sajtu, uopšte nema nikakve veze sa ovim što je usvojila Vlada.
Zanimljiva je još jedna stvar, Direktiva o staništima i Direktiva o pticama nisu zvanično provedene u Srbiji, a njihova transpozicija se upravo radi ovim zakonom. Čini mi se da su termini koji se ovde koriste uvedeni odokativnom metodom, koja je vrlo prisutna u Ministarstvu. To može izazvati probleme tokom primene ovog zakona. Mislim da to treba da imate u vidu.
Na kraju ono što moram ponovo da kažem jeste da će ove izmene i dopune doneti jako mnogo štete. To je jedan veliki korak unazad, kada je u pitanju zaštita zaštićenih područja Srbije. Naročito su problematični članovi 13. i 28. izmena i dopuna. To su uvideli mnogi, to nije moje otkriće. To su uvideli i stručna javnost vas je otvorenim pismima obaveštavala i upozoravala na štetu koju pravite. Imate pismo, koje pretpostavljam imam i ja i članovi Odbora za zaštitu životne sredine.
S druge strane, zainteresovana javnost, nevladine organizacije, 35 nevladinih organizacija su vam takođe uputili otvoreno pismo. Svi vas upućuju na to da ove izmene ne treba da radite na ovaj način, jer će one napraviti mnogo veliku štetu.
Šta se zamera ovom zakonu, ovom predlogu izmena i dopuna? Mnoga predložena rešenja uopšte odstupaju od opštih ciljeva zakona koji je ovde donet. Odstupaju i od međunarodnih standarda i odstupaju od dobre prakse u ovoj oblasti. Ponovo pominjem članove 13. i 28, odnosno 35. i 57. važećeg Zakona.
Zakon iz 2009. godine, koji ovde svi pominju i ministar je pominjao, kaže da se izmenama i dopunama reguliše režim zaštite, a to nije istina. Zakon iz 2009. godine je značajno unapredio ranije postojeći sistem trostepenog režima zaštite područja. On je vrlo dobro izbalansirao aktivnosti koje se mogu koristiti u kom režimu zaštite.
Naravno, ovaj zakon je imao svojih mana i o njima treba da pričamo. Njegova operativnost je bila vrlo problematična. Rokove koje je davao za usaglašavanje postojećeg stanja sa ovim zakonom su takođe bili neadekvatni, instrumenti za proces usaglašavanja su bili problematični, precizni mehanizmi su nedostajali i slično.
Najveći problem koji je ovaj zakon imao je neusaglašenost članova 32. i 35. Nisu bile funkcionalno usaglašene sa klasifikacijom zaštićenih područja koja su bila u članu 35. To je dodatno komplikovalo primenu ovog zakona.
Zaista smo očekivali da će izmene i dopune zakona ići u tom pravcu, da će pratiti nedostatak koji su primećeni u primeni. Međutim, ono što ste ovde napisali u ovim izmenama i dopunama, to su te izmene koje potpuno redefinišu karakter i sadržaj režima zaštite. Time se relativizuje svrha postojanja zaštićenih područja. Ta svrha i ta zaštićena područja su ključni oblik aktivne zaštite biodiverziteta.
Da vidimo kakve su izmene u pitanju ovde. Naročito su loše izmene režima u prvom i drugom stepenu zaštite. To je teritorija koja obuhvata 80 do 90% sadašnjih zaštićenih područja. Ovde predlagač u ovom delu kaže da se uvodi eksplicitna zabrana nekih aktivnosti. Isto tako se daje taksativna lista onih aktivnosti koje su delimično ili potpuno dozvoljene, a isto su tako neprihvatljive i isto toliko štetne kao i ove koje ste zabranili.
Uz to, dajete da sve to bude dopušteno, diskrecionom odlukom Vlade kroz nove zakone, kroz podzakonske akta i ono na šta naročito upozoravam, bez obaveze konsultovanja stručnih institucija, zavoda, što mislim da je nedopustivo. Čemu nam onda služe takve institucije ako ćete ovako, na ovaj način, devastirati područja bez toga da im date mogućnost da govore o tome?
Član 28. koji je dalje problematičan, kaže da on uvodi nova ovlašćenja Vlade. Vlada će dalje moći, bez jasne procedure, bez kriterijuma, bez stručne verifikacije da odobri niz zabranjenih i sa režimom zaštite potpuno nespojivih aktivnosti, radova i projekata, na osnovu slobodne procene o postojanju opšteg interesa i nacionalnog značaja.
Kako to izgleda u praksi? I do sada je to tako isto funkcionisalo. Neko proceni da postoji državni značaj, da postoji nacionalni interes i samo se dogodi nešto da se u nacionalnim parkovima pojavi neka građevina, da se pojave neke stvari koje ne priliče tom nivou zaštite.
Uzgred pominjala sam ovde, kada smo usvajali Statut Vojvodine, da nacionalni park ne može da trpi da onaj ko o njemu brine bude AP. Ili smanjite, snizite nivo zaštite, što je nedopustivo, ili prosto vidite šta ćete sa tim. Uz to, ne postoji takav primer u svetu, da nacionalni park za brigu ima nekog ko je izvan države.
Moram da prokomentarišem da ste baš potpuno izgubili kompas. Zaštitu prirode u zaštićenim prirodnim dobrima ste postavili arbitrarno. Vlada je arbitar koja o tome odlučuje. Neće biti da to može da se izvede.
Vidim da je ovde komentarisana "Natura 2000", da je to jedan od loših načina i loša mreža. Rekla bih da bi trebalo da se pobrinemo da i više od ovih 6% naše teritorije uđe u ovu mrežu, upravo zato što je važno da zaštitimo svoju prirodu. Nećemo moći da je zaštitimo. Moram da kažem samo još jednu stvar, segmenti zakona o izmenama i dopunama zakona koji su sporni, članovi 28. i 13, zapravo uopšte nisu usaglašeni i nisu prošli kroz međunarodnu verifikaciju. Sve u svemu, ne bih dalje o "Naturi 2000", imala bih još mnogo, a govoriću kasnije.
Tumačenje održivog razvoja na ovaj način na koji se ovde tumači je nedopustivo. Doći ćemo u situaciju da će nam ministar i njegovi prijatelji, pošto je očigledno da se u ovom zakonu prave rupe da bi uleteli veliki tajkuni sa velikim novcem, da bi održali određenu stranku na vlasti, graditi hidroelektrane i poneku nuklearku, objekte saobraćajne, energetske, komunalne i druge infrastrukture u režimu zaštite drugog stepena, industrijske, energetske objekte, asfaltne baze i deponije u režimu zaštite trećeg stepena.
Evo ovde, da ne izmišlja DSS, imam članak koji su potpisali predsednik Skupštine Ekološkog pokreta Srbije, gospodin Aleksić, koji tvrdi da se na mala vrata od Fruške Gore pravi deponija gde će se deponovati nuklearni otpad Srbije. Dalje, imam gospodina Milana Đurića, predsednika Centra za razvoj ekološke svesti, koji kaže da bi usvajanje ovih izmena bilo pogubno. Kaže – u Američkoj agenciji za zaštitu životne sredine "Fili" otkrili su nam da se u nacionalnim parkovima grade podzemna skloništa za opasan otpad, kao i to, da će nacionalni park "Đerdap" izgubiti tu kategorizaciju. Očigledan uticaj nuklearnog lobija.
Volela bih da ministar prokomentariše, zato što mnogo glasova govori o tome. Volela bih da konačno, pošto sam iz Valjeva, ministar prokomentariše u sklopu ovih izmena i dopuna zakona, koliko su oni pravljeni da određene firme, kao što je "Kemis" u Valjevu, prave svoje skladište, deponije, zato što su građani Valjeva vrlo uznemireni.