Evo odmah da vam kažem, ako vi mislite da je to problem da neko izgovori i, kako tvrdite, mi imamo strah da to izgovorimo. Danas ću reći sa skupštinske govornice – ja sam apsolutno protiv uvođenja ili izgradnje nuklearke u Srbiji, apsolutno protiv, sve dok za tim ne postoji potreba i sve dok u ovome trenutku ne iskoristimo prirodne resurse koje ova država ima, a tiče se obnovljivih izvora energije. Siguran sam da se to neće dogoditi u budućnosti.
Na taj način hoću da demantujem sve zlonamerne tvrdnje koje ste vi i vaše kolege iznosili, a vezano za to da su izmene i dopune ovog zakona u stvari imale za cilj da omogućimo da Fruška gora bude nuklearna deponija, a vi ste nas sad provalili, pa sada mi ne znamo šta ćemo. Mislim da je to toliko neodgovorno i neozbiljno i predstavlja uznemiravanje javnosti.
Vrlo često, pošto vi poznajete naš narod, zaštita životne sredine se koristi ne za vođenje jedne odgovorne politike u kojoj mi razmenjujemo argumente, nego za zaplašivanje i zastrašivanje javnosti, pa se tu vade neki navodno kredibilni tekstovi od navodno kredibilnih ljudi koji, eto, upozoravaju da je naša namera da otvorimo deponije za nuklearni otpad, ko zna odakle, po našim zaštićenim prirodnim dobrima. To naravno nije tačno. Ali, hajde da idemo redom.
Ove izmene i dopune zakona su predložene zbog toga što život to zahteva. Postoje dva velika razloga za izmene i dopune zakona i oni će postojati uvek u budućnosti. Neću imati problem da, ako je potrebno, svakoga meseca menjam one stvari koje ili treba da pojasne i da pojednostave procedure zarad primene zakona i njegovo zaživljavanje u praksi, jer je implementacija, odnosno primena zakona ogroman problem ne samo ovog parlamenta, Vlade i lokalnih samouprava, nego celokupnog sistema u državi.
Drugi ključni razlog zbog čega danas ovde sedimo jeste što se u međuvremenu, u ovih godinu i po dana, menjalo evropsko zakonodavstvo, što su donošene nove direktive i mi na primer danas vama ovde predstavljamo ocenu prihvatljivosti koja je u potpunosti u skladu sa novom direktivom koja je stupila na snagu pre nekoliko meseci u EU.
Dakle, mi hoćemo da naše zakonodavstvo bude usaglašeno sa zakonodavstvom EU, jer je to proces koji će trajati duže ili kraće. Ono što mi ne želimo jeste da u tom procesu životna sredina kasni ili štuca i mi ćemo uvek izlaziti pred ovaj parlament pokušavajući da to usaglasimo, dakle, našu realnost sa jedne strane i nešto što su evropske legislative sa druge strane.
Šta je tu ključna stvar i ključna promena? Ona se pre svega tiče i govori o svim zakonima koje ste danas čitali, pojašnjavanja onoga što našoj administraciji i birokratiji nije bilo jasno. Pojašnjavanje, znači to je ključna stvar.
Pitali ste me i čitali ste bivši član 38, pa sam danas hteo da vam prezentujem član 35. Kada pogledate član 38, za koji se vi zalažete da se vrati na pravnu snagu, odnosno da ne bude promenjen, čitaćete jednu deskripciju šta sve može ili ne može da se radi u zaštićenim prirodnim dobrima. U njemu imate prepoznavanje prvog A i prvog B, drugog i trećeg stepena zaštite i onda imate jednu deskripciju za koju smo mi kao zakonodavac mislili da je dovoljna onim organima koji treba da sprovedu ovaj zakon da razumeju šta može, a šta ne može.
Dopustite mi da vam pročitam. Dakle: ''U drugom stepenu zaštite moguće su upravljačke intervencije u cilju restauracije, revitalizacije i ukupnog unapređenja prirodnog dobra bez posledica po primarne vrednosti njegovih prirodnih staništa, populacija i ekosistema, kao i kontrolisane tradicionalne delatnosti koje tokom svog odvijanja nisu ugrozile primarne vrednosti prostora''.
To je bila deskripcija u postojećem zakonu, koja nije mogla da bude primenjena iz razloga što to nije bilo jasno onima koji treba da sprovode zakon, pa smo onda mi rekli - dobro, pošto vam nije jasno, evo izmene i dopune zakona, pa ćemo vam pojasniti.
Pošto je bilo jako mnogo, i to nije tajna, pritisaka, ne samo kao što vi kažete mojih prijatelja, tajkuna, ili biznismena i tako dalje, to je naravno, jedna uvreda, jer ste i vi, siguran sam, svesni toga da to nije tačno, ali postoji neprestano pritisak privrede i biznisa, pogotovo lokalne male privrede, koje žive u tim krajevima, jer kada pričamo o našim privrednim dobrima, pričamo o Kučajskim planinama, pričamo o Staroj planini ili pričamo o Kopaoniku.
Pričamo uglavnom o takozvanim pasivnim krajevima u kojima ljudi muku muče da prežive, jer se teško živi, i kada postoji bilo kakva inicijativa za neki mali lokalni biznis, oni ne mogu da dobiju dozvolu, jer zakon nije bio precizan i jasan i oni nemaju izvesnost šta uopšte mogu da grade i kakav posao mogu da započnu.
Iz tog razloga smo želeli da to pojasnimo i ova izmena ide upravo u tom pravcu. Dakle, režim zaštite drugog stepena, pa sad kaže šta zabranjuje, pa tu kaže - izgradnju industrijskih, metalurških objekata, asfaltnih baza, skladišćenja i prodaju derivata itd; znači, zabranjuje, ne može.
Dakle, nije više tumačenje - možda može, možda ne može, hajde da vidimo da li možemo da se upotpunimo u ovu deskriptivnu rečenicu iz važećeg Zakona, a ograničava, i sad, tu kaže – po posebnim uslovima koje po ovoj novoj direktivi treba da da ocena prihvatljivosti, koja se radi uz stroge uslove Zavoda za zaštitu životne sredine, i onda kaže ''ograničava regulaciju i pregrađivanje vodotoka, formiranje vodoakumulacija, melioracione i druge hidrotehničke radove, izgradnju hidroelektrana, solarnih elektrana i elektrana na bio-gas, objekata turističkog smeštaja, ugostiteljstva, nautičkog turizma i turističke infrastrukture i uređenje javnih skijališta, izgradnju objekata saobraćajne, energetske, komunalne i druge infrastrukture, stambenih i ekonomskih objekata, poljoprivrednih gazdinstava, tradicionalno korišćenja kamena, gline i drugog materijala za lokalne potrebe, izgradnju ribnjaka, objekata za konvencionalno gajenje domaćih životinja i divljači, ribolov, lov, sakupljanje gljiva...''
Ovo je život. Ovo je ono što se inače odvija u drugom stepenu zaštite, što ne možemo da zaustavimo, jer će se odvijati ili pod kontrolom države ili bez bilo kakvih dozvola. Ovo je nešto što može da se radi u drugom stepenu zaštite, jer je procena svih koji će, uglavnom pojedinačni slučajevi, da daju Zavodu za zaštitu prirode da li te aktivnosti ugrožavaju prirodu ili ne.
Ukoliko Zavod za zaštitu prirode kaže da ne ugrožava, moguće je izdati dozvolu i moguće je krenuti sa aktivnostima.
U Srbiji je ogroman problem što moramo da povećavamo stepen zaštite, odnosno površinu koja je pod različitim režimima zaštite. U ovom trenutku imamo 6%. Aktivnostima Ministarstva se trudimo da do kraja mandata ove Vlade stignemo do 10%. U ovom trenutku nam se radi preko 40 elaborata koji treba da povećaju površinu.
Kada zaštitite određeni predeo i kada uvedete režim zaštite, to predstavlja ogroman problem za okolno stanovništvo, jer oni ne razumeju šta to znači. Ne razumeju zbog čega više ne mogu da rade ono što su radili dosad, zbog čega ne mogu da grade kuće bez dozvole, zbog čega ne mogu da se bave stvarima kojima su se bavili.
Jako je teško objasniti našem stanovništvu da upravo zaštita znači nova investicija i znači mogućnost da njihova vrednost te imovine koja se nalazi u zaštićenom području, ukoliko svi zajedno budemo radili, može da stvori komparativne prednosti za održivi turizam i za iskorišćavanje tog prirodnog dobra na mnogo bolji način.
U procesu smo - tek treba da stignemo. Prisetite se kako je bilo kada smo zaštitili Mokru Goru i koliki su bili otpori stanovništva, jer je odjednom rečeno – ne možete da radite što ste radili do sad, mora da se pazi, da se čuva priroda, ne može više da se gradi kuća ukoliko nije obezbeđen uslov da se priključite na infrastrukturu u smislu kanalizacije, jer ne možemo više da izdvajamo otpadnu vodu u prirodu bez bilo kakvog prečišćavanja.
Sada vam pričam o onome što je život. Zahvaljujući ovom zakonu ćemo pojasniti šta može da se radi, a šta ne može. Nije tačno da u to neće biti uključen Zavod za zaštitu prirode.
Tačno je da je Vladi ostavljena jedna mogućnost da interveniše u pojedinim situacijama, a te pojedine situacije su izuzetno retke i podrazumevaju isključivo, na primer, radove na hidroelektrani "Đerdap", odnosno izgradnji reverzibilne elektrane, koja će nam biti potrebna pre ili kasnije.
Hidroelektrana "Đerdap" nalazi se u ovom trenutku u zaštićenom prirodnom dobru koje se zove Nacionalni park ''Đerdap''. Jednog trenutka kao Vlada ćemo morati da intervenišemo i dopustimo izgradnju reverzibilne elektrane. To jedino može da se radi ukoliko Vlada kaže – u redu, u ovoj zoni to mora da se radi.
Kada postoji nešto što je vrhunski nacionalni interes, izvinjavam se, ne postoji nijedan stručnjak u Zavodu za zaštitu prirode koji to može da zaustavi, ali to isključivo važi za one projekte koji su od važnosti za državu Srbiju. Sve ostalo smo pokušali da uvedemo u red.
Kažem vam pošteno, možda ovo neće biti dovoljno, možda ćemo vam se za par meseci obratiti i reći – hoćemo još jednu izmenu i dopunu, još da pojasnimo, i pojašnjavaćemo, i ispravljaćemo i dopunjavaćemo dok ovi zakoni ne postanu praksa. To neće ići brzo, toga smo svesni.
Za sve ove ostale primedbe, danas sam slušao o brodu ''Argus''. Brod ''Argus'' je sjajan poklon koji koristimo svake godine za različite vrste delatnosti. U ovoj godini smo uveli da se on koristi za edukaciju. Brod ''Argus'' je brod koji je relativno star, za čije održavanje je potreban ogroman novac. On deli sudbinu svih ostalih institucija, objekata u vlasništvu države.
Ni zgrade svih opština u Srbije nisu baš okrečene i sjajne, iako su možda stare i predstavljaju kulturnu vrednost, tako ni brod Argus ne može da bude u najboljem mogućem stanju u zemlji koja nema para da ga održava perfektno.
Što se tiče laboratorije i što se tiče plašenja javnosti da sada nemamo sa čime da izmerimo ukoliko postoji opasnost po životnu sredinu od crvenog mulja, to nije tačno. Celokupna laboratorija koju brod ''Argus'' ima u sebi, koja je težine možda dve tone, danas prema novim tehnologijama stane u jedan kofer i te kofere imamo zbog toga što je to japanska vlada dala kao donaciju Hidrometeorološkom zavodu.
Svakog trenutka smo mogli da znamo kakve su koncentracije zagađujućih supstanci u Dunavu i nije bilo uopšte opasnosti da monitoring ne bude sproveden i da situacija izmakne kontroli.
Imali smo vrlo jasne i precizne analize događaja i akcije koje treba preduzeti, ukoliko se desi ovo ili ono. Nemojte mi zameriti, ali mislim da je nekorektno da kažete – na odbor sam došao da bih se promovisao. Za mene je nesreća u Mađarskoj i činjenica da postoji objektivna opasnost da se Srbija zatruje hemikalijama ne predstavlja bilo šta promotivno.
To predstavlja demonstraciju svih nas zajedno, i vas, narodnih poslanika, i odbora i svih stručnih službi i svih ministarstava da u javnosti kažemo da šta god da se desi nismo odgovorni, ali hajde da vidimo na koji način možemo da ispravimo posledice toga da se ne desi da bilo ko zbog toga strada. To je bila demonstracija toga i ništa više.
Svaki put ću doći na odbor, kada se dogovorimo i kad bude bilo potrebe za tim.
Otvorili ste i mnoga druga pitanja. Mislim da je nekorektno da mašete sa Izveštajem o stanju životne sredine za 2009. godinu, koji se radi sa ulaznim parametrima na početku 2009. godine i da kažete nešto što je, verujte mi, svima jasno. Svima je jasno da je akcija "Očistimo Srbiju" nešto što je dobro.
Možete da sporite da naši zakoni ne valjaju, možete da sporite da kao ministar ne valjam, možete da kažete ovo ili ono, ali akciju koja je podrazumevala angažovanje stotina hiljada ljudi da očiste svoje dvorište i činjenicu da smo uspeli u Srbiji po prvi put da organizujemo akciju u kojoj su dobrovoljci učestvovali, ne po prvi put, ali po prvi put u zadnjih nekoliko godina, koje su se objedinile oko jedne teme, a to je – hoćemo čistiju životnu sredinu.
Uspeli smo da očistimo hiljade i hiljade divljih deponija i to da nazovete lažju, znate šta, svako može da prođe i prolazi putevima i ulicama i vidi da je tu nekada bila divlja deponija, sada je više nema, to svako može da vidi, u svakoj opštini može da se vidi.
Kroz akciju "Očistimo Srbiju" smo uspeli da očistimo više od 65% divljih deponija. Jednog trenutka njih nije bilo. Nažalost, neke od njih su se ponovo napunile. Nažalost, imamo još jako mnogo problema i potrebe da se investira ogroman novac da bismo uspostavili sistem pokrivenosti naše teritorije komunalnim uslugama, da onaj kamion za odnošenje smeća stigne do svakog domaćinstva u Srbiji ispred kog se nalazi adekvatan kontejner u koji građani mogu da ubace otpad.
Nažalost, Srbija je u ovo trenutku pokrivena sa 40%,50%, u zavisnosti od opštine. Ima opština koje su pokrivene sa 100%. Ima, nažalost, opština koje pokrivaju samo 20%.
To su naši objektivni problemi i kao što smo juče razgovarali o pročišćavanju otpadnih voda i ovo je jedna od stvari koja zahteva ogromne investicije.
Pitali ste me koje su to regionalne deponije otvorene za vreme mandata ove vlade. Kada sam postao ministar mi smo imali dve deponije koje odgovaraju evropskim standardima i koje su bile otvorene i koje su funkcionisale. To su bile deponija u Vranju i deponija u Kikindi. To su bile dve deponije koje su kasnije postale regionalne deponije koje su odgovarale evropskim standardima. U međuvremenu su završene i otvorene deponije u Lapovu, Leskovcu, Jagodini, u Pirotu je završena, ali još uvek nije otvorena, i u Pančevu.
U ovom trenutku se gradi deponija ''Duboko'' kod Užica koja pokriva sedam opština, biće otvorena tokom ove godine, zatim deponija u Novoj Varoši, Sremskoj Mitrovici, Petrovcu, Somboru, Subotici, Inđiji, Zaječaru, Vršcu.
Do kraja mandata ove vlade pokrićemo većinu teritorije Srbije sistemom za odnošenje smeća, koji će podrazumevati da taj otpad završava na deponijama iz kojih odcedne vode neće zagađivati naše vodotokove, deponije iz kojih isparenja neće zagađivati naše stanovništvo. To je ogroman uspeh i to ne može niko da spori.
Pored toga, u 20 najvećih gradova u Srbiji ćemo otvoriti reciklažne centre koji će podrazumevati primarnu odnosno sekundarnu separaciju otpada i odvoženje tog otpada na reciklažu.
U ovom trenutku sto posto guma, automobilskih guma koje se generišu na teritoriji Srbije odlazi na reciklažu. Sto posto akumulatora, koji se generišu na teritoriji Srbije, odlazi na reciklažu. Sve to su rezultati. Toga nije bilo pre nekoliko godina. U ovom trenutku otvara se nekoliko postrojenja koja treba da recikliraju električni i elektronski otpad. Rezultat je bio nula kada smo krenuli. Mi ćemo, siguran sam, pokriti negde oko 70% kompletnog otpada do kraja mandata ove vlade.
Ista se stvar radi sa pet-ambalažom, velike su investicije u toku. Siguran sam da uz investicije u postavljanje kontejnera za primarnu selekciju otpada i za razdvajanje otpada - koji naši građani rade veoma lepo, oni vole kada im date mogućnost da separišu otpad, oni to rade - možemo da pokrijemo jedan ogroman procenat pet-ambalaža da idu u reciklažu. Mi ćemo napraviti vidljive rezultate. Za te vidljive rezultate su nam potrebni dobri zakoni koji su primenljivi u životu i to je ono što radimo i to je razlog zbog čega smo ovde.
Ako je vaša kritika - bili ste ovde pre godinu i po dana, doneli ste zakone, sada idete sa izmenama i dopunama, prihvatam je, ali da vam kažem nešto, ništa od osnovnih postulata politike, koja je bila promovisana pre godinu i po dana u ovoj skupštini, nije promenjeno.
Sve ove izmene i dopune zakona samo služe da se pojasni, pojednostavi, ubrza, da svima bude lakše, da svima bude razumnije i da nam život ne stoji. Život koliko bude tražio toliko će biti izmena i dopuna zakona. To važi i za ove zakone, a uskoro će važiti za izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji, s kojima ćemo se opet pojaviti ovde bez bilo kakvog stida i bez bilo kakvog kompleksa.
Parlamenti služe za to, da usvajaju izmene i dopune osnovnih zakona. U čemu je problem? Koji su to zakoni nekada donošeni, koji su vladali 20, 30 godina a da nikada nije bilo potrebe za njima, pa sada moramo da radimo različite vrste intervencija, gde po stotine zakona mora da se stavlja van snage, ništa ne valjaju i nikada nisu zaživeli u životu. Dakle, pravimo zakone koji treba da zažive u životu.
Za sve ostale, uz dužno poštovanje vas, mojih prijatelja poslanika, vezano za Ćićevac, za Smederevo, za pitanje Zrenjanina itd, morate da shvatite jednu stvar, kada pričamo o Zrenjaninu, to ću reći poslednji put, ne pričamo o deponiji opasnog otpada, pričamo o skladištu u kome će se otpad koji dolazi iz domaćinstva prikupljati tako što će skoro sve plastične ambalaže u kojoj se sadrže hemikalije prikupljati po depozitnom sistemu.
Dakle, flašica u kojoj vam stoji "domestos", prašak za domaćinstvo, imaće svoju cenu i kao građanin moći ćete da odete da vratite tu flašu. Dobićete za to neki novac. Ta flaša će odlaziti da se prikuplja negde. Nama ti privremeni centri u kojima se to prikuplja samo služe da se to spakuje i da se nosi na konačni tretman.
Opasan otpad u Srbiji u ovom trenutku, verujte mi, nažalost nemamo industriju koja generiše ogromne količine opasnog otpada, velika većina opasnog otpada koji se danas generiše u Srbiji, dolazi od svih nas zajedno. To su lekovi, to su hemikalije koje koristimo u kuhinji, u kupatilima, to su stvari koje se koriste u poljoprivredi za prskanje bubašvaba i mrava.
To mora negde da bude skupljeno i to negde mora da bude transportovano, jer ako se ne organizuje sistem to će da završava na deponijama, pa će na kraju da završi u vodotocima, u vazduhu, u zemljištu. Dakle, završiće u našim organizmima i to ne sme da se dopusti.
Ostajem otvoren za sve intervencije. Morate da priznate da smo prihvatili značajan broj amandmana i da nastavljamo praksu da komuniciramo sa opozicijom i mi ćemo prihvatiti, uz najbolju volju, kada god su amandmani u skladu sa politikom koju promovišemo.
Ova politika je dobra, uvereni smo u to. Ova politika daje rezultate i mogu da se vide. Jako je teško menjati svest građana. Jako je teško pokretati akcije koje daju rezultate. Jako je teško uvesti nove realnosti u život naših građana. Mislim da u tome polako uspevamo.
Sama činjenica da u raspravi o ekologiji mi imamo toliku žižu javnosti da danas ne postoji gotovo nijedan medij, nijedan novinar da svakoga dana nema neku vest o ekologiji. To govori u prilog tome da smo uspeli da probudimo svest i da počnemo da razgovaramo o tom velikom problemu. To je rezultat i mislim da smo neki svoj mali doprinos i mi dali zbog akcije "Očistimo Srbiju" i zbog zakona koje ovde danas predstavljamo.