Iskorišćeno je pet minuta i 20 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima narodna poslanica Milica Vojić Marković, posle nje narodni poslanik Srđan Milivojević.

Na današnjem dnevnom redu su set ili paket zakona, pošto ne može biti set nešto što jedno sa drugim nema nikakve veze, izmene i dopune Zakona o turizmu, kao i izmene i dopune Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti i izmene i dopune Zakona o Fondu za razvoj i izmene i dopune Zakona o Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza.
Dakle, pošto smo utvrdili da ne postoji to nešto što bi trebalo da bude zajedničko za ovaj paket zakona, odnosno za to što bi trebalo da bude objedinjena rasprava, sad ostaje samo da utvrdimo da resorni ministar za telekomunikaciju gospođa Jasna Matić tek nema nikakve veze ni sa jednom od ovih zakona, tako da danas narodni poslanici treba da raspravljaju sa ženom koja nije nadležna za ovu materiju, o dva potpuno različita seta zakona.
Mi smo u maju mesecu 2009. godine doneli Zakon o turizmu. To je bio jako obiman zakon. Danas imamo, godinu i po dana posle toga otprilike, 67 članova koji se menjaju. To je negde nešto malo manje od polovine zakona je za godinu i po dana na promeni.
Šta se dogodilo? Da li je tada bilo loše planiranje, da li se tada prepisivao zakon iz nekog drugog centra, pa sada vidimo da on nije upotrebljiv ili tek se nešto drugo dešava? Fakat je da danas imamo situaciju da polovinu zakona treba da promenimo.
Ono što su nas upozoravali ljudi iz različitih oblasti turizma mora da bude rečeno. Jedna od tih stvari je činjenica da 23 specijalne banjske bolnice za rehabilitaciju su tražile pomoć Narodne skupštine, kako bi ostvarile svoja zakonom određena prava i osigurana prava, i kako bi došle u poziciju da budu potpuno ravnopravne sa svim ostalim nosiocima turizma u ovoj zemlji.
Ovim izmenama i dopunama Zakona o turizmu, specijalne banjske bolnice za rehabilitaciju biće u potpuno neravnopravnom položaju u odnosu na druge nosioce turizma, recimo, domove, odmarališta koji takođe pružaju turističke usluge, ali istovremeno i na druge bolnice, naročito na privatne bolnice.
Izmenama i dopunama Zakona o turizmu je predviđeno da banjske bolnice za rehabilitaciju, koje su budžetski korisnici, za kapacitete mimo ugovora za Republičkim zavodom zdravstvenog osiguranja, moraju da traže saglasnost resornog ministra, u ovom slučaju ministra ekonomije, što je paradoks svoje vrste, em je to jedan strašno veliki centralizam, em je u suprotnosti sa onim što se u sledeće tri tačke, koje su objedinjene ovde, kaže da treba da dovedu do decentralizacije i onda imamo situaciju da u jednom zakonu uvodite centralizam, jedan vrlo surovi centralizam, a s druge strane pričate da imate neke zakone u kojima to rušite.
Specijalne banjske bolnice za rehabilitaciju su u raznim dosadašnjim situacijama u proteklim godinama preživele razne faze, pa su sada u poziciji da za jednu polovinu svojih smeštajnih kapaciteta, što je oko 3.500 postelja, imaju ugovor sa Republičkim zavodom zdravstvenog osiguranja, a za ovu drugu polovinu, odnosno 3.500 postelja izlaze na tržište sa tom ponudom i onda moraju da dožive situaciju da za tu drugu polovinu traže saglasnost od ministra ekonomije, odnosno ministra turizma, koji se očigledno razume i u ekonomiju i u turizam, jer već u drugom mandatu turizam ne pušta nikom drugom, iako je to vrlo važna grana za razvoj Srbije.
To znači da ministar ekonomije ima diskreciono pravo da odluči ko će se baviti turizmom i pod kojim uslovima, što nigde na svetu ne postoji, i negde na svetu ne postoji kada je u pitanju demokratska Vlada, jer je to posao koji treba da radi neko potpuno drugi i nikako ne treba da bude dato diskreciono pravo nekome da o tome odlučuje.
To nas dovodi do pitanja korupcije, a onda dolazimo do toga da smo mi po pitanju korupcije, iako se javno zalažemo za borbu protiv korupcije, i dalje samo padamo na lestvici. Sada smo negde 83. na toj lestvici. Moram da postavim pitanje – šta bi tek bilo da nije tako dramatična i važna borba protiv korupcije u ovoj zemlji?
Sada se ministar ekonomije, odnosno turizma, setio specijalnih banjskih bolnica za rehabilitaciju, ali to je samo trenutno stanje. Setiće se on vrlo brzo domova i odmarališta, kada budu u situaciji da od njih mogu da uzmu neka sredstva.
Šta još vrlo interesantno? Interesantna je činjenica da tražite da se ovo odobrenje koje ministar ekonomije treba da izda specijalnim banjskim bolnicama za rehabilitaciju važi samo godinu dana. Da li je moguće da neko ko radi u Vladi, ko treba da organizuje život institucija i ustanova u ovoj zemlji ne zna za planiranje duže od godinu dana? Ne mogu da verujem da neko ozbiljan može da veruje da neka ustanova, neko odmaralište, neka institucija planira isključivo na godinu dana.
Šta je sa dugoročnim planiranjem? Da li ste čuli nešto o tome ili je planiranje samo dok ova Vlada traje, a kad ova Vlada ode sa ove scene, što treba što pre da se dogodi da bi građani Srbije mogli da dišu i žive, onda više planiranje ne mora da postoji?
Šta je još problematično? Ako se usvoje ovakve izmene i dopune Zakona o turizmu, onda specijalne banjske bolnice za rehabilitaciju moraju da smanjuju svoje kapacitete i da otpuštaju radnike, onda će se ispuniti obećanje iz kampanje gospodina dotičnog ministra da 200 hiljada ljudi bude u vezi sa nekim poslom, odnosno ovde će 200 hiljada ljudi ostati bez posla za mandata ove Vlade, a obećanje je bilo da će 200 hiljada ljudi zaposliti.
Sada bih volela da pomenem ova tri zakona i četvrti koji se odnosi na izmene i dopune Zakona o Nacionalnoj agenciji za regionalni razvoj, koji je ovde usvajan takođe da kažem da su i ova sledeća tri zakona – izmene i dopune Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, izmene i dopune Zakona o Fondu za razvoj, izmene i dopune Zakona o Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza su zapravo ćefovi istog tog ministra.
To su zakoni koji imaju samo jedan isti cilj, a to je – kako da za novac građana Srbije popunimo stranačke fondove, jer narečeni ministar je shvatio da njegova stranaka više nema šanse da se pojavi na parlamentarnom nebu Srbije i pravu rezervnu stranku ujedinjeni regioni Srbije, koja takođe košta, pa je vrlo važno da se svakom zakonu nađu sredstva građana Srbije za izdržavanje ovih stranaka i za buduću kampanju narečenog ministra i njegovih stranaka.
Šta je to smislio gospodin ministar Dinkić, koji se ovde nikad ne pojavljuje kada govorimo o ovakvim zakonima? Evo šta je smislio. Sedište Fonda za razvoj će biti preseljeno u Niš do kraja novembra, sedište Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza će u buduće biti u Užicu. To valjda treba da bude poklon Užicu za onako loš Zakon o regionalnom razvoju, a sedište Nacionalne službe za zapošljavanje će biti u Kragujevcu.
Neverovatno je ali moram da pomenem i ovo da je Nacionalna agencija za regionalni razvoj već preselila svoje sedište iz Beograda u Zaječar i to su sve gradovi koji treba da budu gradovi odakle će kampanja gospodina Dinkića da krene i da se podigne, jer su tu ljudi koji će predstavljati te ujedinjene regione.
Ono što moramo da odgovorimo na ovo pitanje, on kaže na objašnjenju ovog zakona da je sve to u cilju decentralizacije i dekoncentracije. Moram da postavim nekoliko pitanja – da li je nekada gospodin ministar pročitao neku od knjiga iz oblasti sociologije, koji objašnjavaju šta je to decentralizacija?
Decentralizacije nije preseliti jedno sedište u neko drugo. To nema nikakve veze. Niko normalan ne može pričati o tome da ne treba da bude Užice, nego Valjevo, da ne treba da bude Niš, nego Valjevo, da ne treba da bude Kragujevac, nego Valjevo, jer onda ćemo mi da se između sebe pretačemo koji je to grad važan još za Srbiju, osim ovih u kojima su ovi ministrovi miljenici iz njegovih ujedinjenih regiona.
To neće sebi dozvoliti DSS. Ona hoće da načelo na kome počiva ovakva selidba komentariše i ukaže građanima Srbije da to nema nikakve veze sa decentralizacijom, nikakve veze sa racionalizacijom, jer će u početku, kaže u obrazloženju zakona, ceo rukovodeći kadar iz ovih institucija da putuje tamo gde će biti ova nova sedišta, što ne znam koliko je pametno, putuje nam tužilaštvo, putuju nam sudovi, putuje nam sada i administracija.
Imaćemo jedan putujući cirkus na putevima, a institucije će biti prazne. Dalje kaže, a ako slučajno neće da putuju, to on njima kaže no, no, mi ćemo u tim malim sredinama zaposliti neke nove mlade ljude koji će, sad dodajem ja, biti nosioci naše političke razvojne kampanje i koji će verovatno sa radnim stažom od 0,2 meseca postati direktori tih važnih institucija.
Da ne govorim o tome da te institucije to što im premestite sedište nikakve veze nema sa njihovim radom.
U obrazloženju stoji da će se sad dalje u drugim gradovima, da se mi iz Valjeva recimo ne osetimo ugroženim, tu napraviti filijala, pa ćemo imati jednu novu mrežu administracije koja će bogami i te kako da košta građane Srbije, a zapravo će biti politička mreža ujedinjenih regiona kako bi oni na sledećim izborima ipak ušli u Parlament.
Dakle, pošto sam obrazložila koliko su smešne sve ove stvari koje vi hoćete da nam poturite pod parolom decentralizacije i dekoncentracije, a to naravno ne može da bude, ja upravo moram da kažem da je znači, zajedničko za ovaj prvi zakon o izmenama i dopunama Zakona o turizmu za ova tri to što je namicanje para za svoju stranku, gospodina Dinkića, a sve o trošku građana Srbije.
Da kažem još jednu stvar, prosto da podsetim one koji to rade. Na političkom nebu postojao je i bio je ministar gospodin Dušan Mihajlović, slučajno moj Valjevac, imao je stranku Nova demokratija. Pošto je radio sve ovo isto što je radio gospodin Dinkić, on je shvatio da je najbolje da promeni ime svojoj stranci i da se ona od onda zove Liberali Srbije.
Ni oni tada nisu uspeli da ubede građane o tome da su oni neka nova stranka, pa pretpostavljam da gospodin Dinkić mora raditi neki novi spin građanima Srbije jer ovako kako misli da se zaboravilo to što je radio od 2000. godine do danas izgleda da neće moći, izgleda da građani Srbije konačno mogu da pamte ono što traje malo više od 10 godina.

Iskorišćeno je 12 minuta i 15 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević, a posle njega narodni poslanik Mićo Rogović.

Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo iz ministarstva i državnih institucija koji pratite ovu današnju raspravu, dame i gospodo narodni poslanici, ali pre svega poštovani građani Srbije, kada na dnevnom redu jedne sednice Skupštine imamo ovako važne tačke, a kada neko ne shvata šta je zajednički imenitelj svih tih tačaka dnevnog reda, mora da se zapita da li njegovo neshvatanje treba da bude dominantno u ovoj sali ili treba da bude dominantna želja građana ove zemlje da žive kao sav normalan svet u velikoj porodici evropskih naroda.
Ono što nas sve zajedno ovde koji ćemo glasati za ove zakone objedinjuje to je suštinska želja i namera da Srbija postane velika porodica evropskih naroda.
Podsetiću vas da smo i u prošlom sazivu Republičkog parlamenta bili narodni poslanici i da sam prisustvovao raspravi koja je trajala šest nedelja i da smo za šest nedelja raspravljamo samo i isključivo po Poslovniku i da smo za šest nedelja uspeli da raspravljamo samo o jednom amandmanu uz silne prekide. To vreme, na sreću, daleko je za nama i danas ubrzano nadoknađujemo to vreme koje smo propustili.
Svako onaj ko želi da na tom putu postavlja prepreke, svako onaj ko ne shvata kojom brzinom taj put treba da se odvija i kojom brzinom treba da se kreće na tom putu, ima pravo na svoje neznanje i ne shvatanje situacije, ali nema pravo da pokušava da zaustavi planetu jer to nisu uspeli ni mnogi pre njega.
Danas ću govoriti o svim ovim zakonima, ali pre svega želim da kažem nešto o vrlo važnom zakonu, o izmenama i dopunama Zakona o turizmu. Turizam je jedna vrlo važna delatnost iz koje Srbija i te kako ima mogućnosti da popravi svoje bilanse i svoj ekonomski položaj i da popravi sliku nezaposlenosti u Srbiji.
Svako onaj ko ne shvata značaj turizma kao potencijala Republike Srbije ima pravo da živi u svom neznanju, ali ovde sam pre svega da ukažem na nekoliko važnih stvari koje ovaj zakon reguliše. Prvo, ako se jedan zakon popravlja posle godinu i po dana primene u praksi to ne znači da nam je neko napisao u inostranstvu i dostavio neki novi predlog zakona već znači da je praksa pokazala da taj zakon može dalje da se unapredi dodatnim izmenama na dobrobit građana ove zemlje.
Šta meni konkretno ne odgovora u ovom zakonu? U ovom zakonu u članu 32, koji kaže da je sedište turističke organizacije u Beogradu i ovu organizaciju bih premestio baš u Vrnjačku Banju i to baš u trenutku kada dolaze napadi od nekih predstavnika opozicionih stranaka zato što Fond za razvoj selimo u Niš.
Smatram da ljudi u Vrnjačkoj Banji i te kako znaju da se bave turizmom. Tačno je da Beograd ostvaruje ogroman profit i ogroman novac od turizma i Beograd je glavni grad, ljudi dolaze i zbog poslovnih obaveza, dolaze mladi ljudi da se provedu, dolaze ljudi na sportske priredbe i takmičenja, ali dolaze ljudi i u Vrnjačku Banju, dolaze ljudi i na Kopaonik, dolaze ljudi i na Zlatibor.
Kao Kruševljanin nemam nikakav problem da Beograd bude lep i razvijen grad, ali volim da se i Kruševac razvija i posebno mi je drago danas kada se jedna agencija seli u Užice i kada se jedna institucija seli u Niš, jer suštinska decentralizacija Srbije i suštinski napori da Srbija bude integrisana u EU odvijaće se samo ako se svaki deo Srbije bude ravnomerno razvijao.
Ono što posebno nije jasno u zakonu i zaista zavređuje određena razmišljanja koja se u praksi nisu pokazala dobre, to je član 79. koji kaže da određena pravila u vezi ovog zakona, da određene uslove obavljanja neke delatnosti bliže određuje ministar.
Šta to znači u praksi? U praksi znači sledeće. U Kruševcu i u Leskovcu i Čačku i u Valjevu ima ljudi koji su i te kako dali nemerljiv doprinos razvoju ugostiteljstva. Sa tim ljudima svakodnevno razgovaram i komuniciram i sam sam se više od 15 godina bavio tom vrlo lepom delatnošću koja se zove ugostiteljstvo.
Tu nailazimo na jedan veliki problem. Vrlo često odredbe koje se naknadno propisuju nisu sprovodljive i nisu usaglašene sa stvarnim stanjem na terenu. Nekada su ugostiteljski objekti pravljeni pre 20 godina i sada ako donesemo odluku da taj ugostiteljski objekat treba da ima četiri toaleta, dva muška i dva ženske i plus jedan za osoblje, pre će se taj ugostiteljski objekat zatvoriti nego što ćemo ga prilagoditi savremenim zahtevima poslovanja.
Sa druge strane, kao što sam kazao, i u Kruševcu, i u Leskovcu, i u Čačku i u Valjevu ima ljudi koji su i te kako razvili taj ugostiteljski posao. Predložiću ljudima iz ministarstva da pre nego što neku odluku, uredbu ili zakon donesu, da formiraju jedan savet koji će činiti najbolji ljudi koji se bave tom ugostiteljskom delatnošću u nekim gradovima Srbije.
Ne poznajem čoveka, ali kad uđem u Leskovac vidim čoveka koji ima niz ugostiteljskih objekata koji se zovu ABC. Čovek je napravio fenomenalan restoran, fenomenalan kafić. Pitajte tog čoveka – izvinite, gospodine, kako će ovaj zakon da izgleda u praksi?
U Kruševcu imate vrlo dobre restorane pod imenom IT. Pitajte vlasnicu tog restorana – izvinite…
Razumem gospodina koji dobacuje da mu je žao što su oslobođena mesta na balkonu gore od ovih ljudi, ima mesta za vas u sledećem sazivu, gospodine. Oni će sići dole, vi ćete preći gore. Sada uzmite olovku i papir i pažljivo slušajte, hvatajte beleške, možda i nešto naučite pre nego što se prebacite na balkon.
Dakle, u Kruševcu postoji ugostiteljski objekat koji se zove IT. Pitajte tu ženu kako će izgledati u praksi primena ovih zakona i šta to znači kada se donesu ovakve uredbe i ovakvi zakoni.
S druge strane, ovde vrlo često kada donosimo neki zakon kao da prisustvujem da je odnekud vaskrsao Nostradamus, eto već gotove kataklizme u Srbiji, evo novog otkrovenja, nove najave katastrofe, svaki zakon je nova katastrofa po najavama nekih ljudi iz opozicije, svaki zakon je prilika da se kritikuje Vlada.
Malopre smo čuli da građani više ne mogu da dišu dok je ova Vlada i jedva čekaju da Vojislav Koštunica ponovo bude potpredsednik Vlade. Sto godina bez vazduha ne može niko da izdrži, prema tome razumem vašu brigu da se što pre vratite na vlast, ali će neko doći na vlast ili ne i da li će upravljati ovom zemljom ne pita se taj neko ko ima takve ambicije, pitaju se građani ove zemlje.
Građani ove zemlje su vam dali mandat da menjamo ovu zemlju nabolje. Kada je reč o nekim institucijama koje su se ovde malopre pominjale, moram da pohvalim Fond za razvoj. To je jedna institucija koja je i te kako omogućila dobar privredni razvoj, dobro otvaranje radnih mesta, podsticaj za brojne ljude koji su imali dobre ideje a nisu imali novca. Zasmetala mi je rečenica da ljudi koji vode te institucije imaju dva meseca radnog staža.
Gospođa koja je ovde iz Fonda za razvoj, doduše, ima tek 25 godina radnog staža, možda je to manje nego što neki ljudi imaju mandata i radnog staža provedenog u poslaničkim klupama, ali je sasvim dovoljno da neko vrlo odgovorno rukovodi tom institucijom, bilo da je ona u Nišu, Kruševcu ili Beogradu.
Da li ta institucija dobro radi ili ne? Ne treba o tome da sude političke stranke, već oni ljudi koji su bili u poziciji da ostvare svoje poslovne ideje, da ih realizuju, da sebe profesionalno ostvare koristeći kredite Fonda za razvoj.
Ovim ću završiti. Vrlo često opozicija nalazi u svim ovim zakonima mogućnost da, pre svega, zlonamerno kritikuje donošenje tih zakona i da sa terena zakonodavstva prelazi na teren politike, da sama shodno svojim shvatanjima, donosi političke sudove o učinku nekih političkih stranaka. Vrlo često se nama postavlja jedno pitanje, to sam čuo i malo pre, a i pre neki dan kada je tekla ova rasprava – da li ste vi normalni? Moram da odgovorim – jesam, što i vama želimo. Dajte sada da nastavimo da radimo kao normalni ljudi, u normalnoj atmosferi, da po dva stepenika preskačemo na putu za EU, jer Srbija nema vremena za čekanje.
Pogledajte turističke komplekse koji su ovoga trenutka napušteni u Srbiji i koji su i te kako ostavljeni kao ruglo gradova u kojima ti kompleksi stoje već po 10, 15 ili 20 godina. Mogu li ti kompleksi biti završeni bez pomoći države? U Vrnjačkoj Banji hotel "Zvezda" se gradi već 25 godina. Bio sam dete kada sam bio u Vrnjačkoj Banji i tada je počeo da se gradi veliki kompleks. Ne može to da se uradi bez pomoći države.
U jednom hotelu u Srbiji, kao i u tržnim centrima se nalaze pokretne stepenice. Pogledajte te pokretne stepenice, one su najbolja slika Srbije danas, bilo koje pokretne stepenice u tržnom centru ili u hotelu u Srbiji, pogledajte kako izgledaju? Naši ljudi stoje po dvoje, troje na pokretnim stepenicama, oslonjeni na te pokretne stepenice, odavno se voze natovareni stvarima i svojim brigama. Pogledajte pokretne stepenice u Japanu.
S desne strane stoje stari i nemoćni, iznemogli penzioneri, eventualno mala deca i trudne žene, a sa leve strane pokretnih stepenica je ostavljen prostor za one koji žele napred i oni se, penjući po dva stepenika, kreću tim pokretnim stepenicama. To vam je danas razlika između opozicije i vlasti u Srbiji. Mi uz pokretne stepenice idemo po dva stepenika preskačući, neki stoje sa desne strane i blokiraju put onima kojima se žuri. Zahvaljujem vam se.

Iskorišćeno je 10 minuta i 55 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Mićo Rogović.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, moram vezano za ovaj set izmena i dopuna zakona i uopšte zakona da akcenat dam na izmene i dopune Zakona o turizmu. Pre toga, bez obzira na sve komentare u ovoj sali, moram da se zaista zapitam da li je moguće da u skupštinsku proceduru, malo pa malo prođe vremena a da ne uđe zakon koji je ne tako davno donesen, a vrlo brzo doživljava izmene i dopune zakona.
Da se vratimo unazad. Bez obzira na tempo kojim radimo i na broj donesenih zakona, ne mogu da se setim sednice koja je zakazana u zadnje vreme a da na njenom dnevnom redu nisu bile izmene ili dopune ne tako davno donesenog zakona. Nažalost, takvu sudbinu doživljava i Zakon o turizmu.
Ovo ne govorim sa aspekta bitnih promena koje su evidentne i koje treba da budu danas na dnevnom redu, nego se jednostavno situacija kada je i pomenuti zakon donesen mogla predvideti, recimo, kategorija seoskog turizma koja je među najznačajnijim u jugoistočnoj Evropi i kao takva u Srbiji nije smela da se u prethodnom zakonu ispusti na takav način, da bi se sada u Predlogu zakona o izmenama i dopunama ona obuhvatila.
Usvojeni Zakon o turizmu je imao 132 člana, ovo moram da podsetim zbog javnosti. Koliko se tada ozbiljno pristupilo donošenju zakona govori i podatak da danas imamo na dnevnom redu 62 člana izmena i dopuna Zakona o turizmu. Toliko o ozbiljnosti predlagača, ne govorim o jednom ministarstvu s obzirom da ovo nije jedini zakon iz te oblasti, govorim i o Vladi Republike Srbije kada u skupštinsku proceduru šalje određeni zakon iz određene oblasti.
Da ne pominjemo činjenicu koliko košta građane Srbije ovako evidentan promašaj Vlade Republike Srbije. Takvu činjenicu ću pokušati da malo približim građanima Srbije na primeru Zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu. Tu moram da se vratim nazad, jer ne počinje život, a ne počinje ni turizam nijednom političkom strankom. Evidentna promena razvoja turizma i razmena strategije turizma počinje 2006. godine kada je raspisan tender o izradi strategije razvoja Srbije u narednom periodu.
Ne mogu da ne pomenem, kada je i tada zakon donesen, činjenicu da je, pored toga što su se na konkursu javili i eminentni srpski turizmolozi, jedna toliko tada pompezno predstavljena kompanija na svetskom nivou, navodno američka "Horvat konsalting" je dovedena i izabrana za izvođača i realizatora razvojne strategije srpskog turizma.
Kada uđete na sajt na internet i ozbiljnije pretražite pomenutu kuću, videćete da to ne samo da nije američka, ne samo da nije napravila 25 razvojnih strategija određenih turističkih destinacija i razvoja turizma određenih država, nego možete misliti, nije napravila ni razvojnu strategiju svoje zemlje. Sedište joj je u Zagrebu. Znači, nije učestvovala ni u razvojnoj strategiji Republike Hrvatske koja se ozbiljno bavi turizmom, već je, recimo, dobila jednu poddestinaciju, turističku destinaciju, odnosno istarsku regiju i bavila se tom razvojnom strategijom te oblasti.
Ne mogu da ne pomenem situaciju da je tada nekoliko hiljada turističkih poslanika učestvovala na skupu, na putovanjima, ekskurzijama, da bi videli i snimili ono što treba da implementiraju u srpsku turističku privredu.
Ne mogu da ne pomenem podatak, zato što sam učesnik svega toga, da je recimo kao jedan od najozbiljnijih svetskih turizmologa, održavano predavanje iz oblasti internet pretraživanja i "Gugl" pretraživača, sve to govori o ozbiljnosti razvojne strategije. Nekoliko godina posle svega toga, vidimo u kojoj je fazi i u kolikom stepenu je ona ugrađena u turističku privredu Srbije.
Koliko je to novca koštalo Republiku Srbiju i građane Srbije? Negde orijentaciono između dva do tri miliona. Šta bi se tek desilo sa razvojnim strategijama određenih turističkih destinacija? U ovom prvom trenutku i za one koje i ja evidentno znam i delom sam u njima i učestvovao, bilo ih je 11. Da se nisu uključili turistički poslanici sa fakulteta "Singidunum" i sa "Argusa", pitanje je na šta bi zaista ličile te razvojne strategije tih turističkih destinacija.
Ovom prilikom ne mogu a da se ne pozabavim neozbiljnošću odnosa, ali zaista neozbiljnošću odnosa Turističke organizacije Srbije u određenom periodu. Moram da vas podsetim, ništa lično, ali da ne bude zaboravljeno, na situaciju kada je gospođica Čubrilo bila direktorka Turističke organizacije Srbije i koja je Zlatibor i Zlatar, turističke destinacije tada, u jednom trenutku trebalo da poveže sa Nišom, recimo.
Ne mogu a da ne pomenem situaciju da je Srbija infrastrukturno nespremna, još uvek turistički neobeležena signalizacijom, normalno, predstavljena je na turističkim sajmovima koji su zaista previše skupi. Ne mogu a da ne podsetim na nastupe u 25 najbitnijih inostranih medijskih kuća koje su mnogo koštale, a ne mogu a da vas ne podsetim na one promašene spotove na "CNN" i ostale stvari koje smo radili.
Sve to kada saberete, zajedno sa izradom zakona o turizmu i sada sa ovom situacijom da o tome raspravljamo posle nepunih godinu i po dana, dolazite do jedne cifre da je izrada raznih zakonskih akata iz ove oblasti građane Srbije koštala preko četiri miliona evra. Šta je to u poređenju, moram da vam navedem?
To je kompletna fabrička infrastruktura za 2.500 novih radnih mesta. Zbog takvih promašaja i zbog razvojnih strategija koje nisu usaglašene sa strategijama iz drugih oblasti koje se evidentno rade da bi se nešto uradilo, imamo situaciju da su nam uskraćene subvencije u poljoprivredi, imamo situaciju da postoje regioni, a da ne postoji unutrašnjost Srbije. Ne pomažu nikakvi regioni na papiru, kada u unutrašnjosti Srbije više nemate građana. Evidentno, nažalost, i tragično.
Šta će se desiti, recimo, sa turističkom destinacijom Stara planina, kada na toj destinaciji nemate naroda i nećete valjda turističke radnike iz Beograda da vodite na Staru planinu svakodnevno da bi se bavili ozbiljnim poslom i da bi razvijali turizam u tom kraju? To je situacija u koju nas po malo i vrlo često dovode ne ova, nego i prethodne vlade.
Moram još jednom da pomenem ono što je pomenuo moj uvaženi kolega Pelević, a to je situacija da ova vlada koja je pomalo Ginisov rekorder nema Ministarstvo turizma i da se turizam pomalo nalazi u svim ministarstvima, čak i u Ministarstvu za rad. Nekako je prezime Milosavljević evidentno u zadnjih 10 godina povezano sa turizmom, ne vezano u kojoj oblasti, ali zaista su to fakti i činjenice.
Šta se desilo, recimo, u zadnjih deset godina u oblasti zdravstvenog turizma? Iz te oblasti moram da vam navedem jedan primer, ovo nije lokalna skupština, ali nažalost, lokalne skupštine nemaju ingerenciju i ne bave se ovim pitanjima zato što su to ingerencije Republičke vlade i zbog toga moram da pomenem u ovom parlamentu i tu situaciju.
Imamo primer RH centra "Zlatar" iz Nove Varoši. On se godinama bavi prevencijom i rehabilitacijom, bolesnicima iz kardiovaskularne oblasti. Imamo situaciju da se sada u tom RH centru verovatno leče bolesnici na 1.250 metara nadmorske visine koji su oboleli od reumatologije. Paradoks, moraćete da priznate.
Imamo situaciju, recimo, da je ovu oblast preuzela Niška Banja. Nemam ništa protiv, samo to deci od 10 godina izgleda smešno. Zašto se to dešava? Zato što "Zlatar", kao turistička destinacija u bivšoj SFRJ koja je to bila u zadnjih 20 godina nema neophodan i potreban lobi u svim vladama koje su bitisale u zadnjih 20 godina.
Imamo situaciju, recimo, da je pored te činjenice, kao turističke destinacije, RH centar spasio mnogobrojne ljude iz problematike kardio-vaskularnih oboljenja i predinfarktnog i infarktnog stanja iz svih tih krajeva, a imate danas situaciju da svakodnevno, nažalost, moram da pomenem činjenicu, bolesnici iz ove oblasti na putu od Prijepolja, Priboja, Nove Varoši ili Sjenice ne dožive i ne dočekaju lekara na putu do Užica.
To su ti promašaji i to su te igranke koje mi pravimo sa našim državnim institucijama, sa našim narodom i zato nam unutrašnjost Srbije ostaje evidentno prizna i ne trebaju nam nikakvi regioni na papiru ako sve to tako izgleda i tako liči.
Da ne bi bila kompletna kritika, zaista nije kritika, već samo problematika iz ove oblasti, moram da vam napomenem situaciju još jednom iz seoskog turizma i konstataciju da je Srbija na svu sreću postala lider u ovoj oblasti. Tu ne mogu a da ne pomenem bazu i oblast razvojnih kredita. Resorno ministarstvo, nažalost, ne postoji, ali ovom problematikom se bavi Ministarstvo poljoprivrede.
Takođe moram da konstatujem činjenicu da, recimo, turističke organizacije lokalnih sredina nisu ni jednog trenutka uključene u angažman i realizaciju i kontrolu kredita iz oblasti ruralnog turizma, odnosno razvoja seoskog turizma.
Da li je moguće da lokalna turistička organizacija koja evidentno poznaje situaciju na svom terenu i čak se bavi kategorisanjem seoskih domaćinstava ne bude u vezi sa Ministarstvom poljoprivrede i njihovom komisijom koja ne može evidentno proceniti podnesene aplikacije jer su one sve skoro iste, po istom kalupu i da se u toj oblasti dešava situacija koja je recimo u mom kraju, da pioniri iz te oblasti koji su bili pre desetak godina još uvek nisu dobili sredstva iz ove oblasti.

Dajem reč poslaniku Muniru Poturku.

Poštovani predsedavajući, kolege poslanici, ono što sam hteo danas da pokušam da prenesem, vezano za izmene Zakona o turizmu i o Fondu za razvoj, da nađem sponu između ta dva zakona, jeste da pokušam da ljudima skrenem pažnju kakvu korist naši građani mogu da imaju od ova dva zakon.
Intencija izmena Zakona o turizmu jeste da se pojača bezbednost i zaštita naših građana koji putuju, koji koriste turističke usluge i da se turističke agencije obezbede finansijski i da obezbede sredstva obezbeđenja za organizovanje turističkih aranžmana; kako bi naši građani, kao korisnici turističkih usluga, mogli više da imaju, zavisi od toga koliko mi na određenim područjima ove naše Srbije možemo da te potencijale istaknemo, uredimo i iskoristimo i za naše i za strane.
Voleo bih da na prostoru Sandžaka ljudi shvate koliko ima potencijala i da zajednički sa svim relevantnim, stručnim institucijama države Srbije te turističke destinacije, ta kulturna dobra budu na većem nivou istaknuta, da dobiju međunarodni značaj, zato što je na jednom mestu prepletena istorija dva naroda, dve kulture, dve civilizacije, duga istorijska događanja kroz materijalna i tradicionalna obeležja, kroz hranu, kroz navike.
Ljudi su među sobom navikli da žive, da zajednički dele i dobre i loše stvari koje se dešavaju. Ako je trenutak, ako je prilika, ako je mogućnost, ako je šansa, onda su ove teške godine šansa da se ono što je vredno na našem području podigne na jedan nivo od čega će ljudi imati koristi, od čega će moći ljudi da žive.
Malo je njih na našem području da su koristili sve te seoske potencijale koje imaju da bi uredili svoje domove, da bi neko mogao da dođe da koristi i da se bavi seoskim turizmom, zato što pre svega naši ljudi nisu ni ekonomski obezbeđeni, nemaju dovoljno novca da sam taj svoj početni biznis pokrenu i da obezbede sredstva i kod Fonda za razvoj ili kod bilo koje druge institucije, pa čak i kod komercijalnih banaka.
Zato što često ljudi na selima nemaju način, oblik organizovanja koji će moći da ih zastupa i da ih štiti i da im obezbedi takve uslove. Svi oni nastupaju kao samostalna fizička lica kao poljoprivrednici. Ništa se bukvalno nije poradilo na jedan način organizovanja, gde bi oni mogli ili kroz te neke turističke zadruge, poljoprivredne zadruge da povežu i turizam i ono što je moguće na selu da imaju sa zdravom životnom sredinom i zdravom hranom.
Tu smo negde na tom prostoru, na toj sponi zastali. Prosto, tu sponu, taj most finansijskih sredstava da omogućimo ljudima koji bi mogli komercijalno da žive, da budu samoodrživi od svojih uređenih prostorija, jedne ili dve, na selu i da može neko da dođe.
Ne govorim samo o infrastrukturi. Jasno nam je da je za to mnogo potrebno sredstava. Mnogi na lokalnom nivou uređuju to svojim lokalnim planovima, ali je neophodna jedna živa aktivnost, program mera koji treba da bude detaljno definisan za ljude koji mogu od toga da žive na seoskom području, na ruralnom i nerazvijenom području. Takav prostor, svih šest opština, plus Raška, plus Ivanjica, koje svi bukvalno tretiraju kroz programe razvoja, nalaze se među 48 najnerazvijenijih opština u Srbiji.
Ono što bih voleo da kažem kroz Fond za razvoj, mnogo se pomoglo privredi u našem području, ali je nedovoljno. Nedovoljno je zato što privreda na našem prostoru nije akumulativna, nije dinamična i nije konkurentna.
Nažalost, iz prošlosti smo nasledili tekstilnu industriju, nasledili smo i obućarsku industriju. Proizvođači nameštaja su u jednoj fazi bili u ekspanziji zahvaljujući Fondu za razvoj, a onda ne postoje podsticajna sredstva za izvoz i negde u tom domenu program posebnih mera za naše područje treba da sagledava da li smo toliko ravnopravni na našem tržištu, na tržištu sredstava finansijskih, i kod Fonda za razvoj, i kod Siepe, i kod drugih institucija sa nekima koji imaju budućnost, zato što imaju industriju koja može da bude konkurentna, tamo gde se ulaže u radnu snagu koja se obučava da bude konkurentna, u odnosu na ono što mi trenutno imamo sa tekstilnom industrijom.
Dobar je potencijal zato što su ljudi rasli, mlađi su rasli pored svojih roditelja u okviru TK ''Raška'' koja je nekad 7.000 ljudi zapošljavala, koja danas ništa ne stvara i ne radi. Obuća "Ras" koja je zapošljavala 3.000 radnika, koja ne radi već 20 godina, ali su ostale te male manufakturne radionice koje su mogle da pokupe deo te radne snage.
Najvrednija stvar u svemu tome su ljudi koji su rasli pored tih tekstilnih i obućarskih mašina u tim radionicama. To se ne stvara preko noći, to treba godinama, generacije da se stvaraju da neko bude odgovoran, da zna kako to funkcioniše. To je kod nas dobar potencijal.
Nažalost, ova privreda u ovim oblastima nije dovoljno sposobna i jaka da može da bude pozitivna, da može da obezbedi svu dokumentaciju, akreditive, garancije, da bi mogla da povlači redovno sredstva iz Fonda za razvoj. Za razliku Fonda za razvoj u Vojvodini formirana je i razvojna banka koja je usmerena negde prema tim privrednicima.
Molim vas, koliko god da ima neko uticaja od vas, neophodno je da se negde usmerimo prema tim malim i srednjim preduzetnicima ili preduzećima koja zapošljavaju i po pet radnika, oni su nam veoma bitni. Možda su nam sada mnogo važniji i bitniji oni koji još plivaju, još im je, da tako kažem, glava iznad vode i bore se da prežive kako bi zadržali broj radnika koje trenutno zapošljavaju. Oni su možda važniji nego da se borimo za neke koji bi trebalo da dođu.
Oni koji dolaze imaju novac i znaju šta hoće i znaju kakvo je tržište i na kojem tržištu da budu. Za one koji se godinama bore na našem prostoru, oni koji su prošli sve muke i 90-ih godina i danas, kada su znali i kad se ima i kad se nema, šansa je da se negde učini da prežive naredne, čini mi se, dve godine, koliko je potrebno.
Ako nađemo spoj između turizma i potencijala koji imamo i nađemo spoj između institucija koje trebaju da podrže te male nerazvijene, onda je i ovaj zakon o turizmu i izmeštanje, odnosno decentralizacija institucija na republičkom nivou po delovima koji nisu razvijeni, ili koji bi trebali kao izmeštanje agencija da pokrenu određena područja sa njihovim potencijalima, onda je ovo dobar zakon.
Iz tog razloga kao poslanik, kao predstavnik Sandžačke demokratske partije glasaću za ove zakone, sa porukom da naši privrednici, naši građani što pre vide koristi od ovih naših zakona.

Reč dajem potpredsednici Nataši Jovanović

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, u okviru ovog čudno napravljenog seta zakona koji apsolutno nemaju dodirnih tačaka jedni sa drugim, u kontekstu i resora i rasprava koje treba da se vode u plenarnoj debati, govoriću o Zakonu o turizmu, a toliko vremena koliko ću imati od poslaničke grupe SRS da jedva mogu da zaokružim ovu vrlo kompleksnu celinu i privrednu granu Srbije kojom se Vlada Republike Srbije ne bavi na ozbiljan i strateški način.
Nažalost, posledice toga su beda i nemaština i u ugostiteljstvu, turizmu i među onima koji se bave tim poslom, izuzetno niske zarade i nelikvidnost nekada društvenih preduzeća, a sada onih koje su neki tajkuni kupili za sitne pare, a ljudi ostali bez posla.
Što je najžalosnije od svega, gospođo predsedniče, vi znate da mi dolaskom ove vlade više nemamo taj resor, odnosno Ministarstvo za turizam, što je velika greška. Ovaj zakon, čije izmene i dopune sada treba da donesete, mnogo je gori od zakona koji je donet 2005. godine, kada smo imali resor za trgovinu i turizam i kada je DOS-ovska vlast pokušavala na neki ozbiljan način da se bavi ovim problemom, što nije uspela ni tada, a tek sada 2010. godine posledice katastrofalne ekonomske politike svakako oseća i ova privredna grana koja, kao što procenjuje i Svetska turistička organizacija, treba da bude jedan od pokretača razvoja Srbije, što nažalost nije.
Mi smo iz ovih izmena i dopuna videli da je Vlada Srbije neozbiljna i da na mig, odnosno nalog Briselske kancelarije mora da izvrši dodatnu harmonizaciju sa zakonom za koji ste tvrdili 2009. godine da je perfektan, da ništa bolje ne može da se desi od toga za oblast turizma.
Zašto ga onda sada menjate? Priznali ste, zbog toga što ovi iz Brisela, koji upravljaju Srbijom i koji stavljaju pod šapu sve ekonomske i privredne tokove, kažu da nešto nije uredu. U stvari, u ovom zakonu mnogo toga nije uredu, od 1. člana, 2. člana, od pojmovnih stvari za koje niste imali sluha da definišete posle toliko godina.
Ne mogu sada sa gospođom Matić, jer to jednostavno nije njen resor i ne razume se u to, da govorim o stručnoj, ozbiljnoj debati, kada je u pitanju sektor turizma, jer nema nekoga ko bi mogao, a i nemamo resorno ministarstvo, ali mi smo pokušali, mi srpski radikali, amandmanima bar da donekle poboljšamo, da ne vređamo ljudi koji se bave ovom oblašću, da kroz uvođenje novih pojmova koji žive i koji postoje u stvarnom životu, kod ljudi koji privređuju iz ove oblasti, da te kategorije unesemo.
Kao drugo, videli smo da se samo proklamuje saradnja sa određenim asocijacijama, pre svega kao što je asocijacija Udruženje turističkih agencija u Srbiji i drugima koje postoje, koje nisu tako masovne, jer oni ljudi više nemaju ni snage ni volje da vam ukazuju na ono što se dešava u realnosti i kakve konsekvence oni trpe zbog loših zakona, jer ovaj zakon nije donet zbog ekonomskih razloga razvijanja turističke delatnosti, ako pokretača privrede, nego iz čisto političkih razloga, politički razlog da se dodvorite Briselu a, sa druge strane, da ne oslušnete ljude koje se bave jednom od grana iz oblasti turizma.
Tako je Privredna komora Srbije organizovala 7. septembra ove godine, u zajednici sa grupacijom banjskih i klimatskih mesta u Srbiji, jedan ozbiljan sastanak i upozorila Vladu Srbije i Ministarstvo ekonomije da ne donose ovakvu izmenu i dopunu Zakona o turizmu već, ako hoće nešto da urade za razvoj banjskih i klimatskih mesta u Srbiji, tog tzv. zdravstvenog turizma čiji vi pojam ne poznajete u ovom zakonu, da se usaglase sa njihovim zakonima i da se 23 banjska i klimatska mesta koja mi imamo u Srbiji ne tretiraju drugačije od ostalih subjekata u oblasti turizma.
Naravno, to niste hteli da poslušate, odnosno Vlada Srbije, i sada imamo jedan član zakona na koji su i druge kolege iz drugih stranaka podneli amandman, ali vidim i poslanička grupa PUPS, jer o tome je govorio pre neki dan Đuro Perić, da je, kažu, a to vam je deo koalicije u Vladi, za njih nedopustivo da se na takav način tretiraju banjska mesta koja se bave zdravstvenim turizmom.
Ovaj zakon ne poznaje ni ruralni turizam u pravom smislu reči. Malopre slušam kolegu Poturka iz poslaničke grupe ZES, pa gde vam je onda ta evropska budućnost i razvoj ruralnog turizma, kada se tako mala sredstva, kao što je on priznao malopre, ulažu?
Takođe je Svetska turistička organizacija još 2001. godine, upozorivši Srbiju da mora striktno da se bazira na razvijanju ruralnog, seoskog, etno, agrar, biznis turizma, upozorila da moramo pre toga da oporavimo poljoprivredu, da bismo uopšte došli do razvoja seoskog turizma.
Kako ćete vi sada seljacima u selima oko Ivanjice, recimo, u Prilikama, Kušićima, Katićima, koji imaju neverovatne klimatske uslove, koji imaju geografski položaj, koji su gostoljubivi, kao kod mene u Šumadiji, kao i u Kolubari, kao u okolini Vlasotinca, u okolini Surdulice itd, da idem redom po Srbiji, da ga ubedite da mora da razmišlja pozitivno za budućnost, kada on jedna održava stočni fond?
Kako, kada nema viška hrane i kada jedva održava prostu reprodukciju proizvodnje stoke, povrća i svega za sebe i svoje domaćinstvo, kada ono što daje na tržište ne zna, uvek mu je mačka u džaku, za koje pare i nema garantovanog otkupa? Kako ćete vi pomenute iz ovih sela, koji se bave stočarstvom, proizvodnjom krompira, a krompir bacaju na tone, jer uvoznički lobi koji uvozi krompir iz Holandije je neprikosnoven, jer ga drže Mišković, Beko i ostali, da ga ubedite da on treba da se opredeli i da radi ovo što je zaista svrsishodno i što bi bilo dobro, kada on za to nema sredstva?
Znate, u Srbiji je 90% tzv. ruralnog područja i stanovništva, a među njima je 40% onih koji nisu zaposleni, odnosno onih koji i pored, rekla bih, vaše nasilne registracije poljoprivrednih domaćinstava, nemaju mogućnost da se u okviru toga prijave, da plaćaju porez i doprinos za penzijsko i socijalno osiguranje. Zašto? Zato što nemaju para da to izdrže.
Slušam malopre ovog "pametnog" Milivojevića iz DS, kaže – cveta ugostiteljstvo u Kruševcu. Stvarno ne znam da li je on dobio ovo što smo svi mi dobili, a pre neki dan sam pominjala, a to je bilten Unije poslodavaca Srbije, egzaktni podaci i tabela. Pogledajte, za jedan prosečan ugostiteljski objekat u Srbiji je potrebno da mesečno izdvojite 648.377 dinara. Ove stavke koje su navedene ovde su zaista neizdržive i to sa prosekom od troje do petoro zaposlenih, uglavnom su to privatni objekti koji imaju izuzetno male plate.
U zemljama na koje se vi pozivate i gde je razvijen seoski turizam, gde je razvijen zdravstveni turizam, višak radne snage, čak u procentu do 40, zaposlen je preko razvoja agrarnog, odnosno seoskog turizma.
Mi nemamo dovoljno hrane. Evo, sada je nestašica mesa, nestašica mleka u Srbiji. Ko to produkuje? Zašto je Srbija dovedena na nivo afričkih zemalja? Mi nemamo dovoljno da se prehranimo, a kada nemamo višak hrane, to ide po nekoj logici i po redu, to i ekonomisti i oni koji se bave agrarom znaju, da biste proizveli dovoljno hrane za izvoz i da od toga ostvarite prihod, onda tek možete da računate da nekoga ugostite i da primite, da je sreće par stotina hiljada turista u seoskom području. Mi toga nemamo.
Onda se čudimo zbog toga, a vas to očigledno ne zanima, što 4.800 sela u Srbiji mi gubimo svake godine. Kako? Pa, nestaju, jer niko u njima više ne opstaje, niti radi, niti vidi svoj izlaz. Dnevno se u Beograd doseli 400-500 ljudi, na godišnjem nivou je to mnogo više, zato što idu u veće gradove, veća je šansa i veća sreća, oni tako misle.
Da li je bio neko od vas nekada u Crnoj Travi? Da li znate koliko Crna Trava kao opština ima stanovnika? Mislim da je 1.800 po evidenciji onih koji tamo žive, oko 900 upisanih birača. Kada smo gospođa Radeta i ja bile tamo pre dve godine u kampanji, ljudi su nas dočekali sa suzama, sretni što je neko došao, a kada smo krenuli kažu – pitanje je kada će neko više ovde da dođe. Zbog čega? Da li ste videli to okruženje, da li ste videli tu lepotu prirode i mogućnost da se tamo ulaže? Gde su te investicije?
Mnogi od vas, a pogotovo pojedini ministri iz Vlade, kao što je ministar kulture Nebojša Bradić, imaju izuzetnu averziju prema onome što je kulturno i etnonasleđe Srbije, pa tako se u Guči nikada niko od vas ne pojavljuje.
Doduše, dođe nekada neko od funkcionera vlasti da se slika, da otvara manifestaciju, a gde ste da potpomognete ono što je pravo srpsko nasleđe i što je srpski brend, gde je ove godine bilo gotovo milion ljudi? Neke simbolične pare, ali šta im to vredi kada je pre toga grad uništio sve u Lučanima i okolini i direktna šteta, zbog toga što nije bilo protivgradne zaštite, iznosi nekoliko miliona evra, a vi ste im neku sitnu paru dali da organizuju manifestaciju koja promoviše Srbiju, koja promoviše našu kulturu, našu muziku itd.
Mnogo je takvih manifestacija širom Srbije: Dani vina koji se održavaju u Aleksandrovcu svake godine; Kupusijada, koja je sada već srpski brend, koja se održava u Mrčajevcima: sve ono što se dešava na Zlatiboru, Dani sira, promocija zlatiborske pršute itd, ali niko od tih ljudi ne može ozbiljno da računa na Vladu, jer kada mi odemo, a mi srpski radikali volimo, jer smo patriote, volimo naše običaje i našu kulturu, suočimo se sa činjenicom da nam ljudi iz lokalnih turističkih organizacija ili oni koji su nosioci tih projekata kažu da to Vladu Srbije uopšte ne zanima.
Zašto mi imamo izuzetne uslove da, pored tog ruralnog, seoskog, etnoturizma, razvijamo i zdravstveni turizam? Mnoge zemlje u svetu su i te kako oporavile svoju ekonomiju, kao što su Brazil, Indonezija, Indija itd, pa i mnoge zemlje u Evropi koje su poznate još između dva svetska rata po tome da neguju banjski turizam, zbog činjenice da mi imamo izuzetno kvalifikovan stručni kadar, pre svega u oblasti zdravstva i zbog činjenice da je ta turistička komponenta grada, kroz razvijanje zdravstvenog turizma, izuzetno pogodna za razvijanje i drugog turizma, a to je onaj kulturni, zabavni i svaki drugi aspekt koji bi mogao da doprinese da imamo mnogo veću stopu turista koji dolaze u Srbiju.
Slobodan Milosavljević je 2003. godine imao jednu fantastičnu izjavu. Tada je bio resorni ministar za trgovinu i turizam i rekao je da će 2010. godine milioni turista da dolaze u Srbiju, sve će da procveta, imaćemo od dolaska tih gostiju najmanje dve milijarde dolara godišnjeg prihoda.
Danas je ta situacija izuzetno teška i zbog činjenice da iako je vršena neka kategorizacija hotelskih turističkih objekata mi samo u Beogradu imamo manjak 10 hiljada ležajeva za noćenje, a da ne govorim i o drugim velikim gradovima u Srbiji. Recimo u Boru, da ne pominjem ime tog vlasnika i tog hotela, čovek je napravio hotel sa tri zvezdice, možda dobije i kategorizaciju za četiri, sam od sopstvenih sredstava, bez ikakvog Fonda za razvoj, bez ikakvih dodatnih pomoći države. Isti je takav slučaj za sličan objekat u Kruševcu, zna gospodin Duvnjak, da ga ne reklamiram. Nije tom gospodinu pomogao ni Srđan Milivojević, ni niko od ovih žutih, nego je čovek sam krenuo da radi i napravio takve objekte.
Etnoturizam je nešto što je budućnost Srbije. Mi mislimo da svako ko treba da bude odgovoran, pre svega prema srpskom seljaku, treba da kaže istinu, a to je da mi danas ne možemo da opstanemo kao zemlja koja se bavi agrarom i stočarstvom zbog činjenice da 7.500 junadi godišnje treba da bude u našim tovljenicima, a nalazi se svega 2.500, sve ostalo je uvoz i još će meso kako se najavljuje da poskupi za 30%. Da ne govorimo o činjenici da su doprinosi i porezi na ugostiteljske usluge mnogo veće nego u zemljama u okruženju.
Kada već nemate sluha da pomognete bilo kome, kao što ste se u kampanji samo slikali kad je jedan deo krova na starom zdanju popravljen u Aranđelovcu, sve je ostalo onako, od maja više niko tamo ne dolazi. Kada niste u tom gradi izdvojili sredstva koja ste morali po projektu NIP- a za RH centar Bukovička banja, već se urušava iz godine u godinu, onda bar budite iskreni pa kažite građanima Srbije da ste nesposobni to da radite.
Završiću jednom informacijom koju ste možda čuli, a koja je objavljena na svim sajtovima svih medija, gospođo Đukić Dejanović, da su ovi koji za 10 miliona evra nagrade pokušavaju da uhvate srpskog generala heroja Ratka Mladića to pokušali i danas u jednom etnoselu u Srbiji, tačnije u etnoselu Bajka kod Aranđelovca.
Naravno ništa nisu uradili, jer general Mladić, akobogda, nikada neće biti uhvaćen sa vaše strane i oni koji vam u tome pomažu, bez obzira koliku nagradu da raspišete. Što reče pre neki dan gospodin Martinović - nema nijednog Srbina, nijednog srpskog patriote koji bi za stotine miliona evra ili ne znam kakvu nagradu izdao slavnog srpskog generala.
Vi pokušavajte, kao što to niste uspeli jutros u Bajci, pa zbog toga se raduje čitav patriotski Aranđelovac i Srbija, nećete uspeti ni ubuduće, ali nemojte više da nam prosipate bajke o boljoj budućnosti, o EU, protiv smo ulaska u nju, srpski radikali, zato što Srbiji tamo nije mesto i zato što su nas ovakvi zakoni i projekti EU doveli dotle da nam je privreda urušena i da imamo toliko nezaposlenih stanovnika.