Poštovana predsednice, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kada je reč o Predlogu zakona koji je danas na dnevnom redu , a to je Predlog zakona o zadužbinama i fondacijama, nemoguće je da o ovoj temi raspravljamo, a da se ne osvrnemo na viševekovno zadužbinarstvo koje je u Srbiji bilo veoma zastupljeno sve do početka Drugog svetskog rata, a gotovo je zamrlo posle istog.
U potpunosti se slažemo da je potrebno i u ovoj oblasti uvesti red i dobrim zakonskim rešenjima omogućiti da se radi zadužbina i fondacija obnovi i unapredi u narednom periodu. Kao polazni osnov za unapred rečeno, može poslužiti i ovaj predlog zakona o zadužbinama i fondacijama, ali je neophodno doraditi ga usvajanjem smislenih amandmana koje su podnele sve poslaničke grupe.
Sam predlog zakona nije baš najbolje prošao širu javnu raspravu, iako je ona vođena. Po meni je usko obuhvatio zakonsku materiju koja se odnosi na zadužbinarstvo i pri tom želim da verujem da je nenamerno iz celog teksta zakona izostavljena mogućnost da se zadužbine i fondacije osnovane na KiM vode u registru zadužbina Republike Srbije.
Pretpostavljamo da je predlagač zakona imao određenih predloga kada su u pitanju Kosovo i Metohija da je to po našem Ustavu sastavni deo Srbije i da to nije posebno apostrofirano, međutim, mi smo uložili jedan amandman i smatramo kao poslanička grupa da ne može da smeta Predlogu zakona da KiM bude uvedena kao reč u sam zakon.
Slučajno ili namerno, predviđena je mogućnost osnivanja fondacija bez osnivačkih sredstava. To svakako po nama nije najbolje rešenje. Mi smo i tu uložili amandman kojim predviđamo da se ipak izdvoje sredstva prilikom formiranja fondacija.
Mišljenja sam da bi bilo nužno omogućiti strancima da učestvuju u formiranju i osnivanju fondacija i zadužbina, ali smatram da nije dobro da to budu samostalni osnivači, već da budu suosnivači sa pravnim i fizičkim licima građanima Srbije.
Po meni potpuno je nejasno šta se htelo sa stavom da su zadužbine i fondacije nedobitne nevladine organizacije i mi smatramo da je ovakav jedan stav suvišan, s obzirom da je po meni skoro prepisan iz Zakona o udruženjima građana. Lično mislim da to u ovom predlogu zakona ne treba da stoji.
Kada je reč o javnosti rada zadužbina i fondacija, mišljenja sam da ne bi trebalo razdvojiti obaveze privatnih zadužbina od opšte društveno korisnih zadužbina i fondacija i skloniti ih od očiju javnosti, što je inače Predlogom zakona tako predviđeno. To bi moglo da se pogrešno protumači u široj javnosti i eventualno u nekim stručnim krugovima i uveren sam da to nije bila namera predlagača, već jedan pokušaj da se na određen način i ova oblast uredi.
Kroz Predlog zakona provejavaju i neke nejasne, ili bolje rečeno za srpski jezik netipične reči, te bi bilo dobro ispraviti ih jer one ne menjaju suštinu značenja, ali smatram da treba koristiti u našem jeziku prihvatljive reči. Tu ću napomenuti samo čuvenog upravitelja, u stvari imamo divnu srpsku reč – upravnik. Mislim da ćete se tu složiti i prihvatiti naše amandmane.
Predlagač je predvideo da osnivač imenuje upravni odbor zadužbine ili fondacije i sa time se uloga osnivača završava. Po mom mišljenju potrebno je predvideti mnogo veće učešće osnivača u radu fondacija i zadužbina, jer makar neko ko daje saglasnost na plan rada ili na izveštaj o radu za prethodni period, pogotovo kada su u pitanju finansijski izveštaji o saradnji sa ljudima koji su, osnivajući fondacije i zadužbine, uložili značajna sredstva, bilo materijalna, bilo nematerijalna. Oni, po meni, moraju da imaju uvida kako se ta sredstva troše i da li se ta sredstva troše u svrhu izvršenja ciljeva i zadataka zadužbine.
Ostaje po meni nejasno ko bi trebalo da vrši nadzor nad upravnim odborom i upraviteljem, kako je ovde, a nadam se u budućem usvojenom predlogu zakona – upravnikom, jer nije predviđeno da kao organ, bar ne u zakonu, stoji nadzorni odbor, što bi po meni bilo pravo rešenje.
Naravno, ostavljena je mogućnost da se to reguliše statutom, ali nije izričito da to treba da bude. Samim tim ostavlja se mogućnost i da ne bude, i onda se postavlja pitanje ko će, ako ne može osnivač? Ako nema nadzorni odbor, da li će onda upravnik, koji je sastavni deo upravnog odbora, imati pravo da sam troši sredstva koja je dobio od osnivača i na kraju sam sebe kontroliše što, morate priznati, nije dobro.
Jedna od dobrih stvari, izuzetno dobrih stvari, koju pozdravljam, jeste i predviđenost da se zaštiti imovina koja je oduzeta posle Drugog svetskog rata, a bila je vlasništvo zadužbina i fondacija, do donošenja zakonskih regulativa koje će omogućiti, između ostalog, povraćaj imovine koja je posle Drugog svetskog rata oduzeta građanima Srbije u svim nekim segmentima.
Rok od 12 meseci koji je dat da se usklade akta postojećih fondacija zadužbina i fondova je po meni dobar i sasvim dovoljan da se sve to uvede u jedan normalan red. Ali, postavljam pitanje i zaista hoću da verujem da se sasvim slučajno desilo da je iz predloga ovog zakona isključena jedna kategorija koja se zove – legati, a veoma značajna kada je u pitanju, pre svega, materijalna vrednost kojima legati raspolažu. Ne samo materijalna, nego i kulturna i sva druga.
Naravno, član 3, izvukao sam samo član 3. da ga napomenem, jer smatram da je u ciljevima zadužbina i fondacija navedeno dosta nekih segmenata života koji će u narednom periodu ciljevima zadužbina i fondacija biti obuhvaćeni.
Nije mi jasno zašto su ispuštene neke po meni veoma važne stvari, a to su, recimo, verske, ciljevi za versku toleranciju. Pogotovo kada su u pitanju negovanja tradicija oslobodilačkih ratova Srbije. Prosto, postoje zadužbine i fondacije koje su osnovane između dva svetska rata, gde su eksplicitno citirane stvari da se ciljevi zadužbine obnove, da njihov rad služi svrsi finansiranja, recimo, dece palih boraca u oslobodilačkim ratovima Srbije. Ne vidim da je moglo da smeta da stoji i takva jedna rečenica u ciljevima.
U svakom slučaju, zakon je kao polazna osnova dobar. Pretpostavljam da će u raspravi u pojedinostima biti dosta prihvaćenih amandmana i u to ime pozivam ministra kao predstavnika predlagača da dobro razmotri sve podnete amandmane, a poslanički klub SPS-JS je podneo 16 amandmana i nadamo se da će, ako ne svi, barem velika većina biti prihvaćena i u to ime vam se zahvaljujem.