Imam tu neku pauzu u svom izlaganju i molio bih vas da to prihvatite i mislim da je ta pauza korektna. Kada pređem sa jedne teme na drugu, moram da se koncentrišem i vi mi onda – cap, i sada sam izgubio kontinuitet, ali evo setio sam se svega…
(Predsednik: Izvinjavam se, nisam shvatila.)
Dakle, vezano za ovaj amandman, baš me čudi da ne prihvatate, a obišli ste svet na temu ovih mobilnih postrojenja. Ovo govorim svim ljudima koji su učestvovali u organizaciji regulisanja otpada u Srbiji.
Poštovana gospodo, dragi građani Srbije, u celoj Srbiji već 10 godina se vode ekskurzije, pa se tu skupi predsednik opštine i sada oni idu u Beč, Grac, Nemačku, bilo gde, i kada odu tamo, njih tamo edukuju, obaveštavaju ih, pokazuju im mobilna postrojenja o kojima sam pričao, odnosno kako mogu na brz i efikasan način da iseckaju, da pretvore neku plastiku u neki granulat. Predložio sam taj granulat, predložio taj predlog i ministarstvo ne haje za to.
Dakle, 4000 deponija neuređenih ima u Srbiji. To je samo po nekim statističkim podacima, a verovatno ih ima više. Znaju građani gde se nalaze te deponije. One se nalaze baš na onim mestima gde ne treba da budu deponije, to su vidna mesta.
Hteo sam da pitam ministra gospodina Dulića, da ga pitam da li on zna, a znate li kako je ponosno rekao – kasarna "Četvrti juli", mi smo tu sve završili, uradili; neka ode da vidi gde su mu deponije, neka ode da vidi u kakvom se stanju nalaze te deponije. Dakle, vezano za član ovog mog mobilnog komentara, dakle, sa mobilnim sredstvima želimo da poboljšamo ovaj zakon. To je suština i to je komentar SRS.
Pitao sam i kada smo bili na Odboru, pitao sam gospodu iz Ministarstva, da li se ovim zakonom zaustavlja taj ekskurzioni put tih zamišljenih trošadžija para Republike Srbije. Nisu to platili Austrijanci, to su pare naših građana, jer oni se lepo napirlitaju, spreme i pravac Beč, Grac, Drezden, vrate se i nije nijedno to postrojenje, vezano za preradu tog otpada, realizovano u Srbiji.
Postoji sistem tehnologije, šta treba da se odvaja, kako da se pretvara taj prirodni resurs u humus, u otpade itd. Ništa od toga nema.
Rekao je ministar u onom svom komentaru da postoje nuklearni objekti. Mi smo i u vezi sa tim nuklearnim objektima pitali, kaže – nije to nuklearna centrala, šta vi znate, vi nemate pojma, to je nuklearni objekat. Mi se toga i plašimo, jer znamo mi da će tu biti kao uznemiravanje javnosti, a za nuklearni otpad – ne, to je objekat. To ne zna niko, oni prave tamo neke mimikrijske belege i na osnovu tih belega može da se deponuje, a to je više isplatljivije od nuklearne centrale.
Taj Zapad želi Dunavom da nas nafiluje, oni žele da se oslobode tog cirkusa, tog nuklearnog otpada. To je pitanje za ministra, to je za njega komentar, da li zna koliko nuklearnog otpada ta njihova, mislim na vas iz vlasti, braća koja su dolazila iz Amerike, mislim na NATO, bacili na Srbiju.
Dakle, ta naša deca tamo dole na jugu, gde su oni gađali. Vi u Beogradu živite pod nekim kišobranom i vi ne znate šta je tamo, i kakve su muke tih ljudi, i šta su oni doživeli tamo na Kosovu i tamo gde god su bacali nuklearni otpad.
To je pitanje za zaštitu životne sredine, tu dovodite ekskurzije. Zašto niste doveli tu Klintonku ovde, kada je došla u Beograd, da joj pokažete – evo gospođo, ovo je vaš muž bombardovao, ovaj centar Beograda; da joj pokažete, da se zastidi i da se vrati tamo odakle je došla, bez ikakvog komentara, nego ste se poklonili kao – gospođo, to je sve u redu, mi smo demokratija. Koja demokratija?
Znači, to je pitanje za zaštitu životne sredine i o tome mora ministar da vodi računa. Ne da vodi računa i sad da se hvali tu o građevinskim operativnim zahvatima. Kaže on ovde jednom kolegi – reci, reci. Pa imamo mi mnogo da kažemo, ministre, ali evo nema ga ni sada u sali. Kako da mu kažemo, ne dođe na Odbor, nema ga sada, i onda kaže – reci?
To je ono kao – pipni me, kad smo bili mali, kao ko pre pipne koga taj je kao pobedio. Nije, on mora da dođe u Skupštinu, mora da sedi ovde, mora da sluša predsednika Skupštine, mora da sluša svakog poslanika, a posebno što ste ga edukovali, što je on bio edukativna ličnost, nekih prethodnih komentara, bio je predsednik Skupštine.
Vidite, nema ga sada, kao njemu je preče. Šta mu je preče? Ovo je najpreča stvar o kojoj mi raspravljamo danas ovde. Pogledajte koliko nas ima u sali. To je set zakona iz zaštite životne sredine. Kad Milivojević ode, onda dođe Nada. Sad je Milivojević slobodan, sad će kao Nada da primi na sebe teret itd. Ministar se sklonio i tako redom.