Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 97 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali 86 narodnih poslanika, odnosno da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.

Poštovani narodni poslanici, povodom Kurban Bajrama svim vernicima i narodnim poslanicima islamske veroispovesti u ime poslanika i u svoje lično ime upućujem iskrene čestitke i želim da najznačajniji islamski praznik zbližavanja, mira, milosrđa i tolerancije provedu u dobrom zdravlju i porodičnom zajedništvu.

Dragi prijatelji, versko nasleđe svih nas uči nas da gradimo ambijent u kome se uvažava vera i ljudsko biće, otvorenog uma i srca, čuvajući, negujući bogatstvo različitosti.

Još jednom, srećan praznik.

Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 286. Poslovnika? (Da.) Gospodin Nikola Krpić.

Poštovana predsednice, uvaženo predsedništvo, kao što znate, područje opštine Kraljeva i širu okolinu zadesio je zemljotres katastrofalnih razmera od 5,4 Rihterove skale. To je jačina od 5.100 tona nitrotoluola, a s druge strane, udar je jačine jedne nuklearne bombe.
Zbog toga, štetu je pretrpelo 500 od 1.404 privredna subjekta, kod kojih je ta šteta u milionima izražena. Na osnovu uvida na terenu i činjenica da je privreda opštine Kraljevo iznenada doživela veliki materijalni gubitak, štetu izazvanu zemljotresom, u ovom zemljotresu nastale su ogromne štete po nekoliko osnova. Energetski sistem je pretrpeo ogromne štete, jer je uništen veliki deo energetskih postrojenja. Stradali su privredni objekti u kojima je obavljana delatnost. Razmere štete na objektima su velike, što će pokazati buduće analize.
Velike štete načinjene su na tehničko-tehnološkoj opremi u preduzećima pogođenim zemljotresom, jer je izbačena iz radnog stroja. Pored direktnih šteta, nastale su indirektne štete izazvane izostankom radnika s posla, a radi sanacije sopstvenih objekata za stanovanje.
Postavljam pitanje Vladi – da li će Vlada moći i naći snage da u skladu sa mogućnostima pomogne privredi opštine Kraljevo da prevaziđe posledice zemljotresa i što brže obnovi objekte i postrojenja i nastavi svoju delatnost?
U tom smislu, predlažem da se privredi Kraljeva omogući jednokratna urgentna pomoć i uputi privrednim subjektima za sanaciju objekata i otklanjanje šteta na tehničko-tehnološkoj opremi, odloži vraćanje anuiteta Fondu za razvoj na period do šest meseci. Istovremeno, dati preporuku poslovnom bankarstvu da iznađe mogućnosti za odlaganje anuiteta po dospelim kreditima.
Kredite za likvidnost usmeriti prioritetno preduzećima pogođenim zemljotresom, da banke ne naplaćuju proviziju od date i poklonjene humanitarne pomoći tom gradu. Osloboditi poreza i doprinosa privredu opštine Kraljeva za određeni vremenski period, kako bi u relaksiranim uslovima ponovo uhvatila korak sa vremenom i vratila se na tržište sposobna za sve teškoće i izazove koje nameće domaće i svetsko tržište.
Predlažem da se krediti odlože na izvesno vreme, odnosno njihova otplata, poljoprivrednicima koji su pretrpeli veliku štetu u zemljotresu, jer odakle im novac da vraćaju kredite kada ni kuće nemaju?
Mislim da bi Ministarstvo poljoprivrede ovde trebalo nešto da uradi. Ostajući u uverenju da imate razumevanja za probleme privrede opštine Kraljevo, molim i naše narodne poslanike i vas, gospođo predsednice, da intervenišite kod Vlade Srbije da pomognu privredi i građanima opštine Kraljevo.

Narodni poslanik Čedomir Jovanović ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, naravno da se pridružujem vašim čestitkama za Kurban Bajram. Čestitam svima i dan tolerancije. Mislim da nam je i ona važna i neophodna u životu. Nadam se da ćemo kao institucija afirmisati toleranciju, a ne haos.  Tolerancija po našem shvatanju podrazumeva poštovanje i uvažavanje drugačijih vrednosti.
Pitanje koje bih želeo da postavim i vama predsednice i predsedniku Vlade, zapravo ne može biti ništa drugo nego pozivanje na odgovornost parlamenta i Vlade.
U izveštaju Evropske komisije, koji je za nas veoma važan, analizirana je, između ostalog, i reforma pravosuđa. Najlošije ocene su ocene za najvažniji posao koji smo uradili.
Nas interesuju odgovori na dva pitanja. Ko će snositi odgovornost za haos koji je proizvela reforma pravosuđa i kako će se ova država postaviti kako bi ti problemi bili rešeni? Pošto nam se čini da su dežurni krivci zapravo oni koji su žrtve neukosti i političke neodgovornosti vladajuće koalicije, a tu mislim na članove Visokog saveta sudstva iz reda sudija i tužilaca, mislim da moramo govoriti o nama.
Za LDP je bila veoma važna reforma u pravosuđu i zato smo je podržali, bez kompromisa, braneći one vrednosti na kojima mora da počiva demokratska i moderna Srbija. Nemamo nikakvo razumevanje za kalkulisanje vladajuće koalicije koja je zbog svojih unutrašnjih nesposobnosti i nemoći, umesto da reformiše pravosuđe, kompromitovala one koji su unutar pravosuđa bili spremni da učestvuju u tom procesu, kompromitovala našu podršku i stvorila preduslove za još veći haos od onoga u kojem smo se nalazili pre nego što je reforma pravosuđa započeta.
Zato se predsednice prvo vama obraćam, a potom i predsedniku Vlade, veoma me brine popustljivost Vlade pred pritiscima kojima je izložena i popustljivost parlamenta pred argumentima koji su neprihvatljivi.
Pred sobom imam rešenje Ustavnog suda ove zemlje. To rešenje je iz septembra ili oktobra 2009. godine. Prva tačka tog rešenja iza kog su stali predsednica Ustavnog suda Bosa Nenadić, sudije Olivera Vučić, Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, Stanka Milanović, Dragiša Slijepčević, Dragan Stojanović i Predrag Ćetković. Tim rešenjem: ''Ne prihvataju se inicijative za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti i nesaglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima odredaba člana 99. stav 1, člana 100. i člana 101. stav 1. Zakona o sudijama. Odbacuje se zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnih akata ili radnji preduzetih na osnovu osporenih odredaba Zakona iz tačke 1.''
Molim vas da mi ovo što citiram ne uračunate u ovih pet minuta.
Naime, kako kažu sudije Ustavnog suda, pre godinu dana, iz odredaba člana 148. stav 1. Ustava, sledi da Ustav iz 2006. godine ne jemči stalnost sudijske funkcije stečene po ranije važećem Ustavu od 1990. godine. Po shvatanju Ustavnog suda ustavotvorac u navedenoj odredbi nije imao u vidu samo prestanak sudijske funkcije sudiji koji se prvi put bira na sudijsku funkciju, nego i prestanak sudijske funkcije svim sudijama koji ne budu izabrani od strane Visokog saveta sudstva, a to znači i svim sudijama koji su izabrane prema propisima donetim na osnovu Ustava iz 1990. godine, a koje saglasno Ustavu ne budu izabrane od strane Visokog saveta sudstva na stalnu funkciju.
Gospođo predsednice, interesuje nas kada će parlament reagovati na haos koji je proizašao zbog nespremnosti naših institucija da poštuju sopstvene odluke, o čemu je juče započeta rasprava pred Ustavnim sudom Srbije, koja će trajati naredne dve-tri godine, po rečima predsednice Ustavnog suda, a koju je pre godinu dana taj isti Ustavni sud konstatovao, da je Zakon koji je ovaj parlament usvojio vrlo jasan i da se ne radi o reizboru sudija, koji bi podrazumevao, između ostalog, i obrazloženje koje danas neizabrane sudije traže, nego o izboru sudija.
U kakvoj zemlji živimo, predsednice Đukić, ako je ta institucija u toj meri ponižena da danas mora da radi i da raspravlja naredne tri godine o postupcima koje je prethodno proglasila besmislenim svojim rešenjem kojim je u potpunosti podržala odluku parlamenta, to je jedna tema.
Molim vas da zakažete sednicu kolegijuma, onog na kojem, od šefova poslaničkih grupa, uglavnom ja prisustvujem, kako bi makar post festum vratili red u reformu pravosuđa, koja je presudno važna za budućnost ove zemlje.
Drugo pitanje je pitanje postupka izbora članova novog Visokog saveta sudstva, najvažnije institucije u oblasti srpskog pravosuđa. Znate da je taj postupak u toku?
Po informacijama kojima raspolažemo kao poslanička grupa, u ovom trenutku vladajuća koalicija traži kompromis (Predsednik: Vreme. Č.J: Molim vas da mi oduzmete vreme za ovaj citat) pod pritiscima koji su neosnovani, nezakoniti i neustavni, otvara mogućnost sudijama koje nisu izabrane da učestvuju u izbornom postupku.
Citiraću dva člana dva zakona, Zakona o Visokom savetu sudstva...

Ne možete da govorite više, vreme vam je isteklo. Razumela sam potpuno i mislim da je apsolutno jasno šta pitate i Vladu i meni je postavljeno pitanje.

Ne, nije jasno pošto će sudije koje nisu izabrane birati Visoki savet sudstva odlukom vladajuće koalicije, a koliko znam, pravo na citat ne ulazi u vreme.

O odlukama sudova se ne polemiše, one se prihvataju.
Na pitanje koje ste meni uputili, moj odgovor je praktično saglasnost sa vašim konstatacijama da svi oni koji učestvuju u reformskim procesima i kada je pravosuđe u pitanju naravno da je više nego delikatna oblast društva i preduslov uvođenja reda u sve druge segmente, da je potrebno dati podršku onima koji u tome učestvuju. U Srbiji, kao i u svim drugim državama, svako radi svoj deo posla.
Prihvatam vašu inicijativu da na kolegijumu razgovaramo na temu koju ste inicirali danas. To je ono što možemo, u skladu sa Poslovnikom, imati i razmatranje ovog problema, no bojim se da su odluke na drugom mestu kod izvršnih organa, odnosno u Vladi.
Narodni poslanik Željko Tomić ima reč.

Poštovana predsednice, poštovane kolege, dame i gospodo narodni poslanici, koristim priliku da u ime poslaničke grupe DSS takođe čestitam Kurban Bajram svim vernicima islamske veroispovesti.
Malopre ste, predsednice, rekli, citiram vas – o odlukama sudova se ne polemiše, one se prihvataju.
Moje pitanje jeste o nečemu o čemu bi, po mom mišljenju, takođe trebalo baš da se polemiše, a to je izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije koji je urađen pre nedelju dana.
Mediji u Srbiji su preneli da je izveštaj pozitivan, da daje vetar u jedra Srbiji za dalje evropske integracije itd. Samim tim svojim pitanjem molim za komentar predsednika Vlade Mirka Cvetkovića, potpredsednika Vlade, zaduženog za evropske integracije, Božidara Đelića i ministarku Snežanu Malović, ministarku pravosuđa.
U izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije se, između ostalog, kaže: ''Srbija je malo napredovala u usklađivanju svog pravosudnog sistema sa evropskim standardima, što je ključni prioritet za evropsko partnerstvo.''
''U poglavlju o korupciji'', koje je veoma zanimljivo za nas, ''Komisija navodi da je Srbija ostvarila izvestan napredak, ali da je korupcija i dalje rasprostranjena u mnogim oblastima i da predstavlja ozbiljan problem.
U zaključku izveštaja EK o stanju pravosuđa u Srbiji navodi se da 'sudski pravosudni sistem samo delimično ispunjava svoje prioritete i da postoji ozbiljna zabrinutost zbog načina na koji su sprovedene nedavne reforme, posebno reizbor sudija i tužilaca.' Napredak u domaćim suđenjima za ratne zločine i dalje je spor.
Po oceni Evropske komisije, 'mnogi aspekti' nedavnih reformi izazivaju ozbiljnu zabrinutost. 'Procedura reizbora sudija i tužilaca izvedena je na netransparentan način, dovodi u pitanje načelo nezavisnosti pravosuđa. Tela odgovorna za to, Viski savet sudstva i Savet državnog tužilaštva, radila su u prelaznom sastavu, što je zanemarilo odgovarajuće zastupanje profesije i stvorilo veliku opasnost od političkog uticaja', navodi se u izveštaju.
Komisija dodaje da u 'reizboru' nisu primenjeni objektivni kriterijumi razvijeni u saradnji sa Venecijanskom komisijom, dok sudije i tužioci nisu saslušani tokom procedure, niti su dobili odgovarajuća objašnjenja odluka, a pravo na žalbu imaju samo Ustavnom sudu koji nema kapacitet da ih sve razmotri.''
Gle čuda, to je sve ono što su vam poslanici DSS tokom te vaše reforme pravosuđa govorili.
''Navodi se da i Visoki savet sudstva i Savet državnog tužilaštva još nije izabran u trajnom sastavu, kao i da nisu imenovani novi predsednici sudova, iako su rokovi istekli u julu i u martu 2010. godine.'' Korupcija ostaje rasprostranjena u mnogim oblastima.
''Navodi se da korupcija unutar policije predstavlja veliki razlog za zabrinutost. U izveštaju se, takođe, navodi da je, iako Savet za borbu protiv korupcije nastavlja savetodavne aktivnosti 'primena Akcionog plana ipak spora'.
Komisija dodaje da Agencija za borbu protiv korupcije ne radi u punom sastavu, nema stalne prostorije i opremu, niti mogućnosti da efikasno procenjuje ispravnosti potpunost imovinskih prijava javnih službenika, zbog čega mora da se oslanja na saradnju sa drugim državnim telima.'' To je samo deo izveštaja Evropske komisije.
Ima jedan deo koji se odnosi na rad Narodne skupštine RS, vi to, predsednice, jako dobro znate. Vidim da ste i davali neke komentare u medijima. Neke od primedbi - Zakoni se donose brzo bez javne rasprave.
Zaista, ko se seća poslednje prave javne rasprave o bilo kom predlogu zakona? Poslanička pitanja za ministre su više formalne prirode nego suštinske. Sve je manje članova Vlade koji dolaze na propitivanje od strane poslanika, a često poslanici ostaju bez odgovora. Samo poslanička grupa DSS može da navede čitav spisak svojih pitanja na koje nije dobila odgovore.
Jednostavno to sve postaje deplasirano, ministara nema, pojedinih ministara mesecima nema. Recimo, Božidar Đelić se, kao potpredsednik Vlade i kao ministar, pojavio jednom u nekoliko meseci, ali u ''Strazburima'' i ''Briselima'' ga viđamo veoma, veoma često.
To su sve pitanja i za vas predsednice i za predsednika Vlade - šta je to sa pravosuđem u Srbiji, šta je to sa korupcijom u Srbije, ako Evropska komisija ovakvu ocenu daje, a srpski mediji kažu da je Evropska komisija dala vetar u jedra Srbiji za dalje evropske integracije? Svaki komentar je suvišan.

Narodni poslanik Velimir Ilić ima reč.