Iskorišćeno je 12 minuta i 25 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima narodna poslanica Gordana Pop Lazić, posle nje narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, konstatovali smo već kao poslanička grupa, a i predstavnici drugih poslaničkih grupa su primetili da ova materija ne bi trebalo da bude predmet ovog zakona.
Ako želimo da nađemo odgovor zašto je to tako, stičem utisak da je postojeće stanje u lokalnim samoupravama u Srbiji da bi se od strane ministarstva ili pojedinih lokalnih samouprava apliciralo za dobijanje nekih sredstava za dalje tehnološko opremanje samih lokalnih samouprava kako bi prešli na automatsku obradu podataka.
Skoro smo imali prilike da čitamo u novinama kako se ministar Marković hvalio ili obaveštavao javnost da je poklonio toliko i toliko računara ovoj opštini, onoj opštini i tome slično.
Ovaj zakon, iako stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja, neće moći da se primenjuje u potpunosti i neće moći da se primenjuje na sve ono što je potrebno i što je građanima važno, jer čuli smo da se ovde radi samo o matičnim knjigama, pretpostavljam i o knjigama koje vode evidenciju o državljanstvu.
Šta je sa svim ostalim potrebama građana kada odu u bilo koji državni organ i zatraže izdavanje nekog dokumenta ili hoće da reše neko svoje pitanje, da dobiju građevinsku dozvolu? Opet moraju da idu od šaltera do šaltera, od jednog do drugog organa u okviru iste lokalne samouprave kako bi pribavili sve papire i dobili ono zbog čega su došli u organ uprave.
To je ono što bi bilo interesantno za građane, da kada hoću da dobijem građevinsku dozvolu odem i kažem – hoću to i to, dam jedan dokument i kažem ostalo možete da pribavite, jer državni organi vode evidenciju o svim drugim papirima, moje je da uradim projekat, to bi bila prava usluga građanima.
Verujte, čak ni sada u ovom momentu, iako matične knjige, imamo zakon koji propisuje, imaju trajnu vrednost, skoro sam vadila svoj izvod iz matične knjige rođenih i on nije kompletan. U njemu recimo nema evidencije o tome kakav je moj bračni status, odnosno ona opština koja je trebalo da obavesti ovu drugu opštinu na kojoj sam rođena o tome to nije uradila.
Isti je slučaj i sa matičnim knjigama državljana. Nemaju dobijen podatak o tome da li je neko udat, nije udat, da li je udovac ili udovica i to me slično. Nema komunikacije između državnih organa. Dobro je ako ovaj zakon daje neke pretpostavke za to, ali kako će se on primenjivati i da li ima tehnoloških uslova za njegovu primenu je sada pitanje broj dva.
Činjenica je, čak i predsednik Tadić, videla sam, izjavljuje da je njegov cilj da se izvrši racionalizacija državne uprave, a onda da ona bude što efikasnija. Iako kaže – daj Bože da tako može da bude, to je rekao na jednom skupu na kome je bila prisutna i njegova svetost patrijarh srpski, pa se valjda Bogu pomolio i Boga pozvao u pomoć, ali kaže – radiću na tome, meša se i u posao Vlade, kao što to često ume da radi, ali neka mu je zaista Bog u pomoći.
Ono što građani hoće, oni hoće dobru državnu upravu koja mora pre svega da javno pravda svaki dinar koji potroši jer taj novac koji troši dolazi iz džepova građana kao poreskih obveznika. Uprava počiva na obrazovanim profesionalcima, koji ne koriste svoje položaje i zvanja za mito i korupciju, a mi znamo kolika je korupcija u našoj državi, što znači da nemamo dobru upravu.
A i obrazovni kadar nam nije dobar. Zašto? Zato što verovatno plate nisu adekvatne, jer imamo raspon plata u državnoj upravi, mislim, 1:8 što ne bi smeli nikako da dozvolimo. U Skupštini imamo da neki savetnici imaju plate 50% veće nego narodni poslanici, recimo. Imamo službenike koji rade za 22 hiljade dinara i očekujemo od njih neke rezultate i očekujemo da imamo efikasnu upravu. To je nemoguće.
Država je najveći poslodavac u ovoj državi, pošto ste privredu potpuno uništili. U državnoj upravi je zaposleno 22 hiljade ljudi. Obećali ste do kraja 2010. godine da ćete smanjiti državnu upravu za osam hiljada ljudi. To košta.
Kaže se da će dobiti 550 hiljada dinara iz republičkog budžeta i dodatnih 15 hiljada dinara za svaku godinu radnog staža iz budžeta lokalnih samouprava. Pitanje je, obzirom da znamo koliko nam je politizovana državna uprava, hoće li to imati ikakvog efekta i da li će biti uopšte neke uštede?
Kako dođe do promene vlasti, tako dođe do guranja svojih kadrova u državne organe i iako imamo, pazite, 22 hiljade ljudi, zaposlenih u državnoj upravi, mi, to jest vi zapošljavate bar još 10 – 15% onih koji rade po ugovoru o delu, a ko su ti ljudi nego aktivisti pojedinih stranaka. Ovako glomaznu Vladu i administraciju - možete da smanjite broj ministara sa 25 na 15, ali ne možete sve te poslove koje radite da radite bez tih ljudi koje sada imate, a koji nisu adekvatno ni stručno osposobljeni da rade, a rade ih duplo zato što ste stvorili još surogata agencija, direktorata i ne znam koliko službi koje se međusobno prepliću, guraju i ne zna se ko šta radi i ko je za šta nadležan.
Tu mora da postoji red. Kada smo vam govorili – nemojte da osnivate ovu agenciju, nemojte onu, to je posao za ministarstvo, pa neka u ministarstvu bude 700 ljudi, samo da je 700 ljudi, a da ih nema još 500 u nekim drugim agencijama koje rade isti taj posao, samo da biste zaposlili neke ljude. To je veliki problem naše državne uprave.
Htela sam da se osvrnem na član 2. koji ste predložili u izmenama ovog zakona o državnoj upravi, a koji se tiče stručne osposobljenosti radnika državne uprave i da kažem da me je jako razočaralo, a nije iznenadilo, to što predsednik Tadić izjavljuje da ne možemo da sprečimo odliv mozgova i da su migracije pretpostavka napretka.
Pazite, otići će nam svi pametni koje smo školovali, u koje smo uložili neki novac, pre svega, mi kao roditelji, jer država tu jako malo ulaže, od usvajanja Bolonje pa naovamo vidimo kako to ide i dok svi u Evropi odustaju od te Bolonje, mi i dalje guramo tu Bolonju. Naša deca koja su položila sve ispite ne mogu da se upišu na sledeću godinu studija o trošku države, nego moramo mi da ih finansiramo.
Da li možemo? Uglavnom ne možemo, pa onda samo oni koji zaista imaju para mogu da školuju svoju decu i ovde, i u Beču, i u Parizu i ne znam Londonu, oni koji nemaju ne mogu ni u Kragujevcu, ni u Beogradu, ni u Prištini, niti bilo gde.
Jedna izjava vredna pažnje, a dolazi od strane predsednika države, govori kakva smo mi država. Kaže – nama je imanentna sklonost da ostanemo na istom mestu, da izgradimo kuću od što čvršćeg materijala u kojoj će živeti čitava porodica, ne samo tata, već ako je moguće i deda, i pradeda, i unuk i njegovi naslednici, jer može da dođe Vuk i dune i oduva nam kuću. Mi živimo kao u bajkama, samo smo potrošili ogroman novac na investicije, na potpuno besmislene objekte, umesto na privredu. Aman ljudi božji.
Prvo, potrošili smo dakle bezveze pare, to što smo pravili kuće, odnosno to što su naši roditelji, naši dedovi pravili kuće i ostavljali nam da možemo u njima da živimo, a mi želimo da ih održavamo teškom mukom da bi naša deca imala gde da žive, jer smo kao klaustrofobični, doći će Vuk, dunuće, pa šta ćemo bez kuće. Šta je sa onima beskućnicima što su došli iz Krajine, što su došli iz Bosne­? Ko je o njima u ovoj državi vodio računa? Mogu da vam kažem, jedino SRS.
U Zemunu, od 1996. godine, kada smo shvatili taj problem i smatrali da je najjeftinije za državu da im pomognemo tako što ćemo im dati parče poljoprivrednog zemljišta koje je posle prešlo u građevinsko zemljište, gde su izgradili fantastične kuće, gde su započeli svoj neki biznis, ili otvorili neki posao, neke radnje, nastavili da žive normalno, imaju okućnicu, baštu, ne mogu da budu gladni, mogu i kokošku da imaju da im snese jaje, bar su siti.
To je lokalna samouprava koja misli o svojim građanima. Nije lokalna samouprava samo administracija. To je živ organizam. Vi se susrećete sa raznim problemima, kao sad ovo u Kraljevu. Niko nije mogao da predvidi zemljotres, mada je nešto moralo da nas zvekne dan posle izvinjavanja Borisa Tadića u Vukovaru. Moralo je nešto da nam se desi. Božja pravda neka postoji, neka ravnoteža sila postoji. Treba da vodimo strogo računa šta radimo, da nam se ne bi ovakve stvari dešavale.
Meni je bila interesantna jedna reakcija na ovu Tadićevu glupavu izjavu. To je izjava jednog mladog čoveka koji je rekao da je stvar u tome što predsednik teži da sve poluge moći drži u svojim rukama. Sada kada je došlo do ovakvog skupa na kome treba da se vodi ozbiljna debata, naš predsednik priča bajke o vuku i tri praseta i daje neodmerene izjave koje vređaju naši inteligenciju.
(Predsedavajuća: Narodna poslanica, razumem vašu fasciniranost predsednikom Srbije, razumem i kreativnost pri izlaganju, ali ste sada već toliko udaljeni od teme da moram da vas podsetim da razgovaramo o Predlogu zakona o izmeni i dopuni Zakona o državnoj upravi, pa vas molim da se vratimo na poštovanje Poslovnika.)
Upravo govorim o tome, o racionalizaciji o kojoj je gospodin Tadić govorio. To je njegov prioritetan zadatak, ali da to on ne može da obavi. Kaže – daće bog, trudiću se da to nešto uradim da u tome nešto uspem, ali je to gotovo nemoguće u ovom trenutku.
Zamajavamo se sa pričom o tome, o tri praseta, a ovamo trošimo pare poreskih obveznika na trostruke državne organe koji, izvinite, ali troše supstancu ovog naroda, nakon što smo uništili privredu, nakon što je posle države, mislim, najveći poslodavac Mišković, iako njegove kasirke rade za 12 hiljada dinara. Pošto očekujemo poskupljenje svih komunalnih troškova i benzina, jedemo najskuplju hranu i plaćamo najskuplji benzin u okruženju, plaćamo najskuplji gas, jer nam se najavljuju ponovna poskupljenja i struje i gasa i svega ostalog.
Molim vas, nemojte da se zamajavamo ovakvim predlogom zakona koji nam apsolutno ne znači ništa. Dovešće nas samo u neravnopravni položaj. Neki će moći ovo da urade, a neki neće moći to da urade. I bez ovog papira, i bez ovoga što ovde piše moglo je ovo da se radi. Svaka lokalna samouprava, pretpostavljam, teži da uradi i da olakša poslove, ne samo sebi nego i svojim strankama, ako hoće da bude zaista servis građana.
Mada, kada je SRS govorila o lokalnoj samoupravi kao o servisu građana, i to u svoj program unela, vi niste ni znali šta je to. Molim vas, nemojte da se vadite sa time da je ovakva situacija tamo loša u onoj lokalnoj samoupravi, a u onoj je bolja. Vi ste u lokalnim samoupravama na vlasti od 90 godina. Molim lepo. I, šta ste uradili? Ništa.
Predsednik kaže da treba da se menja i Ustav, i politički sistem, i ne znam koliko zakona kako bi se izvršila i racionalizacija, kao bi bila efikasnija državna uprava i sve ostalo. Molim lepo, menjajte i Ustav. Vidim da se pripremate za to. Dolazi do pregrupisavanja političkih snaga, razbijate političke partije, otimate mandate. Samo tu nema doslednosti i nema principijelnosti. Najveći kvalitet jednog političara jeste doslednost i principijelnost, ostalo je politikantstvo.
Ne može sada gospodin Velja Ilić, iako je potpuno u pravu, da priča tako o lokalnoj samoupravi i krađi mandata na lokalu, a ovde o krađi mandata u Skupštini da ćuti i da ne kaže ništa. Pozdravili smo gospodina Đurića koji je iz LDP malo pre ušao ovde, jer je gospodin Maraš, i ako je prešao u drugu partiju, prvo je vratio moralno mandat svojoj političkoj partiji i posle prešao u drugu političku partiju.
Danas mislim da gubimo vreme čitav dan, mada nam je ministar dao šlagvort za jednu široku priču o državnoj upravi kojom smo svi nezadovoljni. Najnezadovoljniji su oni koji rade u državnoj upravi, jer se prvo ne zna broj, ovde sam imala negde zapisan broj državnih sekretara u državnoj upravi – samo 67 državnih sekretara i 103 pomoćnika ministra, molim vas, u ovoj Vladi.
Šta su državni sekretari nego zamenici ministara. Može jedan ministar da ima jednog, može da ima pet, ko će ga zastupati ako on nije tu, jedan koga on ovlasti. To je ono što nam zaista ne treba.
Hvalite se time da su neke mlade ljude uveli u državnu upravu, uglavnom volontiraju ili rade za male pare, to je samo izrabljivanje onih svršenih intelektualaca kojih nažalost imamo jako malo. Mi smo zemlja sa 5%-6% ljudi sa visokim obrazovanjem. Nekada je to bilo mnogo više. Sada za sebe možemo da kažemo da smo čak država sa velikim brojem nepismenih. Zašto je to tako? Zato što nemamo, pre svega, para da školujemo svoju decu.

Iskorišćeno je 17 minuta i 30 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Petar Jojić, posle njega narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo, gospođo predsedavajuća, Predlog zakona o dopuni Zakona o državnoj upravi predstavlja, kako to predviđa član 75a, jednu praznu normu. Kada sagledate šta se želi postići ovakvom jednom pravnom normom, neće se postići apsolutno ništa.
Ova oblast koja se predviđa u ovom zakonu je regulisana Zakonom o opštem upravnom postupku, s tim što Zakon o opštem upravnom postupku treba da bude dopunjen i izmenjen utoliko što bi u tom zakonu ove odredbe koje se u članu 75. predlažu trebalo da se nađu, ali da se u tom zakonu propiše prekluzivni rok.
To znači - nadležni državni organ dužan je da donese rešenje po zahtevu stranke jer je u konkretnom slučaju pravni odnos između fizičkih, pravnih lica i državnih organa.
Ono što je problematično i zabrinjava jeste da će svako moći da koristi ove podatke bez kontrole. Šta to znači? Sada će neki od državnih činovnika ući u elektronski sistem i tražiti podatke o svakome u ovoj državi, a vidite šta se događa u Americi, da je Amerika pukla, prokleta Amerika, pukla je jer je radila sve i svašta i svako je mogao da ugrozi bezbednost drugih država iz Amerike.
Ono što je trebalo ovde propisati, to je ko traži podatak, kako se evidentira taj zahtev, ko je pružio podatak i da li je taj podatak iskorišćen u svrhu podnetog zahteva. Onaj korisnik koji traži podatke od nadležnih državnih organa, on mora da odgovara za tajnost tih podataka, pogotovo kada su u pitanju podaci poverljivi i podaci o ličnosti i privatnosti.
Sedamdesetih godina unutrašnji poslovi su uveli sistem elektronske obrade podataka, ali to služi pretežno u evidencijama, pre svega kriminalističkim i prekršajnim, radi vođenja određenih postupaka. Međutim, ovim što ćemo mi sada građanima poručiti, vi možete dobiti, ako ste Beograđanin, izvod iz matične knjige ili o državljanstvu u Novoj Varoši ili Čajetini, ili Sjenici ili Surdulici, to uopšte nije neki napredak u reformi našeg zakonodavstva.
Jer kad pogledate jednu stvar, šta je za građane Srbije racionalno? Šta je za građane Srbije efikasno? Šta je za građane Srbije pre svega ekonomično? Dakle, ove principe treba uvažavati.
S druge strane, mi imamo prekobrojnu administraciju, namnožila se birokratija na svakom mestu, a građani kukaju i pište jer na lokalu ne mogu da dobiju dozvolu ni rešenje po svome zahtevu mesecima ili čak godinama.
Još nešto što je vrlo značajno, a problematično, što bi u zakonu moralo da bude normirano i precizno određeno, a da neko za to odgovara. Građanin podnese zahtev za legalizaciju, od pet nadležnih javnih komunalnih preduzeća ili ministarstava traži se saglasnost. Ta saglasnost se ne dobija čak ni za dve-tri godine.
Molim vas, uzmite samo podatke da je Zakon o planiranju i gradnji donet 2003. godine, uverićete se ovo što kažem, stotine hiljade predmeta stoje nerešeni. Zašto je to tako? Traže se saglasnosti, imamo brojnu administraciju neefikasnu i neažurnu. Na lokalu to je dosta problematično. Na lokalu imate namnoženu birokratiju koja iza sebe ne ostavlja nikakve rezultate.
Dakle, onaj ko je odgovoran na lokalu ili u državnom organu da se reši predmet ili zahtev građana, mora da vodi računa u kom roku treba da ga reši.
Kada je u pitanju brojna administracija, evo, ovih dana u javnosti, u medijima, a i od strane pojedinaca iz Vlade, ministara, zagovara se smanjenje broja ministarstava. Međutim, mi smo ukazivali odavno da treba smanjiti broj ministarstava u odnosu na broj stanovnika, ali imate li u vidu koliko ima državnih sekretara, a koliko ima pomoćnika, koliko ima savetnika?
S druge strane, koliko imamo agencija – 111. Koliko imamo direkcija? Da ne brojim. Koliko ima kancelarija? Politika je objavila ovih dana - Vlada svojom uredbom formira nove agencije. Sada imate kancelarije u Srbiji: Kancelarija nacionalnog saveta za saradnju sa Međunarodnim krivičnim tribunalom - ima 10 zaposlenih, Kancelarija za evropske integracije - 80, zamislite! Kuda ćemo u Evropu? U Evropu ne možemo stići dok nas oni u potpunosti ne okupiraju.
Kancelarija za saradnju sa medijima – 25, Kancelarija za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja – pet, Kancelarija nacionalnih saveta za decentralizaciju Republike Srbije – 37, Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka – 24, zatim još Kancelarija Vlade za ekonomski razvoj u Kragujevcu, u Boru i da ne nabrajam dalje. Mislim da je ova zaista previše, pogotovo ako kažemo – mi hoćemo da izvršimo reformu pre svega administracije i da tu administraciju smanjimo. Od toga otprilike nema ništa.
Gospođo Čomić, postavio sam jedno pitanje, ali nema odgovora. Vezano je za lokalnu samoupravu i sredstva poreskih obveznika. Postavio sam poslaničko pitanje i tražio sam odgovor – po čijem nalogu se 30% sredstava iz lokalne samouprave i javnih preduzeća svih nivoa izdvaja u depozit Razvojne banke Vojvodine? Zašto ta sredstva ne bi bila korišćena na lokalnom nivou, a ne da ta sredstva budu kod Razvojne banke Vojvodine i eventualno da ona budu korišćena u nenamenske svrhe?
Dakle, ako hoćemo efikasno da rade lokalne samouprave, da građani mogu da obave svoje poslove i da budu na vreme zadovoljeni sa svojim zahtevima, mislim da to zavisi pre svega od ministra i zavisi od predsednika opština.
Na primer, kako se štedi, a kako se ne štedi? Opština Velika Plana ima po broju zaposlenih 50 izvršilaca manje, ali je zato opština Plana uskraćena za 40 miliona dinara, a na vlasti su srpski radikali. Zašto je tih 40 miliona uzeto opštini Velika Plana? Da li zbog toga što su na vlasti tamo srpski radikali, a to SRS nikada ne bi uradila da je bilo koja stranka na vlasti na lokalu. Na taj način vrši se vlast selektivno.
Gospođo Čomić, ovih dana ste bili svedoci i informisani, a sinoć je gospodin Mićović na televiziji gostujući izjavio da je 500 tona uvezeno mesa iz Brazila. Kako je to moguće? Šta nam radi lokalna samouprava i inspekcije nadležne, šta rade, i to samo u 2010. godini uvezeno je 500 tona?
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas da se vratimo na temu. Koliko god bilo važno dati svoj komentar o poslovima inspekcije, a koje su republičke, vi i ja to znamo, dakle, teško da mogu da budu predmet dnevnog reda.)
Završiću. Ovo će biti vrlo zanimljivo da čujete, molim vas. Jedan Zlatiborac kaže ovih dana, iz opštine Čajetina – mi danas na Zlatiboru imamo njih na stotine koji se bave proizvodnjom mesa, suhomesnatih proizvoda, a da nijedan od njih nema kožu okačenu pred vratima. Dakle, kriva je bila lokalna samouprava što nisu inspektori lokalne samouprave kontrolisali.

Narodni poslaniče, sada vas upozoravam. Zaista vas sada molim da ne izvrgavate ruglu odredbe Poslovnika i da ne povezujete stvari koje je nemoguće povezati jer nemam nikakve sumnje da vi tačno znate ko je zadužen za bezbednost hrane i na kom nivou u našoj državi je ta inspekcija. Molim vas, ka temi dnevnog reda.

Gospođo Čomić, evo vidite, da li je neko koristio poverljive podatke o tome u opštini Čajetina. Da li je to moglo da ima nekog značaja ili nije, a tiče se ovog zakona? Zbog toga ne bih sada ulazio u polemiku sa predsedavajućom. Završiću svoj govor.
Samo kažem, ako hoćemo reformu, ona mora da se vidi, mora biti vidljiva, a ne moramo mi samo da obećavamo kako ćemo smanjiti birokratiju i činovnike, a uvesti elektronski sistem i elektronsku obradu podataka i da će to biti uspešno za naše građane i da će biti svi srećni, i svi će da pevaju od sutra.

Jedanaest minuta i 55 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Sreto Perić, a posle njega narodni poslanik Mirko Munjić.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi danas imamo na dnevnom redu Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnoj upravi i to je veoma važan zakon, iako na prvi pogled, velikom broju naših građana se čini da to nije bitno.
Imajući u vidu da postoje imaoci javnih ovlašćenja, s jedne strane, i s druge strane da državna uprava oblikuje politiku Vlade, to je veoma bitno, to su sve definicije iz Zakona o državnoj upravi, i zbog toga svaki građanin Srbije od momenta rođenja i te kako je zainteresovan kakav nam je Zakon o državnoj upravi.
Da li je ovo dobar zakon? Naravno da nije. Mi se trudimo, SRS kao politička stranka koja nije sklona brzim i naglim promenama, povezujemo tradicionalno i moderno, uspevamo od onog što je elastično i što je čvrsto da napravimo jednu celinu i takve zakone mi želimo da imamo.
Takav je odnos Vlade prema građanima Republike Srbije. Dakle, skoro je dva sata prošlo kako predstavnik Vlade nije prisutan ovde i to je odnos Vlade Republike Srbije prema građanima Srbije.
Ako vas, poštovani građani, zaboli glava posle ovoga što ću govoriti, tu nije kriva SRS, nisam kriv ja, kriva je Vlada Republike Srbije, a pre svega DS kao nosilac koalicije, a pre svih, njen predsednik, a pretpostavljam da vi znate ko je predsednik DS.
Da bih ovo ilustrovao primerima, ja ću se samo kretati u okvirima Zakona o državnoj upravi. Moram da vas podsetim, državna uprava je deo izvršne vlasti koja vrši određena ovlašćenja iz nadležnosti Republike Srbije i sastoji se iz Vlade, a Vlada ima 26 ili 27 ministarstava.
Ministarstva dalje imaju državne sekretare, ne zna se tačan broj, po zakonima o ministarstvima i Vladi, on se ne utvrđuje, ali posebnim pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji utvrđuje se tačan broj, postoje pomoćnici, pa sekretari ministarstava, pa posebni savetnici, a u svakom ministarstvu do tri, i ovo su posebni savetnici koji se angažuju na predlog ministra, to nisu oni zaposleni koji imaju slične nazive.
Ministarstva su dalje podeljena na sektore kojima rukovode pomoćnici, a ako treba veća samostalnost za neki državni organ, onda se osnivaju posebni organi. To nisu oni organi koji su u sastavu ministarstva, a spadaju u red državnih organa, već to mogu da budu uprave, inspektorati, direkcije, tamo gde organom rukovodi direktor i on ima svoje pomoćnike.
A mandat, ili da čitamo, Vlada traje otprilike pet godina, a to je bila želja DS da se što veći broj njenih članova zaposli u Vladi i da nije vezan za izbor, odnosno za mandatni period. Sve oni to pravdaju obrazloženjem da se želi postići depolitizacija državne uprave, što je apsolutno netačno i to brojni primeri iz prakse pokazuju.
Dalje, postoje posebne organizacije kada priroda posla zahteva veću samostalnost nego što je ona inače, i to su sekretarijati, zavodi i posebne organizacije, koji imaju direktore, zamenike direktora, pomoćnika direktora, a to može da bude jedan ili više i onda dolazimo do upravnih okruga.
Upravni okruzi nemaju svoju teritorijalnu samostalnost, ali imaju neku nadležnost, prenose iz određenog ministarstva, odnosno iz državne uprave i prenose se na upravne okruge, kako bi se lakše obavljali neki poslovi.
Upravni okrug ima svog načelnika, stručne službe, savet, i to su brojni organi u organizacionom smislu, u organima državne uprave, a broj kojim se broji broj izvršilaca je blizu 30.000.
Sada treba biti politički korektan, pa treba reći da je država Srbija određen broj nasledila prilikom gašenja i prestanka postojanja zajednice Srbija i CG, ali neuporedivo manji broj je bio u odnosu na onaj koji mi imamo danas u organima državne uprave. Postojanje prestanka zajednice nije ni blizu razlog kojim vi možete pravdati takav narasli broj zaposlenih u državnoj upravi.
Zakon koji je donet, a predstavljao ga je ovaj ministar, o smanjenju broja zaposlenih u organima državne uprave, izvinjavam se, Mlađan Dinkić ga je predstavljao ovde, ni blizu nije realizacija o čemu se ovde pričalo.
Giljotina propisa, to je samo jedna lepa šarena laža za građane Srbije i ona ne postoji. Vidimo da se iz dana u dan donosi sve više zakonskih propisa, možda su brojne uredbe Vlade i podzakonski akti suvišni, ali to nije ono što su građani Srbije očekivali prilikom izbora i ukazivanja poverenja ovoj vladi.
Član 75a, novi predlog koji planira da se doda već postojećem Zakonu o državnoj upravi, reguliše nešto što je u obrazloženju ministra, već u praksi, prihvatljivo, ali zasigurno, to nije za materiju Zakona o državnoj upravi, nego Zakona o opštem upravnom postupku i to govori o načinu postupanja organa državne uprave.
Član 2, može da se kaže, jer on menja član 84. stav 3. postojećeg zakona, gde se govori o drugačijem načinu, odnosno o drugačijem zvanju lica koja su završila, to je bio nekada sedmi stepen stručne spreme.
Koliko je politika SRS utemeljena, trajna i iznad svega principijelna, govori i činjenica i podatak da smo mi bili jedina politička stranka ili jedina poslanička grupa u parlamentu kada se govorilo o Zakonu o visokom obrazovanju, gde smo naveli brojne razloge i brojne argumente zbog čega Bolonja nije dobra u Srbiji, odnosno za našu državu uopšte.
Sada, član 71. Ustava kaže – pravo na obrazovanje imaju svi i to pod jednakim uslovima.
Da li smo u situaciji u Srbiji da pravo na obrazovanje imaju svi pod jednakim uslovima? Naravno da nismo. Oni koji su osvojili znatno veći broj od bodova predviđenih po Zakonu o obrazovanju nisu u situaciji, zbog toga što država nema dovoljno sredstava, da se školuju o trošku države, nego moraju da oni ili njihovi roditelji nadoknade iz onako teške situacije i primanja koja su veoma mala.
Postavlja se pitanje koja su ovlašćenja i mogućnosti gradonačelnika da uputi pomoć studentima, odnosno da im se omogući da se školuju iz budžeta Republike Srbije, mi to pozdravljamo, ali otkud jedan pojedinac da raspolaže sredstvima budžeta Republike Srbije, a naravno, grad Beograd ima svoj budžet, otkud njemu mogućnost i pravo da on iz tog budžeta izdvoji da bi se pomoglo studentima?
To treba rešiti sistematski, to treba da bude problem države i Ministarstva prosvete, ali nije moguće, jer izdvoje se sredstva u Beogradu, a onda posle dobra volja ili neka posebna umešnost ili sposobnost gradonačelnika, jer je on nedavno nudio pomoć i drugim opštinama i gradovima koji su u mnogo težoj situaciji.
Hoću da verujem da bi predsednik opštine iz Ljubovije, koji je član SPS, pomogao tim studentima kada bi mogao, ali sigurno ne može, jer nema dovoljno sredstava da bi mogao da im pomogne na takav način.
Vladavina prava, to je nešto zašta se zalaže SRS, i kada bi se poštovala vladavina prava, ne bi bilo krađe poslaničkih ni odborničkih mandata, a to nije vreme samo za jednu vladu, za jednu političku stranku, to je nešto što ste vi sada replcirali i napravili kao problem i to će vam se kasnije obiti o glavu. Hvala.

Iskorišćeno je osam minuta i 50 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Mirko Munjić, posle njega narodni poslanik Zoran Krasić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, vi ste u izmenama i dopunama ovog zakona o državnoj upravi predvideli da se vršenje uvida i pribavljanje podataka koji se vode u elektronskom obliku vrši putem informacionog sistema, koji obezbeđuje sigurnost i zaštitu podataka.  
Govoriću nešto o ovom segmentu, s obzirom da smatram da će ovde biti određenih problema. Postoji jedno univerzalno pravilo koje obezbeđuje da se putem tzv. jednog zaštitnog kišobrana obezbedi adekvatna zaštita ovih podataka.
Međutim, postavlja se pitanje u svetlu najnovijih događaja, kakva će u stvari biti zaštita ovih podataka. Može li se obezbediti, shodno stavu 2. člana 75a Predloga ovog zakona, adekvatna i prava sigurna zaštita ovih podataka? Na ova pitanja mislim da se može odgovoriti do jednog određenog perioda, do perioda pojave ovog Vikiliksa i posle njegove pojave, koje smo imali u praksi pre nekoliko dana.
Do njegove pojave, rekao bih, da je ta zaštita bila sto posto, bar tako su nam pričali, a nakon toga izgleda je nula posto. Nastala je jedna opšta konfuzija u prenosu zaštite tih informatičkih podataka, pogotovu onih koji se čuvaju kao najčuvanija državna tajna. Svi su se pripremali, gospodine ministre, za zaštitu ovih podataka.
Samo ću vas podsetiti da je Evropska komisija pre jedno dve-tri godine rekla u jednom izveštaju da procenjuje da verovatnoća da će telekomunikacione mreže biti prekinute je negde između 10 i 20%, pogledajte sad koliko je ta procena bila loša. Takođe je tvrdila da će šteta od toga biti negde oko 190 milijardi evra. Kako li sad procenjuju, posle ovih najnovijih događaja?
Međutim, kako je to u Srbiji? Kakva će zaštita ovih podataka biti kod nas, shodno stavu 2. ovog člana 75a koji sam napomenuo? Pogotovu, gospodine ministre, u svetlu prodaje Telekoma, koji je aktuelan i koji ova vlast želi da učini.
Podsećam vas samo da je zaštita podataka nešto na šta vas i Ustav obavezuje. Telekom je, da vas podsetim, jedna vitlan žila u komunikacionom sistemu Srbije. Promena vlasnika Telekoma ostavlja celokupnu tu infrastrukturu nezaštićenu i otvara mogućnost za mnoga pitanja u vezi bezbednosti, u vezi špijunaže itd. Dovodi se u pitanje sigurnost svih državnih službi, MUP Srbije, Vojske Srbije itd. Stručnjaci iz ove oblasti kažu da, kada neko poseduje celokupnu infrastrukturu telekomunikacionu, onda on može u stvari da …
(Predsedavajuća: Narodni poslaničke, molim vas o temi. Ono što želite da date kao komentar, ne može da se poveže sa temom dnevnog reda, a to je Predlog zakona o izmeni o dopuni Zakona o državnoj upravi. Molim vas da govorite o temi i dnevnom redu.)
Podsetio sam, nisam siguran da ste vi to čuli, da stav 2. člana 75a govori o zaštiti podataka. Podsetiću i vas i narodne poslanike i javnost Srbije, a naravno i ministra, da 98% komunikacija npr. Narodne banke ide preko Telekoma Srbije.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, sada vas upozoravam da je sledeća mera opomene, pošto se zaštita podataka servera, tiče se napada na DDO sistem i nema nikakve veza sa ovim što sada pokušavate da uvedete u temu dnevnog reda. Tako da vas molim o temi dnevnog reda.)
Gospođo Čomić, očigledno je da o ovome o čemu želim da pričam nismo našli zajedničku temu što se tiče razumevanja i što se tiče onoga što vi smatrate kao zaštitu podataka. Međutim, kažem da član 75a govori o zaštiti odnosno o zaštiti podataka na koju se obavezuju ovim predlogom zakona, koji je danas tema dnevnog reda. Zaštita tih tajnih podataka može biti predmet određenih zloupotreba i upravo pričam o tome, o tim zloupotrebama.
Druga stvar, koja se može ovde raditi jeste sigurno i promena informacija. Siguran sam da vrlo dobro znate kako se te informacije mogu koristiti i kako se mogu zloupotrebljavati, kako neko može u toj originalnosti podataka u stvari raditi mnoge zloupotrebe. Posledice zaista po čitav taj sistem mogu biti katastrofalne.
Na kraju, mi iz SRS, siguran sam duboko smo svesni činjenice da mi u nekim stvarima zbog vaših 126 ili 128-129 ne možemo uticati. Međutim, naše je da ukažemo na to. Naše je da u svakom momentu ukažemo vama na neophodnost donošenja zakona koji će se poštovati nakon njihovog donošenja. Poštovanje svih odredbi, svih propisa koji se donose u ovom parlamentu je jednostavno obaveza svih i to je neko univerzalno pravilo. To je nešto što moramo prihvatiti svi ovde i mislim da je ono što SRS čitav dan i danas priča i što uopšte priča sve ovo vreme od kada je sastavljena ova vlada ide u tom pravcu.
Mi smo, sa druge strane, duboko svesni da ne možemo uticati na neke stvari, s obzirom na vaših 126, ali biće upamćeno i zapisano da smo pokušavali sve, da smo sve pokušali što je u našoj moći, ujedno i kada je i prodaja ovog Telekoma u pitanju, što je vrlo značajno za građane Srbije. Međutim, mi želimo da kažemo građanima Srbije kuda vi vodite ovu zemlju i koliko je ova politika koju vi vodite duboko štetočinska. Hvala.