Gospodine ministre, još jednom da razjasnim, SRS se zalaže za profesionalizaciju vojske, ali sumnjam u vaše motive zbog čega to radite. Smatramo da Vojsku Srbije prilagođavate NATO standardima da bi sutra lakše mogli da realizujete onaj svoj osnovni nalog da Srbija postane član NATO pakta.
Sledeće, SRS nije glasala za usvajanje tog zakona da ne postoji vojna tajna. Naprotiv, mi smo u svojim skupštinskim klupama….

Molim vas da sa više poštovanja govorite o aktima koji su na snazi i primeni u Republici Srbiji. To da li je neki poslanik glasao ili nije, ako je zakon dobio većinu koja se traži, prostu ili kvalifikovanu ili većinu od ukupnog broja poslanika, taj je zakon na snazi. Molim vas da pažljivije govorimo o propisima koje smo svi mi dužni da brinemo da se provode i primenjuju, bez obzira da li smo za njih glasali ili ne, a pogotovo da koristite pravo na repliku.

Gospođo Čomić, ne sporim da zakon postoji i da ga treba poštovati, mi iz SRS ćemo to u svakom slučaju učiniti, kao što uvek činimo. Međutim, bio sam dužan da javnost obavestim da jednostavno nije tačna činjenica da smo mi podržali usvajanje takvog zakona. To je jedna stvar.
Druga stvar, nije mi jasno kako ministar Šutanovac može da nastupi po sistemu, ja sam ministar odbrane, ne postoji kontinuitet i nemam odgovornost za ono što su radili moji prethodnici, iako su i prethodnici bili iz istih političkih struktura.
Sledeća stvar, nije tačno da su Strele prodate. Znači, Strele su uništene, Strele su izgažene i bukvalno uništene. Znam da je postojao dogovor sa Amerikancima da svaku uništenu Strelu plate. Međutim, to nikad nije učinjeno i javnost Srbije o tome nije obaveštena, kao što nije obaveštena šta je sa onih pet miliona dolara za izručenje Slobodana Miloševića ili pet miliona dolara za izručenje Radovana Karadžića…

Narodni poslaniče, dobili ste pravo na repliku. Ako imate nameru da toliko zloupotrebljavate dragoceno pravo na slobodnu reč, stvarno ostavljam zaista i javnosti da se vidi kolika količina licemerja je na delu u vašim kritikama, da vam se ne dozvoljava pravo na slobodnu reč.

Piše jasno šta je replika i kako se replika dobija. Svaki narodni poslanik je dobio repliku onoliko puta koliko je tražio. Vaša volja da zloupotrebljavate pravo na repliku je zaista neprimerena bilo kojoj odredbi koja piše u Poslovniku. Zahvaljujem.

Ministar Dragan Šutanovac.

Sad vam se javljam samo iz razloga što sam dobio poruku od jednog oficira koji kaže, ako ne možete da kažete nijednog koji je učestvovao, a penzionisan je, onda recite za jednog vojnika ili profesionalnog pripadnika Vojske Srbije koji je tad bio u vojsci, a nije učestvovao u ratu.
Ima li takvih? Svi su učestvovali u ratu, verujte mi, samo je pitanje da li je neko bio raspoređen na Kosovu, raspoređen na granici jednoj, drugoj, trećoj itd. Stvarno baratamo sa nečim što naprosto nije primereno. Da vam kažem, uz svo nepoverenje koje imate prema ovome što pričam, treba da znate: Strele 21 su i uništavane i prodavane. Uništavane i višak je prodat. Tako da nemate dilemu uopšte ovo što vam govorim, sve stojim iza toga i garantujem. Dobićete pismeno i po kojoj ceni.

Narodni poslanik Dušan Marić je prijavljen. Nemate pravo na repliku.

Narodni poslanik Konstantin Samofalov ima reč, a posle njega narodni poslanik Vlatko Ratković.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre Šutanovac, na samom početku želeo bih da razjasnimo nešto zarad građana koji gledaju ovaj prenos, a odnosi se na nešto što je uvaženi kolega Todorović pominjao u toku popodnevne rasprave, kad je govorio ODKB, jednoj organizaciji koja okuplja pored Ruske Federacije i centralno-azijske republike i nazvao ju je Odluka država o kolektivnoj bezbednosti. Koliko znam, a pratim ovu materiju nekoliko godina unazad, ovaj forum se zove Organizacija dogovora o kolektivnoj bezbednosti, ODKB ili na engleskom CSTO i evo zašto ovo pominjem.
Uvaženi kolega Todorović je u nekoliko navrata pomenuo da bi Srbija trebalo da se učlani u ovu organizaciju, kao i koleginica Jovanović. Bio je u Sankt Petersburgu kao predstavnik SRS, bio je i predsednik Odbora za odbranu i bezbednost i pretpostavlja se da je visoko kvalifikovan da govori o ovoj temi, zagovara ulazak u organizaciju za koju, kako razumem, ne zna ni kako se zove. To je za mene veoma interesantno.
Iz nastupa pojedinih predstavnika opozicije stekao sam utisak da se ovde i dalje živi u nekakvom sukobu između zemalja Varšavskog ugovora i NATO pakta. Na svu sreću, ovih blokovskih podela više nema. I Rusija i NATO danas predstavljaju partnere. Oni sarađuju kroz savet NATO Rusija.
Videli smo i ruskog predsednika Medvedeva koji je boravio na umnogome istorijskom samitu NATO u Lisabonu nedavno. To su realnosti 21. veka, a te realnosti su saradnja i partnerstvo. Oni se zasnivaju, pre svega, na bezbednosnim interesima zemalja, a ne na nekakvim davno zaboravljenim ljubavnim vezama, o kojima je kolega Todorović govorio, iz 19. veka.
Što se tiče odluke koja se nalazi pred nama, ona sasvim sigurno predstavlja uvod u veliku reformu srpskog društva, koje će nas postepeno dovesti do još efikasnije i sposobnije vojske, što će biti u direktnom interesu bezbednosti naših građana. Mada Vojska Srbije verovatno i sada predstavlja možda i najozbiljniju vojsku u regionu Balkana, a sa profesionalizacijom taj proces ćemo samo dodatno pojačati.
Moramo da budemo svesni da u 21. veku glavne opasnosti i za Srbiju i za druge države jednostavno ne prete od direktne agresije drugih zemalja, od invazije hiljada tenkova ili aviona, kako smo mogli da steknemo utisak iz diskusije pojedinih poslanika ovde, već prete od izazova kao što su organizovani kriminal, kao što su sajber terorizam, u regionu zapadnog Balkana posebno verski ekstremizam i terorizam.
Da bismo se zaštitili od ovih pretnji, da bismo odbranili one osnovne vrednosti našeg društva i te EU u koju želimo da uđemo, to su demokratija, ljudska prava, lične slobode, neophodno je da izgrađujemo, između ostalog, i efikasan sistem odbrane, a to se postiže, između ostalog, i sa profesionalizacijom oružanih snaga. Takva vojska biće sigurno modernija, efikasnija i spremnija da reaguje u kriznim situacijama.
Postavljeno je pitanje koliko ova vojska košta, da li je jeftinija ili skuplja? Čuli smo da profesionalni vojnik neznatno više košta od regruta, koga morate i da oblačite, i da trenirate i da ga lečite, da ga opremate, a veoma malo kasnije možete nakon tih šest meseci treninga da dobijete zauzvrat od njega.
Ključno pitanje koje treba da se postavi, koje treba da interesuje naše građane, koji kao poreski obveznici plaćaju ovu vojsku i plaćaće i tu profesionalnu vojsku, jeste da li će oni sa njom biti više ili manje bezbedni? Ja sam ubeđen da će sa profesionalnom vojskom građani i te kako biti bezbedniji.
Čuli smo da je zainteresovanost za profesionalnu vojsku veoma velika i ubeđen sam da ćemo upravo zahvaljujući tome biti u mogućnosti da se odaberu najkvalitetniji kadrovi koji će na najbolji način da obavljaju ovaj posao.
Važno je napomenuti i da se sa ovakvom odlukom obaveza služenja vojnog roka samo suspenduje, dakle, ona se ne ukida, što znači da u nekim, ne daj Bože, situacijama ponovo može da se uvede obaveza služenja vojnog roka. Naravno, za sve one mlade ljude koji žele i dalje da služe vojsku, moći će to dobrovoljno da urade.
Ohrabruje najava da će upravo ovi mladi momci imati i devojke i imati mogućnost, odnosno imaće prednost prilikom zapošljavanja u određenim državnim organima u MUP, Ministarstvu odbrane, a nadam se, ukoliko budu želeli kasnije i da budu profesionalni vojnici.
Srbija se u svojim strateškim dokumentima, u Strategiji nacionalne bezbednosti i Strategiji odbrane, nedvosmisleno opredelila da jača svoj ugled u svetu, da poboljšava svoju međunarodnu poziciju, između ostalog i učešćem u različitim multinacionalnim operacijama. Profesionalna vojska dodatno će da ojača naše kapacitete i na ovom planu i sasvim sigurno ojačaće i kapacitete Srbije na planu spoljne politike, jer Vojska Srbije, to je činjenica, u poslednjih nekoliko godina i te kako je snažno oružje u rukama srpske spoljne politike.
Ovo je samo još jedan u nizu koraka koji će, siguran sam, da doprinesu daljem jačanju ugleda srpske vojske, koji ona uživa u našem narodu. Prema poslednjim istraživanjima, kako smo čuli, zaista jeste institucija kojoj se u državi najviše veruje. Postoji mnogo razloga za to. Znamo da vojna industrija zaključuju zaista rekordne ugovore. Zahvaljujući njima zapošljavaju se radnici u fabrikama koje su do pre samo nekoliko godina bile zaista na rubu propasti.
S druge strane, vojna diplomatija preskače neke barijere. O tome je kolega Senić veoma dobro, po mom mišljenju, govorio. Ministru odbrane su danas, videli smo, otvorena vrata šefova država i vlada u svakoj zemlji koju želi da poseti, a i najviši zvaničnici drugih država, od načelnika generalštabova takvih zemalja kao što su Kina, Rusija ili SAD, upravo dolaze u Ministarstvo odbrane.
Vojska je danas i faktor regionalne stabilnosti. Ne smemo da zaboravimo da je nedavno potpisan Sporazum o vojnoj saradnji sa Hrvatskom, sa kojom smo ratovali 90-ih godina. Sa ovakvim sporazumom stavili smo tačku na godine sukoba i sigurno otvorili jedno novo poglavlje u pozitivnim odnosima dve zemlje. Dobra je i raduje inicijativa za potpisivanje istog takvog sporazuma i sa Albanijom. Nadam se da će do ovoga i doći.
Mi smo u Odboru za odbranu i bezbednost pažljivo pratili sve ove procese. Drago mi je da je pomenuto ono što je naš posao u okviru demokratske i civilne kontrole čitavog sektora bezbednosti. Nažalost, činjenica je da smo imali predsednika odbora koji je zloupotrebljavao ovu funkciju za stranačke svrhe, za ličnu promociju i nije obavljao svoju dužnost na adekvatan način. Na svu sreću, on se danas ne nalazi na čelu ovog veoma važnog tela.
Mi smo doneli odluku da se ovaj odbor podeli na dva potpuno nova odbora. Jedan će kontrolisati vojsku – MUP, a drugi, najmanji odbor u Skupštini Srbije, veoma specijalizovan, baviće se kontrolom službi bezbednosti, dakle, Vojno-bezbednosna i Vojno-obaveštajna, BIA. Na taj način stvorićemo tela koja će biti, siguran sam, popunjena vrhunskim profesionalcima, kada govorimo o poslanicima koji će zaista profesionalno obavljati ovaj posao.
Nadam se da ćemo u sledećem sazivu Skupštine biti u mogućnosti da dodatno doprinesemo svim procesima u ovoj oblasti i da ćemo obavljati svoju kontrolnu funkciju na mnogo bolji način nego što smo to činili do sada. Gospodin Todorović je, nažalost, bio predsednik ovog odbora.
Ono što jeste problem u Srbiji, i o tome se govorilo, činjenica je da smo imali zanemarivanje vojske koja je dovedena na marginu društva do neke 2005-2006. godine. Zaista je bila na marginama društva i imali smo zapostavljanje naoružanja i vojne opreme. Nadam se da ćemo biti u mogućnosti da, kada budemo raspravljali o nekim budućim budžetima Srbije, znatno veća sredstva oslobodimo i za investicije. O tome je govorio i ministar Šutanovac. Da u tom procesu od jedne regionalne sile, što sada sigurno jesmo, postanemo možda i istinski ozbiljna evropska vojska.
Ja ću svoj glas dati za ovu odluku, siguran sam da će to učiniti i ostale kolege iz koalicije ZES, i to pre svega zbog toga što sam ubeđen da je profesionalizacija u direktnom interesu i Srbije i njenih građana, a pre svega njihove sigurnosti. Hvala.

Iskorišćeno je devet minuta i 15 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović, pravo na repliku.

Kad je reč o poznavanju, žao mi je što ću morati da umešam ministra, ali pošto ste pomenuli da su mu širom otvorena vrata svuda u svetu, samo da vas podsetim na 9. maj i proslavu pobede nad fašizmom u Moskvi. On jedini nije pozvan od strane srpskih predstavnika.
Što se tiče odnosa Rusije i NATO, tvrditi da oni sarađuju, to pokazuje izuzetno veliko znanje. To je prosto neverovatno. Vi znate koliko su Rusija i NATO bili u prekidu svake komunikacije. Da li se sećate onoga što se desilo u Gruziji? Od tada Rusija i NATO nisu uopšte sarađivali. Da li se sećate problema vezano za raketni štit? Da li se sećate problema vezano za Ukrajinu?
Znate, sarađuju, ali kako sarađuju? Tako što Rusi jasno stavljaju do znanja do kojih granica će moći da tolerišu poteze koje vrše Amerikanci i NATO pakt. Preko nekih granica neće da prelaze. Normalno da pokušavaju to da reše tako što će ukazivati na probleme i baš zahvaljujući tome u velikoj meri uspeli su da pitanje raketnog štita ne bude više kamen spoticanja, ali su jasno rekli – ukoliko bude postavljen, ruska politika prema zapadnoj Evropi i NATO paktu će se promeniti.
Što se tiče ODKB, odluke država o kolektivnoj bezbednosti, meni je napokon drago da je neko iz DS pomenuo tu reč, ali žao mi je što vi suštinski ne govorite o jednoj jedinoj stvari. Kakva je razlika između Skupštine ODKB i Skupštine NATO pakta?
Mi nismo članovi NATO pakta, a učestvujemo u radu te skupštine. Zašto ne bi mogli da učestvujemo i u radu Skupštine ODKB? Posebno zato što neki pripadnici stranaka iz vladajuće većine smatraju da ne postoji nijedan ozbiljan problem.
Samo sam to pomenuo i tražio da se Skupština obavesti da li je tačno da je pismo stiglo ili nije. Rečeno je da govorim neistine. Pa je sekretar Skupštine doneo to pismo i pokazao. Vidite onda ko govori istinu.

Narodne poslaniče, pošto ponavljate neistinu, pogledajte stenogram. Intervenisala sam kada ste govorili o prvom pismu, a ne o drugom. Za drugo pismo je dostavljeno i sekretaru i u prevodu i u originalu. Vi pogledajte vašu diskusiju, pa ćete videti da vaša primedba da Narodna skupština neće da učestvuje ili skriva pravo da se učestvuje je neistina. Vi obmanjujete javnost.

Pismo je poslano lično predsednici Skupštine, a troje poslanika koje je otišlo na sastanak su bili gosti i moja molba je bila da ne govorite neistine, ništa više i ništa manje.

Drugo pismo, ima još jedno pismo, ne drugo, ne prvo, prvo ste objavili neistinu, a drugo pismo sadrži informacije koje će, naravno sve informacije koje su vam potrebne, biti date i poslanicima i javnosti. Vas drugi put molim da ne obmanjujete javnost, već je to pokušano oko tog čuvenog prvog pisma, da se to pismo predstavi kao pismo saradnje između Dume, odnosno Skupštine zajednice nezavisnih država i Narodne skupštine i bilo je objašnjeno da nije tačno.

Molim druge poslanike da ne dobacuju, pošto se ovde radi o integritetu institucije u kojoj svi sedimo, ne radi se o politikama, radi se o vašoj volji da omalovažavate obaveze koje Narodna skupština ima i ja vas molim da to ne činite. Zaista da ne činite to, jer je razgovor o prvom pismu i sastanku od pre dva meseca bio tema u Narodnoj skupštini, pa vas molim da to ne činite.

Ministar Dragan Šutanovac.