Dame i gospodo narodni poslanici, jasno da je odluka koja je na dnevnom redu našla uporište i u Zakonu u Skupštini i u Zakonu o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi. Ali, ono što nije našlo uporište u ovom zakonu demonstrirano je u odluci koju imamo na dnevnom redu, jeste član 135. Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi, koji kaže – da nakon profesionalizacije Vojske Srbije, a za vreme vanrednog ili ratnog stanja, predsednik Republike može odlučiti o ponovnom uvođenju obaveze služenja vojnog roka, koja može trajati do prestanka vanrednog ili ratnog stanja.
U ovom predlogu odluke ne stoji član 135. stav 6, koji kaže – da Narodna skupština Republike Srbije, na predlog Vlade, može ponovo aktivirati obavezu služenja vojnog roka, u skladu sa odredbama ovog zakona. Šta sad to u prevodu znači?
Ne navodeći tu mogućnost koja ima u ovom prefiksu prethodnog stava nakon profesionalizacije, znači da Skupština i Vlada nemaju nikakve ingerencije posle odluke ove koja je na dnevnom redu.
Sada imajući tu činjenicu u vidu da poznajemo kako lako alarmirate vanredno stanje, stavlja se do znanja samo da predsednik Srbije može poništiti sve ono što mi danas raspravljamo, celu ovu raspravu koju vodimo po ovim tačkama dnevnog reda, kao i amnestirati sve ono što smo doneli kao zaključak, pokušavajući čak i da popravimo ove dve odluke.
Suštinski onda postavljamo pitanje koje je potpuno jednostavno – zašto smo izgubili vreme da vas ubeđujemo da ste pogrešili, kada i sami to znate? Ako će predsednik da amnestira sve ovo što smo mi danas uradili, onda lepo neka predsednik izađe u javnost, neka izađe u medije i neka kaže - obećao sam u predizbornoj kampanji da ću da ukinem vojsku, ja obećao, ja uradio, zašto to da radi Narodna skupština, na predlog Vlade.
Ono što je takođe bitno, da vaše težnje prema NATO alijansi i prema svemu onome zašto ste spremni da žrtvujete, i građane i budžet, a tu posebno mislim na ulazak u Evropsku uniju, jeste i gašenje same vojske. Zato ste i postigli ovo zakonom koji se zove Zakon o amnestiji, koji je usvojen 23. marta 2010. godine, koji je bio priprema za ovu današnju tačku dnevnog reda.
I tada smo vam govorili da Zakon o amnestiji nije dobar, da rušite imidž redovne vojske i da radite sve ono što je suprotno interesu države Srbije. I sam Zakon o amnestiji predvideo je izbegavanje vojne obaveze, izbegavanje propisa i pregleda, neizvršavanje materijalne obaveze, izbegavanje vojne službe onesposobljavanjem ili obmanom, samovoljno odsustvuje i bekstvo iz vojske. Amnestija lica obuhvata oslobađanje od krivičnog gonjenja, oslobađanje od izvršenja kazni i brisanje osude.
Dakle, ovaj zakon je bio preduslov za ovo i mi sada tvrdimo da je ovo preduslov za ulazak u NATO pakt. Da li ćete vi nama verovati u to ili ne, pokazaće vreme.
Zabrinjavajuće su i analize, efekti ovog zakona koji glase – primena ovog zakona znatno će uticati na bolju pripremu organizovanosti i završavanja doborovoljnog služenja vojnog roka, što dovodi do planske, sigurne i potpune vojske, odnosno popune Vojske Srbije i druge odbrane za izvršavanje predviđenih misija i zadataka.
Koje su to predviđene misije i zadaci, to ćemo takođe videti u narednom periodu, obzirom da vojska nije pod civilnom kontrolom i ostaje nam buduće vreme da to zaključimo.
Šta je dalje predviđeno ovim predlogom zakona? koja je, razlika, gospodine ministre, između profesionalnih podoficira i oficira i profesionalnog vojnika? Ima li profesionalni vojnik zakletvu, neku moralnu obavezu, ima li profesionalni vojnik ugovor o radu i kada može da ga raskine, kako će isti taj vojnik da deluje u skladu sa svojim maksimumom ili, ne daj bože, da izgine za ovu zemlju, ako ugovor o radu kaže – čim osetiš neugodnu situaciju, možeš da daš otkaz.
Mislim da je poređenje ove dve stvari i te kako važno, jer se ne može meriti nekadašnja čast koja je sada zabranjena ili prevedeno, dobrovoljni odlazak sa onim što je nekada bilo kao u svim prethodnim ratovima, kao što su bili Prvi i Drugi svetski rat.
I sam pukovnik Vlatković zna, a koji je zadužen za ljudske resurse, da je zdravstveno stanje regrutne populacije jako loše i da svi oni koji funkcionišu na dobrovoljnom odnosu, neće biti u stanju da vrše taj posao u onoj meri kako treba, obzirom da im je vojni rok tri meseca. Sve do dana današnjeg, služenje vojnog roka, pored elementa obaveze, sadržao je i element časti.
Znači, služiti vojsku bila je i čast i obaveza, kako u ratu, tako i u miru, a sada je ta čast poistovećena sa dobrom voljom pojedinca, pa će biti, danas hoću, sutra neću, danas mogu, sutra ne mogu, danas sam častan, a sutra nisam.
Ono što je takođe još gore jeste činjenica koju ću potkrepiti citiranjem člana 3. stav 3. koji kaže da regrutna lica u rezervnom sastavu postaju vojnici na dobrovoljnom odsluženju vojnog roka sa oružjem danom stupanja u Vojsku Srbije, kada i postaju vojna lica. Prestaju da budu vojna lica, danom otpusta ili prekida dobrovoljnog služenja vojnog roka.
Sada imamo situaciju i tradiciju da je vojska uvek priskakala prva da pomogne svom narodu, pogotovo kada su u pitanju elementarne nepogode. Sada dođe dobrovoljni vojnik i kaže, ja neću da pomognem, nemam nikakvu obavezu, a ovaj zakon mi omogućava, neću da pomažem nikome, neću da mi naređuje niko ništa.
Imate profesionalnu vojsku, a kada dobijete usluge od nekog profesionalca, one se naplaćuju, gospodine Šutanovac. Onda imamo dokaz da sve što vojska bude radila u narednom periodu, biće u komercijalne svrhe ili će se svaka vrsta zadatka vojske naplaćivati, jer imamo profesionalnu vojsku.
Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, znajte da je vojska postala privatno preduzeće, profesionalna vojska gde će menadžerstvo da bude glavna i osnovna odluka za punjenje budžeta, kako džepova, tako i budžeta Republike Srbije, pa ćemo po tom osnovu da donesemo zaključak gde će svima biti lepo.
To je nešto što je osnovna praksa i ideja koju vi prezentujete ceo dan danas, reklamirajući DS, ali ja ću da vas demantujem samo sa dve činjenice.
Prvo, tvrdite da ima veliki broj penzionera i zato im niste dali 11% više penzije što im sleduje.
Drugo, kažete da niste otpustili ni jednog oficira, a ja vam kažem da ste otpustili i oterali one načelnike odeljenja, sektora i uprava koje ste ugasili, a jedan od tih načelnika Sektora za materijalne resurse je bio u činu pukovnika.
Dakle, bilo koji sektor koji je ugašen ostao je bez oficira koji je morao da se penzioniše i nije imao mogućnost da se drugačije aktivira.
Ono što je takođe veoma loše jeste da oni koji se budu prijavljivali da služe pod oružjem, a do sada to nisu uradili, jer su izbegavali vojnu obavezu, mogu to da urade slučajno iz egzistencijalnih razloga ili iz razloga nemaštine i bede u koju nas je politika DS dovela, da budu vojnici i pod oružjem, ne bi li imali mogućnost da prežive, jer ste i sami naveli kolika primanja mogu da budu njih istih. Doći ćemo do jednog lakog zaključka, a to je da ćemo imati jednu socijalnu i nesposobnu vojsku koja će biti tu po zadatku obezbeđivanja egzistencije.
Dok vi završite sa dobrovoljnim vojnicima koji imaju tri meseca status zadržavanja, postavlja se pitanje kakva će to vojska biti. Meni je to smešno, ali nažalost ono što je smešno, to je i istinito.
Zato profesionalan vojnik nije dužan da da maksimum u svom radu, može da raskine ugovor, nema nikakvu odgovornost u odnosu na ugovor, da li će vršiti neku naknadu štete u vojsci ili ne, ostaje da se vidi, ali šta ćemo sa državom, to je pitanje broj dva.
Ono što ste vi ostavili kao poruku danas jeste – neće nas niko dirati, ne treba nam vojska, niste u pravu, niste ušli u NATO pakt da biste bili toliko sigurni i bezbedni, a svi znamo koga NATO pakt čuva, taj će završiti u blatu i tu dileme nema.
Gospodine Šutanovac nemojte živeti u predizbornoj kampanji, pogledajte realnost. Ako već hoćete da zaposlite omladinu kao što su ove kolege, nađite im bolju perspektivu.