Reč ima ministar Dragan Šutanovac.

Zaista sam vas slušao vrlo pažljivo i drago mi je da ste izašli u javnost, da se jasno zna da ste vi protiv profesionalizacije Vojske Srbije i da nećete glasati za to. Nadam, se da ćemo, kada budemo imali izbore sledeći put, imati priliku da suočimo te stavove i da vaša stranka i pre svega omladina podržavaju vaš stav da to ne treba da uradimo na način na koji to radimo.
Međutim, ono što prvo moram da vam kažem malo deluje uvredljivo, iako oficiri nisu reagovali, ali imati strah od Vojske Srbije i ukazivati u parlamentu Srbije da postoji opasnost od vojske ukoliko se ona profesionalizuje zaista nije primereno. Molim vas da na taj način ne gledate Vojsku Srbije, niti buduće profesionalce.
Imati ideju da Švajcarska treba da vam bude egzemplar za sistem odbrane, govoriti o tome da su oni neutralni, a šta mislite čije naoružanje imaju, čije avione, čije imaju tenkove? S kim su u najbližoj saradnji? Jesu li u Partnerstvu za mir, jesu li u mirovnim misijama, jesu li sterilizovani po NATO standardu, da li govore engleski jezik, da li ispunjavaju te uslove koji su neophodni?
Međutim, ono što je suština, što sam se javio, to sam rekao u svom izlaganju, ali me izgleda niste slušali dobro, a sada ću da ponovim i da dam statistiku i podatke i da se suočimo sa nečim što nije razmena našeg mišljenja, pošto vaše i moje mišljenje se nije poklapalo ni kada smo bili zajedno u Vladi, da malo razgovaramo o statistici i o realnim činjenicama koje postoje u sistemu odbrane, koje su zapisane pre i biće zapisane i posle mene.
Najveće urušavanje sistema odbrane nastaje upravo u vremenu od 2004. do 2007. godine u maju. Odgovornost za to snosi Vlada koja je tada vodila našu zemlju. U toj Vladi, ako se ne varam, vi ste bili ministar. Je li tako? U tom vremenu, sa 75 hiljada pripadnika naše vojske, mi dolazimo na nešto više od 35 hiljada pripadnika.
Znači, vi, toliko zabrinuti za sistem odbrane, toliko zabrinuti za granice Srbije, donosite odluku, prvo, da policija preuzme granice, ne vojska, i drugo, da se vojska na jedan neprincipijelan način desetkuje sa 75 hiljada na 35 hiljada. U isto vreme, 15. maja, kada dolazimo u Ministarstvo, ostavljate nam 2,7 milijardi dinara duga koji mi treba da platimo iz budžeta koji smo dobili te godine.
Govorite o veoma neobičnoj odluci crnogorske Vlade da uputi tim Vojske Crne Gore u Avganistan. Da li ste vi glasali za tu istu odluku u Vladi Republike Srbije? Da li ste vi, kao predstavnik Vlade Republike Srbije, kojoj je premijer bio Koštunica, doneli istovetnu odluku koju niste imali hrabrosti da prezentujete javnosti?
Pričate ovde danas o tome kako planiram da šaljem neke vojnike, a vi ste tu odluku doneli i formalno na sednici Vlade. Je li to istina? Da li je istina da je Vlada Vojislava Koštunice donela tu odluku o slanju medicinskog tima Vojske Republike Srbije sa norveškim kontigentom u Avganistan? Možda ste zaboravili, ali zapisano je. Doneli ste tu odluku, vi lično.
Vidim da vas je sramota i da se stidite toga, ali naprosto bojim se da to ne mogu da izbegnem, to moram da vam kažem. Pokušao sam to da vam kažem i malopre. U svom uvodnom izlaganju sam pokušao da vam kažem da se svi mi ovde dosta dobro znamo i da mi nije ideja da vodim debatu pojedinačno ni s kim. Samo želim da kažem, 75 hiljada, ministar Tadić napušta ministarstvo, ostavlja, ja postajem ministar, 35,5 hiljada. Smanjili ste za 40 hiljada brojčano stanje Vojske Srbije i Crne Gore u vašem mandatu.
Danas razgovaramo o dugovanju penzionerima. Više milijardi dinara dugovanja penzionerima, zbog neusklađivanja penzija ste ostavili onima koji su došli posle vas. Toliko o vašoj brizi o pripadnicima Vojske i o tome da li mi radimo posao legalno ili ne.
Republika Srbija, strategija odbrane, doneseno u parlamentu. Na strani 15. kaže se – sledeći zadaci politike odbrane, kao prvo, transformacija i profesionalizacija Vojske Srbije. Ne postoji nijedan segment našeg rada u sistemu odbrane koji nije legalan, apsolutno svi su legalni.
Apropo referenduma, da vam kažem, izuzetno sam cenio činjenicu da je Vojislav Koštunica, bez referenduma, aplicirao da se naša zemlja učlani u UN. Tada su radikali, svi zajedno, SPS i ostali napadali to kao nezakonito, i dan-danas to rade, principijelno. Je li tako, nije bio referendum? Nije bila čak, mislim, ni odluke parlamenta.
O Savetu Evrope neću ni da pričam. O Partnerstvu za mir i našoj najvećoj integraciji koju smo mi učinili sa NATO, upravo smo učinili u vremenu kada ste vi bili na vlasti u Republici Srbiji, 2006. godine, u novembru. Danas pričati na taj način prema nama naprosto ne stoji.
Međutim, ono što je meni važno da vam kažem, nije tačno da se 120 hiljada dinara novca odvaja za jednog profesionalnog vojnika. Ne znam odakle vam ta matematika. Daću vam matematiku tačnu, dobićete danas popodne tačno proračun koliko dobija profesionalni vojnik platu, koliko se odvaja za sve doprinose i videćete da je to, mislim, duplo manje.
Ali, takođe, to što kažem da se odvaja za doprinose itd, to se vraća u budžet, znači, to se vrati vama. Druga stvar, ne postoji dobar i jeftin vojni, ne postoji dobar i jeftin policajac, ne postoji dobar i jeftin državni službenik.
Ideja da imamo neku vojsku, nije to narodna vojska. Narodna vojska je ukinuta 1883. godine, to je stajaća vojska. Ideja da imamo neku vojsku zato što, eto, ne treba da platimo profesionalce, sa obrazloženjem da ako budu profesionalci, skupo će da nas koštaju i biće otuđeni centar moći koji neće moći da se kontroliše, pa to je apokalipsa. Znači, to je jedno stanje svesti u kome ne prepoznajem Srbiju, niti građane Srbije, a još manje oficire Vojske Srbije.
Ljudi koji se profesionalno opredeljuju da budu pripadnici Vojske Srbije svesni su da daju, razumete, i život za državu. Vi danas iznosite sumnju da će se oni u nekom kružoku organizovati i, ne daj bože, uvezati sa vlastima, koja je smenjiva, i napraviti ne znam šta od naše države.
Da se vratim na evropske integracije. Izneli ste nam poređenje sa zemljom koja jeste neutralna i koja nije integrisana ni u evropske integracije. Dajte nam poređenje sa jednom zemljom koja je integrisana u okviru evropskih integracija.
Ne mislim da smo mi vazalna zemlja, moguće je da vi imate takav utisak, ali ako imate utisak da smo sada vazalni, ništa manje nismo bili vazalni ni kada ste donosili odluku da idemo u Avganistan, ništa manje ni kada ste donosili odluku da pristupamo Partnerstvu za mir, čak možda i više.
Bojim se da, ukoliko budemo na ovaj način nastavljali, imam svu energiju i svu snagu i, verujte mi, nemam nikakav problem, ali činjenice, molim vas, statistiku, dajte nam šta je to što se loše radi, šta je to što je bilo bolje kada ste vi upravljali sistemom, šta ste vi nama ostavili i ja ću vam reći šta ćemo mi da ostavimo, koliko ljudi danas podržava profesionalizaciju, zašto je 90 hiljada njih služilo vojni rok civilno. Devedeset hiljada mladih ljudi je služilo vojni rok civilno.
Još jedno pitanje – u vašem mandatu, vojni rok je skraćen na šest meseci. Služio sam vojsku kao vezista, obuka je bila šest meseci. Šest meseci obuka je bila za veziste, a verujem da je i za neke druge rodove bila šest meseci. Kako ste mislili da se u svetu savremenog naoružanja i vojne tehnike vojnik obučava šest meseci i kada završi tu obuku da ode kući? Ko će da radi na tim sistemima? Ko će da rukovodi tim sistemima? Ko će da ih koristi? Neki drugi paralelni vojnik, koji će biti profesionalac i koji će biti plaćen da to radi.
Znači, naprosto, to je jedan apsurd. Moram da vam kažem da sam podržao skraćenje vojnog roka, nije to sporno, ali sa idejom da idemo u pravcu profesionalizacije.
Ono što se takođe spočitava i što može da izgleda vama dosta brzo, i jeste brzo, sa aspekta puža sve je brzo, mi smo ovaj proces započeli 2003. godine. To što u četvrtoj, petoj, šestoj i delimično sedmoj vi na tome niste radili već ste ga kočili, a nije nepoznato da ste vi mnogo toga kočili što smo mi zajedno započeli još 2000. godine, to je problem.
Mi smo 2007. godine zavrnuli rukave i rekli da ćemo ispoštovati rok koji je zadat 2003. godine. U ovoj državi se napokon u nekim stvarima rokovi poštuju. Naš sistem se reformiše po rokovima i po standardima koji su najbolji na svetu.
Danas kad uzmete knjige iz fizike, iz mehanike, videćete da su to isti standardi. Ne zovu se NATO, ali to su standardi zapadnih civilizacija kojima mi želimo da pripadamo.
Treba da znate još jednu stvar. Kada smo mi uveli tzv. stajaću vojsku, radili smo je po ugledu na zapadne civilizacije. Danas uvodimo profesionalizaciju po ugledu na ono što su naši stari radili, na zapadnu civilizaciju. Nije nam ideja da kopiramo one koji su sad trenutno u lošijem stanju od nas.
(Predsedavajuća: Molim vas, bez direktne komunikacije.)
Ne razumem čemu ta nervoza i to dobacivanje? Mi razgovaramo ovde o nečemu o čemu pričam vrlo argumentovano. Ako imate ideju i žal što vam sin ili bratanac neće služiti vojni rok, lično ću da se postaram da služi vojni rok. Samo mi se obratite i nemate nikakav problem. Ako imate ideju da će vam komšija ili ne znam već ko biti uskraćen da služi vojni rok, kao što neki nisu želeli da služe, nije problem, i to ćemo da rešimo.
Samo vas molim da date podršku nečemu što je civilizacijska norma. Nije to da mi nemamo našu pamet. Malopre sam vam pričao da nas je Nemačka pitala kako smo uradili, da nas je Austrija pitala, Rusija je zainteresovana za konsultacije itd.
Naravno, u vašem sistemu vrednosti još od Svetog Save ne postoji pametan Srbin. Ali, ovo što mi radimo je svetski priznato, i u zemlji, od strane građana Srbije koji podržavaju vojsku Srbije, a u inostranstvu, od svih onih koji su s nama potpisali sporazume ili dolazili u našu zemlju. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Slobodan Samardžić.

Ovo je sad neko vreme polemike, tako je bar gospodin ministar diktirao svojim odgovorima meni lično i mojoj stranci, umesto da govori o problemu.
On je prosto iskoristio priliku da na osnovu moje kritike, koja je objektivna jer nije usmerena ni na jednu stranku i ni na jednog čoveka, da zapravo vrati kao neki bumerang jednu kofu đubreta na glavu Vojislavu Koštunici i bivšem premijeru, a to najbolje govori o njemu, tj. o vama, vama se sada direktno obraćam. Tako se ne diskutuje u srpskom parlamentu, mada se ponekad diskutuje, naročito kada ministri prekorače red i poredak koji smo, kako-tako, ipak ovde uveli.
Izrekli ste puno proizvoljnosti, da ne kažem netačnosti ili neistina. Bilo bi potrebno puno vremena da na svaku od njih odgovorim. Počeću od referenduma. Referendum je vaš veliki problem. Raspišite referendum, ne zato što postoji ustavna ili zakonska obaveza, postoji ustavna i zakonska mogućnost za referendum, obaveza ne postoji, ni za međunarodnu organizaciju ni za vojno-političku organizaciju.
Raspišite ga zato što je to sporno pitanje u državi i to vi dobro znate. Jer, 70% ljudi permanentno ne želi da uđe u NATO. Ne možete uvesti 70% stanovništva u NATO kriomice, preko noći, vašom puzajućom, tajnom, arkanskom politikom. Ne možete.
Raspišite ga zato da biste demantovali ovo što govorim. Budite dosledni i učinite delo, a nemojte da činite nedelo da tajno vodite pro-NATO politiku. Jer, da to ne činite, ne bi vam ova rezolucija iz Lisabona od pre nekoliko dana, ne bi nas obavestila da je Srbija opredeljena za evroatlantske integracije. Mi to ne znamo legalno, mi samo znamo na osnovu onoga što vi radite. Tu je vaš problem. Dakle, samo na to pitanje odgovorite.
Skraćenje vojnog roka na šest meseci jeste bila jedna odluka doneta 2004. ili 2005. godine. Uzgred nisam bio tad ministar, bio sam od 2007. godine. Ali, to nije bitno. Tu je efekat smanjenja vojske bio veoma veliki u ovom broju od 40.000. Tada se jako lutalo u celoj toj stvari. To što ste vi, kao, dočekali velike dugove itd, zašto ste ušli u vlast sa nama sa tako velikim dugovima koje smo vam mi namestili? To uopšte nije tačno.

Narodni poslaniče, vreme za repliku je iskorišćeno. Reč ima ministar Dragan Šutanovac.

Po tome se vi i ja razlikujemo. Znači, ušao sam u Vladu da bih rešio problem, da bi rešavali probleme koje ste vi ostavili. Nisam mogao da biram vas, vas je birao narod, isto kao što vas sad nije izabrao da budete s nama. To je činjenica.
Ali, reći ću vam još jednu stvar i to mogu da vam dokumentujem. Do momenta formiranja te vlade 2007. godine u maju, sva dokumenta koja su rađena u Ministarstvu odbrane rađena su na način da je pisalo – evroatlantske integracije. Daću vam sva dokumenta. Verujte mi, sva dokumenta postoje.
Sistem odbrane je ozbiljan sistem u kome sve što kažete ili zapišete, sve se to fajluje, sve ostaje. Kada pogledate danas predlog Strategije nacionalne bezbednosti, koji je urađen u vremenu pre 2007. godine, videćete da ste opredeljeni za evroatlantske integracije.
Niste mi odgovorili da li je donesena odluka o učešću u Avganistanu sa našim medicinskim timom? Da li je ta odluka donesena? Znam da vi to znate. Javnost ne zna.
Reći ću ponovo: Vlada Vojislava Koštunice je donela odluku o upućivanju medicinskog tima Vojske Srbije sa norveškim kontigentom u Avganistan. Taj isti medicinski tim je boravio u Norveškoj na obuci. Zahvaljujući toj odluci dobili smo od Norvežana i poljsku bolnicu. Praktično smo se zadužili prema toj naciji.
A onda, pošto ste očigledno prevrtljivi i na međunarodnoj sceni, odjednom odluka u kojoj napadate mene da sam forsirao odluku koja je donesena godinu dana pre nego što sam postao ministar. To naprosto ne stoji.
Niste mi odgovorili. Ako je ovde sad već komunikacija 75 hiljada, ministar odbrane-Tadić, u međuvremenu 35-36 hiljada. Znači, smanjeno je za više nego duplo u tom periodu. A ono na šta niste obratili pažnju – mi smo povećali brojno stanje. Znači, mi danas imamo veće brojno stanje nego u maju 2007. godine, i to s profesionalcima a ne s regrutima.
Nemamo troškove za upućivanje, nemamo troškove za civilno služenje, mnogo toga nemamo kao trošak, ali smo operativno, vojnički, mnogo moćniji nego 2007. godine kada sam postao ministar odbrane. Hvala.

Narodni poslanik Slobodan Samardžić, pravo na repliku.

Gospodine ministre, sami ste rekli da je to bila odluka o medicinskom osoblju. Kada ste komentarisali ono što sam rekao o Crnoj Gori, rekli ste – tim vojnika, da biste to povezali sa ovim timom i učinili analognom tu situaciju. Nemojte to činiti, to je jedna logička greška, pre svega. Drugo, jedno su vojnici pod oružjem, a drugo je medicinsko osoblje.
Što se tiče ovoga što ste rekli, budući da dosta sumnjam u vaše dobre namere, ta stvar se može lako ispitati i može DSS da donese javno saopštenje o tome. To nije nikakav problem. Sada otprilike kažem da će to i biti slučaj, pošto nemam činjenice o tome, tada nisam bio u Vladi. Ja sam 2007. godine u maju došao u Vladu.
Mislim da ovo nije plodna diskusija. Nije plodna zato što se zaobilazi glavna tema i glavni razlog cele ove stvari, a to je zapravo profesionalizacija vojske zbog obaveze ulaska u NATO. Vi niste odgovorili meni na pitanje referenduma. Zašto bežite od referenduma? Odgovorite mi na to pitanje.
Uđite u tu avanturu, pogledajte šta građani Srbije misle? Nisu oni u proseku toliko neobavešteni da toliko ne znaju da neće umeti da se opredele spram tog pitanja. Slobodno ih pitajte, pa onda idite dalje u vaše vojne avanture, koje činite za druge zemlje i druge svetske sile.

Reč ima ministar Dragan Šutanovac.

Moram da kažem da sa aspekta međunarodnog zakonodavstva da li ste vi oficir, lekar ili oficir koji radi na računarima, ili oficir veze, vi nosite oružje i podležete svim zakonima kojima podležu i ostali vojnici.
Znači, govoreći o tome da naši vojnici koji idu tamo kao lekari nisu podjednako vojnici, kao što su oni koji idu tamo da dominiraju, grešite. Apsolutno netačno.
Ono što je danas tema, danas je tema profesionalizacije. Kao što vi kažete da većina ljudi nije za ovo, tvrdim da je ogromna većina građana i vaših birača, čak i vaših rođaka, čak i onih koji kod vas nisu služili vojsku, za to da se vojska profesionalizuje i pokušavam da se vratim na temu samo vojske.
Političke odluke koje ćemo donositi u budućnosti nemaju veze sa ovom odlukom. Ova odluka se tiče hoćemo li mi ući u standarde koji su uopšte prihvaćeni u svetu.
Ruska vojska je godinu dana radila na kodifikaciji po NATO standardu njihove vojske. Već godinu dana. Vi bi da zaustavite Srbiju, jer kad se zaustavi Srbija, tada ćete se vi najbolje osećati. Žao mi je, od toga više nema ništa.