ŠESTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 07.12.2010.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ŠESTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

4. dan rada

07.12.2010

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:05 do 19:50

  • TAGOVI

  • Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja (2010)
  • Traženje obaveštenja ili objašnjenja u skladu sa Poslovnikom (07.12.2010)
  • Predlozi zakona o potvrđivanju međunarodnih dokumenata (2010)
  • Predlog odluke o izmeni odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine u međunarodnim institucijama (2010)
  • Dan za odgovaranje na poslanička pitanja (2010)
  • Rešavanje problema nastalih u procesu reforme pravosuđa (Dan za odgovaranje na poslanička pitanja) (2010)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić-Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Zahvaljujem. Gospođo Malović, imate reč.
    ...
    Socijaldemokratska stranka

    Snežana Malović

    Vaše pitanje sam shvatila – šta ćemo ubuduće raditi u pogledu dalje reforme pravosuđa i shodno tome ću vam odgovoriti.
    Znači, reforma pravosuđa predstavlja jedan složen proces i ona je jednim delom opšti izbor, a drugim delom je promena procesa rada. pri tome mislim i na krivični postupak i na parnični postupak i na izvršni postupak.
    Promenjena je organizacija rada. Tu smo doneli nekoliko zakona i druge podzakonske akte koji se tiču organizacije rada i promene svesti koja je najteža jer smo mi ipak tranziciona zemlja koja je morala sa jednog načina rada, s jednog načina državnog uređenja da pređe na drugi način.
    Što se tiče opšteg izbora, sami smo svesni toga i to smo uostalom ovde vrlo jasno rekli da postoje određena otvorena pitanja. Ići ćemo u susret tim otvorenim pitanjima, ne samo tokom ove godine nego i ranije razgovaramo sa Evropskom komisijom i drugim relevantnim međunarodnim organizacijama.
    To ćemo činiti i ubuduće i izmene zakona koje će se naći pred ovim uvaženim domom će biti između ostalog i rezultat konsenzusa koji smo postigli sa međunarodnim organizacijama, ali naravno percipirajući naše pravno iskustvo, pravnu tradiciju, mentalitet i sve ostalo.
    Što se tiče izmena procesnih zakona, tu smo u nekoliko navrata imali izmenu ZKP. Prilikom poslednje izmene ZKP rekli smo da je to samo prvi korak u izmeni našeg krivično-procesnog zakonodavstva, da je naša zemlja ona zemlja koja želi da ide putem evropskih integracija, konsultujući uporedna pravna iskustva i potpuno sam svesna, ako govorimo o ZKP, da su i zemlja kontinentalne Evrope prošle na novi model krivičnog postupka, gde je jedan od ključnih instituta vođenje tužilačke istrage.
    To smo imali npr. u Španiji. Nemačka je prešla na taj model, a u ovom momentu postoji i radna verzija zakona o kojoj se raspravlja u Francuskoj.
    Isto se tiče parničkog postupka. Postojale su određene intervencije u pogledu parničnog postupka. Postoji radna grupa koja će ovih dana biti i formalizovana na nivou Ministarstva pravde, gde ćemo pokušati da naš parnični postupak prilagodimo promeni svesti i prelaskom sa jednog sistema funkcionisanja same države, pa i našeg sudstva na jedan novi i moderniji način.
    Zakon o izvršnom postupku se trenutno nalazi pred Savetom Evrope. Očekujemo njihovo mišljenje po pitanju izvršnog postupka. Duboko sam uverena da narednih dana, u narednim mesec ili dva dana taj zakon će se naći pred ovim uvaženim domom. Potpuno smo svesni postupaka i problema koje imamo u izvršnom postupku. Ne služi nam na čast što stoji veliki broj dana i meseci ili godina koliko traje izvršenje u Srbiji, ali delujemo proaktivno i pokušaćemo i taj problem da rešimo.
    Predsednica je danas rekla i o zakonu o javnim beležnicama koji je u pripremi. U ovom momentu se prikupljaju potrebna mišljenja od nadležnih ministarstava i duboko sam uverena da narednih nedelja ovaj zakon će se naći pred Vladom RS koja će utvrditi predlog i poslati ovom uvaženom domu. Samim tim ćemo imati sa jedne strane rasterećenje ako govorimo o poslovima unutar suda, a sa druge strane biće, što je i primarni cilj, donošenje ovog zakona. Imaćemo jedno brže i efikasnije postupanje ako govorimo o poslovima koji će preći na javne beležnike, gde će naši građani i privredni subjekti moći mnogo brže da ostvare svoja prava.
    Organizacija pravosuđa, o tome je bilo polemike, mi smo prešli na jednu novu mrežu sudova. Drago mi je što su u našu zemlju uvedeni apelacioni sudovi. To predstavlja novinu, ali je dovelo i do bržeg rešavanja postupaka po žalbama, a naročito ako govorimo o građanskim postupcima. Uveden je i upravni sud koji je nekada bio u sastavu Vrhovnog suda. Mogu slobodno da kažem da smo doneli neke istorijske odluke ako govorimo o pravosuđu Srbije. Činićemo i dalje da preduzimao određene korake ne bi li naše pravosuđe bilo efikasnije a građani zadovoljnije.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić-Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Dame i gospodo narodni poslanici, danas ćemo u direktnom prenosu biti do 18.00 časova, a posle toga, zbog prenosa međunarodne košarkaške utakmice koja je unapred bila ugovorena, nećemo biti direktno uključeni, već će odloženi prenos početi oko 22.30 časova.

    Gospodin Zoran Krasić ima pravo na još dva minuta.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Zoran Krasić

    Srpska radikalna stranka
    Kao što sam i očekivao, ko u klin, ko u ploču. Postavio sam pitanje – kako ćete da prekinete da srljate, a vi ste mi sada rekli da ćete da nastavite i dalje da srljate u ovom što se zove transformacija.
    Dobro, ali sada postavljam pitanje – odakle ova proizvoljnost? Mi ćemo sada na zahtev nekoga ko nas posmatra sa strane da organizujemo posebnu sesiju pa ćemo da razgovaramo sa neizabranim, pa ćemo da ih pitamo kako ste i šta radite itd. Po kom članu kog zakona? Izvinite, molim vas, odakle ta proizvoljna tumačenja nekih propisa?
    Onda kažete – mi ćemo da promenimo zakon. Kako da menjate najbolji proevropski zakon? Pre dve godine samo što niste prokrvarili ovde da je to najbolji zakon, da nema boljeg zakona, sve po standardima te Venecijanske, te Bečke, te kopenhagenske, te vašingtonske, te škokholmske komisije.
    Jeste li čuli šta je Venecijanska napisala za Ustav RS? Da li je nešto rekla oko izbora, reizbora, opšteg izbora ili bilo kojeg sinonima koji koristite i sa kojim želite da poništite stalnost sudijske funkcije i da ne priznate stečena prava ljudima?
    Kažete mi – mi ćemo i dalje da srljamo. Zašto? Da bi prikrili pare koje ste potrošili. Ajde što ste potrošili te pare, nego ste još dužni investitorima preko 500 miliona dinara za onu zgradu gde se sada šepurite pored Nemanjine broj devet. Zašto bi sada celokupno pravosuđe i svi građani bili žrtve gramzivosti ljudi iz DOS koji gledaju samo da dođu do pristupnih fondova da uzmu pare.
    Znate li koliko vas je briga za reformu pravosuđa? Vas to uopšte ne interesuje. Vama je interesantno – drži vodu dok majstori odu, računajući da narod neće da se seti. Setiće se narod.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić-Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Ovo zapravo nije bilo pitanje, nego glasna razmišljanja, dileme i tako. Gospodin Vlatko Ratković ima reč. Izvolite.
    ...

    Vlatko Ratković

    Za evropsku Srbiju
    Uvažena ministarko pravde, predsednice VSS, gospodine predsedniče Vlade, danas na ovoj sednici raspravljamo na aktuelnu temu o jednom izuzetno važnom pitanju, o jednoj od najvažnijih reformi u srpskom društvu i srpskoj državi, o reformi pravosuđa. Ne raspravljamo o reformi matičarskih službi u mesnim kancelarijama, nego o reformi jedne grane vlasti.
    Shodno ustavnoj podeli na zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast mi smo pre dve godine krenuli u jednu od zaista revolucionarnih reformi nakon pola veka tumaranja u ovoj oblasti. Naravno da u ovako velikim reformama mora doći do određenih problema u implementaciji dopisa, u njihovom tumačenju.
    Samo ću podsetiti na ono što je rekla gospođa ministarka Malović da je Ustavni sud svojom odlukom iz jula 2009. godine, to je objavljeno u "Službenom glasniku", a ne samo na sajtu Ustavnog suda Srbije, utvrdio da načelo stalnosti sudijske funkcije nije povređeno opštim izborom sudija i u tom okviru i te činjenice moramo uvek da pođemo kada razgovaramo o ovom bilo u parlamentu ili pred relevantnim evropskim institucijama.
    Moje pitanje ne tiče se toliko ljudi iz struke, iz stručne javnosti, već pre svega velikog broja građana koji su stranke u raznim vrstama postupaka, od izvršnog, parničnog, krivičnog, vanparničnog postupka, a to je nešto što se odnosi na pravo na suđenje u razumnom roku.
    Moramo biti svesni činjenice da do ove reforme, a verujem u nekim oblastima i danas da je u priličnoj meri pravo na suđenje u razumnom roku povređeno, a u prilog mojoj tvrdnji je činjenica da je najveći broj pritužbi, odnosno postupaka pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu upravo ima za svoj predmet povredu prava na suđenje u razumnom roku kao pravnog standarda i temeljnog pravnog načela.
    U tom smislu postavljam pitanje vama, gospođo Malović, u okviru zakonodavne inicijative, mada ste malopre o tome govorili, da nešto podrobnije kažete, ili vama gospođo Mesarović, u kom smislu će ići zakonodavna inicijativa odnosno reforme u ovoj oblasti od strane Ministarstva pravde?
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić-Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Izvolite, gospođo Malović.
    ...
    Socijaldemokratska stranka

    Snežana Malović

    U prethodnom izlaganju sam rekla da je jedna od aktivnosti Ministarstva pravde na kojoj trenutno radimo zakon o izvršnom postupku, tačnije rečeno kako će se ubuduće zvati zakon o izvršenju i obezbeđenju i to je nešto što predstavlja deo srpskog pravosuđa koji mora i u tom pogledu da se reformiše.
    Naravno da je suštinski, ako govorimo o reformi u tom pogledu, bitno donošenje zakona i bitna je i sama primena zakona.
    Kada smo pristupili izmeni zakona, uradili smo određene analize. Onda smo iz tih analiza saznali da je, ako govorimo o izvršenju unutar Srbije da je ono u proseku 500 dana, što je nedopustivo. Standardi u okviru zemalja EU govore da postupak izvršenja najviše traje 30 do 40 dana.
    Naravno, onda smo pokušali da utvrdimo koje su to akutne tačke, iako govorimo o onim parničnim postupcima koji se odvijaju između fizičkih lica, ili ono što može i što je takođe jako bitno, ako govorimo daljem razvoju investicija, koje su te akutne tačke, ako govorimo o izvršenju kada se tiče privrednih subjekata.
    Zakon, radna verzija zakona koji smo izradili i koji se trenutno nalazi na mišljenju u savetu Evrope, predviđa jedan moderniji način izvršnog postupka. S druge strane, predviđa i ono što postoji u zemljama EU, a i šire, a to je pitanje privatnog izvršenja privatnih izvršitelja. Pokušali smo da ustanovimo pravila po kojima se privatni izvršitelji imenuju, nadzor nad njihovim radom u kojim postupcima može doći, naravno, da ne narušimo dispoziciju stranaka.
    Duboko sam uverena da, prilikom primene ovog zakona, moći ćemo da tretiramo tu oblast i da će jedan krajnji rezultat primene tog zakona biti i smanjenje broja predmeta koji se trenutno nalaze pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu. Najveći je broj predmeta koji upravo tretiraju ovu oblast.
    Na ovo vaše pitanje ću malo otići dalje i ukazati na neizvršenje u krivičnim postupcima. To je nešto na šta smo ukazivali prilikom izrade analiza i kaznene politike i zastarelosti krivičnog gonjenja. Na primer, postojali su postupci koji su u javnosti poznati, koje je Ministarstvo pravde pokrenulo, poznati kao slučaj "Ilarion" ili slučaj "Pahomije", gde je upravo došlo do zastarelosti krivičnog gonjenja. U tim slučajevima se i osujetila mogućnost izvršenja krivičnih presuda.
    Hoću da kažem da smo tretirali i tu oblast i Zakonik o krivičnom postupku koji je u pripremi, u ovom momentu je i okončanje javne rasprave o tom zakonu. Duboko sam uverena da početkom naredne godine, a možda već u januaru, taj zakon će se naći pred ovim domom. Primena tog zakona će po našem mišljenju omogućiti i ubrzanje krivičnih postupaka unutar Srbije na ravno izvršenje tih odluka.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić-Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Gospođo Mesarović, izvolite.
    ...

    Nata Mesarović

    Moram da vam kažem da je reforma krenula samo zbog zatrpanosti sudova, zastarelosti predmeta, trajanja parnica po 20 i više godina, u krivičnim predmetima po 10 i više godina. Bilo je potrebno stvoriti efikasno, transparentno, nezavisno sudstvo i jednak pristup pravdi svim građanima u Republici Srbiji i obezbediti suđenje u razumnom roku.
    Kako će se obezbediti suđenje u razumnom roku? Tako ako se stvore svi preduslovi da mogu sudije da rade svoje poslove na vreme. Moraju imati informacionu tehnologiju, smeštajne kapacitete, nove zakone ili izmenjene zakone koji će omogućiti brže poštovanje rokova.
    U svakom slučaju, obezbediti da se ne desi kao što se desio slučaj "Novaković", koji je ispitivan pred Komitetom UN za ljudska prava, da je Viši treći opštinski sud ili sad Prvi osnovni sud sedam godina vodio postupak i nije doneo odluku. Ili u slučaju "Zeković", koji sam pre neki dan zastupala pred Ustavnim sudom, gde je za sedam godina održano šest glavnih pretresa. Više okrivljenih, od toga su neki profesori fakulteta, više njih sudija Privrednog suda u Beogradu. Takvih predmeta ima mnogo.
    Znači, normirati rad sudija. Omogućiti im pomoć preko stručnih saradnika. Uvesti nove tehnologije. Obezbediti da svako dobije pravo na prirodnog sudiju, onda ćemo odrediti rokove u kojima se rade pismene odluke, a ne samo ono što piše u zakonu, pa da onda predsednik suda ne odredi postupke za brzo rešavanje predmeta i hitno rešavanje predmeta. To je sve ono što mora da se uradi u reformi pravosuđa, da bi se ta reforma ocenila uspešnom.
    Ako vi imate ujedinjeno delovanje u Srbiji, kao što je bilo za ovih godinu dana, za one koji sprovode reformu – da se spreče, da se traži da se piše ustavna žalba. Čak i u onom slučaju kada su sami podnosioci žalbe na obrazložena rešenja to svoje pravno sredstvo krstili kao ustavnu žalbu, jer im tako zakon kaže.
    Došli smo u situaciju da im Ustavni sud kaže da je to žalba Ustavnom sudu, jer to omogućava drugačiji položaj, drugačiju prirodu, pravno dejstvo, a onda im omogućava i različitu konstrukciju, da dovede Visoki savet sudstva pred Ustavni sud, da se Ustavni sud pretvori u sud za rešavanje radnih sporova, da utvrđuje činjenice, a da ne može da donese preinačujuću odluku. To je nešto što je trebalo izbeći i za šta ne snosi odgovornost Visoki savet sudstva.
    Više puta danas slušam ovde kako se pominju nekakve određene advokatske kancelarije, da su vršili izbor sudija. Zaista bih volela da mi se kažu poimenice te kancelarije, da bih mogla da proverim tako nešto. To prvi put čujem. Hvala vam.