ŠESTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 07.12.2010.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ŠESTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

4. dan rada

07.12.2010

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:05 do 19:50

  • TAGOVI

  • Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja (2010)
  • Traženje obaveštenja ili objašnjenja u skladu sa Poslovnikom (07.12.2010)
  • Predlozi zakona o potvrđivanju međunarodnih dokumenata (2010)
  • Predlog odluke o izmeni odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine u međunarodnim institucijama (2010)
  • Dan za odgovaranje na poslanička pitanja (2010)
  • Rešavanje problema nastalih u procesu reforme pravosuđa (Dan za odgovaranje na poslanička pitanja) (2010)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu Predloga poslaničke grupe LDP, a u skladu sa članom 209. Poslovnika Narodne skupštine, predsednica Narodne skupštine gospođa Slavica Đukić-Dejanović odredila je utorak, 7. decembar 2010. godine, sa početkom u 15.00 časova, kao dan za odgovaranje na poslanička pitanja u vezi sa aktuelnom temom - REŠAVANjE PROBLEMA NASTALIH U PROCESU REFORME PRAVOSUĐA.
    Podsećam vas da su podnosioci predloga tražili da na poslanička pitanja u vezi sa aktuelnom temom Rešavanje problema nastalih u procesu reforme pravosuđa odgovaraju: Mirko Cvetković, predsednik Vlade, Snežana Malović, ministarka pravde i Nata Mesarović, predsednica Visokog saveta sudstva.
    Takođe, shodno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je predsednica Narodne skupštine, gospođa Slavica Đukić-Dejanović, pozvala da ovom delu sednice prisustvuju i sudije Jelena Borovac, Đurđina Bjelobaba, Biljana Tošković, Mladen Nikolić i Vučko Mirčić, članovi Visokog saveta sudstva, profesor Predrag Dimitrijević, advokat Dejan Ćirić i sekretarka Visokog saveta sudstva Majda Kršikapa.
    Pre nego što pređemo na postavljanje poslaničkih pitanja, dozvolite mi da vas podsetim na odredbe Poslovnika koje se odnose na način postavljanja poslaničkih pitanja, a u vezi sa aktuelnom temom.
    Pravo da postavljaju pitanja imaju svi narodni poslanici, i to pravo da prvi postavi pitanje ima predstavnik predlagača, zatim prijavljeni predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa, počevši od predstavnika brojčano najmanje poslaničke grupe, pa do brojčano najveće poslaničke grupe i narodni poslanici prema prijavama, a do isteka ukupnog vremena za postavljanje pitanja i davanje odgovora.
    Narodni poslanici podnose predsedniku Narodne skupštine prijave za postavljanje pitanja, u pisanom obliku, do početka odgovaranja, a usmeno u toku trajanja odgovaranja. Narodni poslanik, na osnovu člana 213. Poslovnika, može da postavi najviše tri pitanja.
    Odgovaranje na poslanička pitanja, dakle, vreme koje je na raspolaganju, u ovom slučaju predstavnicima Vlade i sudstva, koji su na predlog ovlašćenog predlagača pozvani da prisustvuju sednici i daju odgovore, dakle, oni na raspolaganju imaju ukupno vreme od 180 minuta i to se vreme posebno meri nakon svakog odgovora predstavnika koji su pozvani da na sednici odgovaraju na pitanja i obavlja se bez obzira na broj prisutnih narodnih poslanika u sali, a na osnovu člana 212. Poslovnika.
    Vreme u okviru koga narodni poslanik usmeno postavlja pitanje iznosi najduže tri minuta, a odgovor na to najduže pet minuta. Posle odgovora, narodni poslanik koji je postavio pitanje može da postavi još najviše dva potpitanja u ukupnom trajanju od dva minuta, a odgovor na potpitanja može da traje ukupno do pet minuta. Nakon toga pravo na postavljanje pitanja imaju i drugi narodni poslanici, a prema redosledu prijava.
    Dakle, narodni poslanik postavlja pitanje u iznosu od tri minuta, predstavnik Vlade, odnosno pozvani i ovlašćeni predstavnik odgovara najduže pet minuta, zatim narodni poslanik dva minuta i predstavnik Vlade pet minuta.
    U toku trajanja postavljanja pitanja i davanja odgovora shodno se primenjuju odredbe Poslovnika, s tim što nisu dozvoljene replike i ukazivanja na povredu Poslovnika, a na osnovu člana 216. Poslovnika Narodne skupštine.
    U skladu s tim, molim narodne poslanike da podnesu prijave za postavljanje pitanja.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Dajem reč poslaniku Čedomiru Jovanoviću.
    ...
    Liberalno demokratska partija

    Čedomir Jovanović

    Liberalno demokratska partija
    Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, gospođo Malović i gospođo Mesarović, dame i gospodo narodni poslanici, za nas je veoma važna današnja tema i mislim da je od izuzetnog značaja drugačiji odnos prema razgovoru i raspravi koju pokrećemo od onog ko je pratio samo reformu pravosuđa sprovedenu pre nepunih godinu dana.
    Tada nam se nije dopadala atmosfera tišine koja je obeležila odnos parlamenta prema poslovima koji se u zemlji moraju raditi i upravo zbog tako neodlučnog odnosa prema tako važnom poslu, mi se danas suočavamo sa brojnim problemima.
    Imam pitanje za ministarsku pravde. Prvo, gospođo Malović, mi smatramo da je izuzetno važno zaštititi one sudije koje je ovaj parlament izabrao i glasao za njih, očekujući od tih ljudi da unesu u srpsko pravosuđe ono što je srpskom pravosuđu bilo potrebno, da bi moglo da odgovori na potrebe našeg društva.
    Politika je uništila pravosuđe u Srbiji. Politika mora sve ono što je sa sobom loše donela iz tog pravosuđa da odnese. Prethodnih godinu dana mi nismo mogli da vidimo odlučnost u postupcima Vlade, koja je bila neophodna da bi započeta reforma pravosuđa bila efikasno završena. Nas u ovom trenutku interesuje da li je Vlada spremna da zaštiti izabrane sudije i da pri tom otkloni sve one razloge koji sumnju u reforme i motive pravosuđa i čine u većoj ili manjoj meri opravdanim.
    Mi smatramo da je potrebno postupiti u skladu sa preporukama Evropske komisije, korigovati zakonodavstvo u meri u kojoj je to potrebno i tako izbiti ključne argumente iz ruku onih koji reformu kritikuju, osporavajući je kao politički motivisanu.
    S druge strane, mislimo da se mora prekinuti neizvesnost koja opterećuje naše pravosuđe i vratiti ono samopouzdanje koje je pravosuđu potrebno da bi ono moglo normalno da radi. Ta neizvesnost proizilazi iz dileme i skepse svakog sudije kojeg smo izabrali ovde u parlamentu, u situaciji u kojoj gledaju iza svojih leđa, a ovaj parlament ne vidi, niti vidi Vladu koja je reforme pravosuđa započela.
    Dakle, nekoliko konkretnih pitanja – da li ste spremni da štitite izabrane sudije? Drugo pitanje je – da li ste spremni da otklonite sve one probleme i kritike pravosuđa koje se čine u ovom trenutku u većoj ili manjoj meri opravdanim, a tu pre svega mislimo na sugestije Evropske komisije koja kritikuje reformu pravosuđa i ukazuje na propuste, na potpuno drugačiji način od onih kritika i propusta na koje ukazuje domaća javnost koja reformu pravosuđa kritikuje? Posle imamo pitanja za predsednicu suda, gospođu Mesarović.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Gospođo ministar, izvolite.
    ...
    Socijaldemokratska stranka

    Snežana Malović

    Želim da se zahvalim na organizaciji ove tematske sednice Skupštine. Mislim da je ovo pravo mesto na kojem treba da razgovaramo o reformi pravosuđa.
    Reforma pravosuđa ne predstavlja samo pitanje ili korak koji treba da preduzme jedna vlada, sada Vlada Republike Srbije, ili poseban organ, kao što je Visoki savet sudstva ili Državno veće tužilaca, već to predstavlja jednu širu temu i šire pitanje koje podrazumeva i određeni društveni konsenzus.
    Tokom ove rasprave duboko verujem da ću moći da vam objasnim sve one korake koje smo mi preduzeli povodom reforme pravosuđa, zašto je reforma pravosuđa bila potrebna jer je nekad potrebno i to podsetiti, nažalost, nekad nas sećanje kratko služi, pa ne možemo da dosegnemo u prošlost i sve one razloge koji su nas nagnali da preduzmemo reformu pravosuđa i duboko sam uverena da ćemo dobiti potrebno razumevanje za to.
    Što se tiče vašeg prvog pitanja, da li je Vlada spremna da zaštiti izabrane sudije, naravno da jeste i ako je Ministarstvo pravde nadležno da preduzme sve one potrebne korake da obezbedi nesmetan rad sudova, pa samim tim da zaštiti i nosioce pravosudnih funkcija, sudije i tužioce, naravno da ću za to uvek glasati, uvek podići svoj glas, preduzeti sve one korake koji su s tim u vezi potrebni.
    Što se tiče otklanjanja problema, reforma pravosuđa, kao što ste i sami svesni, jedan je složen i dubok proces. Deset godina se pričalo o reformi pravosuđa. Preduzimani su određeni koraci koji su najčešće dovodili do toga da se vratimo unazad, a ne da idemo napred. Naravno da smo se u tom procesu često i spoticali i nailazili na brane.
    Što se tiče Ministarstva pravde ili organa koji su sada zaduženi za preduzimanje koraka vezanih za reformu pravosuđa, naravno da smo spremni da otklonimo sve probleme i to činimo svakodnevno u razgovorima i sa Evropskom komisijom, ali i sa drugim međunarodnim organizacijama.
    To nećemo činiti kao što su to neki uradili, pa su otišli u Evropu, pa sa svojim pečatom dali blanko papir da Evropa napiše šta treba da se uradi, nego mi imamo jedan kontinuirani dijalog sa Evropom u okviru naših mogućnosti i naših nadležnosti i ono što je vezano za naš mentalitet i pravni sistem, naravno da ćemo preduzeti korake. Ja ću vas podsetiti i na izjavu komesara Filea, koji je rekao da ovo predstavlja jednu novu fazu u odnosima, a ja to i smatram novom fazom u odnosima i vratićemo se i na sam početak i na ono što smo preduzimali, analizirali naše korake i shodno tome videti šta je moguće učiniti.
    To smo i tokom ove godine činili, a ja ću vas podsetiti da smo dva puta imali, imali smo prvo sastavljenu radnu grupu od strane Evropske komisije, s jedne strane, a s druge strane od predstavnika Visokog saveta i Ministarstva pravde imali smo dva jako dobra sastanka u Beogradu, a potom smo imali i neke zajedničke teme, gde su prisustvovali i predsednik Vlade, a i sam predsednik države, i imaćemo prilike u narednim danima da pred ovim parlamentom i vidimo izraz tih koraka, ono što smo se dogovorili sa Evropskom komisijom, a tiče se izmena zakona i moći ćemo bliže o tome da raspravljamo.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Izvolite, gospodine Jovanoviću.
    ...
    Liberalno demokratska partija

    Čedomir Jovanović

    Liberalno demokratska partija
    Imam pitanje za gospođu Mesarović, predsednika Visokog saveta sudstva, uz uvodni komentar, zašto je ova sednica važna. Po pravilu, u ovom društvu uvek se žrtvuju oni od kojih se očekuje da urade posao u ime društva, mi smo veliku i ličnu odgovornost osećali prema sudijama, tužiocima, policajcima koji su u periodu vanrednog stanja odbranili pravo građana ove zemlje na normalan život i omogućili hapšenje lica koja su ubila predsednika Vlade. Godinu dana nakon toga, ti ljudi su smenjeni, penzionisani i uhapšeni. Danas, sedam godina od tada, znamo da su bili žrtve političkih čistki. Tada se o tome u najvećoj  meri ćutalo.
    Mi zato danas želimo da govorimo o svemu. Gospođo Mesarović, kolika je prepreka za normalan rad Visokog saveta sudstva? Konstatacija Ustavnog suda, odnosno odluka, rešenje iz juna 2009. godine kojim se odgovara na žalbu Društva sudija Srbije, tako što se zahtev za ocenu ustavnosti i zahtev za poništenje zakona po kojem vi postupate, odbacuje uz konstataciju, da se ne radi o reizboru, nego o izboru sudija. Za nas je to pitanje veoma važno, jer iz prava sudije koji se poziva na reizbor, na postupak reizbora, a ne izbora, proizilazi i njegovo pravo na osnovu koga traži obrazloženje odluke Visokog saveta sudstva.
    Mi s jedne strane smatramo da je potrebno zaštiti sve sudije, a s druge strane veoma nas interesuje budućnost razgovora i saopštavanja onih argumenata koji su bili presudni onim sudijama koji na tome insistiraju i eventualno uvid javnosti u taj proces i ono što je presudno uticalo na odluke Visokog saveta sudstva. Ovde je duh iz boce pušten. Stvoren je utisak da je zapravo kriterijum po kome je Visoki savet sudstva postupao, toliko tajanstven da ga u stvari i nema, i da ste vi sprovodili neke političke diktate.
    Prvi postupak pred Ustavnim sudom je pokazao koliko je zapravo neosnovana bila kritika onog sudije koji je osporavao odluku Visokog saveta sudstva, kojom mu je uskraćena sudijska funkcija, tj. kojom nije izabran.
    Mi želimo da se to pitanje otkloni i mi tragamo za modelom. Da li to može da bude usmeno obrazloženje, razgovor članova Visokog saveta sudstva sa onim sudijama koji traže obrazloženje, ali nam se ne dopada ideja da se naredne tri godine potroše na pisanje odgovora na zahteve i žalbe onih koji nisu izabrani, uz mogućnost produžetka tog procesa kroz postupak pred nekim novim sudom, a po pravilu, to je sud u Strazburu.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Gospođo Mesarović, izvolite, imate reč.
    ...

    Nata Mesarović

    U vašem pitanju ima više potpitanja, i sada ne znam da li će tih pet minuta biti dovoljno, dozvoljavam mogućnost da neko posle traži dodatno objašnjenje.
    Moram vam reći da je Visoki savet sudstva telo koje je ustanovljeno Ustavom Republike Srbije iz 2006. godine i, kao takvo, predviđeno i predstavlja nezavisan i samostalan organ čija je nadležnost ili najveća odgovornost u postupku izbora i razrešenja sudija.
    Taj deo nadležnosti koji je pripao Visokom savetu sudstva da bude na čelu treće grane vlasti je ono gde se pojavila želja da mnogi u Srbiji odlučuju umesto Visokog saveta sudstva, ko će biti sudija, a ko ne.
    Moram da vam kažem da Visoki savet sudstva, ni kao organ, ni personalno nije tvorac rešenja iz Ustava iz 2006. godine, ni Ustavnog zakona, ni Zakona o sudijama, a oni su suština i osnovni uzrok sporova.
    Visoki savet sudstva jeste izvršitelj ovih normi iz Ustavnog zakona, Zakona o sudijama i Zakona o Visokom savetu sudstva, znači, dura lex, sed lex, i toga se Visoki savet pridržavao.
    Visoki savet sudstva posle konstituisanja nije započeo niti doneo bilo šta što ima veze sa izborom sudija, dok nije sačekao odluku Ustavnog suda od 9. jula 2009. godine, a po inicijativi Upravnog odbora Društva sudija, koji su osporavali više odluka. To nije sporno, i tu odluku Visoki savet sudstva je poštovao.
    Moram da kažem da Visoki savet sudstva kao najviši organ sudske vlasti je poštovao Ustav, Ustavni zakon, Zakon o sudijama, Zakon o Visokom savetu sudstva, i poštovao je sve odluke Ustavnog suda, slagao se ili ne slagao s njima. Znači, Visoki savet sudstva je pokazao da poštuje sve institucije u ovom sistemu.
    Moramo se vratiti na početak, gospodo, i razgovarati o nečemu drugom, a to je činjenica da ove poslove koji se tiču izbora na stalnu sudijsku funkciju ne može niko oduzeti Visokom savetu sudstva, jer to je garancija nezavisnosti i samostalnosti.
    Međutim, treba imati u vidu da je pre donošenja Ustava iz 2006. godine i pre donošenja Ustavnog zakona, Venecijanska komisija obratila pažnju na predlog ustava i predlog ustavnog zakona, način izbora ili opšteg izbora sudija u Republici Srbiji.
    Iz toga proizilazi da su oni smatrali, a to su tela čije mišljenje poštuje Evropska unija, da su zatečene sudije koje su se našle na funkciji, i moralne, i stručne i obučene, ukoliko se ne pokaže sumnja u njihovu dostojnost, stručnost i obučenost.
    Međutim, ono u čemu se mi razlikujemo, što je Zakonom o sudijama u Srbiji, Ustavom i Ustavnim zakonom i ovom odlukom iz 2009. godine rečeno da je opšti izbor sudija ustavan i zakonit, da su zakoni u tom delu u potpunosti sa evropskim standardima, da su oni ispoštovani i da nema razloga da se ne sprovede opšti izbor sudija.
    Tek tada nakon dobijanja te odluke, Visoki savet sudstva počinje da radi. Šta se dešava? Venecijanska komisija je očigledno imala nekakvo drugo mišljenje, to se tek sada vidi, nisam znala za to, jer u vreme donošenja zakona, nisam bila predsednica Vrhovnog suda Srbije, niti Vrhovnog kasacionog suda.
    Ali, to ne znači da sa sebe otklanjam odgovornost, nego objašnjavam situaciju, nisam učestvovala u izradi zakona, nisam učestvovala u izboru sudija, jer sam tada bila zdravstveno sprečena u tome koji su bili članovi Visokog saveta sudstva, ali sam prihvatila da se nađem na čelu ovog tela i da se sprovede opšti izbor.
    Zbog čega? Zbog toga što smatram da je neefikasnost i nerad sudija u Srbiji bio razlog da se uđe u reformu pravosuđa. Šta se iz toga izrodilo? Izrodilo se to da u Zakonu o sudijama koje su izabrane u opštem izboru i ove koji su ostali neizabrani, mi nismo donosili odluku o neizboru sudija, to je jedna deklaratorna zbirna odluka gde su navedene sve sudije koje nisu izabrane, da bi ostvarili svoje pravo na platu i socijalno osiguranje. To je bilo to.
    Prema tome, Ustavni sud je naknadno stavovima koji mogu biti obavezujući samo za organ koji zauzima stavove, a ne za Visoki savet sudstva, doneo rešenje da sudije imaju pravo na pojedinačno obrazložene razloge zbog čega nisu izabrani. To važi i za postupak razrešenja, a ne za postupak opšteg izbora. Hvala.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Narodni poslanik Laslo Varga ima reč.