Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Šeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 92 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja kvoruma potrebnog za rad Narodne skupštine, molim sve narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje. Izvolite.
Molim narodne poslanike da pogledaju da li je verifikacija u poslaničkoj jedinici za poslaničke kartice. Jeste.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 89 narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Podsećam narodne poslanike da utorkom i četvrtkom, a nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, sednica Narodne skupštine teče na osnovu na osnovu člana 286. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, koji kaže da narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenja i objašnjenja od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama, a o pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera i iz nadležnosti organa na čijem se čelu nalaze.
Izuzetno predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, ovo pravo iz stava 1. člana 286. može ostvariti na sednici Narodne skupštine usmeno, u jednom obraćanju, u trajanju do pet minuta, utorkom i četvrtkom, i to odmah nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, a pre prelaska na dalju raspravu.
Pitam, da li neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje, u skladu sa članom 286. Poslovnika Narodne skupštine? (Da.)
Narodni poslanik Dragan Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, pretpostavljam da ste imali prilike da čujete da je u petak, 3. decembra, u Palati pravde, napadnut je poslanik SRS. Napadnut je od jednog civilnog lica, navodno zaposlenog u sudu. Mi ćemo zatražiti sve informacije, odnosno da nam se dostave podaci u vezi sa tim licem. Taj čin na najbolji način govori u kakvoj mi državi živimo.
Znate, ovde je sve dozvoljeno. Ovde je dozvoljeno da crtate mape nekih novih država na teritoriji Srbije, dozvoljeno je da štampate neke nove pasoše neke nove države, u Srbiji. Dozvoljeno je i da revidirate neke međunarodne ugovore. Sve što je upereno protiv ove države, apsolutno, iako se krši i Ustav i Zakon, ne samo da se ne procesuira, nego se preko toga prelazi bez ikakvog problema.
Međutim, ako pokažete i najmanju trunku brige i osećaja za državu i za probleme građana koji se suočavaju sa državnim terorom, to nikako nije dozvoljeno. To na najbrutalniji način mora da se spreči.
Činjenica je da se nad porodicom Ratka Mladića sprovodi teror, i to teror u kontinuitetu. Samo da vas podsetim da je u februaru mesecu prilikom pretresa Mladićevog stana iz stana odneta neka suma u evrima i da do dana današnjeg nisu vratili te pare, a bili su obavezni da u roku od 90 dana, u skladu sa zakonom, te pare vrate. Oduzeli su pravo da Bosiljka Mladić prima penziju Ratka Mladića, a ovde se razmišlja da se Stjepanu Mesiću i Naseru Oriću da penzija. U kakvoj mi to državi živimo? Šta se ovo dešava?
Vojislava Šešelja već nekoliko meseci bukvalno ubijaju u Haškom tribunalu. Naša država ćuti, nju to apsolutno ne interesuje. Na Savetu bezbednosti se postavlja problem u vezi sa suđenjem Vojislava Šešelja u Haškom tribunalu, i uopšte u vezi sa postojanjem Haškog tribunala i nastavak rada Haškog tribunala, a naši zvaničnici ćute. Njima je bitno samo da ispune sve naloge koje dobijaju iz Vašingtona i Brisela i da sve one koji na bilo koji način pokušavaju da se tome odupru ućutkaju, a u nekim slučajevima čak i da ih procesuiraju, kako bi zaplašili sve ostale da ne pružaju otpor i da ova sadašnja vlast završi posao koji je dobila od strane Vašingtona i Brisela.
Što se tiče SRS, mogu da vam kažem da možete da radite šta god hoćete, ali mi nećemo prestati da se borimo za interes države Srbije i građana Srbije. Mi ćemo izražavati svoje političke stavove. Mi smo, da znate, protiv hapšenja Ratka Mladića. Učinićemo sve da olakšamo život porodici Ratka Mladića.
Evo, ovom prilikom mu poručujemo, ukoliko može da nas čuje, da se ne preda, da izdrži sve ove pritiske, jer sve prolazi, pa će proći i ova marionetska vlast. Ubeđen sam da će Srbijom napokon vladati neko ko će voditi računa o interesima građana Srbije i državi Srbiji.

Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Napred Srbijo.  

Poštovanje gospodo poslanici. Dame i gospodo narodni poslanici, u Republici Srbiji, kao što vidimo po izveštaju Evropske komisije, poslednjeg koji je urađen vezano za put Srbije u EU, tj. za evroatlantske integracije, najveći problem je, među mnogim problemima, nešto o čemu ćemo danas ovde raspravljati - reforma pravosuđa, ali i korupcija.
Meni se čini da se u Republici Srbiji o korupciji govori. Vlast govori o korupciji i priznaje da je ima, ali ne dela i ništa ne čini po tom pitanju da se korupcija savlada ili svede na neki , hajde da kažemo, prihvatljiv nivo, mada nikada ne može biti tako prihvatljiv nivo kao što ga imaju uređene države Evrope, EU, pa i drugi delovi sveta.
Imamo mnogo primera, situacija koje nisu razrešene, afera koje nisu razrešene, korupcionaške priče, smenjeni neki direktori koji posle prelaze na druga mesta. Posedujem informaciju, ne znam koliko je tačna, jer je naši mediji nisu objavili, čini mi se da imam dobru informaciju, da agencija koja se bavi borbom protiv korupcije unutar EU ovih dana posećuje Srbiju, možda već sutra, vezano za mnoge situacije oko kojih su oni upoznati.
Takođe, čujemo priče oko donošenja nekih novih zakona koji nikako da budu pušteni u skupštinsku proceduru, raspravlja se da li će se na ovaj ili onaj način boriti, ali nikako da počne borba u pravom smislu, a na taj način trpi budžet Republike Srbije i trpe građani Republike Srbije oni koji očigledno nisu sposobni da se izbore protiv korupcije.
Puna su usta priča o izgradnji infrastrukture, država se zadužuje, sada se priča i o prodaji "Telekoma" da bi se gradilo, navodno, radila infrastruktura.
S druge strane, predsednik Srbije trči po Srbiji i govori o tome kako se kasni u poslovima i traži krivce za to što se kasni u izgradnji infrastrukture, valjda nikako da ih pronađe i da nam uputi reči ko je. Obilazi region, traži veće investiranje u Srbiju, traži da se omogući istovremeno veće investiranje srpskih kompanija u regionu, u neke države odlazi jednom mesečno, ali za to vreme vodi sukob, izgleda verbalni, ne neki drugi, sa onima koji vode najjače kompanije u Srbiji, koji bi mogli da investiraju u regionu.
Meni su u poslednje vreme bili interesantni mostovi. Recimo, izgradnja mosta na Beški kasni već godinama u odnosu na predviđeni ugovor izgradnje mosta na Beški. Nikada nam nije obrazloženo niti rečeno zbog čega.
Čuveni most na Adi je višestruko prošao ono što je predviđeno kao cena koštanja tog mosta, a sprema se novi problem, čak moguće nova afera, a to je kupovina zemljišta i sa jedne i sa druge strane Save u Beogradu, za izgradnju pristupnih puteva. Ubeđen sam da ćemo o tome već govoriti u parlamentu, jer se dešava nešto interesantno po Beogradu i neki biznismeni već jure za tim zemljištem.
Treći most koji mi je interesantan, u vezi sa kojim ću postaviti pitanje, jeste Žeželjev most. Naime, govorimo o tome, zadužujemo se ponovo kod Evropske banke za obnovu i razvoj za izgradnju tog mosta, naravno, treba ga izgraditi, ali raspisan je tender, otvorene su ponude 10. novembra, u tenderskoj dokumentaciji koju imam piše da će do decembra biti završena evaluacija i kako je sve to već gotovo, a ništa se ne dešava. Imam i tabelu ponuda, to svi treba da znaju. Kasni se već u startu sa tenderom.
Moje pitanje je za nadležnog ministra Mrkonjića, on je vrlo precizan u tim odgovorima, pa bih voleo da ga čujem. Kada će početi izgradnja Žeželjevog mosta, kada će se završiti izgradnja Žeželjevog mosta i koliko će koštati izgradnja Žeželjevog mosta? Ne interesuje me ništa više, samo kada će početi, kada će se završiti i koliko će koštati.

Reč ima narodni poslanik Jovan Damjanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, ima jedan slučaj koji je za mene istinit ali neverovatan, ali ipak smatram da će država i državne institucije naći rešenje i da se pravda, što kažu, formira u onim pravcima koje zaslužuju građani.
Piše ovako, sa naslovom "Umrećemo na ulici'' – romska porodica, Sremčević Zoran, koji ima 70 godina, koji je odradio svoj radni staž, svojom zaslugom dobio je jednoiposoban stan u Beogradu u Dalmatinskoj ulici broj 78. Međutim, po potrebi grada i urbanističkih potreba to je srušeno i tada dobija stan od Direkcije za građevinsko zemljište, ali ne dobija u vlasništvo, već dobija na korišćenje 1.8.2000. godine, a dobio je na trajno korišćenje 28.12.1988. godine. Sada su, ta romska porodica, čovek koji ima 70 godina i žena operisana od kancera, dobili rešenje da se izbacuju na ulicu.
Molim i Direkciju za građevinsko zemljište i gradske strukture grada Beograda i apelujem, iz socijalnih i humanih razloga, da ne diraju bolesnog i starog čoveka i ženu koja je operisana od teške bolesti. On je potpisao ovo rešenje, ali, molim vas, čovek koji je nepismen, Rom, šta on zna šta potpisuje, on zna da je dobio rešenje za stalno korišćenje stana koji je dobio i sada se to ruši i treba da dobije drugi. Međutim, dobio je na korišćenje. Sada oni njega iseljavaju.
Molim sve institucije, i gradske i republičke, da imaju razumevanja za ovu, neću da kažem manipulaciju, ali desila se manipulacija. Ako je imao na trajno korišćenje, Direkcija grada Beograda je morala da mu da isto rešenje za trajno korišćenje, ali ona mu je dala za korišćenje i sada ga teraju napolje. Gde da ide sada čovek od 70 godina sa bolesnom ženom i dvoje unučića? Gde da idu, da umru na ulicu?
Molim vas, očekujem humanost, ako ništa drugo, da bar iz socijalnih i humanih razloga određene institucije pokažu jedno raspoloženje i mogućnost da se ne iseli iz tog stana, jer nema gde, a on je to zaslužio svojim dugogodišnjim radom u preduzeću "Tehnorad" iz Beograda.

Reč ima narodni poslanik Zoran Šami.

Dame i gospodo poslanici, proteklih nedelja bili smo svedoci dešavanja vezanih za proteste studenata, a vezano za uslove pod kojima mogu da upišu narednu godinu. To se ponavlja već nekoliko godina i sasvim izvesno će se ponavljati i u narednim godinama. Razlog je vrlo jednostavan. Vlada nikako da reši na jedan krajnje precizan, nedvosmislen i pravedan način uslove pod kojima studenti mogu da upišu narednu godinu, bilo da se finansiraju o trošku države, bilo da se finansiraju sami plaćajući svoje studije.
DSS je pre dve godine predložila izmene i dopune zakona kojima bi se to definisalo. Zatim smo praktično te iste izmene predlagali kao amandman prošle godine kad smo usvajali zakon. Vlada je odbila, naravno, Skupština nije ni raspravljala o Zakonu po starom dobrom običaju i to će biti predmet jednog pitanja, a Vlada je odbila da prihvati amandman. Naravno i skupštinska većina je onda, ne razmišljajući, takođe odbacila taj amandman, pošto mislim da Vlada kaže da je danas subota, skupštinska većina bi i to izglasala.
Čitav taj sticaj nesretnih okolnosti, koji je, odmah da kažem, prouzrokovan i ponašanjem nekih fakulteta, gde je nažalost bilo upisa i po babu i po stričevima, a studenti su jako osetljivi na pravičnost, to vas uveravam, dovoljno iskustva imam sa time, to je dalje pojedinim fakultetima dalo priliku da izdrže ''konkurenciju privatnih univerziteta'', nažalost, ne konkurenciju u smislu kvaliteta, nego konkurenciju u smislu prodaje diplome, pa su onda neprimereno podigle cene studiranja.
U vezi sa tim pojavile su se i reklamne poruke gradonačelnika Beograda i predsednika Pokrajinskog veća, kako će oni svojim univerzitetima da pomognu, kao da te novce misle da nabave iz sopstvenog džepa, a ne iz džepa građana Srbije, jer i beogradski budžet i pokrajinski budžet pune, naravno, građani Srbije. Da ne kažem da se postavlja pitanje – ko će da pomogne studentima u Nišu ili studentima na Kragujevačkom univerzitetu?
Kakav je odnos vladajuće većine prema celom problemu? Moram da priznam bio sam i sam zapanjen. Za prošli utorak sam zakazao sednicu Odbora za prosvetu, jer je bilo logično da je zakažem, problem je bio gorući, dakle, selo je gorelo.
Međutim, sednica nije mogla da bude održana jer nije imala kvorum. Nije došao nijedan predstavnik od pet predstavnika DS, nije došao predstavnik SPS i zapravo od vladajuće većine su bili prisutni samo gospodin Riza Halimi i gospođa Olena Papuga. Ostali koji su bili, nas ukupno sedmoro, došli su iz opozicije. Nije bio ni predstavnik LDP.
Nisam imao drugog rešenja, nego da sednicu zakažem za danas, doduše, moram, a to će verovatno i predsedavajuća da potvrdi, da kažem da je DS imala predstavnika, ali on nažalost nije član Odbora, to je bila gospođa Čomić.
Moja pitanja su sledeća. Prvo, pitam Vladu da li ima nameru da trajno, precizno i pravedno reši ovaj problem, u protivnom će svake godine slika da se ponavlja?
Drugo, pitam Vladu da li uopšte ima nameru da promeni logiku finansiranja školstva, ukupno prosvete, jer sa sadašnjom logikom, gde je svako, od čistačice do profesora univerziteta, praktično zaposlen u Vladi i gde nema nikakve veze da li je neko dobar profesor ili očajan profesor, a pri tom se iz budžeta izdvaja sedmina budžeta, što možete i sami proveriti, daleko stići ne može.
I treće pitanje, koje je upućeno predsednici Skupštine – ima li nameru da prestane da krši Ustav time što zakonske predloge i predloge drugih akata, koje predlažu poslaničke grupe…
(Predsedavajuća: Pet minuta.)
Sekund jedan…uglavnom iz opozicije, nikad ne stavlja na dnevni red, nikad.

Narodni poslanik Kenan Hajdarević ima reč.

Poštovana potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, prošle nedelje smo bili svedoci ogromnih poplava u dolini Lima, Drine, prilikom kojih su stradali građani Brodareva, Prijepolja, Priboja, Loznice i Ljubovije.
Posledice ovih poplava bile su ogromne, preko 1500 stanovnika je iseljeno, poplavljene kuće, stambeni objekti, prekinuti infrastrukturni putevi, srušeni mostovi kao u Brodarevu.
Ako ne možemo da utičemo na elementarne nepogode, onda možemo da utičemo na pomoć tim područjima.
Poslednjih godinu dana naši građani su bili izloženi i drugim elementarnim nepogodama i teška situacija i niz tih elementarnih nepogoda su pokazali da ne možemo da budemo izolovano ostrvo i da živimo kao sami, a ne kao deo nekog sistema. Zato LDP misli da moramo da se uključimo u sistem kolektivne bezbednosti.
Kada se insistira na tzv. neutralnom odnosu, onda treba građanima poplavljenih područja, danas u okolini Lima i Drine, ili građanima Kraljeva da se kaže da na taj način gubimo mogućnost da se na efikasan način pomogne njima, odnosno da kao deo NATO sistema imamo onu pomoć koju danas imaju građani Crne Gore i Albanije.
Dakle, samo kao deo tog šireg bezbednosnog evropskog sistema možemo da računamo na efikasnu pomoć, na pomoć koja treba da dođe do svakog građanina, a ne da bude posledica onoga što danas imamo, da su građani prepušteni sami sebi, odnosno i da ta pomoć koja dolazi do građana dolazi sa zakašnjenjem ili da dolazi sasvim haotično i da zavisi od političke volje ili pojedinaca ili stranaka na vlasti.
Stoga LDP smatra da oni koji odbijaju NATO integracije, pravdajući ih mitovima i svojim doživljajem NATO, kao vojne alijanse, treba da shvate da je danas NATO sve, samo nije vojna alijansa, da to predstavlja jedan bezbednosni okvir i, što je najvažnije, jedan ekonomski okvir u kojem građani mogu puno bolje da žive.
Stoga LDP postavlja pitanje Vladi Republike Srbije, odnosno premijeru – da li Vlada smatra da posle poslednjih dešavanja treba da promeni svoju politiku o neutralnosti?