Potpuno je jasno da je reforma pravosuđa jedan složeni proces u kome je potrebno da se aktiviraju svi društveni faktori. Ne može reformu pravosuđa da brani VSS ili Državno veće tužilaca, jer to onda predstavlja na neki način prirodno pravo da branite svoje odluke koje ste donosili.
Niti Ministarstvo pravde, jer kao ministar pravde sam član VSS, ni Državno veće tužilaca po svojoj funkciji, ali svakako da će Ministarstvo pravde učiniti sve da preduzme neophodne mere i stvori uslove da bi mogli sudovi nesmetano da funkcionišu.
Da se vratim na ono pitanje vaše opstrukcije. Naravno da je ovde više nego jasno da postoje veliki napadi na reformu pravosuđa. Oni često i jesu možda opravdani, zato što dolaze iz nekih strukovnih udruženja, i onda se razmatra možda način sprovođenja procedure, ali veoma često ne dolaze i nisu motivisani iz tih krugova, već dolaze od lica koja su se upravo našla pod udarom rezultata reforme pravosuđa.
Ako sam navela da je jedan od ciljeva reforme bilo intenziviranje borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, namerno nastojim da više u javnosti ne pričam o tome, da se prosto ne stekne utisak da mi želimo uvek da se zaklonimo iza borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, ali tu postoje činjenice koje govore u prilog tome da jesu najžešći napadi upravo dolazili iz te sfere.
Drago mi je što ste postavili pitanje, i hajde da krenemo i od onog terminološkog, pa naravno i šire, da li je ovo bio izbor, reizbor, opšti izbor? Znači, šta je to? Mislim da je to pitanje rešeno još samim donošenjem Zakona o sprovođenju Ustava, ali prosto je nekako bilo lepo da se pređe preko toga, pa je bilo mnogo jednostavnije da zamaglimo javnost i da to nazovemo reizborom.
Nije, ovo je bio opšti izbor, a da je bio opšti izbor govori u prilog činjenica da se u sudstvu Srbije nisu promenili samo nosioci pravosudnih funkcija, nego se promenila celokupna organizacija.
Da podsetim javnost, kad god bude ovo bilo prenošeno, u Srbiji su do 1. januara postojali opštinski i okružni sudovi i vrhovni sud, a od 1. januara imamo osnovne sudove i više sudove kao prvostepene, zatim apelacioni sud kao drugostepeni, upravni sud koji je nastao iz nekadašnjeg dela Vrhovnog suda i naravno Vrhovni kasacioni sud.
Vi prosto niste mogli jednog sudiju, koji je bio npr. sudija opštinskog suda, da premestite u osnovni ili viši sud, nego ste morali da procenjujete njegove dotadašnje rezultate rada i činjenice koje su govorile i o osposobljenosti, stručnosti i dostojnosti i da onda shodno tome odredite da li on treba da se nađe u osnovnom, višem ili apelacionom sudu.
Još jednom želim da istaknem činjenicu da ovo nije bio postupak reizbora, već postupak opšteg izbora, s obzirom da se u Srbiji organizacija i nadležnost sudova izmenila.
Da bi imali transparentno i objektivno suđenje nije dovoljno naravno izvršiti opšti izbor. On jeste preduslov za dalje sprovođenje reforme, ali je potrebno da se donesu i adekvatni zakoni. O tome sam i danas pričala, o procesnim zakonima, materijalnim zakonima i, naravno, zakonima o izvršenju.
Neke od njih je ovaj uvaženi dom usvojio. Neke od njih nameravamo da predložimo u narednom periodu. Sve su to stvari koje mogu da dovedu do preduslova da imamo objektivna i fer suđenja, suđenja u razumnom roku i samim tim da dovedemo da slika o srpskom pravosuđu u očima naših građana bude bolja.
Kao ministar pravde ću se u tome založiti, kao građanin Srbije sam tome stremila. Učiniću sve što je u mojoj moći i nadležnosti da do toga dođe, a s obzirom da znam sa kim radim, i u okviru VSS i Državnog veća tužilaca, ta činjenica mi daje pravo da budem optimista da ćemo u tome uspeti.
