ŠESTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 07.12.2010.

4. dan rada

OBRAĆANJA

...
Socijaldemokratska stranka

Snežana Malović

Potpuno je jasno da je reforma pravosuđa jedan složeni proces u kome je potrebno da se aktiviraju svi društveni faktori. Ne može reformu pravosuđa da brani VSS ili Državno veće tužilaca, jer to onda predstavlja na neki način prirodno pravo da branite svoje odluke koje ste donosili.
Niti Ministarstvo pravde, jer kao ministar pravde sam član VSS, ni Državno veće tužilaca po svojoj funkciji, ali svakako da će Ministarstvo pravde učiniti sve da preduzme neophodne mere i stvori uslove da bi mogli sudovi nesmetano da funkcionišu.
Da se vratim na ono pitanje vaše opstrukcije. Naravno da je ovde više nego jasno da postoje veliki napadi na reformu pravosuđa. Oni često i jesu možda opravdani, zato što dolaze iz nekih strukovnih udruženja, i onda se razmatra možda način sprovođenja procedure, ali veoma često ne dolaze i nisu motivisani iz tih krugova, već dolaze od lica koja su se upravo našla pod udarom rezultata reforme pravosuđa.
Ako sam navela da je jedan od ciljeva reforme bilo intenziviranje borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, namerno nastojim da više u javnosti ne pričam o tome, da se prosto ne stekne utisak da mi želimo uvek da se zaklonimo iza borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, ali tu postoje činjenice koje govore u prilog tome da jesu najžešći napadi upravo dolazili iz te sfere.
Drago mi je što ste postavili pitanje, i hajde da krenemo i od onog terminološkog, pa naravno i šire, da li je ovo bio izbor, reizbor, opšti izbor? Znači, šta je to? Mislim da je to pitanje rešeno još samim donošenjem Zakona o sprovođenju Ustava, ali prosto je nekako bilo lepo da se pređe preko toga, pa je bilo mnogo jednostavnije da zamaglimo javnost i da to nazovemo reizborom.
Nije, ovo je bio opšti izbor, a da je bio opšti izbor govori u prilog činjenica da se u sudstvu Srbije nisu promenili samo nosioci pravosudnih funkcija, nego se promenila celokupna organizacija.
Da podsetim javnost, kad god bude ovo bilo prenošeno, u Srbiji su do 1. januara postojali opštinski i okružni sudovi i vrhovni sud, a od 1. januara imamo osnovne sudove i više sudove kao prvostepene, zatim apelacioni sud kao drugostepeni, upravni sud koji je nastao iz nekadašnjeg dela Vrhovnog suda i naravno Vrhovni kasacioni sud.
Vi prosto niste mogli jednog sudiju, koji je bio npr. sudija opštinskog suda, da premestite u osnovni ili viši sud, nego ste morali da procenjujete njegove dotadašnje rezultate rada i činjenice koje su govorile i o osposobljenosti, stručnosti i dostojnosti i da onda shodno tome odredite da li on treba da se nađe u osnovnom, višem ili apelacionom sudu.
Još jednom želim da istaknem činjenicu da ovo nije bio postupak reizbora, već postupak opšteg izbora, s obzirom da se u Srbiji organizacija i nadležnost sudova izmenila.
Da bi imali transparentno i objektivno suđenje nije dovoljno naravno izvršiti opšti izbor. On jeste preduslov za dalje sprovođenje reforme, ali je potrebno da se donesu i adekvatni zakoni. O tome sam i danas pričala, o procesnim zakonima, materijalnim zakonima i, naravno, zakonima o izvršenju.
Neke od njih je ovaj uvaženi dom usvojio. Neke od njih nameravamo da predložimo u narednom periodu. Sve su to stvari koje mogu da dovedu do preduslova da imamo objektivna i fer suđenja, suđenja u razumnom roku i samim tim da dovedemo da slika o srpskom pravosuđu u očima naših građana bude bolja.
Kao ministar pravde ću se u tome založiti, kao građanin Srbije sam tome stremila. Učiniću sve što je u mojoj moći i nadležnosti da do toga dođe, a s obzirom da znam sa kim radim, i u okviru VSS i Državnog veća tužilaca, ta činjenica mi daje pravo da budem optimista da ćemo u tome uspeti.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćeno je četiri minuta i 20 sekundi. Reč ima narodna poslanica Judita Popović, dva minuta.
...
Liberalno demokratska partija

Judita Popović

Liberalno demokratska partija
Hvala vam na ovim odgovorima. Međutim, nisam čula zaista šta vi nameravate ubuduće da radite. Ako ste već utvrdili izvore opstrukcije, ako ste utvrdili da postoji veliki problem, ako postoji izveštaj Evropske komisije, koji postoji, ako postoji očigledno nerazumevanje u javnosti u vezi ove reforme pravosuđa, šta vi nameravate da radite u jednom kraćem periodu, recimo, sledeće godine?
Šta nameravate da radite u jednom dužem vremenskom intervalu? Da li vi mislite da iskoristite sve institucionalne mogućnosti koje vam se pružaju? Da li mislite da sarađujete sa Odborom za pravosuđe pri parlamentu? Da li mislite da tražite jednu jaču podršku u društvu, u javnosti u vezi te reforme pravosuđa?
Dakle, jako je bitno da se, ako se već utvrde problemi, daju i načini na koji se ti problemi mogu rešavati. Zbog toga je jako bitno da svi zajedno, ne samo pravosuđe samo, koje ako se prepusti samo sebi može da poklekne, može jednostavno da odustane i da ne završi ovu reformu, nego i izvršna vlast, kao i zakonodavna vlast da uključe sve svoje resurse koji su poželjni, definitivno, da se ova reforma sprovede do kraja, jer ova reforma se ne tiče samo pravosuđa, ona se tiče uopšte opstanka ove države i ovog društva.
Dakle, moje konkretno pitanje je – šta nameravate da radite ubuduće?
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Ministarka pravde Snežana Malović.
...
Socijaldemokratska stranka

Snežana Malović

Upravo sve što ste naveli naravno da nam je u domenu razmišljanja, naravno da očekujemo jednu širu podršku javnosti i ovog doma. I do sada smo imali aktivnu saradnju sa Odborom za pravosuđe i sa određenim članovima Odbora za pravosuđe.
Znate da smo bili vrlo otvoreni prilikom predstavljanja zakona u parlamentu i vrlo pažljivo razmatrali sve amandmane koji si podnošeni. Shodno tome veoma često su ti amandmani bili prihvaćeni i od strane Ministarstva pravde.
Međutim, da dalje ne generalizujem stvari da vam vrlo konkretno odgovorim, znači, u narednom vrlo bliskom periodu, ja se nadam da će to biti moguće čak i sledeće nedelje, Ministarstvo pravde će predložiti Vladi Republike Srbije izmena zakona, znači pravosudnih zakona, prvenstveno Zakona o visokom savetu sudstva i Zakona o sudijama, gde ćemo pokušati da adekvatno reagujemo na otvorena pitanja na koja nam je ukazivala Evropska komisija, ali i određeni deo stručne javnosti.
Prvo se tiče sastava Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, predsednica Visokog saveta sudstva je bila i morala da donese odluku o obustavljanju postupka, u stvari o poništaju postupka za sastav Visokog saveta sudstva i da stavi još veću obavezu da brže reagujemo.
Prve izmene će se ticati toga da na koji način će se steći uslovi za kandidata za Visoki savet sudstva, da li će to biti podržano od strane 10 sudija, 25 ili 30 još se usaglašavamo sa Evropskom komisijom, očekujem da ovih dana njihov ekspert dođe, takođe ti tekstovi zakona će se naći pred ekspertom Venecijanske komisije, tako da ćemo imati, na neki način, dva mišljenja koja će se dati na tu radnu verziju zakona. Druga izmena zakona će se ticati toga da oni koji dobiju najveći broj glasova tokom postupka izbora budu i predloženi parlamentu za izbor za člana VSS.
Druga vrsta izmena će se ticati preispitivanja odluka. Kao što sam rekla i danas, VSS i ja kao njegov član smo potpuno sigurni u odluke koje smo donosili i nemam problem sa tim da se te odluke još jednom provere, a moje uvažene kolege, koje su i same sudije, tokom svog radnog veka su i prošle kroz to da im se odluke proveravaju na višoj instanci, tako iz razgovora koji smo imali ni oni nemaju problem sa tim.
U pogledu preispitivanja, prve izmene će se odnositi na neizabrane sudije. Suočili smo se sa velikom neefikasnošću Ustavnog suda Srbije, koji je za godinu dana doneo samo jednu odluku. Moramo proaktivno da delujemo i da preuzmemo stvar u svoje ruke, da delujemo kao odgovorni ljudi i da naš pravac razmišljanja ide u tome da postupci koji se nalaze pred Ustavnim sudom se prenesu na VSS, koji će, sigurna sam, moći u mnogo kraćem periodu da odgovori i na te izazove.
Druga vrsta preispitivanja odnosi se na prvi put izabrane, čiji se rad inače preispituje svake godine. To stoji u zakonima i naravno da će se ta obaveza iz zakona sprovesti. Treće je preispitivanje izabranih. Više puta sam isticala da, ukoliko postoji sumnje u stručnost, dostojnost ili osposobljenost osoba koje su izabrane u pravosudni sistem Srbije, da to treba ukazati VSS.
Malopre ste čuli da je usvojen Pravilnik o disciplinskoj odgovornosti, koja podrazumeva i postupak. U toku je izbor članova disciplinskih organa. Gde god postoji sumnja u stručnost, dostojnost ili osposobljenost izabranih sudija, to će moći da se proveri kroz zakonom utvrđen postupak. Kao što sam rekla, sigurna sam u sve odluke koje smo donosili i nemamo problem da ih proverimo još jednom.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćeno je četiri minuta i 35 sekundi od vremena. Reč ima narodni poslanik Petar Jojić, a posle njega Srđan Milivojević.
...
Srpska radikalna stranka

Petar Jojić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo, gospođo ministre i gospođo predsedniče Kasacionog suda, u svakom slučaju da je reforma pravosuđa bila potrebna. Godinama sam u to uveravao mnoge u ministarstvu i drugim institucijama i uverio sam se još od pre 10 godina da je bilo dosta politizacije u pravosuđu.
Ta politizacija se ogledala u tome da sam slučajno u to vreme bio u Ministarstvu pravde Republike Srbije i da sam doživeo pred izbor sudija da jedan predstavnik jedne političke stranke dođe sa memorandumom te političke stranke zahtevajući da na listu izabranih sudija treba da dođu njihovi kandidati. Naravno, najenergičnije sam se tome suprotstavio i nisam se s time složio.
U procesu izbora sudija mnogo je propusta u odnosu na kvalitet. Vidite u Engleskoj kako se biraju sudije i u Francuskoj. Većina sudija, da bi bili izabrani, moraju da prođu Oksford ili Kembridž u Engleskoj. U Francuskoj najbolje ocene kandidati sa pravnih fakulteta moraju da imaju da bi bili kandidati za pravosudne funkcije.
Trebalo je uraditi jednu uporednu analizu u odnosu na evropske zemlje, da bi javnost bila upoznata i poslanici kako je to regulisano u uporednom pravu, koja su čak prava i nadležnosti ministra pravde, koja predsednika Vrhovnog suda i ostalih institucija koje učestvuju u predlaganju kandidata.
Moram reći da bi se mnoge stvari otklonile, ne bi bilo ovoliko nejasnoća. Da je VSS objavio razloge zbog čega koji kandidat pojedinačno nije izabran, ne bi se suočavali sa ovim nedoumicama i ne bi bilo sumnje u pogledu aktivnosti i delovanja i rada VSS. Ne znam, ali mislim da bi to trebalo objaviti, pa neka se svaki kandidat nađe pred licem javnosti, ako je prema njemu učinjena greška. Ta greška neka se ispravlja, dakle, u određenoj proceduri, pred nadležnim organima.
Međutim, ono što moram da vam kažem, primetio sam, imam saznanja, recimo čovek se bira za predsednika suda ili za vršioca dužnosti predsednika suda, a imao je zastarelih predmeta po hiljade…
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Narodni poslaniče, iskoristili ste tri minuta  prvo vreme za postavljanje pitanja, ako ste postavili pitanje.
Ministarka pravde Snežana Malović.
...
Socijaldemokratska stranka

Snežana Malović

Evo, ja ću da odgovorim na pitanje koje sam shvatila da postavljate, vi ćete me ispraviti u drugom delu ukoliko nisam dobro razumela.
Ukazali ste na to da je VSS treba da objavi razloge kojima se rukovodio, ako govorimo o konkretnim slučajevima, to su jedna od paradigmi i jedna od netačnih činjenica koje su tako lansirane u javnost i da se kolokvijalno izrazim koje su se tako primile. Sad sve ono što je istina potpuno se zamaglilo.
Predsednica je na ovoj sednici u više navrata rekla da je VSS ne samo radio pojedinačna rešenja neizabranim sudijama, već je u postupku pred Ustavnim sudom dostavljao i odgovore kroz koje je formulisao razloge zbog kojih neko nije izabran u pravosudni sistem Srbije.
Znači, da ponovim upravo je neizabranim sudijama dostavljeno pojedinačno obrazloženje, ovde za neke u čijoj izradi sam učestvovala nešto od toga imam, nešto od toga sam čitala na današnjoj sednici, gde je VSS te kriterijume stručnosti, osposobljenosti, dostojnosti, koji su razrađeni u Pravilniku o kriterijumima za izbor, napredovanje i razrešenje sudija, spustio na svaki pojedinačni slučaj. U konkretnom slučaju rekao na koji način je primenio te kriterijume i to je dostavljeno neizabranim sudijama. Znači, svaki neizabrani sudija je u Srbiji mogao da vidi razloge zbog čega nije biran.
Takođe, u odnosu na jedaan broj njih je vođena i rasprava pred Ustavnim sudom, ta rasprava je bila javna, mogli su svi da učestvuju, u stvari da posmatraju, ne da učestvuju, kako sredstva javnog informisanja, tako i zainteresovani stranke, ili građani Srbije. I moram da se složim sa diskusijom određenih narodnih poslanika koji su istakli da to jednostavno nije bilo toliko interesantno.
Takođe, želim da vam ukažem i na činjenicu koja nije nešto zapažena, što me iznenađuje i na neki način mi je krivo, a to je na koji način su se obavljali razgovori sa kandidatima za predsednike sudova.
Naime, Visoki savet sudstva je sa svakim kandidatom za predsednika suda obavio razgovor. Svako je mogao da posmatra obavljanje tog razgovora, kako u sredstvima javnog informisanja, tako i zainteresovani građani. Međutim, meni je poznato da je samo jedan medij prisustvovao tokom jednog dana. To je upravo bio najveći izraz transparentnosti, više volim da kažem otvorenosti, to je u duhu srpskog jezika, nego transparentnost, ali nije bilo zainteresovanih.
Ovim izmenama zakona koje slede biće percipirano i obavljanje razgovora sa kandidatima, u stvari sa neizabranim sudijama. Ono što radi Ustavni sud, to će raditi Visoki savet sudstva. Moram da izrazim nadu i očekivanje da će za to biti zainteresovana javnost Srbije, kako stručna, tako i šira i da će se upravo kroz to moći da vide argumenti koje je Visoki savet sudstva ili Državno veće tužilaca uzimalo u obzir prilikom donošenja svojih odluka i onda će se videti da li smo te kriterijume primenili ili nismo.
Više puta sam rekla, a i sada ću reći, da sam potpuno sigurna u odluke koje smo donosili, a to će moći da vidi javnost Srbije.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Četiri minuta i pet sekundi iskorišćeno je od vremena. Narodni poslanik Petar Jojić, dva minuta, dodatno pitanje.