Zaista vam se zahvaljujem na tom pitanju, pošto je to isto jedna od paradigmi koja se nalazi u javnosti i koja se vrlo često ponavlja da sudstvo u Srbiji košta, sa čim se ne bih složila, jer to ne može da košta. To je nešto što mora da postoji.
Kao što sam rekla, ponavlja se da je reforma pravosuđa doprinela tome da građani Srbije mnogo više izdvajaju za pravosuđe nego ranije. Prosto moram da vam kažem da to nije tačno i to najbolje znate pošto svake godine usvajate Zakon o budžetu. U Zakonu o budžetu se nalazi razdeo koji se odnosi na same sudove.
Zbog građana Srbije, znam da vi to znate, ali da bi građani Srbije razumeli, sudstvo u Srbiji se finansira na dva načina, iz budžeta i iz sudskih taksi. Od sudskih taksi 60% se kolokvijalno vraća pravosuđu. Taj procenat iznosi da 13 milijardi dolazi iz budžeta, a negde oko šest milijardi dolazi od sudskih taksi.
Ono što sam i danas rekla, a i ranije sam govorila, činjenica je da je budžet pravosuđa u prethodnim godinama smanjen. Ovom prilikom ponavljam da budžet pravosuđa nije povećan u godinama reforme, što je možda trebalo učiniti, nego je naprotiv smanjen. Negde od 2008. godine do danas budžet pravosuđa je smanjen za negde oko 15%.
Znam da ćete me možda pitati pošto je nedavno bio ovde rebalans budžeta na usvajanju, zašto je jedan deo stavljen na raspolaganje Ministarstvu pravde i pravosudnim organima i zašto su određeni dugovi nastali u sudovima u Srbiji? Imam vrlo konkretan odgovor na to pitanje.
Kao što sam rekla, pravosuđe se finansira iz sudskih taksi i iz budžeta. Sudske takse se planiraju. Dnevna naplata od sudskih taksi prošle godine je iznosila negde oko 25 miliona. Prošle godine su sudske takse podignute za 50%. Danas sa podignutih 50% dnevna naplata sudskih taksi iznosi negde od 21 do 22 miliona, nekad manje. Ti dugovi koji su nastali, nastali su zbog planiranja sudskih taksi, a nismo mogli drugačije da ih planiramo, jer je naplata prošle godine bila takva. Očigledno je privredna aktivnost u jednom momentu stala i naplata sudskih taksi nije bila adekvatna.
Jedan broj zaposlenih, ne samo sudija nego je jedan broj zaposlenih ove godine bio smanjen. Međutim, to ne znači da će se na tom programu ostati. Onog momenta kada smo išli u određenu reorganizaciju zaposlenih unutar sudova rekli smo da postoji neadekvatna zastupljenost struka unutar suda, tako da će jedan broj biti zaposlen, ali taj broj će se odnositi na stručne saradnike, zapisničare, kompjuterske radnike, pošto smo najavljivali i to unutar sudova sprovodimo da unutar sudova postoji kompjuterizacija. Kada budete dobili Zakon o budžetu za narednu godinu videćete jedno povećanje u odnosu na budžet prethodnih godina koji se odnosi na plate. To povećanje će ići na ona lica koja su zaposlena u sudovima, a drugačije profesionalne strukture nego ranije.
Hajde da dam konkretan odgovor na vaše pitanje. Reforma pravosuđa nije dodatno koštala građane Srbije i povećanje koje smo dali zaposlenima nakon štrajka koji se desio u drugoj polovini ove godine je išao iz budžeta pravosuđa. Nisu se dodatna sredstva obezbeđivala za tu namenu.
