Zahvaljujem se na pitanju. S jednim delom vaše konstatacije se slažem, ali s jednim delom se ne slažem.
Prvo, na samom početku želim da istaknem činjenicu da nije pravosuđe prepreka za dalje evropske integracije. Postoje određeni nedostaci za koje ćemo se svi zajedno truditi da ih otklonimo, naravno, u dogovoru i saradnji sa Evropskom komisijom i drugim relevantnim međunarodnim organizacijama.
Želim da vam ukažem na činjenicu, ako govorimo o godišnjem izveštaju Evropske komisije, ne samo u odnosu na Srbiju, već i na ostale zemlje u regionu, znam da vi to pažljivo čitate i analizirate, ali zbog javnosti Srbije i drugih poslanika ukazaću na delove izveštaja koji se odnose, na primer, na Hrvatsku, koji se odnose na Crnu Goru, Makedoniju, gde se upravo u tim izveštajima konstatuje da je neophodno da se u tim zemljama izvrši reforma pravosuđa.
Upravo u razgovorima koje imamo zvaničnici Evropske komisije govore da ukoliko reforma pravosuđa bude izvedena do kraja, prema preporukama koje dobijemo u Evropi, ukoliko budemo postigli određenu saglasnost i budemo se držali toga, to će biti primer na koji treba da se ugledaju i ostale zemlje. U krajnjem slučaju, to imam i napisano u pismima komesara Filea, pa ukoliko je potrebno to mogu i da citiram.
Spor koji je nastao, a sada je već dve godine od usvajanja pravosudnih zakona, znači, raspravljali smo u ovom uvaženom domu u nekoj drugoj zgradi skoro mesec dana o svim pravosudnim zakonima. Jesmo se tada sporili oko mreže sudova, i jeste vi ukazivali na to da određeni sudovi treba da ostanu, ali istine radi reći ću vam, što ste se vi i dotakli u vašem izlaganju, da je Evropska komisija upravo nama na to ukazala, da možda razmislimo da li je celishodno postojanje sudskih jedinica i da li ih treba uopšte ukloniti iz našeg organizacionog pravnog sistema.
Ne slažem se s tim. Naše obećanje prilikom predlaganja pravosudnih zakona je bilo takvo da svaki građanin Srbije, ako govorimo o parničnim postupcima, civilnim postupcima, pristupaće onoj zgradi u onom mestu u kome je do tada činio i to će i dalje tako ostati.
Naravno, to jeste jedan živi organizam i zavisno od potreba i stanja u društvu ga treba revidirati. U ovom momentu ne vidim razloga za to, ali neću da kažem da smo zatvoreni po tom pitanju. Naravno da ćemo razgovarati i dalje i zavisno od potreba naših građana truditi se da donesemo adekvatne odluke.
Takođe u javnosti se često pominjalo da je mreža sudova necelishodna. Ne bih rekla da je tako. Postoji pravosudni budžet koji se svake godine određuje. U okviru Zakona o budžetu vi imate sve te cifre i predloge pred sobom i može se videti da pravosudni budžet nije povećan u odnosu na prethodne godine. Možda je on nešto manji, što nam kao državi možda i nije u redu u momentu kada smo započeli najveću reformu u istoriji pravosuđa, ali svakako da se troškovi nisu povećali.
Bilo je istaknuto u izveštaju Evropske komisije, i to ste pomenuli, oko funkcionisanja sudskih jedinica i bezbednosti predmeta. Mislim da taj deo nije dovoljno dobro sagledan. U svojim razgovorima koje sam imala sa ambasadorom Evropske komisije u Beogradu, a i sa zvaničnicima iz samog Brisela, pozvala sam ih da posete jednu sudsku jedinicu i da vide kako uopšte funkcioniše jedna sudska jedinica, da vide da se tu uopšte ne postavlja pitanje bezbednosti predmeta, jer sami predmeti stoje u sudskim jedinicama.
Stoje iz nekoliko razloga. Jedan od bitnih razloga je mogućnost uvida u predmet. Ukoliko bi on stajao u sedištu Osnovnog suda, onda bi advokati morali da odlaze do samog mesta gde se nalazi sedište, već se nalazi u sudskim jedinicama. Neki od njih su me zamolili da to napišemo, ali verujem da će u sledećem izveštaju to biti konstatovano. Zahvaljujem.
