Kada govorimo o reformi pravosuđa, očigledno da prema stavu ne samo Venecijanske komisije, nego i Komiteta ministara Saveta Evrope, ova država nije daleko dogurala. U toku su dve vrste monitoringa pred Savetom Evrope. Ne govorim o EU, nego govorim o Savetu Evrope, najstarijoj evropskoj organizaciji čiji je ova država član. Ne govorim o organizacijama čiji član želimo ili ne želimo da budemo, ili ćemo biti ili nećemo, nego čija smo članica.
Najveće primedbe monitoringa Komiteta ministara koje dolaze prema nama su upravo iz oblasti pravosuđa. Primedbe koje dolaze i od strane monotoringa Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, bez koje nema skidanja monitoring procesa ili olakšavanja položaja u monitoring procesu pri Savetu Evrope, dolaze opet, iz oblasti pravosuđa.
Jedna od tema jeste upravo način na koje su birane sudije. Taj problem je kompleksan, jer on za osnovu ima zakonsko rešenje na osnovu koga i dolazi do izbora, a zatim, odgovornost Ministarstvo pravde, bez obzira na to što Visoki savet sudstva radi jedan deo svog posla, upravo zbog toga, ne zato što ima obavezu da koordinira sudije. Nema, naravno, nego snosi odgovornost za sveukupno stanje i za stanje zakonodavstva u toj oblasti, jer ste vi predlagač.
Kao što ste i maločas rekli, istakli ste da dugujete Skupštini Srbije i ovoj državi neke izmene u ovoj oblasti i to čekamo da vidimo.
Moje pitanje vama iz toga i proističe. Kako mislite, u kom roku i na koji način da prilagodite zakonodavstvo Srbije stavovima Venecijanske komisije i Saveta Evrope? To je ono prvo što me zanima. Ti stavovi, koliko znam, nisu inkompatibilni stavovima Evropske komisije, već sasvim suprotno. Kad i u kom roku mislite to da uradite?
Kada je reč o ovom skandalu, vezano za izbor sudija, protiv čega smo mnogo toga imali, jer ne radi se samo o primeni zakona i zakonskom rešenju koje je u pitanju, nego se radi o još jednoj drugoj stvari, i ovim završavam, radi se o tome da prilikom izbora sudija je bio dokazan i pokazan takav i očigledan nepotizam, da to nije zabeleženo u ovoj državi skoro na tako visokom mestu – da se sin predsednice Visokog saveta sudstva bira na sudijsku funkciju i da predsednica Visokog saveta sudstva, makar, ne izuzme svoj glas ili svoje učešće u radu u tom trenutku. To čak više nije stvar zakona.
Druga stvar, kada je reč, i ovim završavam, dobro, u drugom delu.