Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Cvetkoviću, samo opušteno, gospođo Malović, poštovani građani Srbije, kada se brani neodbranjivo, onda se ova sednica polako pretvara u neuspešnu konferenciju za medije predstavnika vladajuće koalicije. S obzirom da je naš poslovnik vrlo rigidan u pogledu vremena, moraćemo brzo da govorimo.
Na samom početku, da razjasnimo eventualne nesporazume. Naša kritika onoga što vi nazivate reformom pravosuđa nije politički motivisan napad na sudstvo u Srbiji, već želimo da pronađemo ko su odgovorni ljudi i pravi krivci za katastrofalnu situaciju u srpskom pravosuđu.
Mnoge stvari su nam bile jasne kada ste predlagali set pravosudnih zakona. Na to smo ukazivali da će imati pogubne posledice. Tada nam niste verovali, ali to se već pokazalo na onom čuvenom savetovanju u Vrnjačkoj Banji, kada su bili prisutni i predsednik Vlade i predsednik Skupštine, i ministar policije i ministar pravde, da bi peglali rešenja koja su predviđena u tim zakonima.
Tada je bilo, siguran sam, jasno i svim onim ljudima koji su konkurisali za nov izbor u novom pravosuđu u najnovijoj Srbiji. Tada ste vi, gospođo ministre, rekli da je za ocenu reforme pravosuđa potrebno da protekne godinu dana. Evo, u decembru raspravljamo o efektima te reforme.
Voleli bi da čujemo vas, šta je to urađeno u reformi pravosuđa, izuzev što su izmenjeni nazivi sudova, njihova sedišta i što su izabrane neke nove sudije.
Reforma po definiciji treba da bude promena nabolje, a ne nagore, a mi imamo situaciju da od 2009. godine i Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca praktično proizvodi bezakonje u ovoj zemlji. Visoki savet sudstva se u svom radu nije bavio, odnosno nije dokazivao nestručnost, neosposobljenost i nedostojnost kandidata, već je izrazio sumnju da određeni kandidat ne ispunjava uslove, sumnja kao takva u izvođenju Nate Mesarović i Boška Ristića.
Posledica takve samovolje jesu stotine postupaka po žalbama, ne po prigovorima, preko 800 žalbi svih onih ljudi koji nisu izabrani ponovo u pravosuđe. Do danas je održano nekih tridesetak rasprava. Prema dinamici, šest predmeta se dnevno obrađuje, što znači da će negde u maju 2011. godine biti okončan čitav postupak.
Ono što je poenta čitave priče, Ustavni sud Srbije nakon svoje odluke ne može da vrati neizabrane sudije na posao. On će dati samo svoje mišljenje, a da li onda to znači da će Visoki savet sudstva kao drugostepeni organ ponovo odlučivati o njihovom izboru.
Najbolji dokaz da je učinjeno niz propusta i pogrešaka u čitavom ovom procesu jeste i zaključak Vlade kojim se omogućava da sve neizabrane sudije primaju platu sve do odluke Ustavnog suda Srbije. Da se razumemo, nemam ništa protiv toga, ali Vlada je priznala da je učinjen niz propusta i uzgred, poslednja plata tim ljudima isplaćena je u septembru.
Možemo da konstatujemo da je nekim sudijama razmatran broj ukinutih odluka u 2008. godini, a ne u 2006. i 2007. godini. Koliko tužilaca svakodnevno putuje, kolike su uštede u budžetu Republike Srbije, obzirom da država dotira izabranim sudijama i tužiocima 250 evra za stambeni smeštaj, putne troškove i kada će biti izabrani predsednici sudova?
