Da li gospođa Zlata Đerić želi reč? (Da.)

Poštovana predsednice, poštovana gospođo ministar, pošto smo podneli amandman u istom tekstu, o kome je kolega Krasić zaista dosta uverljivo rekao i obrazlagao i iznenađeni smo i mi kao i on da amandman nije prihvaćen. Mislim da se slažemo oko toga. Pročitaću kratko obrazloženje koje smo mi dali za podnošenje amandmana i ono obrazloženje kojim ste vi odbili amandman.
Mi smo rekli da smo mišljenja da je Državna lutrija Srbije sasvim sposobna da samostalno priređuje klasične igre na sreću, posebno u saradnji sa domaćim organizacijama za priređivanje takvih igara, te da saradnja sa inostranim organizacijama koje su osnovale strane vlade nikako ne bi doprinela kvalitetnijoj organizaciji, a verujemo i bržem ulasku naše zemlje u željenu EU.
Vaše obrazloženje za odbijanje amandmana koji se ne prihvata kaže ovako: "amandman se ne prihvata s obzirom na to da se novim članom 19a zakona daje mogućnost Državnoj lutriji Srbije da priređuje klasične igre na sreću u saradnji sa inostranim organizacijama za priređivanja igara na sreću, koje je osnovala strana država u cilju", ovo je jako bitno, "privlačenja što većeg broja učesnika u tim igrama na sreću i to atraktivnim dobicima koji su mogući zbog jako visokog fonda dobitaka".
Prevedeno na jezik svakodnevice to znači privlačenje što većeg broja lakovernih građana, uzeti im što veće pare i te pare podeliti sa stranim ulagačem, zamislite, koji je to cinizam, u igre na sreću u ovoj zemlji, gde sreće odavno mnogi nemaju i uzaludno se nadaju i uzaludno ovim igrama pokušavaju da pišu pisma bogovima čekajući neki lakši dobitak.
Videli smo kako se igre na sreću u ovoj zemlji već godinama zloupotrebljavaju i pretvaraju u uski krug dobitnika samo onih koji te igre organizuju.
Sada ćemo u igre na sreću, videli smo šta je radio RTS sa onim igrama na sreću, videli smo šta su svi radili, nismo baš nešto videli da je ta mafija koja se bavi igrama na sreću bilo gde priterana uz zid ili kažnjena, ali u taj krug dobitnika sreće od ovog očajnog naroda uključujemo i inostrane ulagače, kad ih već nismo privukli da ulažu u našu privredu, proizvodnju, radnike, hajde da ih privučemo da nam uzmu lako bar taj deo teško zarađenog novca. Član 19. postoji upravo zbog njih i zbog toga.
Inače, imate u svetu ono – teško je zaraditi samo prvi milion, ostalo sve ide lako, odnosno ne pitajte me nikada za prvi milion, ostalo sve ide lako. Taj prvi milion mogu sad svi strani ulagači ili možemo reći, belosvetski ulagači, da vrlo lako steknu i operu u Srbiji, koja će postati meka za ovakve poslove.

Narodni poslanik Nenad Prokić podneo je amandman sa ispravkom na član 10. i predlog za dodavanje člana 11. Da li neko želi reč? Narodni poslanik Zoran Ostojić.

Ovim izmenama se predlaže demonopolizacija igara na sreću, putem telekomunikacija, interneta i SMS servisa i drugo.
Već šest godina Državna lutrija Srbije d.o.o ima monopol na ove igre na sreću i faktički ona ne postoji u Srbiji. Predlažemo da se pusti pod striktnim, strogim uslovima i privatni kapital, kada već Državna lutrija Srbije nije razvila ovaj način igara na sreću i to tako što bi prvo licence za korišćenje telekomunikacija u igrama na sreću dobijali samo oni koji već imaju odobrenje, odnosno licencu za priređivanje posebnih igara na sreću, kroz klađenje i automate, i da bi plaćali 30.000 evra u dinarskoj protivvrednosti za priređivanje igara putem interneta, 20.000 evra u dinarskoj protivvrednosti za priređivanja putem telefonskog servisa, fiksnog ili mobilnog, i 10.000 evra u dinarskoj protivvrednosti za priređivanje putem ostalih telekomunikacionih servisa ili 60.000 evra kao naknadu koja podrazumeva sva ova odobrenja i da odobrenje važi za period od tri godine.
Priređivač da plaća naknadu za priređivanje igara na sreću, tipa klađenja, putem telekomunikacione infrastrukture u visini od 1.000 evra mesečno u dinarskoj protivvrednosti po telekomunikacionom servisu.
Svakako da uz ovaj član predlažemo, zato je ovaj drugi član dodat iza 22, 22a, da se internetu i drugim provajderima zabranjuje da pružaju priređivačima igara na sreću internet i drugi saobraćaj putem telekomunikacionih veza, ako nemaju dozvolu ili odobrenje Uprave za igre na sreću, da se bankama i drugim pravnim licima zabranjuje da vrše plaćanje i sve druge finansijske transakcije prema domaćim i stranim priređivačima, ako nemaju dozvolu uprave.
Pored toga, jednim kasnijim amandmanom predlažemo i pooštravanje kontrole i olakšavanje zatvaranja onih priređivača koji nemaju dozvolu, sve to u cilju da se ovaj resurs ipak stavi u funkciju. Neka računica kaže da u ovih šest godina je ovde ušao privatni kapital, a da ga Državna lutrija Srbije d.o.o. kroz zakon ne drži dalje kao monopol, da je za ovih šest godina izgubljeno preko 10 miliona evra prihoda od budžeta.
Uz svu svest da je ta kocka ili to klađenje na taj način, kada možete od kuće, da je opasnije, verovatno društveno opasnije i da je zbog toga zakonodavac, odnosno Vlada, odbila naš amandman, podsećamo i na ta pozitivna iskustva evropskih zemalja kao što su Belgija, Švedska, Portugalija, Velika Britanija, Malta.
Vi ste u obrazloženju kojim odbijate rekli da postoji diskreciono pravo svake zemlje da tu uvede više restrikcija kada je u pitanju EU, da tu ima više prevara, pranja novca, kroz takav vid klađenja i kockanja, da kroz takav vid kockanja raste uplitanje organizovanog kriminala. Izvinite, ta obrazloženja kažu da nismo u stanju da kontrolišemo taj segment, pa onda se odričemo budžetskog prihoda zato što Državna lutrija Srbije d.o.o. nije u stanju da stavi u funkciju taj resurs.
Mislimo da se treba postaviti u funkciju, pooštriti propise i omogućiti privatnom sektoru da uđe, kad već Državna lutrija nije u stanju, uprkos tome što smo svesni da je to, da kažem, opasnije, mislimo da pooštravanjem propisa i lakšim zatvaranjima onih koji posluju bez dozvole, to može da se prevaziđe.
Sad, ako pričate o organizovanom kriminalu i pranju novca, ako je negde u nekom obrazloženju Vladinom da se odbije neki predlog narodnog poslanika stajalo da je to pogodno za pranje novca, kakva smo onda država?
Pranja novca ima svuda. Šta mislite, da je to ispalo iz srca FK Novi Pazar "Telekomu" i "Galenici"? Nisam pominjao taj segment, ali postoje institucije, postoje zakoni i borba protiv kriminala, korupcije, pranja novca, organizovanog kriminala je redovna aktivnost države.
Ne može zbog toga što tu postoji veća opasnost upliva tog, a sada kažemo – onda nećemo time da se bavimo i da ostavimo državu bez budžetskih prihoda, nekom ko će da se bavi time, da rizikuje. Nije tu baš siguran posao. Moraju da se plaćaju prilično, po našem predlogu, velike nadoknade za licencu u toj oblasti.
Poštovanje zakona obezbeđuju drugi. Šta ćemo sad, svi da sedimo i kažemo – ovo je nemoguće, jer može da dođe do ovoga ili onoga? Pustite pranje novca, gledajte šta prolazi kroz ova dokumenta o trgovcima oružja. Tu je veliki novac, a u kocki, a posebno u ovako bednoj i siromašnoj Srbiji, sumnjam da može da bude velikog novca.
Predlažemo, u skladu, uslovno rečeno, našim liberalnim načelima, da pustimo da privatan kapital pokuša tu da se oplodi. Ko nađe interesa, on rizikuje svoj novac, a država samo može da ima koristi. Ne može biti obrazloženje da je to podložnije kriminalu nego neko drugo kockanje.
Mislimo da u situaciji kad su budžetski deficiti toliki da se zadužujemo, malo-malo pa izglasavamo nekakve garancije. Svaki izvor prihoda uz smanjenje troškova države je blagotvoran za budžet i za korisnike para iz budžeta od socijalne pomoći do ostalih.
Žao nam je što je jednim stereotipnim obrazloženjem ovo odbijeno. U suštini, jedan neefikasan i nefunkcionalan monopol Državne lutrije Srbije d.o.o. nastavlja da postoji, od čega građani nemaju nikakve koristi. Hvala.

Na član 10. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Narodni poslanik Zoran Antić.

Dame i gospodo narodni poslanici, SNS uvek reaguje kada su u pitanju ovakva rešenja, odnosno rešenja koja ministru daju pravo da propisuje opšta akta.
Smatramo da jedino državna uprava, znači organi državne uprave imaju pravo na propisivanje uredaba, podzakonskih akata i s tim u vezi vodi se i par postupaka pred Ustavnim sudom, postupci poništenja takvih odluka. Smatramo da ministar nije definitivno organ državne uprave i nije nosilac javnih ovlašćenja. To može da bude samo Ministarstvo. Suština našeg amandmana je da umesto ministra to bude ministarstvo.
Isto tako, čini nam se da je neprimereno da se navodi tačan naziv ministarstva. Jako često sa sastavljanjem svake vlade imamo različit broj ministarstava, pa nas očekuje rekonstrukcija Vlade. Može biti da će ovi poslovi biti povereni nekom drugom ministru nakon te rekonstrukcije i nema razloga da se tačno navodi ministarstvo, već samo oblast nadležnosti, eventualno kada su u pitanju zakonska rešenja.
Prema tome, mislimo da je krajnje vreme da zakonodavci ovoj problematici posvete pažnju i da u nekom narednom periodu imamo zakonska rešenja koja ću u potpunosti da ispoštuju zakone o državnoj upravi. Hvala.

Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Janković, Aleksandra Ilić i Zlata Đerić. Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Zlata Đerić ima reč.

Podneli smo amandman na član 10. gde smo tražili da se u stavu 7. reči "ministar finansija" zameni rečima "ministar za telekomunikacije i ministar finansija".
Obrazloženje koje smo dali uz amandman - mišljenja smo da je uprkos izvanrednim veštinama i znanjima u oblasti finansija teško da se u brojne obaveze ovog ministra uvrsti i propisivanje bližih uslova i načina priređivanja igara na sreću putem interneta, telefona ili putem drugih telekomunikacionih veza, tim pre što je oblast telekomunikacija u nadležnosti drugog ministarstva.
Čak i ako se podzakonskim aktima propišu bliži uslovi i način pomenutog priređivanja igara na sreću, opet je neophodno da to bude učinjeno u saradnji telekomunikacije i ministra finansija.
Dakle, smatrali smo da je ovo celishodnije zakonsko rešenje da se ovako unese u član zakona, pre svega što su upravo ti najmoderniji oblici komunikacija se pokazali i kao najpodesniji i najbrži u zloupotrebi igara na sreću i svi smo donedavno bili svedoci upravo ovih zloupotreba na razne načine.
Svi smo svedoci da su igre na sreću, otkako ih je svojevremeno ustanovio jedan francuski kralj da bi spasao državu koja je bila pred bankrotom, postale pravi način da svaka država pokuša sebe da iščupa, ali kada to država čini još bi moglo biti nešto i razumevanja, ali kada pojedinci imaju plašt i zaštitu države, a to čine, onda je to po narod veoma opasno.
Kratko ću da se osvrnem na prethodni amandman koji ste odbili, a koji se tiče člana 19. odnosno kojim se uvodi član 19a. Želim samo da građani zapamte da će taj član 19a biti često pominjan kada se ubuduće bude naveliko raspredalo o zloupotrebama u igrama na sreću.
Uvođenjem člana 19a odnosno odbijanjem našeg amandmana da se taj član briše otvoren jedan put međunarodnog kriminala u igrama na sreću u Srbiji.

Na član 12. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Janković, Aleksandra Ilić i Zlata Đerić. Da li neko želi reč? Gospođa Đerić, takođe. Izvolite.

Kratko ću obrazložiti ovaj amandman kojim smo tražili da se član 12. briše odnosno mišljenja smo da je zbog transparentnosti u radu, kao i kontrole mogućih zloupotreba, neophodno da utvrđivanje dobitaka bude javno. Mislimo da je to u Srbiji u ovom trenutku jedan od načina da se možda stane na put onima koji igre na sreću, očaj ovih građana koji iz dana u dan raste, zloupotrebljavaju.
Dakle, dobitnici se mogu na razne načine zaštititi. Videli smo da se član 19a donosi kako bi atraktivniji bili dobici, kako bi se što više građana uključilo u te igre.
Mislim da transparentnost u jednom zakonu oko dobitaka, a videli smo kako je moguće i to izigrati, upravo oko onih SMS poruka na RTS, kada je bilo davanje automobila svako veče i šta se tu događalo, mislimo da bi jedna transparentnost dobrodošla u zakonu ovako formulisana u članu zakona koji postoji.