Mislim da je Zakonodavni odbor vrlo lepo doneo mišljenje o tom amandmanu, a da su Vlada i ovi drugi koji su se pitali povodom ovog amandmana napravili veliku grešku.
Radi javnosti član 2. iz zakona o izmenama i dopunama Zakona o duvanu omogućava, praktično, Upravi za duvan da učestvuje u pripremi nacrta zakona, drugih propisa i podzakonskih akata itd. Suštinska izmena odnosi se na mogućnost učešća u izradi zakona, ovo što se tiče podzakonskih i dosad je bilo.
Smatram da nije u skladu sa ustavnopravnim poretkom Republike Srbije da Uprava, to je neki deo u organu državne uprave i Ministarstva finansija, može da dobije tu vrstu nadležnosti, jer ovo nije obična normativna, već nešto što prevazilazi normativnu delatnost koja je kod Uprave zasnovana, pre svega, na podzakonskim aktima.
Sada, ako se donose ozbiljni zakoni, onda moraju da se izbegnu te norme opisnog karaktera. Ovo kako ste vi napisali, to mi više deluje na Socijalistički savez radnog naroda Jugoslavije - svako se pita za sebe, svako može da učestvuje, svako može da daje neko mišljenje. Ova uprava, pre svega, ima te svoje izvršne funkcije koje su zakonom propisane i one, mahom su, pored evidentiranja, vođenje registara, izdavanje nekih dozvola i nešto što liči na neki vrstu kontrolne funkcije. Mislim da ovo prevazilazi mogućnosti koje Ustav i naši zakoni dozvoljavaju.
Ne znam zašto je toliko značajno da se toj upravi da ova vrsta nadležnosti, jer ako se ovo ovako napiše, onda se postavlja pitanje – a, šta će da se desi ukoliko u budućoj nekoj promeni zakona Uprava ne bude učestvovala? Da li to predstavlja veliku povredu nekog postupka, izrade predloga zakona, zbog kojih mi ne bismo mogli da raspravljamo o predlogu zakona? Pa, ne. Ne, sa gledišta Poslovnika, sa gledišta drugih propisa. Zato mislim da je ovo nepotrebno što se unosi, a očigledno treba da zadovolji neke potrebe onih ljudi, onih rukovodilaca koji rade u Upravi za duvan.
Mene ne bi iznenadilo da u sledećoj fazi promene ovog zakona budemo u situaciji da čak normativno zakonom regulišemo i situaciju da bi možda u izradi nacrta zakona mogli da učestvuju oni koji su recimo 1992, 1991, 1993. godine bili ulični prodavci cigareta. Toliko široko idete u tumačenje tih svojih ovlašćenja šta možete da predlažete, pa me ne bi ni to iznenadilo.
Da se recimo kaže, a onaj koji je u Resniku 1992. godine prodavao kese ili švercovane cigarete iz Crne Gore, ima dovoljno iskustvo da može da vrlo značajan doprinos da u izradi nekih propisa. Doduše, takvi su i napredovali, pa su se i direktori javnih preduzeća. Očigledno da to radno iskustvo sa ulice je bilo odlučujuće prilikom određivanja da li treba da vode neko veliko javno preduzeće. Ima takvih koliko god hoćete.
Ne bi iznenadilo da su rekli u ovom predlogu zakona da bi obavezno morali da se konsultuju i sa Canetom, sa "Futurom", ili sa ovim drugima koji imaju stvarno neposrednog iskustva u definisanju ovih odredbi. Mada, onaj ko ih je naučio kako se taj posao radi, koliko se sećam, krajem 2000. godine je ubijen u Atini.
Ovo su, praktično, sve njegovi učesnici i učenici. Oni su pravilno raspoređeni u svim institucijama. Očigledno da ta vrsta akumuliranog iskustva dragocena prilikom izrade nekih zakona.
Kada smo već kod ovog viđenja šta bi sve mogla da radi ta uprava, moram da vam skrenem pažnju da biste onda morali da demonstrirate i poštovanje principa ravnopravnosti i jednakosti prema svim građanima u Republici Srbiji. Nemoguće da onaj koji na kutijama 1992-1993. godine prodavao cigarete, sada postane direktor Javnog preduzeća, a onaj koji je danas, zato što je izgubio posao, na nekoj kutiji na ulici prodaje nešto, neku robu, bude rasteran.
Šta će da se desi ako tih 10-15 hiljada ljudi koje ste rasterali ovih dana, dođu ispred Skupštine grada i kažu – izvinite, molim vas, isterali ste nas sa posla, ne dozvoljavate da radimo na pijacama, ne dozvoljavate da radimo na ulici. Evo vam naša deca, evo vam naši računi, pa gospodine Đilas i vi ostali gradonačelnici, vodite ispravnu socijalnu kritiku i prema nama.
To su sve moguće posledice kada se ovako neozbiljno pristupa promenama jednog zakona. Mislim da ovaj amandman treba da se usvoji, jer ukoliko nastupi ta svojevrsna zbrka između klasičnih izvršnih funkcija i nečega što je poprilično uticajno u preliminarnom delu, pre onog zakonodavnog, da to nije dobro. Ta verovatna iskustva zapažanja treba da koriste pre svega oni koji su odgovorni za sastavljanje predloga budućih zakona. Hvala.