Zahvaljujem. Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha, koji ima reč.

Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, podneo sam amandman na član 13. i zatražio promenu termina.
Predlagač zakona je upotrebio jedan termin koji ne odgovara srpskom jeziku. Radi se o terminu "hjumidor". Potražio sam u rečniku stranih reči, nisam našao.
Postavljam pitanje – šta će biti onome ko u praktičnoj primeni bude čitao ovaj zakon i ne bude znao o čemu se radi?
Ovo nije prvi slučaj, često u terminlogiji koju dobijemo od predlagača dobijemo određene strane termine koji ne odgovaraju ne samo pravnom sistemu, nego i jezičkom sistemu Republike Srbije.
Zbog toga sam predložio da se umesto reči "hjumidor" upotrebi rečenica, jer nemam adekvatnu reč, moguće je da imamo, ali je predlagač zakona morao naći ako postoji u srpskom jeziku i da se umesto reči "hjumidor" upotrebi rečenica "prostor za skladištenje i čuvanje duvana".
Po mišljenju SRS, ovo je pravi termin koji odgovara duhu i zakona i srpskog jezika.
Nastaviću kao ovlašćeni predstavnik po ovom zakonu. Obratiću se ministru finansija, sa aspekta Predloga ovog zakona. Naime, Predlog zakona je u skupštinskoj proceduri od avgusta ove godine. Primereno je bilo da se ovaj zakon raspravlja kada budemo raspravljali o budžetu, odnosno o setu poreskih zakona, jer znamo iz sredstava informisanja da će u okviru seta tih poreskih zakona biti zakon o akcizama. Primereno je bilo da to bude u tome.
Zašto je to ubačeno sada kada ne da mu nije vreme, nego koristimo i trošimo vreme za neke zakone koji predstavljaju manje značajne zakone? Ovo su kozmetičke promene, promene koje neće doneti ništa novo, ništa bitno, umesto da razgovaramo ozbiljno o budžetu, jer je vreme za budžet od 1. novembra. Skupština je trebala dobiti predlog budžeta i sve propratne propise i vezano za poreze i za akcize i sve druge propise koji idu u setu budžeta.
Još je tragičnija situacija oko pozicije duvanske industrije. Duvanska industrija je privatizacijom iščupana iz ingerencija ove države. Zašto? Zato što smo sa prodajom dve duvanske industrije, dva pogona, dve fabrike koje su vršile preradu i proizvodnju duvanskih proizvoda, ova država je prodala u toku 2003. i 2004. godine i tržište, što je pogubno, suprotno interesima ove države, što je suprotno i međunarodnom pravu, što je suprotno i domaćem zakonodavstvu.
Zašto SRS govori o prodaji tržišta, o prodaji ovih sistema koji su sada u stranim rukama? Zbog toga što je ministar finansija i gotovo cela Vlada je bila zaokupljena nedelju dana pritiscima od strane monopolista koji su ušli u Vladu i rekli – nemate pravo da povećavate svoje prihode.
Monopolisti nigde u svetu i nikada nisu ušli u državnu instituciju i rekli – ne možete povećavati, zato što to ne odgovara nama. U kojoj je to državi došao jedan proizvođač i rekao – nemate prava da povećavate?
Šta ćemo mi učiniti? Zatvorićemo pogone, ugasićemo proizvodnju, izmestićemo itd. Neka idu, ali ste im to vi omogućili, uz to što ste prodali tržište, doveli ste u tešku poziciju proizvođače kojih je bilo 20-ak hiljada u tom periodu 2003, 2004. godine, bilo ih je oko 20-ak hiljada.
Bilo je ukupno prerađivača i otkupljivača i onih koji su radili u sistemu duvanske industrije nešto oko tri do tri i po hiljade, znači, stotinak hiljada građana Srbije je živelo od duvanske industrije. Duvanska industrija je bila prosperitetna i imala je suficit u spoljnotrgovinskom poslovanju, imala je pogone koji su odgovarali svetskim standardima.
Šta imamo danas? Danas imamo šest hiljada proizvođača duvana. Ovi drugi koji su do 20 hiljada su oterani sa tržišta. To su manje-više seljačka gazdinstva, koja su po tradiciji dugoj 150 godina, 100 godina, 50 godina, proizvodili, radili itd. Imaju tradiciju u proizvodnji duvana. Oni su oterani, svima su raskinuti ugovori. Seljaci su morali otići na sud, tražiti zaštitu od pravosudnog sistema i gotovo polovina od tih ugovora je na kraju rešena u njihovu korist.
Duvanska industrija, monopolisti koji su to uzeli, isplatili su sve ono, jer im ne odgovara da srpski seljak proizvodi.
Kakva je situacija onih, mogli ste to pročitati i ove godine i ranijih godina, kada se menjala akcizna politika, kada su menjani uslovi otkupa i površina kojima se sejalo na prostoru Republike Srbije.
Primedbe su stizale zbog toga što naš proizvođač nije mogao da se nosi u ekonomskoj i tržišnoj utakmici i finansijskoj utakmici sa istim takvim proizvođačem u regionu i u svetu. Zašto? Zato što su subvencije ove države jako male. One su sad na nivou 200 evra, u odnosu na Hrvatsku, gde su, s obzirom da imaju dve vrste naknade, jedna je na predani kilogram, a druga je na poljoprivredno zemljište, između 400 i 600 evra, pa uzmite sada 200 evra, 600 evra, kako da konkurišemo.
Šta imamo s druge strane? Imamo otvoreno tržište za duvanske proizvode iz Republike Hrvatske. Reći ću vam jedan procenat. Od 2003. godine učešće duvanske industrije Hrvatske povećano je sa 8,2 na preko 13% ove godine.
Kakva će tendencija biti ubuduće? Još veće učešće hrvatske industrije. Zašto stvaramo preduslove da Hrvati prodaju ovde, da mogu slobodno ulaziti na ovo tržište?
Evo, ova delegacija koja je bila, njoj prvo treba nabiti na nos sve ovo što se dešava u duvanskoj industriji, ne govoreći o izbeglicama itd, ali u drugom delu diskusije govoriću o tome.
Zašto dozvoljavamo hrvatskoj duvanskoj industriji da ona može raditi na našem tržištu? Samo zato što su lobistički krugovi unutar vlasti od 2000. godine omogućili duvanskoj industriji da može ući na naše tržište, razvijati itd.
Oterate naše seljake iz proizvodnje i, s druge strane, omogućiti da se njihov seljak kroz prodaju, kroz određene beneficije, koje daje Hrvatska država može da privređuje a naš seljak ne može.
Ekonomska i finansijska utakmica u kojoj deluje naš seljak je takva da on ne može da privređuje. Zbog toga su smanjili učešće sad 20 hiljada poljoprivrednih gazdinstava na šest hiljada.
Evo sada zgodne prilike, gospođo Dragutinović, da vi ispravite te anomalije o kojima priča SRS gotovo desetak godina. Potenciramo i sada. Povećajte subvencije seljaštvo, zadrugarstvo, privredne komore razne grane iz oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije traže povećanje učešća u budžetu sa 3% na 5%. Nije to mali procenat. Nisu to mala sredstva, ali bez toga se ne može.
U normalnoj, ekonomskoj tržišnoj utakmici bez kvalitetnog učešća države, bez finansijske pomoći države nema pomoći. To vi jako dobro znate. Kako naći i stvoriti? Evo kroz povećanje akciza. Naše akcize su duplo manje nego što su akcize u regionu i tri puta manje nego što su u Evropi. Zbog čega? Zbog toga što monopolisti vama ne dozvoljavaju da vi povećavate akcize.
Zamislite vi taj apsurd da neko ko je ovde kupio jedan pogon da on državi ne dozvoljava da ona vodi svoju integralnu fiskalnu politiku. Da li to u jednoj zemlji postoji? Ne postoji.
Gospođo Dragutinović, ovo je anomalija koju vi morate ispraviti. Je l' vi znate koje probleme imate u funkcionisanju fiskalnog sistema? Pa, zamislite vi da vama neko određuje, dođete sa strane i određuje ne možete povećati ili možete povećati?
To je samo zato što ste vi i vaši prethodnici sklapali štetne ugovore, kažnjive čak i po međunarodnom pravu kojima se prodavalo tržište. Ispravite to, menjajte. Omogućite srpskom seljaku da pod istim uslovima raditi i privređivati, kao što to radi seljak i pravna lica u regionu i u Evropi. Hvala vam.

Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika Odbor za finansije podneo je amandman na član 16. Da li još neko želi reč? (Ne.)

Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu i u pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O IGRAMA NA SREĆU (pojedinosti)

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Božidar Delić, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić, Dragan Stevanović, Milorad Buha, Milica Vojić-Marković, Donka Banović, Milan Dimitrijević, Nikola Lazić, Aleksandra Janković, Aleksandra Ilić, Zlata Đerić, Zoran Ostojić, Gordana Rajkov, Željko Tomić, Zoran Krasić, Nenad Prokić, Dejan Mirović, Gordana Pop-Lazić, Milan Škrbić, Nikola Savić, Lidija Dimitrijević i Dušan Marić, kao i amandman koji je podnela Vlada.

Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade o amandmanima.

Pre prelaska na pretres u pojedinostima podsećam vas da je Zakonodavni odbor, na osnovu člana 163. stav 2. Poslovnika, odbacio kao nepotpune amandmane narodnih poslanika Aleksandre Janković, Aleksandre Ilić i Zlate Đerić koji su zajedno podnele na član 3. i narodnog poslanika Zorana Ostojića na član 5.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres predloga zakona u pojedinostima.

Na član 2. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li još neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Hvala vam, gospođo Đukić Dejanović.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, jedna od osnovnih zamerki poslaničke grupe Napred Srbijo SNS odnosi se na raspodelu 40% sredstava od igara na sreću koje su prihod budžeta Republike Srbije.
Ovaj amandman je u potpunosti kompatibilan sa amandmanom koji smo podneli na član 7. ovog predloga zakona.
Petina od 40% sredstava koji su prihod budžeta je i suviše veliki novac koji će, primenjujući ovaj zakon, završiti na računima samo jednog broja udruženja koja su registrovana radi unapređenja socijalno-ekonomskog i društvenog položaja osoba sa invaliditetom.
Međutim, ko će i po kojim kriterijumima izvršiti raspodelu tih sredstava? Ko će izvršiti kontrolu da li su ta sredstva završila kod trajnih korisnika, onima koji su ta sredstva i namenjena i neophodna, odnosno da li su završila kod osoba sa invaliditetom?
Ovakvim zakonskim rešenjem javni interes ne postoji. Opravdano sumnjam da postoji samo mogućnost da se ostvari privatni interes i interes da sa različitim rođacima, prijateljima i partijskim kolegama pomogne da zadovolji neke svoje potrebe, a ne da zadovolji potrebe osoba sa invaliditetom.
Ako želite da budete sigurni da će ta sredstva doći do osoba sa invaliditetom nemojte ta sredstva uplaćivati i usmeravati ka nekim drugim udruženjima već samo i isključivo ka udruženjima osoba sa invaliditetom. Jedino ćemo na taj način dobiti situaciju da kod gotovo svih zgrada u Srbiji dobijemo ulaze za osobe sa invaliditetom. Jedino će se tako uspeti da se na svim javnim površinama uradi horizontalna i vertikalna signalizacija kojom će se kvalitet života osoba sa invaliditetom poboljšati.
Po mom skromnom mišljenju, ta druga udruženja koja vi ovim zakonskim rešenjem forsirate i u čiju dobru nameru ne želim u napred da sumnjam, ta udruženja treba sama da stvore sredstva kojima će pomoći osobama sa invaliditetom, a ne ovako, da služe samo kao skretničari, odnosno da ujedine posao, da preraspodele sredstva koja im vi iz budžeta RS prebacujete.
Da li na ovaj način šaljete poruku da i ova glomazna Vlada koja je jedna od najvećih, ne samo u regionu već i u čitavom svetu, nema dovoljno činovnika koji će na jedan transparentan način, pomoću transparentnih kriterijuma vršiti raspodelu sredstava prikupljenih od igara na sreću.
Davanje sredstava drugim udruženjima uvek ostvaruje i otvara mogućnost njihovog nenamenskog i neracionalnog trošenja, što je vrlo teško kontrolisati.
Svedoci smo i konkretnih slučajeva zloupotrebe sredstava fondova, pa je to još jedan od razloga da se prihvati naš amandman, jer ako prihvatite ovu sugestiju SNS, invalidi u čijoj je zaštiti deo novca od igara na sreću i namenjen kao krajnjim korisnicima, neće biti oštećeni jer će se sva sredstva davati njihovim udruženjima i neće biti umanjivana za sredstva koja bi se davala drugim po difoltu partijskim udruženjima. Hvala vam.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, ovim amandmanom smo hteli da vam damo priliku da budete socijalno odgovorni. S obzirom da se ova vlada deklariše socijalno odgovornom, mi smo pre nekoliko dana u Skupštini imali budžet odnosno rebalans budžeta i pričali ste vi koji predstavljate Vladu i poslanici skupštinske većine da je ovaj rebalans u funkciji socijalne odgovornosti Vlade i da najveći deo sredstava ide za te namene.
Ovim amandmanom smo hteli da 80% sredstava koje država kao budžetski prihod ubira od igara na sreću upravo ide u namene koje su socijalnog karaktera, pre svega za Crveni krst, odnosno za podizanje socijale, ekonomskog standarda ili položaja osoba sa invaliditetom itd.
Ono što suštinski za SRS, koliko god se država u tom prihodnom smislu oslanja na ove prihode, predstavlja jeste ono što ste napisali u obrazloženju ovog zakona, a to je da ovaj posao i ova delatnost u Srbiji u stvari u ekspanziji.
Tužno je i žalosno kada se ova delatnost i ovaj posao u jednoj državi koja sebe želi da smatra i promoviše se kao ozbiljno, a sve je samo to nije, ova delatnost dovodi se u kontekst sa grinfild investicijama, sa privrednim razvojem, sa razvojem turizma itd.
Smatramo da je to znak da se upali sijalica iznad glave onih koji se bave i privrednim i društvenim prilikama ove države. Žalosno je što je ova delatnost kockanje, klađenje itd. u Srbiji u ekspanziji, ali kada je to već tako pokušali smo da budemo socijalno odgovorni, kako vi to volite da kažete, i da namenimo 80% sredstava koje država ubire po ovom osnovu u svrhe koje objektivno u Srbiji zaslužuju, a to su socijalna davanja.
U obrazloženju ste se pozvali da je praksa država u okruženju da to bude 40%, a da se 60% daje u druge svrhe. Ako biste se već pozivali na države u okruženju, onda postoji mnogo toga što u okruženju nije isto kao u zakonu koji ste izneli pred nas poslanike.
Postoje neke druge stvari koje su nam, odnosno vama koji predstavljate vlast i predlagača zakona, razna udruženja ovih organizatora igara na sreću ozbiljno zamerili, neke odredbe koje uvodite u zakon i oni se takođe pozivaju na tu praksu zemalja u okruženju, odnosno zemalja na evropskom kontinentu, pa kažu da mnogo toga nije tamo limitirano i definisano kao što je u ovom zakonu.
Nemamo ništa protiv toga da se u ovoj sferi država bude rigorozna, u jednom pozitivnom kontekstu, i nemamo ništa protiv toga da država ubire prihode, ali imamo protiv toga da država troši novac onako kako ga ova država troši, pa smo vam predložili da 80% prihoda, ponavljam, koje ostvarujete od igara na sreću date u socijalna davanja za unapređenje socijalnog, ekonomskog položaja invalida, odnosno svih onih kojima je socijalna pomoć potrebna. Hvala.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha. Da li neko želi reč? (Da.)

Član 2. je vrlo važan sa socijalnog aspekta. Ova vlada za sebe kaže da je socijalno odgovorna i začuđuje tako socijalno odgovorna vlada, pisano štampanim velikim slovima, da ne prihvata ono što predlažu srpski radikali, a to je da povećamo ona sredstva koja idu u socijalne svrhe.
Naime, članom 2. menjane su odredbe ranijeg zakona i ovim predlogom se predlaže da se sredstva u iznosu od 40%, ono što je prihod države, namenski usmere u procentu od 20% za finansiranje Crvenog krsta, organizacija osoba sa invaliditetom, ustanova socijalne zaštite, sporta i jedinica lokalne samouprave.
SRS nije protiv toga da se sredstva izdvajaju i za lokalnu samoupravi i za sportske organizacije, ali je ovde namera predlagača zakona potpuno drugačija u odnosu na namere SRS. Vi ste, gospođo Dragutinović, poslednje dve godine uskratili lokalnoj samoupravi 36,8 milijardi dinara i to sredstva koja su jasno utvrđena u procentu u iznosu od 1,7 BDP. To je prihod koji pripada lokalnoj samoupravi i to mora pripasti lokalnoj samoupravi. To je 400 miliona evra koji su uskraćeni lokalnoj samoupravi.
Juče je bio jedan okrugli sto na temu finansiranja lokalne samouprave. Ponovo neće biti 1,7. To je direktno kršenje odredaba Zakona o finansiranju lokalne samouprave. Dokle to? Dokle kršiti nešto što je zakonom utvrđeno? Menjajte zakon. Menjajte zakon, ali ne smete ga kršiti.
Kako da zahtevate od nekog građanina da bude pod prisilom da izvršava sve svoje obaveze u smislu izvršenja plaćanja poreza, doprinosa, naknada, taksi i svega što građani i pravna lica plaćaju, a vi prvi kršite odredbe zakona?
S obzirom da nemate manevarski prostor u budžetu, vi kroz ovaj zakon - finansiraćemo kroz ovaj zakon. Ne možete tako. Jasno je rečeno kako se finansira, 1,7 i tu je kraj priče. Možete alternativno obezbeđivati sredstva po osnovi drugih zakonskih propisa, ali prvo morate ispoštovati matični zakon, a to je Zakon o finansiranju lokalne samouprave. Tako je i sa sportom. Tako je i kod ostalih asocijacija.
Predložio sam u ime SRS da se u ove organizacije, koje predstavljaju organizacije od posebnog značaja, ubaci i Komesarijat za izbeglice. Zašto Komesarijat za izbeglice? Zbog toga što Komesarijat za izbeglice finansira jednu populacionu grupu koja nije mala.
To su izbeglice kojih ima preko 80.000 i interno raseljena lica kojih ima 250.000. Niti se interno raseljena lica vraćaju na KiM, niti se izbeglice vraćaju u Hrvatsku. Zbog čega? Zbog diskriminacije, zbog terora i u Hrvatskoj i na KiM, to je osnovni razlog.
Sada malo o finansijama. Budžetom za poslednjih pet godina izdvaja se negde između 950 i milijardu i 500 miliona dinara Komesarijatu za izbeglice. Ako smo rekli da ima 250.000 interno raseljenih lica i 80.000 izbeglica, onda dođemo do cifre od 330.000 abonenata ovog Komesarijata. To je otprilike 3.000 dinara po jednom internom raseljenom ili izbeglici. Sa 3.000 dinara treba izdržati godinu dana. Gospođo Dragutinović, ako se slažete to su nikakva sredstva.
Zbog toga je predlog SRS da se u ove organizacije od posebnog društvenog značaja, u smislu održavanja socijalne egzistencije interno raseljenih i izbeglica, uključi Komesarijat za izbeglice koji bi vršio distribuciju budžetskih sredstava tim licima.
Šta odgovarate? Ne može Komesarijat za izbeglice. Njima ne treba. Izbeglice i interno raseljena lica zbog nakaradne politike ove vlade, moram reći nakaradne, jer nema politike, strategija povratka izbeglica i interno raseljenih lica ne postoji. Nema povratka. Čak imamo i obrnuto. Iz Hrvatske imamo podatke, dobijamo ih svake godine.
Na kraju godine kada saberemo onda vidimo da se iz Hrvatske vrati od 3.500 do 4.000, a u Hrvatsku ode oko 1.500 do 1.800 pripadnika srpske nacionalnosti. Imamo obrnut proces. Zbog čega? Zbog diskriminacije. Šta vlast čini da obezbedi slobodan i bezbedan povratak izbeglica na njihova ognjišta? Ništa. Na delu je otvorena diskriminacija.
Ovoj delegaciji koja je danas bila ovde mora se to reći, ali nema ko to reći, jer zvanična državna politika kaže – Tadić je bio u Vukovaru, izvinjavao se, bio je u Zagrebu i takođe se izvinjavao. Na šta se svodi ta politika? Nemamo otvorenih problema, pri kraju su postupci povratka. Nije tačno. Srbi se u Hrvatsku ne smeju vratiti. To je osnovno pravilo.
Zbog čega država Srbija nema strategiju povratka? Zbog čega nema strategiju pomoći ovim licima? Ne radi se samo o 330.000. Još 350.000 je inkorporirano i integrisano u državni sistem RS. Kako žive ova lica? Nikako. U socijalnoj bedi. U neimaštini. Njihova imovina je tamo, a oni su ovde.
Omogućite tim ljudima, to samo može država, pojedinačno to niko ne može. Vlada Republike Srpske Krajine, na čijem sam čelu, svaki drugi dan obaveštava državne organe o tome šta se dešava sa Srbima u Hrvatskoj, otvoren teror, otvorena diskriminacija, teranje sa posla, onemogućavanje ostvarivanja osnovnih životnih prava.
Niti su vraćena prava na akcije, niti su vraćena stanarska prava, niti su vraćene penzije i naknade, ono što im pripada u bivšim saveznim zakonima, republičkim zakonima, Ustavu Republike Hrvatske, međunarodnom pravu itd. Ništa od toga nema.
Ono što radi predsednik Tadić je tragično po srpske nacionalne interese. Vlada Republike Srpske Krajine godinama ukazuje – omogućite samo ono što nam pripada po međunarodnom pravu, po sporazumima koji su potpisani između dve države, Sporazum o normalizaciji odnosa iz 1996. godine, Sporazum o socijalnom osiguranju. Omogućite tim ljudima da dobiju penzije koje su im uskraćene u periodu od 1991. godine do 1998. godine.
To su milijarde evra, gospođo Dragutinović. Deficit budžeta, ma samo nek se sliju ona sredstva. To su milijarde evra. Akcije, niti su ti ljudi dobili akcije u Hrvatskoj, niti su dobili u Srbiji. To je diskriminacija tih ljudi itd.
Ne možete napuniti, gospođo Dragutinović, ne možete napuniti budžet sa ovakvim zakonom. U praksi, dobili smo informacije, a te informacije možete dobiti i od drugih državnih organa, ukupno 17 hiljada aparata je uvezeno u ovu državu. Deset hiljada aparate je neregistrovano.
Ko uživa u blagodetima prihoda koje ostvari? Samo monopolisti kojima je omogućeno da uvezu i da koriste te aparate, da ne plaćaju porez. Svega sedam hiljada aparata je uredno prijavljeno i plaćaju se naknade za korišćenje odnosno porez. Dve trećine je u sivoj zoni. Dobili smo informaciju da je 256 hiljada prihod po ovom osnovu. Evo, dve trećine je na crnom tržištu, ubacite tih 500 miliona, pola deficita ste skinuli. Hvala.

Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković, Donka Banović, Milan Dimitrijević i Nikola Lazić. Gospođa Milica Vojić Marković ima reč.

Suština člana 2. jeste kako da se sredstva u iznosu od 40%, koja su u stvari prihodi budžeta, namenski usmere prema nekim organizacijama kojima je potrebna pomoć u društvu?
Uopšte ne želimo da kažemo da sve ove organizacije koje su ovde navedene, koje je predlagač naveo nisu one kojima društvo treba da ukaže posebnu pomoć, ali smo smatrali da taj spisak treba da se proširi i organizacijama i udruženjima čiji je cilj unapređenje položaja žena i dece.
Zašto smo to podneli kao amandman? Pre svega, ove organizacije koje se tiču unapređenja položaja žena su zapravo u skladu sa politikom Vlade i u skladu sa onim dokumentima koje je Vlada donela. Te promene koje smo predložili u amandmanu su u duhu posebnih mera za postizanje ravnopravnosti polova i razvijanja politike jednakih mogućnosti u Republici Srbiji.
Želeli smo to da tako formulišemo, upravo zato što su se javile mnoge organizacije koje se bave unapređenjem položaja žena i koje su smatrale da treba da im pomognemo u ostvarivanju ovog nauma. Zbog toga je DSS iskoristila svoje poslaničko pravo da u ime tih ljudi i u ime tih žena podnese ovaj amandman.
Zašto smo predložili da se pomogne i organizacijama čiji je cilj unapređenje položaja dece? Imali smo u vidu činjenicu da su izmene i dopune ovog zakona o igrama na sreću inicirane i pritiskom društva, da se jednom delu populacije, maloletnim licima, uvedu dodatne mere zaštite i da se, osim zabrane učestvovanja u igrama na sreću, što je bilo u prethodnom zakonu, u izmenama i dopunama zabrani i ulazak u prostore gde se igra na sreću.
Imali smo u vidu i činjenicu jednog vrlo kvalitetnog istraživanja koje kaže da 60% mladih ne čita, polovina nikada nije bila u pozorištu, 40% mladih se ne bavi sportom. Imali smo u vidu i činjenicu da 11% mladih koji idu u kladionice postaju zavisnici. To je jedan od problema sa kojima naše društvo mora da se nosi. Znate da postoje i savetovališta za odvikavanje i stručna pomoć u tom domenu.
Imali smo još mnogo stvari u vidu kada su u pitanju maloletne osobe i kada su u pitanju mladi ljudi, upravo zato što je ovaj zakon pravi primer licemerja, da sa jedne strane želite da se bavite tom populacijom, a sa druge strane, ne želite da im pomognete u onim stvarima koje se tiču materijalne pomoći organizacijama koje se bave upravo unapređenjem toga.
To je potpuno u skladu sa onim što je Vlada, prema svojim shvatanjima evropskih vrednosti, opredelila tri miliona dinara iz budžeta Ministarstva prosvete za paradu ponosa, ali istovremeno nije opredelila sredstva za one mlade ljude koji su štrajkovali pred Vladom i tražili da im Vlada pomogne oko upisnina i plaćanja godina.
To su najbolji studenti koji su očistili godinu, koji su imali visoki prosek i koji su se, zbog nemara države i zbog toga kako je Ministarstvo prosvete kada je ovde donosilo zakon, odnosno izmene i dopune zakona, neprecizno odnosilo prema toj populaciji, tako da se ona našla u nekom procepu.
Zbog toga je DSS koja je u više zakona i u više navrata podnosila amandmane koji zapravo hoće i treba da štite populaciju maloletnih lica i mladih ljudi podnela je ovaj amandman.
Videćemo, ovde ste amandman odbacili, obrazlažući to na jedan zaista čudan i smešan način. Kažete – amandman se ne prihvata s obzirom to da je Zakonom o igrama na sreću, u delu koji se odnosi na raspodelu dela sredstava ostvarenih po osnovu naknada od igara na sreću, koji su prihod budžeta Republike, propisana u koje svrhe se koriste namenska primanja budžeta. Prema odredbi člana 18. Zakona o igrama na sreću, ova sredstva se raspoređuju u iznosu 20% svakom korisniku. Ukoliko bi se povećao broj korisnika ovih sredstava, to bi rezultiralo smanjenjem sredstava koja dobijaju sadašnji korisnici.
Dobro, društvo koje predstavlja gospodin Cvetković i gospođa Dragutinović braneći, odnosno ćuteći na ovaj zakon i na amandmane koje podnose poslanici, opredelilo se da im populacija maloletnika i mladih ljudi uopšte ne treba.
Njihov socio-ekonomski i društveni status je zadovoljavajući prema mišljenju ove gospode. Prema mišljenju DSS je sramotan. On je sramotan. Zbog toga smatramo da mora da se popravi, pa makar tako što ćete pomoći udruženjima koja se time bave, kao i udruženjima koja se bave ženama i ostvarivanjem ciljeva za ravnopravno učestvovanje i politikom jednakih mogućnosti.
S jedne strane, propagirate nešto zakonima, sa druge strane, kada sredstva treba da se podele i da nešto funkcioniše, tad pokazujete svoje pravo lice. To se zove licemerje. Hvala.