Hvala, gospođo Đukić Dejanović.
Ono što gospodin Marić nije rekao, u međuvremenu je i Vlada stavila prst na čelo, pa je neko razmislio "s mozak", što bi rekle moje Nišlije, pa su i oni podneli amandman gde su rekli – do 30. juna 2011. godine produžava se rok da se uskladi sa odredbama ovog zakona faktičko stanje. To znači, kladionice i ovi automati, da svako uzme korak od po metar i da meri da li ima 200 metara od obrazovne ustanove, osnovne ili srednje škole.
Sada je otprilike situacija da je glavna stvar u ovom zakonu da se to pravilno izmeri. Ako je na 200 metara, to je pozitivno, ako je na 149 metara, to nije pozitivno.
Gospođo Dragutinović, to možete ovim vašima iz Ministarstva da kažete, ova Peta ekonomska škola u Rakovici, tu se nalazi kafana na 20 metara. Na prvi čas dođete u školu ili u kafanicu, dođe ti svejedno. Ako profesori nemaju učionicu, onda su u kafanici.
Sada nas terate da razmišljamo da li je starije jaje ili kokoška. Šta ako neko napravi novu školu pa treba da se pomeri kladionica? Nemojte, molim vas, za srce ima da ujedete ove vaše sponzore. To ne dolazi u obzir. Znači, i urbanizam se dovodi u pitanje zbog ovakvog jednog člana.
Usput imamo i onaj član koji kaže da je zabranjeno maloletnim licima da uopšte ulaze. Nadam se da će forum žena DS i SPS da da još bolje rešenje u sledećoj izmeni ovog zakona, da to bude 250 metara. O tom potom, pošto evropski zakon menjamo još boljim evropskim rešenjima. Jeste da ovoga nema ni u Evropi, ali nije bitno, lepo zvuči za one koji veruju, ali ima puno onih koji žele da veruju, znaju da nije istina, ali žele da veruju.
Moram da vam skrenem pažnju da ovim zakonom ne rešavamo ono što je Dafina ili Jezda. Moram da vas podsetim, tada su demokrate pričale da je to najveća kladionica. Malo mi je čudno, s obzirom da se na televiziji stalno vrte reklame – idite u kladionicu itd.
Čuli ste gospodina Marića šta je rekao, jedanput je bilo samo jedno izvlačenje nedeljno, a sada dva puta. Znači, dva puta nam je više potrebno sreće da preživimo ovo što nas je snašlo od 5. oktobra naovamo. Naravno da se vrte velike pare van svih mogućih tokova. Zna se ko tu stiče. Naravno, i policajci se klade i neki poslanici se klade. To je sada potpuno legalizovano, to je postalo otvoreno pravo svakog pojedinca koji želi da veruje.
Sada malo o toj želji da se veruje i pravu da se veruje. Svako ima pravo da veruje u sve. Neko može da veruje da neki ministar može da skoči sedam metara u vis i nemam ništa protiv toga da se veruje, ali da li je to moguće, tek se vidi kada ljuljne o zemlju, vidi se da nije to moguće.
Stičem utisak da ovim zakonom o igrama na sreću nismo obuhvatili sve ono što predstavlja igre na sreću. Recimo, kod klađenja se podrazumeva da se trudiš da pogodiš nešto što će da se desi u budućnosti po zadatku, pa ko će koga da pobedi i kojim rezultatom. Sada imamo i klađenje ko će da preživi. Znam, ko preživi, on će da priča budućim generacijama kako je to bilo u vreme najveće demokratije sastaviti kraj s krajem.
Što više ljudi dobija otkaze, što više ljudi su nezaposleni, to više se javlja želja kod ljudi da se ostvari američki san, da se preko noći može postati uspešan, a merilo za uspeh je novac. U tom verovanju svi ostadoše sirotinja. Kod klađenja i kod ovih drugih stvari kao što su igre na sreću, problem je što to izaziva velike socijalne potrese i velike socijalne probleme, tako da kao posledica tog klađenja imamo ljude koji ispred samousluge tegle pivo a ne obraćaju pažnju na decu.
Očekuje se da će neko sa strane sve da reši, a ova vlast ne priča o tome da izlaz nije u sreći nego u radu. Ovde ne daj bože da neko promoviše rad, to je jeres, to je zabranjeno.
Moram da pričam da je tema potpuno izmeštena. Nekada je bilo da ta vrsta klađenja nije spojiva sa socijalističkim moralom itd, pa je trpelo neke zabrane, danas je to formalno-pravno sve dozvoljeno, ali su posledice strašne, teške, a da vam ne pričam ko uspeva da u svemu tome ostvari neku zaradu i zbog toga što je neko verovao da može da bude vidovit i mislim da ozbiljno društvo, ako pretendujemo da budemo ozbiljno društvo, ne možemo da prepustimo to svojevrsnoj stihiji.
Svako ima pravo da bira, pa neka izabere, pa ukoliko nastrada zbog toga što je izabrao, mi mu nismo krivi. Nažalost, država uvek kao socijalni garant za sve svoje državljane mora da uskoči, ali i mora neka preventiva, znači, potpuno obaveštavanje građana, potpuno informisanje, pa kada to bude potpuno završeno, onda ako neko preduzme nešto pa bude trpeo neke posledice, onda to možemo da kažemo da je lični izbor i da lično treba da snosi neku svoju odgovornost.
Naravno, ovaj član mi je poslužio da samo pokažem koliko je ozbiljna ova vlada. Ova vlada je ozbiljna tako što je mislila da zakon izglasa u Narodnoj skupštini u prvoj polovini decembra, a onda na stotine tih kladionica da usaglase ovih 50 metara za 15 dana.
Neko će da kaže – zakon je odavno u proceduri, pa smo očekivali da će i mnogo ranije da se usvoji. Znam, ali vi znate kako radi ovaj evropski parlament ovde kod nas. Znate da je rekao gospodin Đelić da je ovo crna rupa. Nije rupa, nego rupčaga. Imamo 25 tačaka dnevnog reda objedinjenih, samo da se ne bi čulo, da se ne bi građani upoznali sa stvarno surovom istinom koja nas je zapljusnula.
Sumnjam i da će do juna sledeće godine da se usaglasi poslovanje ovih kladionica i ovih automat-barova, odnosno prostorija, jer to praktično znači da treba rešiti i neke građevinske, urbanističke, obligacione i neke druge odnose, jer nije to sasvim jednostavno prebaciti 50 metara dalje. Nije baš to tako jednostavno.
Da li može da se utiče na to da sve što je otvoreno bude pod apsolutnom kontrolom ili maksimalnom kontrolom? Nemoguće je. Čuli ste podatke o broju tih mesta, broju tih automata, broju lokacija. Mislim da beše šest inspektora u toj Upravi za igre na sreću. Iluzorno je iz toga izvlačiti neki zaključak po glavi inspektora šta ispada i koliko ispada.
Nismo se proslavili kao država i kada imamo inspekciju u samom mestu, bez obzira kakva je delatnost. Imamo inspekcije recimo u fabrikama gde se proizvode duvanske prerađevine. Slaba vajda. Imamo veterinare u svim klanicama. Slaba vajda. Začas se oni tamo utale po principu – a gde sam to ja.
Možemo mi to da menjamo na 15 dana da dolaze neke druge ekipe. Isto je. Takav je specifičan sastav. Zatvori tesni. Sudstvo prilagođeno. Sudije pod kontrolom. Tužioci pod kontrolom. Advokati pod kontrolom. Hoćeš pravdu – mora da nađeš adresu. Pravda je apsolutno selektivna. Od čega zavisi?
Pričao sam vam o onom predmetu one stambene zadruge koja je pravila stanove za policiju. NIS je kasnio u nekoj uplati. Trebalo je da se realizuje taj ugovor da se sanira šteta koja je pričinjena toj stambenoj zadruzi. Završen je postupak. Došlo je na izvršenje i Homen je uzeo predmet preko svoje advokatske kancelarije, vratio na ponovno suđenje i ode firma u stečaj.
Sada mi kažite koji zakon tu može da pomogne? Nema zakona. Kako zakon da pomogne? Malopre sam slušao ovde epske pesme o ljudskim pravima kockara. Molim vas…