Ne dam da mi vređate državu Republiku Srbiju u vreme sednice Narodne skupštine.

Ko vama kaže da vređate? Ne dam nikome da vređa građane.

Zahvaljujem, narodni poslaniče.
Molim vas da pogledate u stenogram i da razumete da je moj posao da vam ne dozvolim da vređate Republiku Srbiju. Ovo je moj lični stav, ako me već pitate.
Narodni poslaniče, molim vas da ne dobacujete.
(Petar Jojić, sa mesta: Ovo je zamena teza i ne slažem se sa vama.)
Narodni poslanik Srđan Milivojević ima reč.

Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, očekivao sam danas u ovoj sali jednu drugačiju raspravu povodom nekoliko veoma važnih konvencija o kojima ćemo mi danas raspravljati u ovom parlamentu, a koje ćemo za par dan, apsolutno sam uveren u to, izglasati velikom većinom svih ljudi koji smatraju da konačno Srbija u svojoj pravednoj borbi ovako dobija mnogo argumenata da istraje u toj svojoj borbi.
Na dnevnom redu su dve veoma važne konvencije o kojima ja želim danas posebno da govorim. To je Predlog zakona o potvrđivanju Evropske konvencije o nezastarevanju krivičnih dela protiv čovečnosti i ratnih zločina i to je Predlog zakona o potvrđivanju ugovora između Republike Srbije i Republike Hrvatske o izručenju.
U kontekstu novih okolnosti, koje su i evropski parlamentarci prekjuče izneli pred evropskim parlamentom o trgovini ljudskim organima na KiM, o stravičnim zločinima nad našim sunarodnicima, očekivao sam da u ovom parlamentu danas, makar, pokažemo i iskažemo jedinstvo i da pokažemo da je važno da pokažemo svest da ratni zločini nisu zastareli, da će Srbija istrajavati na pravdi, da ljudsko dostojanstvo znači pre svega najvažniji segment u delovanju bilo koje države.
Sada ću, zbog ovih koji govore, pročitati šta kaže prvi član Evropske konvencije o nezastarevanju krivičnih dela protiv čovečnosti i ratnih zločina. Države članice Saveta Evrope potpisuju, a inače ova konvencija je potpisana 21. januara 1974. godine, kada se neki u ovoj sali nisu ni rodili, dakle, kaže – države članice Saveta Evrope, potpisnice ove konvencije, s obzirom na potrebu da se zaštiti ljudsko dostojanstvo u vreme rata i u vreme mira, s obzirom da krivična dela protiv čovečnosti i najozbiljnije povrede zakona i običaja rata, predstavljaju ozbiljno kršenje ljudskog dostojanstva, zabrinuti za posledicu, da se obezbedi da kazna za takva krivična dela nije sprečena zastarelošću u odnosu na gonjenje ili izdržavanje kazne, s obzirom na osnovni interes u promovisanju zajedničke politike u borbi protiv kriminala u ovoj oblasti, cilj Saveta Evrope je da se postigne veće jedinstvo njegovih članova, podrazumeva se sledeće, i onda se navodi tekst ove konvencije o nezastarevanju krivičnih dela.
Podsetiću vas da ste vi u ovom parlamentu prenebregli mogućnost da iskažemo toliko potrebno jedinstvo i da još jedanput u ovom parlamentu kroz ovu konvenciju pohvalimo napore naših parlamentaraca, koji su pre par dana u Savetu Evrope u Parlamentarnoj skupštini branili pravo Srbije, da ne zastarevaju ratni zločini počinjeni prema građanima Srbije, da još jedanput pokažemo da je ovo akutna istina o zločinima nad građanima Srbije o trgovini organima izlazi na videlo.
Vi ste probali jednu drugu ovde konvenciju, jedan drugi ugovor koji potpisuju Republika Srbija i Republika Hrvatska, iskoristite za stvaranje atmosfere beznađa, za optuživanje Republike Srbije da izdaje nacionalne interese ove zemlje, da ne brine o našim građanima.
Bili smo svedoci i ranije, u prethodnim diskusija prethodnih zakona da neki ljudi svesno izvrću reči, da svesno usmeravaju svoju diskusiju u kreiranju te atmosfere beznađa, da ne žele da pročitaju ono što kaže taj međunarodni sporazum koji se potpisuje i da zato ne snose nikakvu odgovornost.
Šta je bilo sa onim ljudima koji su, samo pre godinu dana, u ovoj sali govorili da su propale strane banke i pozivali građane da podignu novac? Ništa. Šta će biti danas sa onima koji tvrde da ćemo mi, ne znam koliko stotina ili hiljada građana u ovoj zemlji, isporučiti Hrvatskoj?
Neće snositi nikakve konsekvence, do onih konsekvenci na izborima, a to su po njih najstrašnije konsekvence, jer građani umeju da prepoznaju one koji pokušavaju da zloupotrebe napore, nastojanja i trud Republike Srbije da Republiku Srbiju uvedu u red civilizovanih država koje se suprotstavljaju organizovanom kriminalu i međunarodnom terorizmu.
Koliko su građani Srbije imali prilike da se u prošlosti, ne tako davnoj, suoče sa činjenicom da kriminal, pogotovo organizovani kriminal, da terorizam ne poznaje ni ideološke razlike, ni nacionalnost, ni državnu, niti neke druge osobenosti, već se kriminal vrlo lako preliva sa teritorije jedne republike na teritoriju druge republike.
Nije li grupa organizovanih kriminalaca Srbije izvršila ubistvo vlasnika "Nacionala" u Hrvatskoj, Ive Pukanića? Jeste. Ima li tog u ovoj sali ko može da negira? Ne, jer ovog trenutka se u Hrvatskoj vodi sudski postupak, u Srbiji se vodi sudski postupak za to teško krivično delo.
Koliko smo prilika imali u nedavnoj prošlosti da vidimo kriminalce iz Hrvatske koje srpska mafija angažuje u ovoj zemlji, za izvođenje najstrašnijih krivičnih dela? Da li mi treba da zatvorimo oči, kao država, i da sada nabijemo glavu u pesak i da kažemo – ne, mi se nećemo suprotstaviti zlu. Država Srbija će se suprotstaviti zlu. Država Srbija će one kriminalce koji naprave krivična dela u Srbiji, a poreklom su iz Hrvatske, ali i one kriminalce koji misle da će Srbija biti sigurna kuća za te kriminalce koji se bave organizovanim kriminalom, a traži ih pravosuđe Hrvatske, podvlačim, zbog organizovanog kriminala i međunarodnog terorizma, isporučiti Republici Hrvatskoj.
Ovde sam čuo razna tumačenja ovog ugovora između Republike Srbije i Republike Hrvatske o izručenju. Dobro je to primetila gospođa predsedavajuća. Prvo, niko nije kriv dok to sud ne utvrdi. Onaj ko je osumnjičen i optužen, ima pravo na pretpostavku nevinosti, sve dok sud ne izrekne pravosnažnu presudu.
Ali, ću vam, građani Srbije, zbog ove atmosfere beznađa, panike i karikiranja svega što želimo da uradimo u borbi protiv organizovanog kriminala, pročitati uvodne odredbe ugovora koji se potpisuje između Republike Srbije i Republike Hrvatske o izručenju: ''Republika Srbija i Republika Hrvatska (u daljem tekstu: države ugovornice), svesne potrebe daljeg unapređenja međusobne saradnje u oblasti pravosuđa, uzimajući u obzir visoku opasnost organizovanog kriminala i korupcije, njihovog transnacionalnog širenja, kao i važnost borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, te potrebu za efikasnom međusobnom saradnjom država u toj borbi, u želji da posebno regulišu saradnju u pogledu izručenja, dogovorile su se o sledećem.'' To je kazao i gospodin ministar.
Dakle, od ovog ugovora koji potpisuju Republika Srbija i Republika Hrvatska isključiv strah treba da imaju kriminalci i, eventualno, brigu mogu da iskažu oni koji te kriminalce finansiraju i koje ti kriminalci izdržavaju.
Ne vidim nikakvu brigu da pokažem svoju zabrinutost zbog toga što će neki kriminalac iz Srbije, biti izručen Hrvatskoj ili što će neki kriminalac koji je napravio krivično delo u Hrvatskoj, biti izručen Srbiji. Ne vidim tu razloge za strah, ne vidim tu razloga za paniku i ne vidim nikakav uticaj na moj život, na moje političko delovanje, na moje političko mišljenje i ne plašim se da ti budu izvedeni pre lice pravde i kažu šta znaju i šta imaju da kažu.
Ali, ovde su neki ljudi hteli da govore da će neki ljudi od 80 godina odgovarati i ići u zatvore, zbog ne znam kakvih krivičnih dela. Zbog njih moram da vam pročitam član 18, mada ne ide da ja, kao diplomirani inženjer poljoprivrede za stočarstvo, držim predavanja iz pravne nauke, ali istine radi i samo istine radi i istine radi, u obavezi sam da sa ove skupštinske govornice u predvečerje Svetog Nikole govorim istinu i čitam član 18. – posebni slučajevi zbog kojih se odbija izručenje: izručenje se neće dozvoliti za dela za koja je prema pravu obe države ugovornice propisana kazna zatvora ili mera koja uključuje oduzimanje slobode, u najdužem trajanju od pet godina i ako bi izručenje očigledno izuzetno teško pogodilo lice čije se izručenje traži zbog njegovih godina, dugog boravka u zamoljenoj državi i drugih ozbiljnih razloga lične prirode.
Prema tome, ne očekujem da se bilo ko, prvo ko ima 80 godina, bavi organizovanim kriminalom. To praksa ne poznaje nigde u svetu. Obično se organizovanim kriminalom bave ljudi mnogo mlađih godina i mnogo mlađih dobi. Kažem, ne poznaje ta kriminalna aktivnosti i to kriminalno udruživanje praksu i iskustvo da se ljudi koji su ušli u osmu ili devetu deceniju bave organizovanim kriminalom, niti bilo ko u Srbiji ko ima 80 ili 90 godina treba da strahuje da će biti zbog bilo čega izručen Republici Hrvatskoj.
Svako onaj ko je rešio da se ovde bavi organizovanim kriminalom, pa onda napravio teška krivična dela, kao što su to uradile ubice Zorana Đinđića, pa onda pobegli u Hrvatsku, moraju znati da će ih ruka pravde stići.
Svako onaj ko je došao u Srbiju da ovde napravi krivično delo mora znati da ovo nije poligon za iživljavanje organizovanih kriminalnih grupa, već dobro uređena zemlja, dobro uređena država koja počiva na zakonu, na Ustavu, na vladavini prava, na nezavisnom pravosuđu, i da će to nezavisno pravosuđe umeti da proceni sve svoje sposobnosti da uključi sve svoje resurse, da kazni kriminalce, da oslobodi nevine, ali će država Srbija biti država za primer u Evropi, kada je reč o borbi protiv organizovanog kriminala, i biće nosilac borbe protiv organizovanog kriminala u ovom delu Evrope, a neće biti država koja je svoje mesto rezervisala na stupcima crne hronike bilo kojih evropskih novina.
Hvala vam na pažnji, i molim vas da podržite ove međunarodne ugovore zbog važnosti, zbog želje i napora koje ulaže Republika Srbija u borbi protiv organizovanog kriminala, a kada pogledate rezultate koje smo u protekloj godini ostvarili videćete koliko ste duboko u zabludi i videćete koliko je dobro da podržite nastojanja i napore svih državnih institucija, da Srbija bude i ostane lider u borbi protiv organizovanog kriminala.

Iskorišćeno je 12 minuta vremena poslaničke grupe.
Narodna poslanica Nataša Jovanović želi da govori o povredi Poslovnika, i dobija reč.

Gospođo Čomić, prekršili ste, tokom predsedavanja, član 96. stav 7. Poslovnika Narodne skupštine. U članu 96. niste mogli gospodinu Milivojeviću da date reč, jer on nije bio na prijavi za diskusiju i ne nalazi se na listi prijavljenih govornika, što vi i ja znamo, kao i zamenik sekretara. Tako da je on naknadno uskočio, trebalo je da nekim kvaziargumentima koji ne služe ničemu, nego su obične političke floskule DS, pobije izuzetnu argumentaciju srpskih radikala, koji su, iako su imali smetnje tokom izlaganja, rekli sve ono što je trebalo javnost da čuje.
S druge strane, član 107. ste povredili jer je povređeno dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije. Niste reagovali u trenutku kada je rečeno da mi nismo imali sluha za opšte jedinstvo koje nam je potrebno ovih dana, a u kontekstu izveštaja koji je pred Savet Evrope podneo izvestilac Dik Marti o trgovini organima naših Srba, jer je tada rečeno da mi ne branimo i ne pozdravljamo napore srpskih parlamentaraca u tome.
Gospođo Čomić, vi vrlo dobro znate da sam jedna od tih parlamentaraca iz naše delegacije koja broji 14 članova i trebalo je da reagujete. Vi vrlo dobro znate da smo, baš kao i moje sve druge uvažene kolege iz poslaničke grupe SRS, ali ne omalovažavam ni učešće drugih predstavnika na čelu sa šefom delegacije, dali nemerljiv doprinos u svemu ovome što je sada došlo kroz epilog ovoga o čemu je izvestio gospodin Marti, o čemu ćemo imati prilike da se izjašnjavamo u Savetu Evrope, 24. januara sledeće godine.
Prema tome, ne samo radi korektnosti, kada govorite o tome da treba da štitimo državu Srbiju, nego i zbog činjenice da je mnogo veći doprinos, ako hoćete, i mene lično, i mojih kolega iz SRS, da ovo dođe na dnevni red, nego kolega čijoj poslaničkoj grupi pripada Srđan Milivojević.

Povreda člana 107. nema niti je povređeno dostojanstvo Narodne skupštine.
Narodna poslanica Nataša Vučković je članica političkog komiteta i u Parizu je branila interese delegacije u kojoj vi učestvujete, nije vas ugrozila, ni vas, ni vaše dostojanstvo ni jednom jedinom rečju, tako da taj član nije povređen.
Za član 96. imate potpuno pravo.
Molim vas da stenograf i službenici koji prate tekst koji ću sada izdiktirati, podele po poslaničkim grupama.
Tekst glasi: "Na osnovu primedbe potpredsednice Nataše Jovanović, da se krši član 96. i dozvoljava narodnim poslanicima da naknadno, a posle trenutka kada predsedavajući traži da se podnesu prijave za reč, da prijavu, i bude mu omogućeno pravo da govori tokom redosleda narodnih poslanika, ovakva praksa, koja je smatrana dobrim parlamentarnim načinom komunikacije u Skupštini, prestaje danom 17. decembar u 15.45 časova i više nijednom poslaniku neće biti dozvoljeno da se prijavljuje na listu govornika, a nakon trenutka kada se tok sednice, predviđen, da lista govornika podnese, završi".
Molim da ovo pismo uputite predsednicima poslaničkih grupa.
"Takođe, neće biti dozvoljen da se menja redosled u prijavama za reč i da se menjaju imena, odnosno da narodni poslanici koji su prijavljeni, a iz bilo kog razloga ne mogu da prisustvuju, budu zamenjeni drugim narodnim poslanicima, pošto je to takođe poštovanje člana 96. koji podrazumeva naše međusobne obaveze. Smatrajući da je potpredsednica Nataša Jovanović potpuno u pravu, kada traži striktno poštovanje odredbi 96, ovim prestaje praksa koju smo uspostavili, smatrajući je dobrom parlamentarnom praksom."
Narodna poslanica traži da se izjasnimo u danu za glasanje o povredi Poslovnika, za koji sam ja utvrdila da je načinjena.
Narodni poslanik Momir Marković kaže da ide kazna ako neko prekrši Poslovnik – ide. Mogu da izreknem?
Ne, narodnom poslaniku Momiru Markoviću koji dobacuje sa mesta. Zahvaljujem. I dalje dobacujete sa mesta? To je drugo kršenje Poslovnika.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, a pre zaključivanja zajedničkog jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika Narodna skupština Republike Srbije? (Ne)
Zaključujem zajednički jedinstveni pretres o Predlozima zakona po tačkama 5-11 dnevnog reda.
Prelazimo na 12. tačku dnevnog reda – PREDLOG ODLUKE O IZMENAMA ODLUKE O IZBORU ČLANOVA ODBORA NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE
Primili ste Predlog odluke koji je podnela poslanička grupa LDP.
Pre otvaranja pretresa, podsećam vas da prema članu 192. a shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika, članova poslaničke grupe, i to: poslanička grupa Za evropsku Srbiju - jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslanička grupa SRS - jedan sat, sedam minuta i 12 sekundi; poslanička grupa G17 plus - 28 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa "Napred Srbijo" - 26 minuta i 24 sekunde; poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslanička grupa SPS - JS - 18 minuta; poslanička grupa LDP - 14 minuta i 24 sekunde; poslanička grupa Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslanička grupa PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe, imaju pravo da govore jedanput do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
S obzirom da smo, na opravdanu primedbu potpredsednice Narodne skupštine Nataše Jovanović, prekinuli sa praksom da se narodnim poslanicima toleriše da donose liste govornika i tokom otvorene rasprave i da se tolerišu izmene imena, dopisivanje i redosled, onda vam kažem da se liste mogu podnositi do trenutka dok se ne otvori jedinstveni pretres, zajednički, načelni pretres ili pojedinačni pretres.
Nakon toga, nijednom narodnom poslaniku, nijednoj poslaničkoj grupi, a na osnovu člana 96. i uz zahvalnost za inicijativu, narodnoj poslanici Nataši Jovanović, neće biti primljen nijedan predlog da se neko javi u raspravi.
Saglasno članu 192. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine otvaram jedinstveni pretres o Predlogu odluke.
Da li predstavnik predlagača, narodni poslanik Nenad Milić želi reč? (Ne)
Da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa? (Ne)
Obaveštavam da su saglasno članu 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja jedinstvenog pretresa, prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnela poslanička grupa SRS.
Dajem reč prvoj prijavljenoj, po redosledu, narodnoj poslanici Nataši Jovanović, posle nje narodni poslanik Momir Marković.

Gospođo Čomić, kao što vidite, i ovoga puta, što je naše poslaničko pravo, jedino SRS govori o ovoj tački dnevnog reda. Mi to činimo iz principijelnih razloga i da bismo objasnili javnosti i građanima Srbije koji prate ovaj direktan prenos.
Radi se o tome da je kolega, sada već bivši, Slobodan Maraš, koji je podneo ostavku na mesto poslanika u poslaničkoj grupi, sa liste sa koje je izabran Čedomir Jovanović - LDP.
Liberalno demokratska partija je, u skladu sa Poslovnikom, preko svog ovlašćenog predstavnika gospodina Nenada Milića, koji je ovlašćen po ovoj tački dnevnog reda, a iz te stranke, podnela zahtev da se promeni gospodin Maraš i da se tri mesta u tri odbora, a to su Odbor za industriju, Odbor za poljoprivredu i Odbor za finansije, popune imenom novog našeg kolege gospodina Bojana Đurića, koji je zamenio gospodina Maraša.
To je normalna parlamentarna praksa i mi možemo to da podržimo u svakom trenutku, kao što smo to činili svih ovih godina, dvadeset godina unazad.
Međutim, zašto smo se kolega Marković i ja prijavili za diskusiju po ovoj tački dnevnog reda? Zbog činjenice da to što može LDP i što je učinila u ovom trenutku, jeste u jednom delu onemogućeno SRS…
(Predsedavajuća: Molim vas o temi dnevnog reda. Tema dnevnog reda je predlog LDP i neće biti dozvoljeno ništa sem striktnog poštovanja odredbi Poslovnika, koje podrazumevaju da govorite o temi dnevnog reda, a to je – koji poslanik napušta, odnosno razrešava se članstvo u kom odboru, a koji stupa. To je tema dnevnog reda.)
Dobro, nastaviću da govorim, ali verujem da neću morati kasnije da reagujem u slučaju da tražim da me Skupština i poslanici zaštite, ako se krši moje demokratsko pravo, zato što se striktno držim teme dnevnog reda i vi imate odluku kao ja ispred sebe.
Ova tri odbora u kojima će kolega Đurić biti novi poslanik i učestvovati u radu, jesu tri parlamentarna tela koja su formirana pre više godina. Želim ovom prilikom da kažem da je Narodna skupština Republike Srbije, pošto smo na kraju 2010. godine i možemo da podvučemo crtu, jer sledeće, a verujem i one tamo nedelje pred kraj, nećemo imati prilike da govorimo o tome, kroz rad narodnih poslanika, učesnika iz svih političkih stranaka, a ono što javnost nije mogla da vidi, jer mi nemamo direktni prenos, imamo nekada samo izvode, ili šture izveštaje sa sednica radnih tela, odnosno odbora, dakle, svi poslanici su iz svih parlamentarnih stranka u skladu sa svojim političkim programima i sa statusom, da li su na vlasti ili u opoziciji, dali svoj doprinos i radili u ovim odborima.
Ova dva odbora u kojima će gospodin Đurić biti novi kandidat, a verujem da će u danu za glasanje dobiti podršku, jer je legitiman predlog njegove poslaničke grupe, mogu da kažem da su odlično radili svoj posao i da ne zanemarim rad drugih odbora.
Ali, Odbor za industriju i Odbor za finansije, a dozvolićete mi, biću malo i subjektivna, jer su na čelu tih odbora poslanici SRS, u skladu je sa Poslovnikom tretirao pitanja koja se tiču rada tih odbora, ne samo to, nego podnosio pred nadležne državne organe mnogobrojne inicijative.
Verujem da će u budućem radu i kolega Đurić imati takvu priliku, kao član LDP, to da čini, jer i u Odboru za industriju i u Odboru za finansije predsednici odbora, koji su članovi SRS, ne samo da ne ometaju poslanike da to čine, a što neki drugi nažalost rade protivno Poslovniku i Zakonu o Skupštini, a na kraju i Ustavu Republike Srbije, već podstiču takve inicijative koje su dobre, ali sa kojima je, nažalost, javnost veoma malo upoznata.
Vi znate, gospođo Čomić, i vi, i ja i svi članovi predsedništva, odnosno potpredsednici, uz to što nismo članovi svih odbora, vi ste u nekoliko, kao i ja, dobijamo pozive za učešće u radu svih odbora, kad nam to vreme omogući.
Veoma često idem na sednice, a naročito Odbora za industriju, zbog činjenice da je Odbor za industriju pored zakonskih akata, koja su nam dolazila od strane Vlade Republike Srbije u ovim teškim vremenima i u vremenu privredne recesije i propadanja, ali zaista u pravom smislu reči, a pre svega našeg metalskog kompleksa, ta pitanja tretirao na sistematski način.
Svi poslanici su, mada to mnogi neće da priznaju, podržavaju Vladu u ovakvim plenarnim debatama, na tim sednicama imali sluha i za sindikate i za ljude koji su nam dolazili iz tih preduzeća, kao što je preduzeće "Metal sistem" iz Kragujevca, nekad "Filip Kljajić", koji je pre nekoliko dana prekinuo štrajk, zbog činjenice da se desila zloupotreba u privatizaciji. Odbor za finansije je…

Tema dnevnog reda. Dakle, nije tema dnevnog reda sektorska politika ili praktična politička, kojom se bavi odbor. Tema dnevnog reda je predlog poslaničke grupe..

Samo želim da kažem kakvu će priliku imati gospodin Đurić da koristi u..