SEDMA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 17.12.2010.

3. dan rada

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Narodni poslaniče, tema dnevnog reda je međusobno izručenje lica kojima treba da počne izvršenje kazne zatvora ili koji imaju pravosnažne presude. Tema našeg dnevnog reda nisu spekulacije o tome da li bi neko u Hrvatskoj možda mogao biti u budućnosti sumnjičen, pa osuđivan, ili da li bi neko možda u budućnosti u Srbiji mogao biti sumnjičen, pa gonjen i osuđivan. Svi su, i kad se podignu krivične prijave, nevini dok se ne dokaže drugačije.
Ponavljam vam – govorite o temi dnevnog reda, a ne o vašim projekcijama o tome šta će se desiti u Hrvatskoj ili Srbiji za šest meseci, za deset godina ili za 50 godina. O tome će neki drugi poslanik.
...
Srpska napredna stranka

Dušan Marić

Srpska radikalna stranka
Pošto je prošlo deset minuta i 34 sekunde, sada me zanima koliko mi je vremena ostalo, pošto ste i vi govorili?
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Narodni poslaniče, nikada nijedan poslanik nije bio zakinut za vreme dok je bio podsećan na poslovničku obavezu. Vaše vreme koje ste iskoristili je tri minuta i 45 sekundi.
...
Srpska napredna stranka

Dušan Marić

Srpska radikalna stranka
Moram da znam zbog kolege Jojića koji govori posle mene. Hvala vam na korektnosti. Konačno i od vas da doživim jedan ovakav gest korektnosti i ja vam se zahvaljujem.
Tražili ste konkretan primer.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Molim vas – bez uvreda i bez direktnog obraćanja. Ne postoji ništa što sam rekla, što možete da podvedete pod to da je bilo nekorektno. Molim vas da se podsetite obaveze da nema direktnog obraćanja i da ste dužni da slušate uputstva predsedavajućeg.
...
Srpska napredna stranka

Dušan Marić

Srpska radikalna stranka
Pravosudni organi Republike Hrvatske, Ministarstvo pravde, od Republike Srbije traži izručenje Željka Kneževića, od oca Petra iz Oćuna kod Knina, koji je u odsustvu osuđen na 20 godina zatvora i nalazi se na međunarodnoj poternici, jer je, navodno, tako piše u presudi, kažem navodno, a oni tvrde tačno, kao pripadnik vojne policije srpske vojske Krajine i čuvar u kninskom vojnom zatvoru, u toku 1992. godine tukao hrvatske zatvorenike u kninskom zatvoru, a jednog je toliko pretukao – neću pominjati ime, da je ovaj nesrećnik preminuo.
Znači, konkretno, Republika Srbija se nalazi pred zahtevom Ministarstva Republike Hrvatske da Željko Knežević, koji živi u Velikoj Plani, bude izručen Hrvatskoj.
Ovde ne bi bilo nikakvih spornih stvari da nije sledećih činjenica. Željko Knežević nije počinio ni navedeni, ni neki drugi zločin u kninskom zatvoru. A, evo zbog čega.
Materijalne činjenice koje se lako mogu proveriti, desetine svedoka koji to mogu potvrditi, kažu sledeće – Željko Knežević nikada u životu nije bio pripadnik nikakve jedinice vojne policije. Željko Knežević nikada u životu nije ušao u kninski zatvor i Željko Knežević nikada u životu nije ušao ni u jedan jedini vojni zatvor u Hrvatskoj.
Takođe, na listi onih čije će se izručenje verovatno tražiti, nalazi se i starica Ivanka Savić iz Vukovara. Žena ima 80 godina. Optužena je da je od oktobra 1991. godine do aprila 1992. godine srpskim vojnicima pokazivala Hrvate koji su branili grad, zastrašivala hrvatske civile, a Hrvatici Mariji Blažević, sa kojom je u navedeno vreme živela u istoj kući, navodno ukrala posteljinu, posuđe i još neke manje vredne stvari. Osuđena je u odsustvu na neverovatnih osam godina zatvora. Za svaku navodno ukradenu hrvatsku šerpu dobila je po dve godine hrvatskog zatvora.
Drugostepeni sud je procenio da je kazna od osam godina zatvora za četiri šerpe nepravedna, pa je staricu za svaku prijavljenu šerpu pravedno osudio na po godinu i dva meseca zatvora.
Mene sad zanima kako će postupiti pravosudni organi Republike Srbije. Opet kažem – u pitanju je starica koja u trenutku izvršenja ovog zločina, u jednom gradu gde su Srbi i Hrvati pobili na stotine ljudi, a niko od njih nije osuđen, žena osuđena za ratni zločin zbog toga što je krala šerpe, posteljinu od žene Hrvatice, sa kojom je živela u kući tri i po godine. Znate šta je taj ratni zločinac učinila?
Godine 1994. napustila je Vukovar. Znate li gde je otišla? Nije otišla u Novi Sad. Nije pobegla u Beograd. Otišla je da živi u Osijek. Četnikuša počinila zločine, kako oni kažu, i otišla da živi na hrvatsku teritoriju, pravo u ruke hrvatskim pravosudnim organima.
Pošto mi nije omogućeno da navodim niz primera koji ukazuju na rad pravosudnih organa Republike Hrvatske, iskoristiću ova dva minuta koja su mi ostala, samo da podsetim na sporazum sa Republikom BiH, da podsetim ukratko na rad pravosudnih organa BiH u procesuiranju počinioca krivičnih dela.
Ubistvo 3000 srpskih civila u Sarajevu, broj optuženih -dvoje, broj osuđenih - jedan. Ubistvo 3200 srpskih vojnika i civila u Srebrenici, Bratuncu i Skelanima, broj optuženih - nula, broj osuđenih -nula. Ubistvo 50 srpskih civila u Domu JNA u Derventi, broj optuženih - nula, broj osuđenih - nula. Ubistvo 60 Srba iz Bradine i Konjica u logorima u Tarčinu, dvoje optuženih, jedan osuđen. Masakr nekoliko stotina Srba u logorima u Brodu i Odžacima, nema ni optuženih, ni osuđenih. Ubistvo nekoliko desetina srpskih civila u Molovanu, Kupresu, srpskim selima oko Bugojna i Vilinim kućama, broj optuženih - jedan, broj osuđenih - nula.
Dalje, zvijerska umorstva nekoliko desetina Srba u Livnu, nema optuženih, nema ni osuđenih. Ubistvo 300 srpskih civila i zarobljenih vojnika u Mrkonjić Gradu, među njima i 20 mojih vojnika, gospođo Čomić, nema nijednog optuženog ni osuđenog od strane pravosudnih organa BiH.
Samo da vam kažem, u selu Surijan, na planini Manjači, osam teških invalida iz tog i okolnih sela, zatvorili su u jednu kuću i zapalili sa tom kućom. Nema nijedne presude za ubistva nekoliko desetina vojnika JNA u Dobrovljačkoj ulici u Sarajevu, za ubistvo nekoliko desetina vojnika u ''tuzlanskoj koloni'', za ubistvo nekoliko desetina logoraša u kasarni "Viktor Bubanj" u Sarajevu.
Da završim i da se vratim na ovaj sporazum sa Hrvatskom, Srbi nisu imali prava da se vrate u Hrvatsku, nisu imali pravni okvir. Danas stvaramo jednu vrstu pravnog okvira, omogućavamo tim ljudima da se vrate u Hrvatsku, ali ne na svoja imanja, ne u svoje kuće, nego da se vrate u zatvor, da odsluže zatvorsku kaznu za izmišljene ratne zločine, zato što su branili srpski narod od genocida, a da onda posle toga ponovo budu proterani u Srbiju.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćeno je 10 minuta vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Petar Jojić. Vreme na raspolaganju je 12 minuta. Izvinjavam se, ministar se prijavio. Reč ima ministar Nebojša Bradić.

Nebojša Bradić

Uvaženi narodni poslanici, narodne poslanice, mislim da je u toku ove diskusije došlo do povezivanja dve tačke dnevnog reda sa zaključcima koji su proizilazili iz konstrukcija, a ne na osnovu onoga što je predmet tačke dnevnog reda. Radi se o tački dnevnog reda 6. i tački dnevnog reda 9.
Kao što znate, tačka dnevnog reda 6. jeste Predlog zakona o potvrđivanju Evropske konvencije o nezastarevanju krivičnih dela protiv čovečnosti i ratnih zločina. Tačka dnevnog reda broj 9. jeste Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Hrvatske o izručenju za krivična dela organizovanog kriminala i korupcije. To jasno stoji u dokumentima koji su pred vama.
Mislim da je u toku ove diskusije došlo do zloupotrebe tema i do povezivanja istih, a koje jednostavno ne proizilaze iz dnevnog reda. Naravno, pravo jeste svakog narodnog poslanika jeste, uvažavam vaše diskusije već više od dva sata, da govorite o onome što je tema koja vas suštinski zanima, a koja bi mogla da ima veze sa predviđenim dnevnim redom. Ovo o čemu je bilo reči do sada nije tema o kojoj smo imali prilike da diskutujemo.
Dakle, u 9. dnevnog reda stoji veoma jasno da Ugovor predviđa krivična dela organizovanog kriminala i korupcije, i to stoji u dokumentu. Molim vas da vodite računa u nastavku ove diskusije, jer to je svakako obaveza svih narodnih poslanika, koliko i nas koji sedimo ovde. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Nemate prava na repliku.
Narodni poslanik Petar Jojić ima reč. Vreme na raspolaganju je 12 minuta. Molim vas bez dobacivanja.
Posle narodnog poslanika Petra Jojića, reč ima Srđan Milivojević, samo vas molim da se prijavite.
...
Srpska radikalna stranka

Petar Jojić

Srpska radikalna stranka
Gospođo Čomić, kao prethodno pitanje koje vodi sednicu u jednom pravcu, sa čim se ne slažem, bio bih zadovoljan, kao i poslanici Srpske radikalne stranke, na ove opaske i na ove prigovore i na ove opasnosti koje eventualno mogu da proiziđu, da je gospodin ministar Bradić u mogućnosti da nam nešto objasni, jer on nije resorni ministar, što se tiče Ministarstva pravde.
Žao mi je što gospođa Malović nije tu, jer bi ona kao resorni ministar mogla dati određene odgovore i obrazloženja, kako bi sednica mogla da teče u onom pravcu i da se držimo teme. Mislim da ako može ministar, da ovo što je govorio gospodin Dušan Marić, Nataša, što je govorio Momir Marković, Dejan Mirović i ostali poslanici SRS…
Znate kako, koga su zmije ujele, taj se i guštera boji. Ne treba ovo sada shvatiti kao pogrešno, što mi ipak skrećemo pažnju Vlasti, a ukoliko je u mogućnosti, gospodin ministar Bradić, da li može da nam da odgovor, da ne bi temu morali da odugovlačimo ili da skrećemo sa teme?
Ako ste u mogućnosti, znam da je ministar pravde tražio određene informacije, koliko je optužnica podneto u Hrvatskoj protiv Srba? To je jedno pitanje.
Drugo, koliko je podneto zahteva za izručenje?
Treće, protiv koliko Srba koji su proterani iz Republike Srpske Krajine je podneto poternica preko državnih organa Hrvatske, a koliko preko međunarodnog Interpola?
Bilo bi dobro i bio bih zadovoljan kada bi gospodin ministar mogao da odgovori na ova pitanja, onda biste sigurno imali razlog da nam skrećete pažnju da idemo onim tokom, a kako se želi.
Gospodine ministre, ako niste u mogućnosti, šta ja tu mogu, jer propust je što gospođa Malović danas nije prisutna, ali bilo bi dobro kada biste mogli da nam date, a to ministarstvo ima te podatke i upozorilo je Ministarstvo pravde prošle godine.
Vidite, kada je u pitanju izručenje naših građana stranoj državi, to je bilo regulisano ZKP, koji sam radio sa svim stručnim licima i timom 2000. i 2001. godine. To je bilo u glavama 32. i 33. Verujte da su radili stručnjaci u mom timu, od Opštinskog suda, opštinskog tužilaštva, policije, profesora, akademika, pravnih fakulteta i Instituta za uporedno pravo. Izradili smo takve norme koje su bile najdemokratskije u Evropi. Taj ZKP je dobio ocenu u Evropi da spada među najdemokratskije zakone u Evropi kada su u pitanju čak i izručenja.
Sada je iz ZKP izmeštena oblast izručenja i pružanje međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima, pa je donet Zakon o međunarodnoj krivičnoj pomoći, a sada imamo predlog zakona i ugovora koji se odnosi na izručenja.
Postoji bojazan, gospodine ministre, nemojte ovo smetnuti sa uma i zaobići, u javnosti se stvorio utisak da nema pravne sigurnosti kada izučimo nekoga ovako. Evo zašto.
Mi imamo pozitivno zakonodavstvo. U našem pozitivnom procesnome zakonodavstvu, a ovo spada u oblast procesnog prava, precizno je određeno kako će postupati nadležni državni organi, tj. kako će da postupa istražni sudija, kako će da postupa tužilac, kako će da postupa vanraspravno veće i kako će pretresno veće da postupa. To je razrađena materija koja, u svakom slučaju, u Evropi zaslužuje prvo mesto.
Međutim, šta ćemo da radimo ako sada, vidite obim zahteva Hrvatske i obim zahteva BiH prevazišao je svaki okvir i svaku meru, gledajte, molim vas, neko iz Bosne podnese zahtev. Evo na šta se sve odnosi. Šta oni imaju pravo da traže?
Imaju pravo da traže od naših organa da se građani pozivaju u nadležni organ, da se od građana uzimaju izjave, da se građani saslušavaju u svojstvu okrivljenog, da se ispituju u svojstvu svedoka, da im se pretresa stan, da se pretresaju lica, da se vrši uviđaj, da se vrši prisluškivanje. To piše u zakonu, u ovom ugovoru.
Zatim, da se vrši tajno snimanje, da se fotodokumentacija pribavi, da se vrši uviđaj, da se oduzimaju predmeti i da se oduzima imovina i još najgore, ima nešto što ne može da bude uklopljeno u naše procesno krivično-pravno zakonodavstvo, da se ovi zahtevi u određenim slučajevima mogu prihvatiti, iako ne postoji zamolnica.
Zamislite, naslednici Hakije i Hamdije Pozderca iz Sarajeva mogu sada da jave u Beograd – molim vas da prisluškujete gospođu potpredsednika Narodne skupštine Republike Srbije, gospođu Gordanu Čomić ili Petra Jojića.