Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, očekivao sam danas u ovoj sali jednu drugačiju raspravu povodom nekoliko veoma važnih konvencija o kojima ćemo mi danas raspravljati u ovom parlamentu, a koje ćemo za par dan, apsolutno sam uveren u to, izglasati velikom većinom svih ljudi koji smatraju da konačno Srbija u svojoj pravednoj borbi ovako dobija mnogo argumenata da istraje u toj svojoj borbi.
Na dnevnom redu su dve veoma važne konvencije o kojima ja želim danas posebno da govorim. To je Predlog zakona o potvrđivanju Evropske konvencije o nezastarevanju krivičnih dela protiv čovečnosti i ratnih zločina i to je Predlog zakona o potvrđivanju ugovora između Republike Srbije i Republike Hrvatske o izručenju.
U kontekstu novih okolnosti, koje su i evropski parlamentarci prekjuče izneli pred evropskim parlamentom o trgovini ljudskim organima na KiM, o stravičnim zločinima nad našim sunarodnicima, očekivao sam da u ovom parlamentu danas, makar, pokažemo i iskažemo jedinstvo i da pokažemo da je važno da pokažemo svest da ratni zločini nisu zastareli, da će Srbija istrajavati na pravdi, da ljudsko dostojanstvo znači pre svega najvažniji segment u delovanju bilo koje države.
Sada ću, zbog ovih koji govore, pročitati šta kaže prvi član Evropske konvencije o nezastarevanju krivičnih dela protiv čovečnosti i ratnih zločina. Države članice Saveta Evrope potpisuju, a inače ova konvencija je potpisana 21. januara 1974. godine, kada se neki u ovoj sali nisu ni rodili, dakle, kaže – države članice Saveta Evrope, potpisnice ove konvencije, s obzirom na potrebu da se zaštiti ljudsko dostojanstvo u vreme rata i u vreme mira, s obzirom da krivična dela protiv čovečnosti i najozbiljnije povrede zakona i običaja rata, predstavljaju ozbiljno kršenje ljudskog dostojanstva, zabrinuti za posledicu, da se obezbedi da kazna za takva krivična dela nije sprečena zastarelošću u odnosu na gonjenje ili izdržavanje kazne, s obzirom na osnovni interes u promovisanju zajedničke politike u borbi protiv kriminala u ovoj oblasti, cilj Saveta Evrope je da se postigne veće jedinstvo njegovih članova, podrazumeva se sledeće, i onda se navodi tekst ove konvencije o nezastarevanju krivičnih dela.
Podsetiću vas da ste vi u ovom parlamentu prenebregli mogućnost da iskažemo toliko potrebno jedinstvo i da još jedanput u ovom parlamentu kroz ovu konvenciju pohvalimo napore naših parlamentaraca, koji su pre par dana u Savetu Evrope u Parlamentarnoj skupštini branili pravo Srbije, da ne zastarevaju ratni zločini počinjeni prema građanima Srbije, da još jedanput pokažemo da je ovo akutna istina o zločinima nad građanima Srbije o trgovini organima izlazi na videlo.
Vi ste probali jednu drugu ovde konvenciju, jedan drugi ugovor koji potpisuju Republika Srbija i Republika Hrvatska, iskoristite za stvaranje atmosfere beznađa, za optuživanje Republike Srbije da izdaje nacionalne interese ove zemlje, da ne brine o našim građanima.
Bili smo svedoci i ranije, u prethodnim diskusija prethodnih zakona da neki ljudi svesno izvrću reči, da svesno usmeravaju svoju diskusiju u kreiranju te atmosfere beznađa, da ne žele da pročitaju ono što kaže taj međunarodni sporazum koji se potpisuje i da zato ne snose nikakvu odgovornost.
Šta je bilo sa onim ljudima koji su, samo pre godinu dana, u ovoj sali govorili da su propale strane banke i pozivali građane da podignu novac? Ništa. Šta će biti danas sa onima koji tvrde da ćemo mi, ne znam koliko stotina ili hiljada građana u ovoj zemlji, isporučiti Hrvatskoj?
Neće snositi nikakve konsekvence, do onih konsekvenci na izborima, a to su po njih najstrašnije konsekvence, jer građani umeju da prepoznaju one koji pokušavaju da zloupotrebe napore, nastojanja i trud Republike Srbije da Republiku Srbiju uvedu u red civilizovanih država koje se suprotstavljaju organizovanom kriminalu i međunarodnom terorizmu.
Koliko su građani Srbije imali prilike da se u prošlosti, ne tako davnoj, suoče sa činjenicom da kriminal, pogotovo organizovani kriminal, da terorizam ne poznaje ni ideološke razlike, ni nacionalnost, ni državnu, niti neke druge osobenosti, već se kriminal vrlo lako preliva sa teritorije jedne republike na teritoriju druge republike.
Nije li grupa organizovanih kriminalaca Srbije izvršila ubistvo vlasnika "Nacionala" u Hrvatskoj, Ive Pukanića? Jeste. Ima li tog u ovoj sali ko može da negira? Ne, jer ovog trenutka se u Hrvatskoj vodi sudski postupak, u Srbiji se vodi sudski postupak za to teško krivično delo.
Koliko smo prilika imali u nedavnoj prošlosti da vidimo kriminalce iz Hrvatske koje srpska mafija angažuje u ovoj zemlji, za izvođenje najstrašnijih krivičnih dela? Da li mi treba da zatvorimo oči, kao država, i da sada nabijemo glavu u pesak i da kažemo – ne, mi se nećemo suprotstaviti zlu. Država Srbija će se suprotstaviti zlu. Država Srbija će one kriminalce koji naprave krivična dela u Srbiji, a poreklom su iz Hrvatske, ali i one kriminalce koji misle da će Srbija biti sigurna kuća za te kriminalce koji se bave organizovanim kriminalom, a traži ih pravosuđe Hrvatske, podvlačim, zbog organizovanog kriminala i međunarodnog terorizma, isporučiti Republici Hrvatskoj.
Ovde sam čuo razna tumačenja ovog ugovora između Republike Srbije i Republike Hrvatske o izručenju. Dobro je to primetila gospođa predsedavajuća. Prvo, niko nije kriv dok to sud ne utvrdi. Onaj ko je osumnjičen i optužen, ima pravo na pretpostavku nevinosti, sve dok sud ne izrekne pravosnažnu presudu.
Ali, ću vam, građani Srbije, zbog ove atmosfere beznađa, panike i karikiranja svega što želimo da uradimo u borbi protiv organizovanog kriminala, pročitati uvodne odredbe ugovora koji se potpisuje između Republike Srbije i Republike Hrvatske o izručenju: ''Republika Srbija i Republika Hrvatska (u daljem tekstu: države ugovornice), svesne potrebe daljeg unapređenja međusobne saradnje u oblasti pravosuđa, uzimajući u obzir visoku opasnost organizovanog kriminala i korupcije, njihovog transnacionalnog širenja, kao i važnost borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, te potrebu za efikasnom međusobnom saradnjom država u toj borbi, u želji da posebno regulišu saradnju u pogledu izručenja, dogovorile su se o sledećem.'' To je kazao i gospodin ministar.
Dakle, od ovog ugovora koji potpisuju Republika Srbija i Republika Hrvatska isključiv strah treba da imaju kriminalci i, eventualno, brigu mogu da iskažu oni koji te kriminalce finansiraju i koje ti kriminalci izdržavaju.
Ne vidim nikakvu brigu da pokažem svoju zabrinutost zbog toga što će neki kriminalac iz Srbije, biti izručen Hrvatskoj ili što će neki kriminalac koji je napravio krivično delo u Hrvatskoj, biti izručen Srbiji. Ne vidim tu razloge za strah, ne vidim tu razloga za paniku i ne vidim nikakav uticaj na moj život, na moje političko delovanje, na moje političko mišljenje i ne plašim se da ti budu izvedeni pre lice pravde i kažu šta znaju i šta imaju da kažu.
Ali, ovde su neki ljudi hteli da govore da će neki ljudi od 80 godina odgovarati i ići u zatvore, zbog ne znam kakvih krivičnih dela. Zbog njih moram da vam pročitam član 18, mada ne ide da ja, kao diplomirani inženjer poljoprivrede za stočarstvo, držim predavanja iz pravne nauke, ali istine radi i samo istine radi i istine radi, u obavezi sam da sa ove skupštinske govornice u predvečerje Svetog Nikole govorim istinu i čitam član 18. – posebni slučajevi zbog kojih se odbija izručenje: izručenje se neće dozvoliti za dela za koja je prema pravu obe države ugovornice propisana kazna zatvora ili mera koja uključuje oduzimanje slobode, u najdužem trajanju od pet godina i ako bi izručenje očigledno izuzetno teško pogodilo lice čije se izručenje traži zbog njegovih godina, dugog boravka u zamoljenoj državi i drugih ozbiljnih razloga lične prirode.
Prema tome, ne očekujem da se bilo ko, prvo ko ima 80 godina, bavi organizovanim kriminalom. To praksa ne poznaje nigde u svetu. Obično se organizovanim kriminalom bave ljudi mnogo mlađih godina i mnogo mlađih dobi. Kažem, ne poznaje ta kriminalna aktivnosti i to kriminalno udruživanje praksu i iskustvo da se ljudi koji su ušli u osmu ili devetu deceniju bave organizovanim kriminalom, niti bilo ko u Srbiji ko ima 80 ili 90 godina treba da strahuje da će biti zbog bilo čega izručen Republici Hrvatskoj.
Svako onaj ko je rešio da se ovde bavi organizovanim kriminalom, pa onda napravio teška krivična dela, kao što su to uradile ubice Zorana Đinđića, pa onda pobegli u Hrvatsku, moraju znati da će ih ruka pravde stići.
Svako onaj ko je došao u Srbiju da ovde napravi krivično delo mora znati da ovo nije poligon za iživljavanje organizovanih kriminalnih grupa, već dobro uređena zemlja, dobro uređena država koja počiva na zakonu, na Ustavu, na vladavini prava, na nezavisnom pravosuđu, i da će to nezavisno pravosuđe umeti da proceni sve svoje sposobnosti da uključi sve svoje resurse, da kazni kriminalce, da oslobodi nevine, ali će država Srbija biti država za primer u Evropi, kada je reč o borbi protiv organizovanog kriminala, i biće nosilac borbe protiv organizovanog kriminala u ovom delu Evrope, a neće biti država koja je svoje mesto rezervisala na stupcima crne hronike bilo kojih evropskih novina.
Hvala vam na pažnji, i molim vas da podržite ove međunarodne ugovore zbog važnosti, zbog želje i napora koje ulaže Republika Srbija u borbi protiv organizovanog kriminala, a kada pogledate rezultate koje smo u protekloj godini ostvarili videćete koliko ste duboko u zabludi i videćete koliko je dobro da podržite nastojanja i napore svih državnih institucija, da Srbija bude i ostane lider u borbi protiv organizovanog kriminala.