Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Sedme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 86 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Molim sve narodne poslanike da obrate pažnju na izraz, broj narodnih poslanika prisutnih u sali.

Molim narodne poslanike da provere identifikaciju svojih kartica.

Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutan 81 narodni poslanik registrovan u sistemu i još jedan narodni poslanik, odnosno da nisu prisutna najmanje 84 narodna poslanika zbog čega, saglasno članu 88. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, odlažem početak sednice za jedan sat i nastavak rada sa utvrđivanjem kvoruma zakazujem za 11.15 minuta.

(Posle pauze – 11.20)

Gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Sedme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini.
S obzirom da sam obavestila u 10.00 časova, kada po Poslovniku počinje sednica Skupštine, da je na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika prisustvovalo 86 i da smo utvrdili da nije postojao kvorum odnosno uslovi za rad u 10.15 časova, radi utvrđivanja broja narodnih poslanika sada prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Utvrđujemo broj narodnih poslanika prisutnih u sali.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da su prisutna 84 narodna poslanika, te da možemo nastaviti rad zbog toga što postoje Poslovnikom ispunjeni uslovi za normalan rad današnje sednice.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Miroslav Markićević i Slavica Đukić-Dejanović.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je predsednica Narodne skupštine, gospođa Slavica Đukić-Dejanović, pored predstavnika predlagača Božidara Đelića, potpredsednika Vlade i ministra za nauku i tehnološki razvoj, Snežane Malović, ministarke pravde, Rasima Ljajića, ministra rada i socijalne politike, Milutina Mrkonjića, ministra za infrastrukturu i Milana Markovića, ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, pozvala da sednici prisustvuju i Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde, Zoran Ćirović, pomoćnik ministra finansija, Zoran Milošević, pomoćnik ministra rada i socijalne politike, Pavle Galić, pomoćnik ministra za infrastrukturu, Radoje Savićević, rukovodilac grupe za međunarodne sporazume o socijalnoj sigurnosti u Ministarstvu rada i socijalne politike, Jovan Ćosić, šef Odseka za normativne poslove u Ministarstvu pravde, Aleksandra Popović, samostalna savetnica u Ministarstvu pravde, Goran Tokić, viši savetnik u Ministarstvu pravde i Veljko Kovačević, savetnik u Ministarstvu za infrastrukturu.
Nastavljamo rad.
Prelazimo na 5-11. tačke dnevnog reda: – PREDLOZI ZAKONA O POTVRĐIVANjU OKVIRNOG UGOVORA O ZAJMU SA BANKOM ZA RAZVOJ SAVETA EVROPE, KONVENCIJE O NEZASTAREVANjU KRIVIČNIH DELA PROTIV ČOVEČNOSTI I RATNIH ZLOČINA, IZMENA UGOVORA SA CRNOM GOROM I BIH O PRAVNOJ POMOĆI U GRAĐANSKIM I KRIVIČNIM STVARIMA I MEĐUSOBNOM IZVRŠAVANjU SUDSKIH ODLUKA U KRIVIČNIM STVARIMA, UGOVORA SA HRVATSKOM O IZRUČENjU, SPORAZUMA SA ŠVAJCARSKOM O SOCIJALNOJ SIGURNOSTI I ATINSKE KONVENCIJE O PREVOZU PUTNIKA I NjIHOVOG PRTLjAGA MOREM IZ 1974. SA IZMENAMA IZ 2002. GODINE (zajednički jedinstveni pretres)
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres o predlozima zakona po tačkama 5-11. dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa podsećam vas da, prema članu 170. a shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika, članova pojedine poslaničke grupe, i to: poslanička grupa Za evropsku Srbiju - jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslanička grupa SRS - jedan sat, sedam minuta i 12 sekundi; poslanička grupa G17 plus - 28 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa "Napred Srbijo" - 26 minuta i 24 sekunde; poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslanička grupa SPS - JS - 18 minuta; poslanička grupa LDP - 14 minuta i 24 sekunde; poslanička grupa Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslanička grupa PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, a sa redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam vas takođe da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovim tačkama dnevnog reda predstavljaju: narodna poslanica Milica Vojić Marković, poslaničku grupu DSS - Vojislav Koštunica.
Ako još neka poslanička grupa odluči da ovlasti nekog od narodnih poslanika molim da nam se dostavi obaveštenje o tome da možemo da informišemo Narodnu skupštinu.
Poslanička grupa SRS je ovlastila, narodni poslanik Dejan Mirović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS.
Saglasno članu 170, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o:
- Predlogu zakona o potvrđivanju Okvirnog ugovora o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije,
- Predlogu zakona o potvrđivanju Evropske konvencije o nezastarevanju krivičnih dela protiv čovečnosti i ratnih zločina,
- Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i BiH o izmenama i dopunama Ugovora između Srbije i Crne Gore i BiH o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima,
- Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i BiH o izmenama i dopunama Ugovora između Srbije i Crne Gore i BiH o međusobnom izvršavanju sudskih odluka u krivičnim stvarima,
-Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Hrvatske o izručenju,
- Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Švajcarske Konfederacije o socijalnoj sigurnosti, i
Predlogu zakona o potvrđivanju Atinske konvencije o prevozu putnika, njihovog prtljaga morem, usvojene 1974. godine i Protokola iz 2002. godine, o izmenama i dopunama Atinske konvencije o prevozu putnika i njihovog prtljaga morem usvojene 1974. godine.
U ovom trenutku bih inače pitala da li želi reč ovlašćeni predlagač i na osnovu člana 90. stav 2. prenosim telefonsku informaciju koju imamo da je Vlada Republike Srbije odlučila da izmeni člana Vlade koji će biti ovlašćeni predstavnik Vlade tokom ove sednice i da je to za sada telefonska informacija. Poslovnik Narodne skupštine obavezuje da narodni poslanici dobiju pisanu informaciju o tome ko je predstavnik Vlade tokom sednice i tačaka dnevnog reda zajedničkog jedinstvenog pretresa, koja je upravo otvorena.
Obaveštavam vas da će zbog tih proceduralnih stvari sada biti određena pauza. Na osnovu člana 87. vas, takođe, obaveštavam da će nakon što sada odredim pauzu, sednica biti nastavljena u 13.00 časova, da ćemo raditi bez dodatnih pauza tokom popodnevnog rada i da ćemo raditi i posle 18.00 časova, a do završetka rasprave o ovi tačkama i o sledećoj, koja je sastavni deo dnevnog reda sednice koja je u toku.
Određujem pauzu i rad nastavljamo u 13.00 časova sa obaveštenjima koja ćete u međuvremenu dobiti o tome ko od članova ili članica Vlade je određen da bude ovlašćeni predstavnik Vlade tokom našeg današnjeg rada.
Hvala vam i izvinite za dvostruke pauze od početka jutrošnjeg rada i Narodna skupština i građani Srbije koji od nas očekuju da počnemo na vreme da radimo sve vreme, svi da radimo, i pripadnici vladajuće većine i pripadnici opozicije, a članovi Vlade pogotovo. (Posle pauze – 13.00)

Dame i gospodo, nastavljamo rad sednice u popodnevnom delu.
Obaveštavam vas da je stiglo obaveštenje u Skupštinu, da je kopirano i da će biti podeljeno narodnim poslanicima, da je Vlada dostavila Narodnoj skupštini predloge zakona 5-11. tačke dnevnog reda, s tim u vezi, Vlada obaveštava Narodnu skupštinu da je za predstavnika Vlade u Narodnoj skupštini prilikom razmatranja navedenih predloga zakona određen Nebojša Bradić, ministar kulture, kome želimo dobrodošlicu.
Da li ministar Nebojša Bradić želi reč? (Ne)
Da li izvestilac Zakonodavnog odbora, narodni poslanik Vlatko Ratković, želi reč? (Ne, nije prisutan.)
Da li izvestilac Odbora za nauku i tehnološki razvoj, narodni poslanik Srboljub Živanović, predsednik Odbora, želi reč? (Da) Reč ima narodni poslanik Srboljub Živanović.

Dame i gospodo, poslanici, poštovani građani Srbije, Odbor za nauku i tehnološki razvoj prihvatio je da se Ministarstvo finansija zaduži povodom ovog zajma kod Banke za razvoj.
Jedina održiva pozicija Srbije u 21. veku jeste učešće u branšama sa visokim stepenom znanja. Vizija Republike Srbije, kao inovativne države u kojoj naučnici dostižu evropske i svetske rezultate, doprineće ukupnom nivou znanja društva i unapređenju tehnoloških razvoja privrede i ekonomije.
Ovaj zajam bi se koristio prevashodno za izradu stanova za mlade naučnike i istraživače i pod dva, za kupovinu opreme. Moram vam iskreno reći da je, na Odboru za nauku, prof. dr Nedeljković plastično i na primerima prikazao evoluciju građenja stanova od pre 15 godina i sve nedostatke i nedaće, a možemo reći i malverzacije, koje su pratile ovaj projekat.
U ovoj godini kada se želi ostvariti novi projektni ciklus istraživanja u nauci i tehnološkom razvoju, i to sve sa ciljem da okupe najtalentovanije mlade istraživače, međunarodno priznate naučnike, to je cifra od četiri hiljade novih istraživača, od kojih je 1.700 već uključeno u novi projektni ciklus. Tom prilikom poslanici SRS su se izjasnili da ovde ne bi trebalo da bude politizacije prilikom prijave mladih istraživača, a i prilikom podele stanova u cilju bilo kakvog oblika korišćenja.
Sećamo se kada je DOS došao na vlast i tadašnji ministar prosvete Gašo Knežević, čovek sumnjivih moralnih i stručnih kvaliteta, dao otkaz redovnom profesoru Pravnog fakulteta, jednom od najumnijih ljudi današnjice, prof. dr Vojislavu Šešelju zbog političke neistomišljenosti. Takođe i oprema koja se nabavlja mora biti u vlasništvu Ministarstva za nauku, odnosno mora biti na jednom mestu.
Bilo je primedbe da ova sredstva mogu takođe koristiti i drugi univerzitetski centri, da se ovim sredstvima dobijenim od razvojne Svetske banke mogu takođe kontrolisati i iz ministarstva, jer čini mi se da je dosadašnja praksa pokazala da su sredstva korišćena bez određene kontrole, ali moramo napomenuti da je prilikom davanja ovih sredstava podvučeno da se ova sredstva ne mogu koristiti u bilo koje druge svrhe.
Znači, bilo je potrebno da taj zajam dođe u prave ruke i da se na najadekvatniji način iskoristi, kako za izgradnju stanova, tako i za nabavku opreme.
Prilikom izveštaja, prof. dr Nedeljković iz Ministarstva za nauku objasnio je da je tokom petnaestak godina takav način korišćenja ovih sredstava bio u jednu ruku i zloupotrebljen, tako da mladi naučnici nisu mogli doći do izražaja, a dobro znate da ove elementarne nepogode koje se dešavaju danas u Srbiji nisu samo elementarne nepogode kao što su zemljotresi, poplave, već elementarne nepogode koje su zadesile naročito naučne institute.
Znate da je tim povodom veliki broj mladih naučnika napustio zemlju ili se priprema da napusti zemlju, zbog loše politike Vlade, naročito Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj, gde se 0,3% bruto domaćeg proizvoda izdvaja za nauku.
Smatramo da država odnosno Vlada mora više obratiti pažnju na mlade ljude, jer se samo ovakvim načinom može podići prosperitet u državi, odnosno povratiti poverenje u privredu i ekonomiju.

Da li izvestilac Odbora za pravosuđe i upravu, narodni poslanik Boško Ristić, predsednik Odbora, želi reč? (Ne)
Da li izvestilac Odbora za saobraćaj i veze, narodni poslanik Velimir Ilić, želi reč? (Ne)
Da li žele reč predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa?
Narodna poslanica Milica Vojić Marković ima reč.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, najpre želim da kažem da sam vrlo uznemirena načinom na koji Skupština radi poslednjih nekoliko dana, naročito juče i danas. Vidim da se istovremeno u javnosti pokreće kampanja o tome koliko treba narodnih poslanika da ima Skupština, a vidim da je Vlada vrlo jasno odgovorila da joj Narodna skupština uopšte ne treba.
Što se Vlade tiče, ovakve – demokratske, Narodna skupština treba da ima ravno nula poslanika. To jeste način na koji Vlada izveštava Narodnu skupštinu o tome koliko ona misli da vredi rad narodnih poslanika i svih nas ovde zajedno, a u stvari, gospodo iz Vlade, treba da vas pitamo: da li ste vi svesni da ste u jednoj demokratskoj državi, da li ste vi svesni da urušavate sve demokratske tekovine i da li ste vi svesni koliko košta Srbiju jedan radni dan u Narodnoj skupštini?
To što u četvrtak niko od ministara nije našao način da dođe ovde, to što danas pre podne, takođe, niko nije našao način da dođe ovde, to kako se ministri bahato ponašaju, kako troše narodne pare, pokazuje kako oni, zapravo, smatraju Narodnu skupštinu nepotrebnim viškom koji treba da ukaže građanima Srbije kako se oni vladaju.
Sada ću da pređem na nekoliko od ovih ratifikacija, konvencija i ugovora, zato što neću da trošim narodne pare i hoću da govorim o onome što je tema današnjeg dnevnog reda, a tema jeste i konvencija koja se zove Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog ugovora o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije.
Jako sam volela da ovde bude danas gospodin Đelić, koji bi trebalo da predstavi šta on planira da uradi sa 35 miliona evra zajma, jer je u obrazloženju napisao: "Tim ugovorom obezbeđuju se sredstva za sprovođenje Projekta istraživanje i razvoj u javnom sektoru, kojim je predviđeno sprovođenje aktivnosti sa ciljem revitalizacije i modernizacije istraživačkih centara, osnivanja novog naučnoistraživačkog centra, izgradnju smeštajnih kapaciteta za studente i mlade naučne radnike i modernizaciju univerzitetske računarske mreže".
U obrazloženju dalje piše – sredstva zajma, za čije odobrenje je podnet zahtev u iznosu od 35 miliona evra, koristiće se za finansiranje investicija u naučnoistraživačku opremu, za potrebe instituta i laboratorija, istraživačkih ustanova i za izgradnju stanova za mlade naučnoistraživačke radnike. Pretpostavljam da to nije ona priča koju gura ministar Oliver Dulić sa izgradnjom svega i svačega.
Sve bi to bilo jako lepo, ali ima nekoliko stvari koje moramo danas ovde da kažemo, pre nego što počnemo da govorimo o tome. Jedna od tih stvari jeste kampanja koju je resorno ministarstvo sa gospodinom Đelićem započelo, a koja se zove "Srbija, zemlja nauke i tehnologije".
Do sada sam videla da ministri u ovoj Vladi otvaraju sve i svašta, a gospodin Đelić je otvorio bilbord, verovali ili ne, tj. kampanju koja je počela otvaranjem bilborda na Aerodromu "Nikola Tesla" u Beogradu. To je bilbord sa likom Nikole Tesle, i to je, kako kaže gospodin Đelić – suptilan, ali delotvoran korak koji pokazuje da je budućnost Srbije u razvoju nauke i tehnologije. Mislim da je vrlo suptilan, jer ga niko neće razumeti. Koliko je delotvoran, to ćemo da vidimo kada budemo dalje pričali o ovoj konvenciji.
Istovremeno, dok se sve to dešavalo na aerodromu, pred Vladom Srbije su štrajkovali studenti, oni studenti koji predstavljaju decu koja su uspela sa visokim prosekom da daju svoje ispite. Ta deca nisu uspela da se upišu na budžetsko studiranje, nisu ušla na listu onih koji se finansiraju iz budžeta, jer je budžet prosvete na neki način olakšan za tri miliona zbog žurke, posle one čuvene parade ponosa Srbije.
Istovremeno je izašao još jedan podatak, krajem oktobra meseca, Zavoda za statistiku, koji je naveo da su u odnosu na oktobar 2009. godine, u oktobru 2010. godine najviše poskupela alkoholna pića, duvan, nekih 14,7%, a odmah zatim školovanje za 13,1%.
Zbog toga bih preporučila gospodinu Đeliću, da je ovde, a možete i vi da mu prenesete, pošto ne verujem da gleda prenos Skupštine, jer ga ne interesuje, pretpostavljam, da širom Srbije napravi bilborde na kojima će jasno da napiše uputstvo roditeljima koji imaju studente i decu u osnovnoj i srednjoj školi, kako da sa onim što prime od države ili na svom radnom mestu i sa tolikim neplaćenim računima uspeju da iškoluju svoju decu na fakultetima koji su, sve uz saglasnost države, i te kako povećali školarine da roditelji ne mogu da sanjaju o tome kako da iškoluju svoju decu.
Tako bi gospodin Đelić, da je ovde danas, mogao da nam odgovori na pitanje o kakvoj to demagogiji priča o Srbiji kao zemlji nauke i tehnologije, dok Vlada, u kojoj je on ministar nauke i ministar za evropske integracije, rupe u budžetu krpi poskupljenjem rakije, cigareta i školovanjem dece? Da li je to dobra osnova za bajku o Srbiji kao zemlji nauke i tehnologije?
Da ne pominjem činjenicu koju ovde svi zanemaruju, a koju treba da pomenem, da je demografski Srbija zemlja starih ljudi, da je 17,4% stanovnika, a to je 1,3 miliona stanovnika, starije od 65 godina. To je činjenica koju bi neko mogao da uzme u obzir i da se njom bavi.
Kakva je ''Srbija, zemlja nauke i tehnologije'' poručio je gospodinu Đeliću dekan Pravnog fakulteta gospodin Mirko Vasiljević, obraćajući se studentima na konferenciji "Studentski kopaonički dani". Pazite: "Moramo otvoriti priču o tome na koji način da ojačamo nacionalnu strategiju obrazovanja i govoriti o kvalitetu dobijanja akreditacija, studentskih programa, finansiranju školovanja, materijalnom položaju studenata. Nadam se da će biti određenih snaga u Srbiji koje će podržati stavove naših studenata."
Pitam se koje su to snage u Srbiji? Valjda ovde postoji neka država, neka vlada, neka vlast ili ne postoji?
Dalje: "U Srbiji treba da vlada sila prava, a ne pravo sile, i zbog toga bi mladi ljudi trebalo da podignu svoj glas za vladavinu prava" zamislite, to kaže dekan Pravnog fakulteta. Dakle, dekan Pravnog fakulteta vidi da u ovoj zemlji nema vladavine prava. Da li je to argument za gospodina Đelića, ne znam.
Dok se zemlje EU trude da u svoj budžet prođe 3% BDP-a za istraživanje i razvoj nauke, Srbija je sa teškom mukom, nismo videli budžet za 2011. godinu, ali do sada je davala 0,3%. To je toliko malo da mora da se postavi pitanje – da li je za ovu vladu zaista važno da odgovorim da li Srbiji treba istraživački rad?
Svako zna da su osnovna i primenjena istraživanja skupa, školovanje mladih kadrova još skuplje, a Vlada ne pokazuje ni najmanju želju da tu nešto promeni. Nasuprot svemu tome, Vlada rastura institucije koje postoje u ovoj zemlji, a koje bi trebalo da se bave naukom. Evo, Vinča je rasturena, pretvorena u nešto što danas skoro ne postoji, rasturen je kadar u Vinči.
Hajde sada da pređemo na institute. Šta su instituti za vreme vladavine ministra Đelića dobili i šta mogu da očekuju? Instituti uglavnom ne dobijaju ni dinara za troškove istraživanja, tzv. materijalne troškove. Plaćaju im se samo osnovna istraživanja, dobijaju platu sa zakašnjenjem i tu je kraj. Kaže ministar Đelić – kad pozajmimo ovih novih 35 miliona evra, nešto će od toga uspeti da stigne i za institute.
Gospodin Đelić nam nije rekao, a treba da nam kaže, da li je on tvorac tog novog dostignuća kod imenovanja direktora instituta i da oni moraju da imaju političku moralnu podobnost. To je, doduše, stari stav njegovog koalicionog partnera, ali gospodin Đelić ga toliko zdušno brani i toliko zdušno pokušava da skloni sve one koji nisu na čistoj partijskoj liniji da budu na mestima direktora instituta, a tu dolaze, pretpostavljamo svi mi, oni koji su stručni i koji znaju da rade taj posao, a očigledno nije tako.
Ovde imam nešto malo materijala koji sam htela da otvorim sa gospodinom Đelićem o imenovanju tih jednopartijskih direktora, ali pošto gospodin Đelić nije tu, neću danas otvarati to pitanje, biće vremena da otvorim.
On kaže da će ovih 35 miliona evra iskoristiti za otvaranje centra za promociju nauke. Izvinite, niko u naučnom svetu ne može da nam kaže danas šta je to centar za promociju nauke. Srbija nema problem da joj se mladi, stručni i kvalitetni ljudi opredeljuju da se bave naukom. Taj problem nema. Ona ima problem, kad se već opredele, da mogu da opstanu ovde, da mogu da imaju laboratoriju, da mogu da imaju nešto gde će da rade i sa čime će da rade, da mogu da se obrazuju, edukuju dalje. Nema problem sa tim da neko neće da se bavi naukom.
Zašto sada treba da se potroši 20 miliona za takav centar koji neće da služi ničemu? Lepo je otvarati nove investicije, lepo je trošiti novac koji ne možete da kontrolišete ni na koji način, ali taj centar za promociju nauke Srbiji ne treba. Srbija zaista ceni nauku, zaista ceni mlade naučnike. Dajte im mogućnost da rade, a ne da vam odu iz zemlje onog momenta kada postanu imena. To je to što hoću da vam kažem.
Hoću da vam kažem da morate da povedete računa o još jednoj stvari. Pored sporta, još samo naša nauka postoji na međunarodnoj sceni kao nešto što je relevantno, a tih 30 miliona nisam sigurna da ćete da upotrebite na pravi način, jer, recimo, dolazim iz Valjeva, a postoji, kraj Valjeva, u Petnici istraživački centar "Petnica", istraživačka stanica "Petnica", koja je do pre mesec dana bila praktično pred zatvaranjem.
Zašto? Zato što niste uplaćivali iz budžeta sredstva koja su joj bila potrebna da bi mogla da opstane, a bili ste dužni da isplaćujete, jer ste to imali u budžetu kao nešto što morate da izvedete.
Ono što je sada važno, došao je gospodin Đelić, obećao je da će da im pomogne da oni dobiju još nekoliko postelja gde će moći da budu mladi koji borave u "Petnici". Potpuno sam skeptična, znam šta ste spremni, šta ste sposobni, to nećete izvesti do kraja. To je obećanje za predizbornu kampanju, kako vi pomažete nauku.
Druga stvar koju hoću da vam kažem, o kojoj hoću da govorim, jeste Sporazum između Republike Srbije i Švajcarske Konfederacije o socijalnoj sigurnosti. Da pitam, da li zemlja Srbija sa ovakvim parametrima može da garantuje socijalnu sigurnost nekome, bilo kome, pa makar i njenim građanima?
U Srbiji imate preko 750 hiljada nezaposlenih, imate milion ljudi koji imaju manje od 20 hiljada mesečno, sa gomilom neplaćenih računa, sa dugovima do guše, imate 300 hiljada dece koja su siromašna i koja imaju jedan obrok dnevno. Imate parametre koji vam kažu da su siromaštvom naročito pogođeni stariji ljudi koji žive sami u ruralnom području. Prema istraživanjima 426 hiljada starijih od 65 godina živi sa sumom od šest i po hiljada. Najstarijih 385 hiljada nema nikakva primanja.
Za ove ljude Vlada valjda treba da preuzme neku odgovornost, ali Vlada tu odgovornost neće da preuzme. Ovde je zakon o socijalnom osiguranju, koji se najavljuje već šest meseci, nešto što treba da donese nove mehanizme, jer stari mehanizmi zaštite starih ljudi nisu dovoljni, nisu dovoljno efektivni, jednostavno ne mogu da pomognu nikome ni da ublaže najdublje siromaštvo, a kamoli da pomognu da iz njega izađe.
Hoću da govorim o tom siromaštvu dece, od tih 300 hiljada dečaka i devojčica, u Srbiji, jedna polovina živi ispod granice egzistencije, jedna polovina je na samoj granici egzistencije. Po poslednjem istraživanju populacije dece, autori istraživanja, koji su iz resornog ministarstva, dali su zabrinjavajuće zaključke – ima dece koja nemaju nijedan obrok redovno, deca nemaju redovne obroke, retko jedu meso i voće, sanjaju slatkiše.
Pitanje koje hoću da postavim svim narodnim poslanicima, kao pitanje za sve nas, na pitanje njihovim roditeljima – šta uskraćuju svojoj deci zbog nedostatka novca, odgovor je – sve. Danas 300 hiljada dece je dovedeno na ivicu egzistencije. Niko se tim problemom ne bavi, Vlada daje kratkoročne mere koje ne daju nikakve rezultate. Efekta nema. Srbija tone sve dublje i dublje u siromaštvo. Armija gladnih za Vladu nije dovoljan razlog da Vlada donese socijalne mere, a za sebe kaže da je socijalno odgovorna Vlada.
Ta brza i kratka rešenja ne mogu nikome da pomognu. Dugoročno i sistematski mora da se radi da bi imalo nekog efekta. To Vlada ne zna. Ova vlada je, da podsetim, teret ekonomske krize svalila na leđa građana i na njihova ramena. Nije ponela sama.
Evo vam podataka – u junu 2009. godine radilo je 58 narodnih kuhinja sa 21.400 korisnika. Danas imate 29.920 korisnika. U januaru 2010. godine socijalnu pomoć je zatražilo 15.638 ljudi više nego u januaru 2009. godine.
Pričati o tome da ćete da pravite ugovore sa Švajcarskom o tome kako ćete da garantujete socijalnu sigurnost bilo kome, sa ovim parametrima, teško, gospodo.
Ono o čemu još hoću da govorim jeste Predlog zakona o potvrđivanju Evropske konvencije o nezastarevanju krivičnih dela protiv čovečnosti i ratnih zločina.
Ne mogu da se otmem utisku da se jedna takva predstava ovog trenutka igra pred svima nama. To je ovaj izveštaj pred Savetom Evrope, izveštaj gospodina Dika Martija, koji navodi da je kosovski premijer Hašim Tači bio na čelu grupe koja se bavila trgovinom ljudskim organima, drogom, oružjem i danas, kada su završeni izbori na KiM, kada gospodin Tači treba da napravi Vladu sa Srbima, ovo se pojavljuje ovde pred nama, pred nama tzv. Srbima. Istina je.
Ono što je mene najviše zabolelo, zato što smo ukazivali više godina na sve to što se dešava i zato što smo pokušavali da animiramo i ovu skupštinu, jeste priča o tome da je EU taj izveštaj držala zatvoren i nije ga objavila u predizbornoj kampanji, niti u momentu kada je bilo moguće, na neki način, aktere cele te grupe staviti na stub srama pre izbora.
Pitanje je – zašto je EU ohrabrivala Srbe da učestvuju u izborima na kojima učestvuje takav zločinac takvog ranga?
Sledeće je – zašto danas EU i ova vlada ohrabruju Srbe da uđu u vladu sa Hašimom Tačijem? To su za mene odgovori, pitanja, a odgovor očekujem od nekog drugog.
Za mene je i pitanje to – ko je 2002. godine i na osnovu kojih parametara skinuo u Srbiji sa crvene poternice Hašima Tačija? To je pitanje na koje neko treba da nam odgovori. Možda bi bilo zanimljivo da dobijemo odgovor.
Ono što je takođe svakom od nas, ko malo misli, palo u oči i pokazalo se kao strašno ružno i slavodobitno, ali na najružniji i najniži način, jeste komentar, kada se sve ovo pojavilo u svetskim medijima, gospodina Bruna Vekarića, koji je ovako izjavio – ovo je velika pobeda Srbije u borbi za istinu i pravdu, to smo dugovali porodicama žrtava, očekujem da će Evropski parlament doneti adekvatnu rezoluciju.
Doneo je Evropski parlament adekvatnu rezoluciju, ali je doneo i gospodin Marti, na konferenciji za novinare Saveta Evrope, ono što je rekao. On se osvrnuo na izjavu Tužilaštva za ratne zločine Srbije, rekavši da je šokiran da se govori o pobedi – posle ovakvog izveštaja smatram da je neumesno govoriti o pobedi. Zamislite kakav je ovo šamar srpskoj javnosti, a ne Tužilaštvu i gospodinu Vekariću, kome bi to trebalo. Dalje – suprotno od onoga što mnogi misle, informacije koje smo dobijali iz Srbije nisu previše pomogle i ne predstavljaju značajan deo ovog izveštaja.
Tužilaštvo iz Srbije, gospodin Vekarić i njegov šef, Vukčević, nisu našli za shodno da prave informacije plasiraju tamo gde bi trebalo da se brane interesi Srbije. Nisu našli za shodno, ali su našli za shodno da kažu – eto, to je velika pobeda Srbije.
Nažalost, sa takvim ljudima Srbija treba da se brani i bori za istinu o sebi, ali sva sreća, ima onih političkih snaga u Srbiji koje dosledno sprovode svoju politiku na odbrani interesa Srbije i njenih građana.

Reč ima poslanik Dejan Mirović.

Dame i gospodo, izražavam žaljenje što potpredsednik Vlade, gospodin Đelić nije tu, jer ipak smatramo da bi trebalo da stane iza ovog Okvirnog ugovora o zajmu sa Bankom za razvoj Saveta Evrope.
Između svih ovih predloga koji su na dnevnom redu, to je verovatno i najvažniji ugovor, ugovor o kreditu u vrednosti od 35 miliona evra i koji je deo većeg kredita od 130 miliona evra, tu je i Evropska investiciona banka, i projekta koji vidimo u obrazloženju ovog predloga zakona, negde oko 400 miliona evra. Priznaćete da su to ogromne pare, posebno u trenutku kada je Republika Srbija u jednoj vrsti ekonomske, političke i svake druge krize.
Naravno SRS nije protiv ulaganja u nauku, i to je veoma tačno objasnio predsednik Odbora za nauku, magistar Živanović, i mi nismo a priori protiv ulaganja u nauku. Smatramo da je obrazovanje, nauka isto toliko važna za razvoj ekonomije jednog društva, kao i ulaganja privredu, subvencije i svi drugi ekonomski i politički delovi politike koja dovodi do rasta produktivnosti.
To je poznato i u ekonomskoj teoriji, da upravo obrazovanje dovodi do veće produktivnosti. Naravno, pošto se radi o Banci za razvoj Saveta Evrope dužni smo da kažemo da nismo ni protiv članstva u Savetu Evrope, za razliku od članstva u EU, jer smatramo da organizacija koja ima u svom sastavu oko 50 članica i u kojoj je Ruska Federacija, a videli ste, uostalom, i ovaj izveštaj gospodina Martija, da je sigurno objektivnija i korisnija za ekonomske i političke interese Republike Srbije, da za razliku od EU ne primenjuje nadnacionalnu regulativu, tačnije tamo nema neke vrste ''Aki komuniter'', koja se mora direktno implementirati u zakone Republike Srbije.
Dakle, cela ona teorija da smo mi za neku izolaciju itd, pada u vodu samo kod ove činjenice. Znači, mi smo protiv članstva u EU, a ne protiv članstva u Savetu Evrope.
Međutim, ovaj ugovor sa Bankom Saveta Evrope treba posmatrati u širem kontekstu i u kontekstu toga da li on doprinosi u ekonomskom smislu razvoju nauke u Republici Srbiji. Rebalansom budžeta, verovatno će se to ponoviti i u samom budžetu, veoma malo se izdvaja za učenički standard, to je 17 miliona evra, studentski standard negde oko 35 miliona evra, a Fond za mlade talente dobija samo oko pet miliona evra, što je katastrofalno.
Kada je gostovao u Odboru za tehnologiju i nauku, ministar Đelić je izjavio da se za nauku ukupno izdvaja nego oko 89 miliona evra i da je plan da se u 2011. godini izdvoji 136 miliona evra. To je povećanje od 0,3% BDP-a do 0,5%, što je, priznaćete, minimalno i nedovoljno.
U tu svrhu, ako smo dobro razumeli taj ugovor kredita sa Bankom Saveta Evrope, potrebno je uzeti taj kredit da bi se povećala izdvajanja za našu nauku.
Međutim, tu se postavlja jedno logično pitanje i pitanje koje u potpunosti ruši koncepciju ovog ugovora i koncepciju da EU nema alternativu, ako se već zadužujemo za 35 miliona evra, zašto se nije moglo uraditi na jednostavniji način i ta sredstva od 100 miliona evra, koje gubimo svake godine zbog primene SSP samo u vezi carina, usmeriti i za nauku?
Ako uporedite te brojke, biće vam jasno da smo tih 100 miliona evra, koje faktički poklanjamo EU, u trenutku kada se protekcionizam ponovo primenjuje u svetu, navešću vam samo primer američkih sankcija prema Kini, američkih povećanja carina prema Kini, koje čak ni STO nije ocenila kao nedozvoljene, mi dajemo 100 miliona evra EU samo zbog primene SSP-a umesto da tih 100 miliona evra da usmerimo ka nauci i da povećamo izdvajanja za nauku na nekih skoro 200 miliona evra, tako da to nema nikakvog opravdanja ni u ekonomskom ni u političkom ni u društvenom ni u bilo kom drugom smislu.
Kada se sve ovo ima u vidu, onda se može reći da ta fraza, da EU nema alternativu, u stvari u praksi znači da zaduživanje nema alternativu. To će se i videti kada se konkretno analiziraju članovi ovog ugovora sa Bankom saveta Evrope, jer se u članu 3. navodi da je zajam odobren u maksimalnom roku do 20 godina.
Ako to prevedete na konkretne cifre, doći ćete do zaključka da ćemo svake godine na osnovu tog zajma, ako se bude realizovao, dobijati negde oko 1,7 miliona evra za nauku, a svake godine ćemo davati sto miliona evra EU zbog fraze ''EU nema alternativu''.
Kada uporedite tih 35 miliona evra za 20 godina ili dve milijarde evra za 20 godina koje će ići ka EU dolazite do razmera od 1:571.
Član 4. koji je verovatno najvažniji član u ovom ugovoru, predviđa da postoje tzv. dodatni troškovi. Naravno, te dodatne troškove neće plaćati druga strana, Banka Saveta Evrope, već Republika Srbija, jer u slučaju da se prva tranša ne realizuje, onda Banka Saveta Evrope ima pravo da preusmeri ta sredstva iz Srbije ka nekoj drugoj destinaciji i troškove za relokaciju tih sredstava će snositi Republika Srbija ili njeni građani.
Ako ne bude sve onako kako je predviđeno, u ugovoru se predviđa čak i suspenzija ugovora. Priznaćete, to je nešto što više podseća na ucenu, nerealni ugovor i nerealna pravna strana, a ne na jedan ugovor koji treba da dovede do boljitka naše nauke i našeg društva.
Takođe, u članu 4. se navodi da Banka Saveta Evrope finansira 27% projekta, a 73% projekta finansira EIB. Dakle, i ovde se radi o tzv. evropskim kreditima, o kreditima iza kojih stoji EU, u suštini, i zato nas ne iznenađuje da se u članu 4. predviđa, što je veoma neukusno, jer ako se radi o jednom kreditu koji ima pre svega svrhu da pomogne mladim istraživačima, postavljanje bilborda, medijska promocija zajmodavca, što je jedna vrsta prikrivene propagande EU u Republici Srbiji.
Predviđa da se, u slučaju da nastane implementacija projekta, mora primenjivati Evropska konvencija o ljudskim pravima i Evropska socijalna povelja. Odgovorno tvrdim da je to besmisleno, jer Evropska povelja o ljudskim pravima se možda može primenjivati kada je reč o EU koja je nosilac ovog projekta, ali Evropska povelja o socijalnim pravima, ona je ugovorom iz Mastrihta, sigurno znate to, ministre, gde je članom 6. predviđeno da se ne primenjuje Evropska socijalna povelja Saveta Evrope.
Šta to konkretno znači? To znači da se neće primenjivati zaštita na radu, socijalna sigurnost, socijalni dogovor između radnika i poslodavca, da se neće primenjivati ni sindikalna pravila, i to je sve ono protiv čega se EU bori u praksi. To se ne može prikriti frazom da će se navodno to primenjivati u jednom ugovoru gde EIB vodi glavnu reč.
Posebno je skandalozno da se u članu 4, i to ne treba kriti od javnosti, predviđa da će se izbor radova roba i usluga koje će se finansirati iz ovog projekta vršiti u skladu sa vodičem za nabavke EIB. Dobro znamo šta to znači u praksi. To znači da će robu, usluge, nabavke i građevinske radove, ako se budu izgradili ti stanovi koji će se iznajmljivati mladim istraživačima, vršiti favorizovane firme iz EU.
Mogu da vam navedem nekoliko primera u građevinskoj industriji od mosta kod Beške, do ovog mosta preko Ade, do obilaznice oko Beograda, Koridora 10, gde se upravo, zbog pritiska ili ultimatuma EIB, forsiraju firme iz EU, tačnije austrijske firme "Por" i "Alpine", i to u trenutku kada je građevinska industrija Srbije u ogromnoj krizi, kada upravo iz Privredne komore Srbije sekretar Odbora za građevinarstvo, gospodin Rodić, kaže da će za dve do tri godine nelojalna konkurencija iz EU uništiti srpske građevinske firme.
To su činjenice, kao što su i činjenice da su naše firme prinuđene da grade na tržištu Ruske Federacije, iako nemaju nikakvu podršku, niti bilo kakvu razvojnu banku iza njih. To su činjenice, a ostalo su fraze da EU nema alternativu i da ne treba razmišljati u skladu sa ekonomskim interesima ove zemlje.
Što se tiče samog ugovora sa Evropskom bankom Saveta Evrope, naravno, u članu 4, koji je izgleda i najvažniji u ovom ugovoru, predviđa se da se u slučaju implementacije projekta mora primeniti monitoring ili da će doći do suspenzije tog projekta.
Kakva je to vrsta monitoringa? Ko će vršiti taj monitoring? Najvažnije je pitanje, ko će plaćati taj monitoring? Naravno, Republika Srbija, njeni građani, a ljudi koji će vršiti monitoring su spoljni konsultanti iz banke Saveta Evrope. Dakle, mi ćemo plaćati i dolazak tzv. konsultanata iz Saveta Evrope i oni će po svom nahođenju vršiti revizije na tom projektu.
Da li znate šta to znači? Da budem konkretan, to znači da će po najverovatnijem scenariju, doći do suspenzije projekta, plaćanja zatezne kamate i onoga što se desilo sa mostom preko Ade, koji volšebno sada košta negde oko 400 miliona evra, a na početku je bilo oko 90 miliona evra. To su uslovi i to je praksa EU kada odobrava kredite, i to je nešto što se ne može sakriti od građana Srbije.
U članu 6. se navodi da će se, ako dođe do promenjenih okolnosti ili ako Srbija faktički zapadne u jednu vrstu dužničke krize, u nemogućnosti otplate ovog kredita primeniti zatezna kamata. Zatezna kamata, pod veoma nepovoljnim uslovima i zatezna kamata koja će se oslanjati na promenljivu kamatnu stopu.
Naravno, vi možete reći da neće doći do dužničke krize, ali navešću vam samo dva primera koji pokazuju da javni dug nije osnovni uzrok dužničke krize, nego upravo privatni dug, koji kada se sabere sa javnim dugom u Republici Srbiji već je prešao 70% bruto domaćeg proizvoda. To su dva primera.
Prvi primer je Island, drugi primer je Irska. Obe te države se nisu zaduživale u javnom sektoru preko tog kriterijuma, od 60%, pakta o stabilnosti EU, ali s druge strane, privatni sektor, upravo zbog toga što banke nisu bile pod kontrolom države i Centralne banke, dovele su do toga da čitav finansijski sistem te dve države dođe u jednu vrstu bankrota.
Prema tome, nije ni iznenađenje kada član 7. ovog štetnog ugovora sa bankom Saveta Evrope predviđa da će sve dažbine i takse, bilo koje vrste, kao i sve troškove proistekle iz zaključenja, izvršenja, likvidacije ugovora i sudskih taksi koje će plaćati Republika Srbija, a ne druga strana, znači, predviđa se očigledno jedna vrsta spora.
U Prilogu 1 Ugovora su prikazane tabele koje nam ništa ne govore, šta više, one su besmislene, jer se kaže da će ukupan projekat, u vezi s ovim ugovorom, koštati 130 miliona evra. Šta to znači?
Sto trideset miliona evra najmanje. To može dostići 400 miliona evra, cenu ovog preskupog mosta preko Ade. Možda neće. Verovatno hoće, ali je posebno sporno što se u ugovoru predviđa da se, iako se ne zna koliko će koštati, on mora realizovati do 30. juna 2014. godine. Ne zna se koliko košta. Ne zna se ko će izvoditi radove. Ne znaju se čak ni kamate, što ćemo posle objasniti, ali se zna da do 30. juna 2014. godine mora da se realizuju sve tranše inače će se primeniti zatezne kamate.
To nije nikakvo iznenađenje, ako se ima u vidu da se u tom dodatku ugovora, tj. u ovim tabelama, govori o iznajmljivanu stanova mladim istraživačima, protiv čega nismo, ali smatramo da njima treba dati u vlasništvo te stanove, a ne iznajmljivati. Sledeća definicija je skandalozna, besmislena i prosto je skandal da se može naći u jednom ovakvom aktu koji se primenjuje u Narodnoj skupštini i razmatra, a to je da će se iznajmljivati stanovi po pristupačnim cenama.
Šta to znači? Šta su pristupačne cene? Zašto to nema u ugovoru? Ko će odrediti šta su pristupačne cene? To je skandal. To ne mogu sakriti nikakve fraze o EU koje se navode ispod tih tabela, a posebno je smešno to da se, navodno, ugovor pravda frazom da je EU odgovor na proces globalizacije.
To je pisao neko ko, ili ne želi stvarnost, ili je potpuno ostrašćen u tom putu bez alternative, jer je EU sa MMF-om i ostalim organizacijama glavni motor i glavni podstrekivač globalizacije. Ovo je potpuno neprimereno i netačno, i u skladu je sa drugim definicijama u prilogu gde se navodi da će da postoje troškovi za opremu, a ne navodi se koliki su, niti se navodi odakle će se kupovati oprema, a odgovorno tvrdim da će se ta oprema kupovati u EU.
U tabeli nema ništa, konkretno, što se tiče izvora finansiranja. Navodi se da se čak i ne zna kakve će biti kamate. Zamislite ugovor o kreditu u kojem se ne zna kamatna stopa. Ovde se navode četiri mogućnosti za visinu kamatne stope. Prva gde će kamatna stopa biti varijabilna ako se radi o vremenskom roku od 15 godina ili imate drugu mogućnost, ako se radi o vremenskom roku od 20 godina, da će ponovo biti varijabilna, ali da je razlika u marži od 0,61% do 1,15%. Imate treću i četvrtu varijantu kamate gde se navodi da će biti fiksna kamata od 3,69 do 4,41, što je ogromna kamata.
Na kraju želim da kažem, time ću i rezimirati, da postoje mnogo bolji načini da se nauka i mladi istraživači pomognu od strane države. To je ono što sam već naveo na početku. Ukidanje SSP i njegovog ekonomskog dela i usmeravanje tih 100 miliona evra ka nauci i onda ćemo imati mnogo veći procenat BDP-a za nauku i mlade istraživače.
Druga mogućnost, i za nju takođe treba politička hrabrost kao što je ova, potrebna za odbacivanje fraze da EU nema alternativu, jeste da uradite ono što je urađeno u naučnoistraživačkom centru koji se zove "Skolkovo", gde su upravo oligarsi pokazali jednu vrstu društvene odgovornosti i uložili deo svojih prihoda u razvoj nauke u Ruskoj Federaciji.
Daću jedan primer, i tu ću završiti svoje izlaganje. Pre neki dan smo pročitali u novinama da kompanija "Delta maksi" ima prihod od, ako se ne varam, dve milijarde evra. Neka daju pet ili deset posto za mlade istraživače, i to će biti veća suma nego svi ovi ugovori koji su štetni, koji su jedna vrsta ucene i koji su napravljeni da bi se finansirale firme iz Austrije i EU u celini.

Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne)
Obaveštavam vas da su saglasno članu 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, prijave za reč u pisanom obliku sa redosledom narodnih poslanika podnele sledeće poslaničke grupe: poslanička grupa DSS, poslanička grupa SRS, poslanička grupa ZES.
Prelazimo na deo sednice kada u diskusiji učestvuju narodni poslanici, a po redosledu i prema prijavama za reč u zajedničkom jedinstvenom pretresu Predlozima zakona o ratifikaciji međunarodnih sporazuma iz tačaka 5-11. dnevnog reda.
Prvi prijavljeni je narodni poslanik Aleksandar Pejčić. Posle njega narodni poslanik Zoran Krasić.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, ministre, predstavnici Vlade, moram da izrazim žaljenje, kao i moja koleginica Milica Vojić Marković, zbog omalovažavanja Vlade i nas poslanika i ovog visokog doma. Zapravo, trebalo je da sednica počne još u 10.00 sati, a počela je sa zakašnjenjem od tri sata. Dakle, to je odnos Vlade prema nama poslanicima i prema ovom visokom domu.
Moram da izrazim žaljenje i negodovanje zato što je vladajuća većina, spremajući ovu sednicu Skupštine, u agendi, u dnevnom redu, opet uvrstila neke zakone koji su dijametralno suprotni i koji nemaju nikakvih dodirnih tačaka, na primer, u ovoj 3. tački.
Govoriću, vezano za 3. dnevnog reda, o Predlogu zakona o potvrđivanju Okvirnog ugovora o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije. Radi se o 35 miliona evra zajma za pomoć mladim talentima i naučnim institutima.
Zapravo, DSS nema ništa protiv da se ulaže u mlade talente i naučne institute, jer mi i govorimo da ti mladi ljudi treba da budu osnova za naučno-tehnološki razvoj Srbije i da povedu Srbiju u bolju budućnost u nekom budućem vremenu.
Međutim, ono što je bitno to je da država treba sama da stvori pretpostavke za finansiranje ovih instituta i mladih talenata, a ne da se permanentno zajmi – danas 35 miliona, sutra ko zna koliko.
Dobra je prilika da na sledećoj sednici, kada budemo usvajali budžet, vidimo da je gospodin Đelić izdejstvovao veća sredstva za svoj resor, svoje ministarstvo i na taj način ćemo i te kako pomoći naučnim institutima i mladim talentima. Mnoge zemlje u Evropi mnogo više sredstava izdvajaju od Srbije, iako su manje, ne zajme, i na taj način pomažu svojoj nauci i svojim mladim talentima.
Danas se mlađi ljudi iseljavaju iz Srbije, to moramo reći. Zapravo, ovo vreme me podseća na ono vreme devedesetih godina, kada se između 1990. i 2000. godine, u tih deset godina, iz Srbije iselilo oko 400 hiljada ljudi i niko se do sada nije vratio. To su sve bili svršeni akademski građani, doktori, naučnici, inžinjeri, visokokvalifikovani radnici, majstori itd. Niko od njih se nije vratio.
Poslednje dve godine je, takođe, veliki odliv mozgova. Srbija se nalazi na drugom mestu po odlivu mozgova u svetu. Znači, od 2000. do 2008. godine je veći broj odliva ljudi nego što je bio do 2008. godine, što znači da ponovo počinje egzodus mladih i talentovanih ljudi.
Pokazatelji, tj. statistički podaci Nacionalne službe za zapošljavanje pokazuju da se danas u Srbiji nalazi 730 hiljada nezaposlenih, od toga su 50% ljudi između 25 i 29 godina koji su i te kako radno sposobni. Druga stvar, prošle godine je 250 hiljada ljudi izgubilo posao, a Vlada je obećala da će zaposliti oko 200 hiljada ljudi i toliko novih radnih mesta otvoriti. Eto šta ova tzv. socijalno odgovorna Vlada čini.
Da bi se pomoglo mladim ljudima i talentima, moramo da vodimo računa i da lokalna samouprava mora da uzme učešće u svemu ovome. Mi smo u Leskovcu, pošto dolazim iz Leskovca, svojevremeno, pre četiri godine, otvorili jedan fond za stipendiranje mladih talenata. Taj fond je funkcionisao sve do ove godine, kada je tadašnja lokalna vlast, na čelu sa gradonačelnikom Slobodanom Kostićem, ukinula taj fond i stipendiranje mladih talenata i na taj način poslala poruku svim mladim ljudima u Leskovcu, svim građanima u Leskovcu – ko zadnji ode iz Leskovca, neka ugasi svetlo.
Verujte mi da se u Leskovcu rađaju izuzetno bistra i pametna deca, naš ukras, ali, bez vaše pomoći, mi ne možemo da ih sačuvamo da ostanu u Leskovcu, jer, kao što sam naveo, lokalna samouprava ne vodi računa o njima.
Mišljenja sam da za Srbiju ipak ima spasa. Opšti primer je ministar Božidar Đelić, potpredsednik Vlade, koji je za dve godine, boraveći u Vladi Zorana Đinđića, sedeći na kanabeu svoje tetke, zaradio devet miliona evra. On je idol mladima u Srbiji. Mi smo očekivali da on danas dođe i da ga pitamo koja je to čarobna formula i na koji način se može zaraditi devet miliona evra za dve godine? Nadam se da bi nam i te kako odgovorio i da bi pomogao građanima Srbije.
Za ovakvo stanje u nauci sigurno je da je u ovom trenutku odgovorna Vlada, jer ne projektuje veliki broj materijalnih sredstava u budžet. Takođe, očekujemo od ove vlade da raspiše konkurs, kako bi se mladi ljudi prijavili sa novim i kvalitetnijim projektima. U slučaju da ovo ostane mrtvo slovo na papiru, bojim se da će i za Srbiju važiti – ko ode zadnji iz Srbije, neka ugasi svetlo.