Na toj temi sam.

Upozoravam vas. Pažljivo vas slušam i sada vas upozoravam. Sledeće upozorenje će biti primoravanje mene da vam izričem mere opomene bez javnog prisluškivanja. Dakle, o dnevnom redu.

Molim vas, da li sam izašao iz okvira dnevnoga reda?

Da, zato vas i podsećam da se vratite u dnevni red.

Evo vidite, gospođo Čomić, vidite šta kaže član 32.

Član 32, čega narodni poslaniče?

Molim vas, zakona, Ugovora o saradnji o izručivanju između Republike Srbije i BiH. Evo šta kaže, šta imaju pravo da zahtevaju – pozivanje, broj jedan, dostavljanje pismena, broj dva, saslušavanje okrivljenog, ispitivanje svedoka i veštaka, uviđaj da vrši neko po njihovom nalogu, pretres prostorija i lica, privremeno oduzimanje predmeta…

Narodni poslaniče, molim vas da ne izvrgavate ruglu sednicu Narodne skupštine, jer to isto mogu da traže bilo koji organi BiH, rade i organi Srbije. Molim vas, jako vas molim sada da se setite odredbi Poslovnika i da govorite o temi dnevnog reda. Radi se o ugovoru i sporazumu, gde su prava i obaveze koje citirate uzajamne. Ako hoćete da izvrgavate ruglu Republiku Srbiju, govoreći da će ona činiti nešto nedolično, zbog potpisivanja ovog sporazuma, moram u tome da vas sprečim.

Da li meni dozvoljavate da čitam član ovog ugovora i Predloga zakona ili ne? Ako ne, kažite mi.
Čitam tačno i u temi sam dnevnog reda. Govorim šta obe uzajamnice imaju pravo da traže. Moram da vam skrenem pažnju još jednom, šta ćemo da radimo gospođo Čomić, ako treba da izručimo nekog našeg građanina koji će da bude izručen nekoj stranoj državi? Mi izručimo lice nekoj stranoj državi, i u toj državi tom licu bude izrečena smrtna kazna. Naše zakonodavstvo smrtnu kaznu ne poznaje, kao što je slučaj u SAD – električna stolica, giljotina, gasna komora itd.
Vidite, u toj Americi, evo primer, Amerika ne izručuje svoje građane, znate?

Narodni poslaniče, ne potpisujemo sporazum sa Amerikom, nego sa BiH i Hrvatskom.