Dame i gospodo, i ovog puta Vlada je pokazala da je dosledna tradiciji i da probija sve rokove kada je u pitanju budžet Republike Srbije. Predlog zakona je pokazatelj, pre svega, odsustva plana i programa za izlazak Srbije iz teške ekonomske situacije u kojoj se država danas nalazi. Zaista, on je objektivan odraz ekonomske snage naše zemlje, kako je to istaka premijer Cvetković u svom kratko minutnom obraćanju. Međutim, upravo je tragično to što je ekonomska situacija u zemlji danas takva kakva jeste i zbog toga bi neko morao da snosi odgovornost.

Sve poteze, odluke, pakete mera obrazlažete jednom rečenicom – da je sve dogovoreno sa MMF. Taj odgovor čujemo i kada vas neko kritikuje. On je opravdanje za sve vaše poteze. Budžet, kao i mnogi zakoni pre njega, oslikava nemoć Vlade da se suoči sa činjenicom i da, uvažavanjem realnih potreba privrede i društva, napravi zaokret u ekonomskoj politici.

Slušajući premijera i ministra finansija, stiče se utisak da je reč o dva različita budžeta, o dve različite države.

Premijer je u tih nekoliko šturih rečenica na početku, nakon čega je i otišao, izgovorio i najavio privredni oporavak, navodno je budžet usmeren ka usmeravanju novog modela ekonomskog razvoja. Sve su to samo želje premijera i propaganda. Sagledavanjem budžeta ne može da se izvuče ni jedan pokazatelj koji bi navodio da se nešto čini u tom pravcu.

Hvalite se rastom BDP od 1,5%. Šta ćemo sa inflacijom? Kažete da su subvencije privredi zamrznute, ali to nije tačno, subvencije su zbog inflacije, zapravo, smanjene. Isto je i sa platama i penzijama. Povećanje plata i penzija od 2% u januaru, ne može da smanji njihov realan pad usled rasta inflacije. Obrazloženje da usklađivanje sa inflacijom nije bilo moguće, jer bi to urgozilo fiskalna pravila, da javni dug ne bude veći od 45% BDP, nikako ne može da opravda vaše prethodne postupke. Prvo, to što je, kako i vi priznajete, inflacija bila najveća u prethodnih nekoliko godina.

Da li su za to krivi građani? Ne, za to je odgovorna Vlada i NBS, ali Vlada, na čelu sa premijerom Cvetkovićem, izgleda je amnestirana svake vrste odgovornosti, a građani su ti od kojih se očekuje da snose najveći teret.

Svetska ekonomska kriza izgleda da je postala alibi za sve loše poteze i, pre svega, nečinjenje. Tvrdite da će se deficit do 2015. godine smanjiti na nivo na 1% BDP. Kako ćete to uraditi? Povećanjem prihoda sigurno ne, već smanjivanjem javne potrošnje. To je ono što vi radite. Naravno, niko ne spori da je udeo javne potrošnje veliki, ali to može da se učini pre svega povećanjem prihoda.

Ovaj budžet sigurno nije razvojni budžet, ali ni restriktivan, odnosno on je restriktivan kada je u pitanju privreda, zdravstvo i niz drugih stvari. Primera koji ilustruju vašu politiku je mnogo. Zdravstvo je jedan od takvih primera. Učešće sredstava za zdravstvo u BDP se iz godine u godinu smanjuje. Napravljena je projekcija da tako bude i ubuduće.

S druge strane, ne transparentna izdvajanja za usluge po ugovoru i specijalizovane usluge i dalje čine veoma velike izdatke u budžetu. Na ovu stavku – kabinet predsednika, premijera i kabineta potpredsednika troše oko 88,5 miliona dinara. Gde su izdvajanja ostalih ministarstava, raznih kancelarija, uprava, agencija za ovu stavku? Subvencije poljoprivredi su povećane, ali za svega dve milijarde dinara, tako da one sada iznose čitavih 20 milijardi dinara, odnosno oko 190 miliona evra, što je veoma malo, pogotovo zbog činjenice da je podrška poljoprivredi sve manja iz godine u godinu, iako bi upravo ovaj sektor u budućnosti mogao da utiče na rast budžetskog prihoda. Naravno, za tako nešto je neophodna podrška i od države koja izostaje.

Tu dolazimo do još jednog apsurda – poljoprivredi je namenjeno 20 milijardi dinara, ali je zato "Fijatu" namenjeno 9,5. drugačijom preraspodelom sredstava taj iznos je mogao da bude mnogo veći. Vlada, da je želela morala je da se odrekne nekih bespotrebnih rashoda, recimo, poput sredstva u iznosu od 30 miliona evra namenjenih kupovini aviona za potrebe Vlade. Znate, privredu u ovoj državi ne čini samo "Fijat". Srbija ne može sebi da dozvoli taj luksuz, ne mogu sebi da ga dozvole ni mnogo razvijenije zemlje, da se odrekne određenih delova privrede.

Ne shvatljivo je da povećavate PDV na hotelske usluge, iako su prihodi u turizmu prošle godine zabeležile pad za 8%. Slično je i sa povećanjem PDV na računare, iako je svima dobro poznata činjenica da je u ovoj oblasti zabeležen pad prometa.

Porez na imovinu nikako ne bi mogli da nazovemo pravičnim porezom, već pre svega udarom na srednju klasu. Porezi u budžetu čine 93,2% prihoda. Od toga 50% prihodi od PDV, a zabrinjava činjenica da su prihodi od poreza na dobit i dalje mali i čine svega 4,8% ukupnih prihoda. Krediti za likvidnost su pokazatelji da nema ni govora o nekom oporavku privrede. Planirani prihodi od carina su smanjeni za 8,5%, što je nastavak trenda iz prethodnih perioda, ali pre svega posledica efekata primene prelaznog trgovinskog sporazuma.

Budžetom ste potvrdili ono što smo od trenutka kada ste obelodanili da će "Telekom" biti prodat isticali – da će se država odreći najprofitabilnijeg javnog preduzeća zarad vraćanja dugova. Kako tvrdite, gospođo Dragutinović, vi ste to izja-vili, sredstva će biti namenjena za prevremenu otplatu starih komercijalnih kredita.

Povećavate sredstva lokalnim samoupravama za 25%, što je nedovoljno da bi se ispravila greška i činjenica da bi se mimo zakona umanjivala sredstva lokalnim samoupravama, pravdajući to kao jednu od mera štednje u uslovima ekonomske krize. Demonstrirajući centralnu moć izvršne vlasti, dovesti ste u nezavidan položaj pojedine opštine i gradove. Mnogi vaši potezi praćeni su odsustvom bilo kakve logike. Vi ste vlada koja prvo načini dva koraka unazad a tek onda, kada napravi štetu, pokušava to da ispravi ali samo jednim korakom unapred, što je nedovoljno.

Zabrinjava činjenica da Vlada u osnovnim ciljevima i smernicama ekonomske politike za 2011. godinu namerava posebnu pažnju da posveti samo podsticaju izvoza u EU, zaobilazeći ostala tržišta, pre svega tržište Ruske Federacije. Ima li tu logike? Naravno da nema. Ima li logike kada predsednik države, preuzimajući ulogu premijera, predsednicima nerazvijenih opština u kojima 850 hiljada ljudi živi standardom, 60% ispod prosečnog, samouvereno demonstrirajući moć poruči – država neće pomagati posrnule fabrike nego graditi infrastrukturu? Pošto Tadića niko nije demantovao, pretpostavljamo da se i Vlada, na čelu sa premijerom, slaže sa takvom izjavom.

Postavlja se pitanje – šta će raditi ti građani čije su fabrike uništene lošom privatizacijom dok se ne izgradi infrastruktura i ne dođu investitori, kako je to obećao predsednik, a obećavaju i ministri? Mogu li oni za to vreme da zaustave svoj život? Mogu li da ne plaćaju račune? Da prekinu deci školovanje?

Da zaključim – od obećanja se ne živi. Barem to još nikome nije uspelo. Život jednog društva i privrede je mnogo kompleksniji od onoga kako ga tretira Vlada. Zbog toga SRS neće podržati ovaj predlog budžeta.

Dajem reč narodnom poslaniku Nataši Vučković.

Poštovana gospođo predsednice, gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o najvažnijim pitanjima koje jedna vlada priprema i predlaže parlamentu – o budžetu, o poreskom sistemu, o penzijama. Dakle, kako će država ubirati prihode, kako će opteretiti građane, kako će obezbediti uslove za razvoj investicija, kako će podsticati štednju ili će podsticati potrošnju.

Sigurno je da je ekonomska kriza u ovoj 2010. godini imala vrlo teške posledice na životni standard naših građana. Mnogima je standard opao, a sigurnost na radnom mestu je postalo nešto što je najvažnije i prioritet svakoga – sačuvati svako radno mesto. Jer, otvoriti novo radno mesto sigurno je da je prioritet za ovu vladu i ona na tome predano radi. Vlada je uspela, koliko-toliko, da sačuva stabilnost u ovim uslovima, da obezbedi redovnost isplata iz budžeta budžetskim korisnicima i tu svakako Vladu treba pohvaliti. Vrlo je težak zadatak kad treba napraviti budžet u uslovima smanjene produktivnosti, a rastućih potreba na svim strana.

Naravno, teret ove ekonomske krize sigurno treba ravnomernije raspodeliti. Potrebno je razvijati društvenu solidarnost, nastaviti sa strategijom borbe protiv siromaštva, podsticaja porodici i deci naročito. U tom kontekstu zaista želim da se pridružim kolegama koji su pohvalili Vladu zbog uspeha da podigne budžet za nauku u narednoj godini jer je jedan od strateških prioriteta DS, između ostalog, razvoj Srbije kao društva znanja.

U tim teškim uslovima danas razgovaramo i o Predlogu o izmenama i dopunama Zakona o porezu na imovinu. Ja bih želela da se fokusiram upravo na ovaj predlog zakona koji je u poslednje vreme proteklih dana podstakao vrlo veliki interes građana i njihove reakcije. Čuli smo da zakon uvodi brojne novine. Ukida neke dosadašnje olakšice i kredite. Ima za cilj da pojednostavi obračun poreza i da više optereti vlasnike veće imovine. To je sve u redu. Međutim, postavlja se pitanje da li se ponuđenim rešenjima mogu na dobar način ostvariti ovi ciljevi, a da se sa druge strane ne proizvedu i neke negativne posledice koje bi mogle da proizađu iz primene zakona u praksi.

Da li su poštovani neki osnovni koncepti koji se vezuju za institut poreza na imovinu, o tome bih želela nekoliko stvari da kažem. Naime, iz uporedne prakse je poznato da je porez na imovinu subsidijaran, dakle, dopunski porez. On ne može biti ni na koji način glavni poreski prihod države. On je korektivan i glavni pokazatelj poreske snage svakog obveznika je sigurno porez na prihod. Tu ne treba da pravimo nikakvu grešku da porez na imovinu i imovinsko stanje smatramo onim što je odlučujuće kad određujemo poresku snagu poreskog obveznika. Dakle, snaga poreskog obveznika meri se njegovom zaradom i samo onoliko koliko uspemo porezom na prihod da opteretimo njegovu zaradu, mi ćemo imati zaista pravičan poreski sistem.

Da bi bio pravičan Zakon o porezu na imovinu, on mora da poštuje nekoliko prava i principa. Pre svega, mora da se poštuje princip ravnopravnosti građana u punoj meri kada se donosi novi zakon o porezu na imovinu. Da li se to može postići u uslovima kada, kao što čitamo iz naše štampe, ima skoro milion nelegalizovanih objekata u našoj zemlji, kad imamo veliki procenat neprijavljenih nepokretnosti, za koje se godinama ne plaća porez na imovinu, u situaciji kada je sistem naplate poreza vrlo neefikasan.

Postoji bojazan građana koji su redovne platiša poreza na imovinu, koji su u skladu sa zakonom i blagovremeno izvršili prijavu svoje imovine, da se oni dovode u jedan neravnopravan tretman, odnosno da bi bilo dobro kad bi država učinila veći napor da se izjednače građani koji, s jedne strane, plaćaju redovno porez, koji su prijavili svoju imovinu, i oni koji su svoju imovinu sticali na neregularan način.

Drugo, ono što mislim da je važno a što se ne vidi dovoljno u ovom predlogu zakona, a to je da Zakon o porezu na imovinu mora da uvaži jedno ljudsko pravo, a to je pravo na stanovanje. Dakle, stambena politika ima za cilj da razvija određene standarde stanovanja, određenu kulturu stanovanja. To je takođe evropski standard. Možda on nije ujednačen u celoj EU, ali kao politika jeste standard. Neke zemlje priznaju da po jednom građaninu, po jednom pojedincu, 20, 25 ili 30 kvadrata, koji čine neki minimum za život pojedinca koji je potreban. Mi ne možemo tako da uradimo zato što imamo različitu regionalnu razvijenost i mnogo drugih problema, ali je važno da to imamo u vidu, prosto kao potrebu da se poštuje pravo na stanovanje.

Da li ovaj predlog zakona dosledno uvažava ovo pravo? Mislim da ne, iz jednog sledećeg razloga. Do sada su obveznici koji su živeli u svom stanu imali pravo na poreski kredit od 40%, a za svakog dodatnog člana domaćinstva sa kojim su živeli u stanu još 50% smanjenja na utvrđeni godišnji iznos poreza na imovinu.

Znači, pravila se razlika da li je u stanu, na nepokretnosti živeo jedan stanar, vlasnik ili je živela četvoročlana, petočlana porodica.

Sada se predlaže drugačije rešenje. Ako obveznik živi u stanu smanjiće mu se poreska obaveza za 50 odsto, ali to umanjenje ne može biti više od 50.000 dinara. Šta to znači u praksi? To znači 50% će zapravo biti smanjenje samo onda kada je ta obaveza jednaka 10.000 dinara. Jednom rečju, ako poreska obaveza veća od 20.000 dinara godišnje, procenat umanjenja po osnovu stanovanja će se smanjivati.

Ovakvo rešenje može dovesti do nekoliko praktičnih problema i nepravičnosti pre svega u centralnim beogradskim opštinama u kojima je cena nekretnina veća, mislim naravno na Stari grad, Savski venac, Vračar, deo Loznice, deo Zvezdare i deo Novog Beograda. Uzmimo na primer za slučaj kada ne postoje amortizacije, kada se ne primenjuju pravila o amortizaciji, ukoliko je prošle godine neko kupio stan od 100 kvadrata, njegova poreska obaveza na godišnjem nivou biće oko 800 evra otprilike. Ako živi u stanu onda bi morao da plati samo sto evra manje.

Naglašavam, radi se o novim stanovima, o onima gde se ne primenjuje pravilo amortizacije i gde ne postoji primena druge odredbe zakona koja se ovim izmenama i dopunama predlaže a to je da rešenje o novom porezu za 2011. godinu ne može biti veće od 60% u odnosu na prethodnu godinu. Pošto su ovo, recimo, novo stanovi ne postoji prethodno rešenje.

Da li je politički i socijlano opravdano da se jednako opterećuje porezom neko ko sam živi u stanu od 100 kvadrata kao i neko ko živi u sto kvadrata sa četvoročlanom porodicom? Bez obzira na koncepcijski prilaz premijera i Ministarstva, razumela sam da porez na imovinu nije socijalna kategorija i da ne treba da uvažava socijalnu kategoriju ali je pravna kategorija. Dakle, treba da uloži pravo na stanovanje, da svako ima pravo da u određenom delu svog stana stanuje i da se na neki način ta činjenica konstatuje.

Čini mi se da ovakvo rešenje postiže nepravične efekte. Pre svega, ovim se ne podržava porodica. Naročito se ne podržava pravo na stanovanje u slučaju višečlane porodice i ne bi bilo dobro da steknemo utisak da podržavamo mlada samačka domaćinstva u situaciji kada su zahtevi naše demografske politike upravo suprotni. Dakle, kada politikama u oblasti podrške zaštiti porodice i deci moramo zapravo podstaći porodični život.

Mislim da je barem delimično neodlučujuće, ali delimično ovi zahtevi moraju takođe biti uzeti u obzir pri kreiranju poreskih obaveza na imovinu. Pored toga, čini mi se nepravičnim da se ne pravi razlika između toga da li neko ima pet stanova koje je spreman da izdaje ili ima samo jedan stan u kome živi. Mislim da ta razlika između poreskih obaveza takvih obveznika mora biti uzeta u obzir.

Pored toga, mislim da poreska politika mora da bude u skladu i sa drugim politikama, recimo sa politikom u oblasti građevinarstva. Poslednjih godina smo značajno podsticali građevinarstvo i ulaganje u investicije i u nekretnine.

Ukoliko ova veća poreska opterećenja budu zaista takva, to može imati neka negativne efekte na tržište nekretnina, pre svega u većim gradovima ili u Beogradu.

U tom smislu želim da kažem da želimo da podstičemo stanogradnju, dakle tržište nekretnina, nove stanove itd. Onda bi bilo dobro da pronađemo neke mehanizme da podstaknemo upravo izgradnju i kupovinu novih stanova. Ne bi bilo loše da takve mehanizme utvrdimo, jer kao osnivači novih firmi i preduzeća, ljudi koji uzimaju kredite ulažu u tu svoju ušteđevinu i deo svojih primanja i na taj način doprinose razvoju ovog društva.

Sigurno je da oni koji imaju više imovine, trebaju više poreza na plate. Znači, oni koji imaju više stanova, koji kupuju stanove radi izdavanja, ali ne i oni koji žive u svom jedinom stanu.

Mislim da ne postoji razlika među nama u pogledu stava da moramo da zaštitimo one koji su najsiromašniji. Ovaj predlog zakona to čini, jer predviđa vrlo postepeno povećanje poreskih obaveza kroz odredbu da upravo 2011. godine porez ne može biti veći od 60% od poreza koji je utvrđen u 2010. godini.

Građani mogu biti zabrinuti kakva će ta rešenja izgledati na početku 2012. godine. Sigurno je da na porezima moramo da najviše opteretimo najbogatije, ali naročito kroz sve one druge primarne oblike poreza. Mislim da moramo biti pažljivi kada u godinama krize nekim značajnijim poreskim zahvatima možemo da ugrozimo i porodični budžet srednjeg sloja.

Poznato je da snaga jednog društva za izlazak iz krize i za razvoj u velikoj meri zavisi upravo od snage tog srednjeg sloja, njegove spremnosti da investira, da se razvija, da razvija druge, da ulaže u potrošnju, da razvija preduzetništvo i da time stvara uslove za poboljšanje ekonomskog života cele zajednice.

Mislim da ćemo uz neke amandmane koji su podneti omogućiti da dođemo do najboljih rešenja i da sačuvamo najbolje rešenja iz ovog zakona, a možda i da se opredelimo da sačuvamo neka dosadašnja rešenja koja su se u praksi pokazala dobrim.

Verujem da ćemo kroz raspravu u pojedinostima imati priliku da o tome konkretnije razgovaramo. Hvala.

Zahvaljujem.

Narodni poslanik Zoran Mašić ima reč.

Vašoj poslaničkoj grupi ostalo je devet i po na raspolaganju. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, poštovana gospođo ministre i saradnici u Ministarstvu, na početku bih, kao doskorašnji član matičnog odbora za biotehničke nauke, hteo da pohvalim Ministarstvo nauke i Vladu, da je budžetom za 2011. godinu odvojila značajno veća sredstva za finansiranje naučnoistraživačkog rada. Obzirom da novi naučnoistraživački ciklus počinje od 1. januara 2011. godine i da će u velikom broju projekata biti uključen i veliki broj mladih istraživača, mislim da je to nešto što treba pozdraviti i što je dobro za ovu državu.

Međutim, moja namera je da danas govorim više o onome što ova vlada nije dobro uradila i to pre svega želim da govorim o odnosu Vlade prema agraru u ovoj državi i agrarnom budžetu. Nažalost moram da konstatujem da ova vlada ima krajnje neodgovoran, da ne upotrebim neku drugu reč, odnos prema agraru, sagledavajući upravo odnos izdvojenih sredstava za podsticaj poljoprivredne proizvodnje u našoj državi u ovim proteklim godinama.

Gospođo ministre, oko rasprave oko rebalansa budžeta, učestvujući u raspravi, rekao sam šta je zahtev velikog broja udruženja poljoprivrednih proizvođača i asocijacija upravo u smislu povećanja agrarnog budžeta kojim bi se stvorili preduslovi da naša poljoprivredna proizvodnja bude konkurentnija i da u momentu dobijanja statusa kandidata za prijem u EU budemo respektabilniji u toj oblasti privrede i da dobijemo samim tim veća sredstva. Iskreno sam očekivao da ćete uvažiti i vi, a pre svega cela Vlada tu činjenicu i izdvojiti mnogo veća sredstva nego što su izdvojena.

Uvaženi poljoprivredni proizvođači, sada ću vas zvanično obavestiti koliko je izdvojeno za oblast poljoprivredne proizvodnje kroz takozvani agrarni budžet, tj. razdeo 19. u ovom Predlogu budžeta. Ukupno je izdvojeno 32.593.228.000 dinara. Ako

se ta sredstva stave u odnosu na ukupan budžet i to na onaj rashodni deo onda je to 3,66%. Međutim, ove 32 milijarde to je nešto preko 10 milijardi i to su sopstvena sredstva Ministarstva poljoprivrede, pa u suštini ono što ova vlada izdvaja za agrar je 22 milijarde i 33 miliona. Ako se to stavi u odnosu na ukupan budžet onda je to svega 22,56%. Međutim, 22 milijarde dinara se ne koriste pre svega za subvencioniranje, najdirektnije subvencioniranje poljoprivredne proizvodnje, nego su to sredstva u iznosu od 16.815.357.000, znači ono što je opredeljeno prema Agenciji za agrarna plaćanja unutar Ministarstva poljoprivrede.

Upravo ta agencija je osnovana prošle godine da bi isplaćivala subvencije poljoprivrednim proizvođačima. Ovaj iznos koji je opredeljen ovoj agenciji kada se stavi u odnosu na ukupan budžet, to je 1,87%, nešto što ova država izdvaja za subvencioniranje poljoprivredne proizvodnje, najdirektnije subvencioniranje. Znam da ćete možda replicirati ministre i reći da je 20 milijardi. Nije 20 milijardi, jer se i neke druge stvari subvencioniraju, ne samo ono što je direktna proizvodnja. Direktno se subvencionira ovo.

Šta su razna udruženja i poljoprivredni proizvođači tražili? Samo ću neke spomenuti i pročitati. To je pre svega Upravni odbor i Odbor za poljoprivredu Privredne komore Srbije koji je predlagao čak 10% izdvajanja iz budžeta za ovu godinu, Udruženje za poljoprivredu Privredne komore Vojvodine je tražilo 5% izdvajanja, Asocijacija poljoprivrednika Srbije 5%, Poslovna asocijacija Vojvodina agrar 5%, Asocijacija poljoprivrednika Vojvodine 5%, Centralna asocijacija proizvođača mleka Vojvodine tražila je 5% izdvajanja, Udruženje proizvođača mleka Srbije je tražilo 5-7%, Unija poljoprivrednika iz Mačve i Srema tražila je čak od 5-10% izdvajanje u agrarni budžet, Zadružni savez Srbije je takođe tražio ovaj procenat izdvajanja i pokrajinski sekretar Danijel Petrović je tražio od 35 do 38 milijardi da bi trebao da bude agrarni budžet ukupno. Resorni ministar Dragin je na više mesta tokom proteklih dva meseca iznosio da bi agrarni budžet treba da bude minimum 5%.

U isto vreme tim istim poljoprivrednicima ovim budžetom opredeljujete oko 2,5% ili nešto malo više. Mislim da će ova Vlada i neki resorni ministri snositi posledice i odgovornost za ovakav odnos prema agraru.

Pročitaću vam nešto što je do mene stiglo iz tih udruženja Asocijacija poljoprivrednika Vojvodine na Upravnom odboru i Nadzornom odboru održanom 10.12. ove godine u Novom Sadu donela je nekoliko zaključaka. Pročitaću samo jedan, a to je da je doneta jednoglasna odluka da se aktivnosti asocijacije usmere ka postizanju visine agrarnog budžeta od 5% državnog budžeta ili visini od 40 milijardi. Predložene su sledeće mere koje će se u budućem periodu sprovesti u cilju postizanja visine budžeta, prvo organizacija sastanaka u okviru svakog udruženja članica asocijacije kako bi se definisali jasni i konstruktivni predlozi u cilju postizanja visine budžeta. Drugo, zahtevati prijem i pregovore u Vladi RS i sa predsednikom Narodne skupštine Republike Srbije. Vođenje medijske kampanje sa jakim porukama "zasej pola ili ništa da bi imao više". Poklati sva matična grla krava i krmača. Organizacija javnih skupova i protesta u narednih 10 dana.

Četiri unije poljoprivrednih proizvođača Srema i Mačve su počele još 6. decembra akciju – glas naroda za veći agrarni budžet i prikupljaju potpise u Novom Sadu, Rumi, Sremskoj Mitrovici, Subotici, Pančevu, Loznici, Arilju itd, sa ciljem da faktički obaveste Vladu ili da opredele Vladu i Narodnu skupštinu da prestanu sa potcenjivanjem poljoprivrede time što seljaku, najvećem proizvođaču hrane daju najmanje. Seljak je u poslednjih 10-ak godina više puta propadao i njemu niko nije pružio pomoć. Kada propadne fabrika čarapa, za podsticaj proizvodnje novi gazda dobija 10 000 evra po zaposlenom. Tako više neće moći poručili su poljoprivrednici i dodali da nije više čudo što je hrana skupa.

Država izdvaja 20 evra po stanovniku. Tražimo hitan sastanak sa predsednikom Borisom Tadićem koji se za sve pita kako bi kasnije izbegli svaki ružan scenario preko naših zahteva. Mislim da je ovo nešto što je upozoravajuće i što će sigurno proizvesti implikacije. Sa ovog mesta pozivam sve one koji su tražili ovoliki budžet, a on nije dobijen da se oglase i da jedanput u pravom smislu osetite

pravu snagu tih ljudi koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom. Stanje u poljoprivrednoj proizvodnji je očajno. Nemam vremena više, nažalost, ali biće prilike, biće amandmana, da samo pročitam kakvo je stanje u stočarstvu i koliko je smanjen broj po pojedinim životinjskim vrstama.

Predsednice, ako dozvoljavate, to će trajati 30 sekundi.

Broj goveda i krava i stelnih junica 2008. godine je bio 1.270.000 tj. broj krava 817.000, a 2009. godine broj krava je 586.000. Smanjen je gotovo za 350.000. Broj svinja je 2008. godine bio 4.066.000, a 2009. godine 3.600.000. Suprasnih krmača je bilo 877.000, a sada je to 477.000.

Da ne oduzimam više vreme, ovo su podaci iz Privredne komore Srbije. To je dokument koji sam dobio i koji su oni pripremili. Na ovakvo alarmantno stanje treba i država da pokaže više ozbiljnosti.

Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević.

Poštovana gospođo predsednice, uvažena gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, ali pre svega poštovani građani Srbije, većina mojih kolega iz DS je dala jedan veoma dobar celovit osvrt na ovaj budžet, razlozi zbog čega se ovaj budžet donosi. Mi svetsku ekonomsku krizu ne doživljavamo kao opravdanje niti kao izgovor zbog ovoga što se dešava i u Srbiji i svetskoj ekonomiji, ali činjenica je da u vreme izborne kampanje ni jedna politička stranka u Srbiji, pa ni DS nije mogla da predvidi nadolazeću svetsku ekonomsku krizu, koja se tek pripremala i zahuktavala, čiji se obrisci još uvek nisu nadzirali i naravno da danas imamo budžet koji sagledava mogućnosti Srbije, potrebe Srbije, realno stanje u svetu i kako se to stanje na svetsku ekonomiju i svetsku privredu reflektuje i na privredu RS.

To nama nije izgovor i opravdanje, to je činjenično stanje. Ko god da je na vlasti u Srbiji, imao bi iste probleme koje ima ova Vlada koji se tiču ekonomskih problema, socijalnih problema, koji se tiču velike nezaposlenosti.

Međutim, danas sam prisustvovao raspravi gde sam morao da se zapitam ko je ovde socijaldemokratska partija i ko se zalaže za vrednosti socijaldemokratskih ideja u Srbiji i moram da kažem da sam iznenađen jer u izbornoj kampanji čujem i viđam jedan izborni program, jednu izbornu ideju određenih političkih stranaka. Viđam sasvim suprotno od onoga što se govori u ovoj sali. Posebno sam iznenađen činjenicom kada bi sada jedan od ove dvojice kamermana prošetao malo po sali da građani Srbije vide ko sedi ili ne sedi u sali, ko je sve od političkih stranaka prisutan u sali. Građani Srbije, znate li neku političku stranku koja sedi ovde, nekog od ljudi koji sede u ovoj sali a da se nije oprobao na vlasti. Ima li nekoga ko može da kaže – izvinite mi nismo imali poziciju i priliku da kažemo i pokažemo šta znamo, koliko umemo i koliko vredimo? Ne postoji ni jedan od njih. Da zapitamo te koji danas umeju tako dobro sa pozicije opozicije da kritikuju vlast – kakav je bio njihov učinak? Mislim da bismo ovu raspravu okrenuli u jednom sasvim neželjenom pravcu. Mogli bismo mnogima koji su bili na vlasti da damo beli papir i kažemo da do okončanja ove rasprave, a traje 10-ak sati, napišite na belom papiru šta ste dobro uradili za vreme svog mandata, a oni će vratiti prazan beli papir jer nemaju šta da kažu.

Sada kada smo u opoziciji, mnogo bolje se sagledavaju sve pogreške, uviđaju određene opasnosti, uviđaju razloge zašto Vlada mora ovako da se ponaša kako se ponaša. To pokazuje da je dobro da budu u opoziciji, jer su konačno progledali. Za nekih 15 godina će imati neke konkretne ideje i to je jako dobro za njih, ali kažem, dobro je i za vlast, da opozicija kritikuje vlast.

Od opozicije čak i ne očekujem da podrži budžet. Mogu da podrže određene stavke iz budžeta. Opozicija pokušava da obori Vladu. Problem je što kod nas opozicija taj zadatak svodi na činjenicu da stalno treba da kaže – rešenje za sve ekonomske problem, za sve socijalne nedaće, za privredne probleme leži, gde? U našem povratku na vlast.

Gospodo iz opozicije na početku svog izlaganja sam podsetio da većina, gotovo svi od vas su u bližoj i skorijoj prošlosti imali priliku za vršenje vlasti, da pokažu šta znaju koliko umeju, koliko vrede, koliki su im dometi. Videli smo posledice te i takve politike.

Još jedanput bih da podsetim, postoji jedna bajka, mada nije vreme za bajke, o jednom dečaku koji je čitavog života iz svog dvorišta gledao mesec. Jednog dana je bio jako ljut što nije mogao da baci kamen na mesec, jer mesec nije svetleo koliko je on želeo, pa je mesec gađao kamenom. Onda je otkrio da može mesec da gađa i kada se mesec ogleda u vodi na obližnjem jezeru. Stalno je bacao kamen i bio je zadovoljan što je pogodio mesec. Stalno je bio zadivljen što je i gađao zvezde, pogodio zvezde i mesec. Onda je čekao da svane dan, pa je gađao sunce i bio je srećan što je pogodio sunce, jer ono ne svetli koliko je on želeo da svetli.

Mi ne možemo da se ponašamo kao da živimo u bajci. Ne možemo da bacamo kamenje ni na zvezde, ni na mesec. Moramo da pogledamo onu sliku koju vidimo u ekonomskoj situaciji Srbije jasno, da je definišemo i da kažemo da možda imamo stotinak rupa ovoga trenutka, a sa deset prstiju zatvaramo tih stotinak rupa. Možda neku od tih velikih rupa ne možemo da zatvorima. Ne može to da zatvori ni ovaj budžet. Možda su očekivanja građana velika.

Sa druge strane, postoje određeni segmenti o kojima je govorila gospođa Vučković koji mogu i treba da podlegnu odgovarajućoj kritici. Možda ćemo neke amandmane i podržati. Razmotrićemo i saslušati te amandmane. Zadatak i opozicije i pozicije je da predlažu amandmane na budžet, i da svi zajedno sagledamo koliki su dometi tog budžeta i šta sve taj budžet može još da zakrpi, gde još može da se uštedi, da se prištedi, gde možemo racionalnije da se ponašamo i odgovornije, pametnije, a gde zaista nema više šta da se iscedi iz suve drenovine kako to kaže naš narod.

Kada na kraju odmerimo, sagledamo i vidimo, imaćemo budžet koji neće biti izborni budžet. Koliko god neko od opozicije pretio da će organizovati, ne znam kako i šta, da bi se desili izbori, redovni izbori će biti 2012. godine i to će biti izborni budžet. Sledeće godine u ovoj sali ćete vi takođe predlagati amandmane na taj budžet. Oni koji najavljuju velike mitinge, posle kojih će nas srušiti, njih moram da podsetim, držali su miting u Kruševcu na Vidovdan, pa su doživeli fijasko. Posle tog fijaska se nisu oporavili pola godine. Sada će ponovo u januaru da održe veliki miting. Zadatak opozicije jeste da i mitinzima proba da obori Vladu ne pretnjama silom, jer se silom ništa ne postiže.

S druge strane, Vlada je stabilna i u ovom parlamentu. To ćete videti prilikom izglasavanja i ovog budžeta, i onog sledećeg 2011, a ako tako nastavite da razmišljate, verovatno još dugi niz godina.

Sa druge strane, za kraj, moram da kažem, potrebno je građanima kazati punu istinu. Nas još uvek čekaju teške godine i to se vidi i kroz ovaj budžet, ali to

nisu neizvesne godine. Kao čovek sam uvek spreman da se nečega odreknem, ako znam da će to odricanje biti smisleno i da će zbog tog odricanja u sledećem periodu živeti bolje, ako će građani ove zemlje živeti bolje, ali pre svega, ako će deca ove zemlje živeti bolje.

Time želim da završim. Svaki čovek koji živi u Srbiji, pa i građani koji gledaju ovaj prenos, ako je normalan, ima samo jednu jedinu ambiciju i jednu jedinu želju, da i njegova deca žive bolje nego pre. Naš zadatak je da obezbedimo našoj deci da žive bolje nego mi, da nemaju neizvesnosti, strahove i strepnje koje smo mi preživeli, a istovremeno, da ne moraju da vraćaju nesrazmerne i nepromišljene dugove koje smo mi napravili.

Sa druge strane, moramo voditi računa o svakom delu teritorije Republike Srbije, i o Kosovu, o Vojvodini i o centralnoj Srbiji i shodno tome takav budžet i planiramo, predviđamo, ne odričemo se ni jednog dela naše teritorije i želimo da omogućimo i obezbedimo svoj deci Srbije da u budućnosti žive bolje i srećnije nego mi, to radimo kroz druge zakone. Pozivam vas da svojim glasanjem podržite takav bolji život naše dece. Zahvaljujem vam se.

Narodni poslanik Dejan Mirović.

Zahvaljujem. Dame i gospodo narodni poslanici, ministre, izražavam žaljenje što premijer nije tu jer bi imali da mu postavimo mnogo pitanja u vezi sa budžetom i sa osnovnom idejom vodiljom ekonomske politike koja se i otvoreno navodi u obrazloženju budžeta, a to je da EU nema alternativu i da je osnovni cilj naše ekonomske politike, tj. vaše, da se ekonomska politika vodi u cilju što bržeg pridruživanja EU.

U tom smislu i u budžetu kao i od skora u drugim zakonima se navodi tzv. izjava o usklađenosti budžeta sa propisima EU ili sa Aki komuniterom. Sada pitam i Vladu i prisutnog ministra – kako je moguće da se budžet za 2011. godinu usklađuje sa Aki komuniterom, tj. sa pravom EU, ako se dobro zna i to je opšte poznato, da EU nije donela budžet za 2011. godinu? Da bi skandal bio još veći to je prvi budžet posle Lisabonskog ugovora koji je trebalo da se donese po novim pravilima.

Vi se pozivate na pravila i propise EU, a ista ta EU nije u stanju da donese budžet za 2011. godinu i deli, a vi to sigurno znate, budžet za 2010. godinu, za 2011. godinu mesec po mesec. To je jedan apsurd i za njega nema nikakvog opravdanja, osim u ovoj frazi da EU nema alternativu.

Takođe, što se tiče pravnog dela ove izjave o usklađenosti sa Aki komuniterom, podsetiću vas i to je nama iz SRS nejasno, da li je Republika želi i ima za cilj kao što je navela u obrazloženju budžeta da se budžet Republike Srbije donosi po istom postupku kao i onaj EU? Šta to znači, i ne treba obmanjivati naše građane? Znači da će se Skupština pitati samo, imaće odlučujuću odluku za ne obavezujuće izdatke. To je demokratski deficit, blago rečeno. To nije nešto što ima bilo kakve veze sa demokratijom, sa ulogom Skupštine kao zakonodavnog organa.

Takođe, sigurno znate da u EU parlament ima ulogu i to citiram od ljudi koji se bave Aki komuniterom, da bude sagovornik ministarskog saveta pri usvajanju budžeta. Ministarski savet EU ima glavnu ulogu kod donošenja budžeta, a ne parlament. Ako je to cilj Republike Srbije, ako je to ta politika da EU nema alternativu, da se Skupština ne pita uopšte po donošenju budžeta, onda to treba jasno i glasno reći i biće jasno o kakvom cilju u ekonomskom i pravnom cilju mi težimo.

Neću se dalje baviti ovom temom, neću citirati eksperte za Aki komuniter koji kažu da Evropski parlament faktički nema nekakvu zakonodavnu vlast

u odnosu na Evropski savet i ministarski savet, već ću se na konkretne brojeve usredsrediti, na brojku iz prvog dela budžeta gde se navodi da će u 2011. godini prihod od carina iznositi oko 372 miliona evra, ako sam dobro izračunao po ovom sadašnjem kursu. To je čak manje i od rebalansa koji smo skoro usvojili, manje za nekih 8,5%.

Dakle, prihodi od carina padaju u trenutku kada je ekonomska kriza, što je čak priznao i premijer na svom i dalje nivou koji se ne može zanemariti. Šta to konkretno znači? Ako uporedite sa 2009. godinom i tadašnjim prihodom od carina, znači, uzeo sam za poređenje godinu u kojoj je već bila ekonomska kriza, doći ćete do zaključka da mi svake godine, zbog primene prelaznog trgovinskog sporazuma, gubimo zbog carina u budžetu negde oko 100 miliona evra. To je činjenica koju niko ne može ospori.

Šta bi moglo da se uradi sa ovih 100 miliona evra koje dajemo EU? Pre svega, moglo bi da se za 100% podignu izdaci za dečiju zaštitu, subvencije za poljoprivredu bi mogle da se podignu za 50%, za železnicu 75%, tu inače radi 20.000 ljudi, za penzije bi izdaci mogli da se iz budžeta povećaju za 20%, subvencije i izdaci za gradove i opštine za preko 100%, subvencije privredi, što je izuzetno važno, čak za deset puta. Takođe, mogao bi, na primer, da se poboljša rad Ministarstva spoljnih poslova, u trenutku kada se borimo za KiM i da se izdavanja za rad Ministarstva spoljnih poslova poveća za 150%.

Međutim, pošto se Vlada očigledno drži te fraze da EU nema alternativu, mi ćemo tih 100 miliona evra, umesto na ovako dobar način, na podizanje socijalnog nivoa naših izdataka, podizanje standarda, podizanje naših diplomatskih aktivnosti, naše poljoprivrede i svega onoga što čini jednu ozbiljnu državu, mi ćemo transferisati EU, koja je, priznaćete, posebno njen zapadni deo, mnogo, mnogo bogatije od Republike Srbije.

Vi, kao profesor ekonomije, sigurno znate za čuvenu Parentovu efikasnost. Meni se čini da je ovaj budžet upravo to, da upravo pokazuje da dok, parafraziram, izdaci za jedan deo se ne podignu, lošije će biti drugom delu. Dakle, ne može biti dobro i EU i Srbiji. To je osnov ovog budžeta. Vi faktički finansirate EU, socijalni mir u EU, na uštrb naših građana, naših studenata i zaposlenih u javnim preduzećima, i naravno, gradova i opština u Republici Srbiji.

Daću vam još jedan primer koji potvrđuje moje tvrdnje. Za 2011. godinu predviđeno je da za Kancelariju za evropske integracije se podignu izdavanja za 100% ili za preko milion evra. U isto vreme za Ministarstvo zdravlja se predviđa manje izdavanje, za nekih 700.000 evra. Dakle, nama je važnije da je za jednu kancelariju koja se bavi pre svega propagandnom aktivnošću EU u Republici Srbiji, izdvaja milion evra u trenutku ekonomske krize, nego da se ta sredstva recimo usmere ka onima kojima je najpotrebnija, a to su bolesni u našem društvu i svima onima kojima rashode transferiše Ministarstvo zdravlja. To je skandal i to je posledica činjenice da tzv. EU nema alternativu. To treba priznati.

Takođe, dok se za Kancelariju za pridruživanje EU podižu izdaci za 100%, za Ministarstvo pravde se smanjuju za 15 miliona evra. Kako je to moguće? Da li su nam važniji naši sudovi, da li su nam važniji ti standardi o kojima se toliko priča u pravosuđu ili nam je važnija Kancelarija za pridruživanje EU, gde se, u skladu sa IPA fondovima radi na projektima poput, citiraću, osposobljavanja naše zemlje za program evropskih integracija, osposobljavanja naše carine, koja gubi 100 miliona evra godišnje za tranzit robe iz EU i za podršku civilnom društvu, šta god to značilo u praksi?

Šta je posledica ove politike da EU nema alternativu? To je ono što vi navodite u zadnjem delu budžeta. Vi navodite, i to je potpuno tačno, da će spoljno-trgovinski deficit iznositi za sledeću godinu negde oko osam milijardi evra. Odgovorno tvrdim i pozivam se na podatke vlasti, zvanične podatke, da će preko četiri milijarde evra ići ka EU iz Srbije, a ne obrnuto, jer upravo zbog fraze da EU nema

alternativu, preko 56% spoljno-trgovinskog prometa se odvija sa EU. Dakle, to je činjenica. Četiri milijarde evra će sledeće godine biti transferisano iz Republike Srbije ka EU.

Možemo da govorimo o IPA fondovima, možemo da govorimo o raznim kreditima koje dobijamo iz EU, ali tu postoji argument koji obara tu priču o EU, a to je, ponovo se to može naći u budžetu, kredit Evropske investicione banke za "Puteve Srbije", sa kamatom od 8%. To je skandalozno. Kamata od 8%, to je lihvarska kamata. Tu nema nikakvog spora. Drugi kredit nama "prijateljske" Evropske investicione banke za "Železnice Srbije" je preko 8%. I to je skandal i to je lihvarska kamata. Treći kredit takođe od prijateljske Nemačke razvojne banke KfW je preko 6%. Navešću vam samo da su mnogo manje kamate npr. u kreditu koji ste zaključili sa Ruskom Federacijom. Videćete da se ovde radi o lihvarskim kamatama i da to nisu prijateljski uslovi za uzimanje kredita.

Na kraju, vi ste sigurno gledali kako je vaš kolega, premijer Orban u Mađarskoj rešio deficit, ne u potpunosti, ali je oporezivao finansijske organizacije, strane banke i sve one koji imaju monopol u Mađarskoj, koji se još u gorem obliku u Republici Srbiji pokazuje. Dakle, oporezujte tzv. domaće banke, što nije tačno u budžetu da su to banke, kao Erste, Intezu. Oporezujte Miškoviću, oporezujte sve one koji ne dozvoljavaju da se teret ekonomske krize ravnomerno podeli. U tom smislu, vi sigurno znate i mi se zalažemo za to, za Rolsovu teoriju, Džona Rolsa sa Harvarda, koji tvrdi da je socijalno blagostanje jednog društva jednako onom socijalnom blagostanju koje ima najsiromašniji sloj u tom društvu. To je pravi pokazatelj, a ne BDP, koji će navodno rasti za 1,5%, ne fraza o EU, da nema alternativu, itd. Zahvaljujem se.

Narodni poslanik Branka Ljiljak ima reč.