Poštovano predsedništvo, uvažena gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, poslanički klub SPS-JS podržaće u načelu Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2011. godinu sa predlogom odluka za finansijske izveštaje, takođe i set poreskih i finansijskih zakona i izmene i dopune Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju.
Iskoristiću priliku da iznesem nekoliko stavova i opštih ocena našeg poslaničkog kluba, kada je u pitanju budžet Republike Srbije i prateći poreski zakoni.
Budžet Republike Srbije je osnovni dokument ekonomske politike za 2011. godinu i osnovna je smernica na očuvanju makroekonomske stabilnosti, povećanju uposlenosti, održivom privrednom razvoju i ravnomernom regionalnom razvoju. To su svakako smernice koje zaslužuju podršku našeg poslaničkog kluba.
Pripremu i donošenje budžeta Republike Srbije treba posmatrati u datom ambijentu i sa šireg političkog aspekta i, pre svega, da je ovo prvi budžet Republike Srbije koji usvajamo nakon izmena i dopuna Zakona o budžetskom sistemu, kojim su predviđena ustrojena fiskalna pravila, odnosno fiskalna ograničenja, opšta i posebna, zatim, trenutak je kada je aktivan kreditni aranžman sa MMF, treba uvažiti fiskalni kapacitet naše države, naravno, potrebe budžetskih korisnika koji su uvek maksimalistički i sa stavom da svi zaslužuju prioritet, takođe i zakonske obaveze koje u dobrom delu ograničavaju diskrecione rashode, odnosno diskrecionu mogućnost Vlade da sa njima deluje.
Krećući se u tim okvirima, Vlada i Ministarstvo finansija nisu imali nimalo lak zadatak da kreiraju budžet Republike Srbije. Međutim, naša poslanička grupa ceni da ga je ipak uspešno okončala i ocenjujući ga kao takvog da on predstavlja jednu realnu refleksiju trenutnog ekonomskog stanja Republike Srbije u uslovima kada su još uvek prisutni razarajući elementi svetske ekonomske krize i kada još uvek treba tražiti odgovore na nove izazove.
Takođe je ovaj budžet izraz opredeljenja Vlade da vodi odgovornije javne finansije na srednji rok i naravno odgovornije ponašanje kada je u pitanju novac svih građana Republike Srbije. Smatramo dobrim što je Vlada usaglasila sva fiskalna ograničenja. Takođe i visinu javnog duga i deficita sa MMF, jer taj aranžman nudi određenu makroekonomsku stabilnost. Takođe je i garant kredibiliteta javnih finansija Republike Srbije.
Uvođenjem fiskalnih pravila, opštih i posebnih, Vlada Republike Srbije se opredelila da razmišlja i deluje na srednji rok. Fiskalna pravila i samo uvođenje fiskalnih pravila nažalost ne garantuje i bolje finansije.
Međutim, iskustvo mnogih razvijenih zemalja ide u prilog toj činjenici i treba očekivati da će takav razvoj događaja biti i u Republici Srbiji. Koliki značaj ovim fiskalnim pravilima pridaju neke države govori podatak da je recimo Nemačka ustavom definisala svoja fiskalna pravila.
Prvi korak u tom smislu je načinjen i mi u uslovima kada se javni dug Republike Srbije opasno približava, dakle na nivou 39%, onom koji je projektovan fiskalnim pravilima. Apsolutno podržavamo čvrsto opredeljenje Vlade Republike Srbije da se ciljani deficit u 2011. godini ustroji i ostvari na nivou od 4,1% od BDP, a naravno na srednji rok se, dakle, uskladi sa opštim fiskalnim pravilom na nivou od 1%.
U predlogu budžeta vidimo da je planiran deficit na nivou od 120,5 milijardi dinara, što praktično znači da je on u nominalnom iznosu isti kao i u prethodnoj godini i zadovoljava ovaj kriterijum.
Svakako da ovaj proces koji u stvari predstavlja izmenu strukture javne potrošnje, odnosno smanjenje tekućih rashoda nije nimalo lak i da se ovo prilagođavanje mora dosledno sprovoditi u narednom periodu.
Sledstveno tome zaista smatramo opravdanim izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu, gde se ovom prilikom uvidelo da je neophodno odrediti posebna fiskalna pravila o ostvarenju opštih fiskalnih pravila koja su ipak temeljna i kojima treba težiti, tako da pravila koja su se odnosila na usklađivanje plata i penzija takođe mislimo da su dobra i podržavamo ih.
Okvir budžeta o kome govorimo je takav da su i prihodi i rashodi uvećani za 65 milijardi dinara u odnosu na prethodnu godinu i kreću se u rasponu ukupnih prihoda od 724,4 milijarde i rashoda od 844,9 milijardi, što daje taj deficit od 120,5 milijardi dinara.
Želeo bih da prokomentarišem i iznesem stavove povodom nekih planiranih rashoda u ovom budžetu na osnovu kojih se može videti opredeljenje odnosno okvir u kome se kretala Vlada Republike Srbije kada je predložila ovakav budžet.
Ukupni rashodi su negde na nivou od 845 milijardi dinara i predstavljaju izraz definisane politike Vlade Republike Srbije o kojoj sam govorio u prethodnom periodu i to se odnosi na meru odmrzavanja plata i penzija u javnom sektoru posle dve godine i za te namene su opredeljena sredstva u iznosu od 15,6% ukupnih rashoda i predviđena dinamika prema nekom planu usklađivanja plata u decembru koje će se ostvariti nominalno u januaru na nivou od 2%, a kasnije ta povećanja će pratiti indeks potrošačkih cena i jednu polovinu realnog rasta BDP u prethodnoj godini.
U prethodnoj polemici bilo dosta rasprave o tome. Neophodno je obezbediti potrebna sredstva Fondu za PIO kako bi se nesmetano vršile isplate penzija. Nažalost, to je posledica ne samo svega ovoga što smo čuli nego i nedovoljnog i slabog ostvarivanja prihoda po osnovu doprinosa i za te svrhe su predviđena izdvajanja od 274,2 milijarde dinara.
Smatramo da svaka ekonomska politika, pa i ova ekonomska politika Vlade mora biti socijalno održiva i na kratak i na dugi rok. Svaka druga ekonomska politika je teorijska, nesprovodiva i s tim u vezi apsolutno želimo da istaknemo i podržimo izdvajanje čistih 90 milijardi za socijalno najugroženije grupe stanovništva, dakle, za dečiju zaštitu, boračko-invalidsku zaštitu, učenički i studentski standard, izbegla i raseljena lica.
Svakako posledica jedne ovakve odluke jeste i zamrzavanje subvencija na postojećem stanju kapitalnih izdataka i mislim da na ovaj način vlada šalje jedan izraz želje da ovaj budžet bude socijalno održiv.
Ono o čemu je ovde bilo već reči, možemo reći da je Vlada Republike Srbije prepoznala apele lokalnih samouprava i da ovo od rebalansa koji smo usvojili pre mesec dana ili pre nekoliko meseci zaista predstavlja jedan kontinuitet i težnju Vlade Republike Srbije da dostigne potreban nivo transfera lokalnim samoupravama, kako bi se izbegle eventualne poteškoće u funkcionisanju lokalnih samouprava u Republici Srbiji.
Rebalansom budžeta su bila dodatna sredstva od milijardu dinara opredeljena, a ovim budžetom se predviđa oko 32 milijarde dinara, što je povećanje u odnosu na 2010. godinu oko 25%. Naravno, to još nije onaj nivo koji bi bio u punom kapacitetu, ali uveren sam da će ovakvim razvojem i ovakvim načinom sagledavanja prioriteta Vlada Republike Srbije već u narednoj godini dostići potpuno potrebna transferna sredstva za lokalne samouprave.
Naravno, dobrim delom su povećana izdvajanja i za obrazovanje, negde preko 5%. Takođe i za nauku. Smatramo da su to oblasti ključne i da su prioriteti u ovoj državi. Nažalost, Ministarstvo za nauku je na sednici Odbora za nauku tražilo nešto veća sredstva, međutim, uvažavajući ove okvire u kojima se krećemo i potrebnu respektivnost u tom domenu mislim da je ovo maksimum koji je Vlada uspela da postigne i da će značiti značajnu podršku nauci u Republici Srbiji.
Takođe, želim da kažem, do sada to niko nije napomenuo, a na sednici Odbora za finansije je spomenuto, ne znam da li je bilo reči na nekim drugim odborima, ovaj budžet je specifičan i po tome što se prvi put planiralo u uslovima realizacije finansijske ekonomije Narodne skupštine Republike Srbije, gde je u potpunosti ispoštovana procedura predviđena Zakonom o Narodnoj skupštini.
Želim da se zahvalim resornoj ministarki, a naravno i rukovodstvu parlamenta koje je dobrim obrazloženjem predloga budžeta uspelo da plan koji je predvideo i Administrativni odbor potpuno bude prihvaćen i ugrađen u ovaj budžet, dakle na nivou od 1,9 milijardi, što je za nekih 200 miliona dinara više od onog okvira koje je ponudilo Ministarstvo finansija.
Dobro obrazloženje govori da naš parlament predviđa nekoliko aktivnosti koje do sada nisu bile, a to je mogućnost uvođenja elektronskog parlamenta, potreba da se sale u kojima se glasa na odborima potpuno opreme, a to nisu samo želje parlamenta, to su i odredbe novog Poslovnika koje u tu svrhu predviđaju način funkcionisanja našeg parlamenta.
Ovaj budžet izdvajanjem preko tri i po puta više sredstava u odnosu na prethodnu godinu za rad Državne revizorske institucije ponovo jasno pokazuje opredeljenje Vlade da želi da DRI funkcioniše u punom kapacitetu, da svojim radom doprinese boljim javnim finansijama u Republici Srbiji i zakonitom trošenju svakog dinara građana Republike Srbije i da zaista nema nameru niti bilo šta želi da krije.
Kada su u pitanju prihodi budžeta RS, neki parametri govore da je projekcija rasta BDP za 2011. godinu moguća na nivou 3%, veća stopa rasta izvoza u odnosu na uvoz od 14,2% i 6,2% i ciljana inflacija, koja je ovde bila stvar polemike, na nivou 4,5%, prateći poreski zakoni i izmene omogućile su da se planiraju nešto veći prihodi u odnosu na prethodnu godinu, skoro 10%, u iznosu od 724,4 milijarde.
Dobro je i što je za pohvalu ukidanje poreza na upotrebu i korišćenje mobilnih telefona. Dobro je što smo ovog puta dobili i jedan pregled efekata primene poreskih podsticaja, recimo poreza na dobit, to je procena poreske uprave, da je po osnovu zapošljavanja invalida, otvaranja novih pravnih lica, zapošljavanja određenog broja radnika na neodređeno vreme, ostvaren taj poreski efekat u 20,8 milijardi dinara. To su sredstva kojih se Republika Srbija, odnosno Vlada RS odrekla u korist ovih podsticaja.
Svesni smo da ova sredstva, ali i ovih oko šest milijardi, ako se ne varam, ubranih sredstava od poreza na upotrebu i korišćenje mobilnih telefona je neophodno negde na nekoj drugoj strani nadoknaditi i ubrati. Izmene ovog zakona nažalost su isključivo fiskalnog karaktera, imaju isključivo fiskalni cilj. Više puta sam koristio raspravu i u plenumu i na odborima da podržim ministarku finansija u njenoj želji da izvrši temeljnu reformu poreskog sistema u RS.
Ovog puta, pre svega pozivam da se da jasna podrška poreskoj administraciji. Onaj podatak koji ste vi izneli više puta jasno ide u prilog tome da su poreske utaje u RS u odnosu na razvijene države značajno veće i da u tom smislu treba shvatiti ove izmene pre svega kao fiskalne, ali prava temeljna poreska reforma i drugih poreskih oblika, pre svega poreza na dohodak građana, treba da usledi kako bi se smanjile poreske utaje u RS.
S tim u vezi, ne bih detaljnije izlagao neke predloge ovih zakona, ali želim da kažem da su akcize jedan od najstarijih poreza tzv. trošarine i prvi oblik oporezivanja potrošnje i da su vrlo izdašne, popularne i da imaju malu poresku evaziju i da se oporezuju određeni proizvodi, oni koji se ne mogu supstituisati.
Zbog takvih svojstava ovim izmenama predloga o akcizama predviđen je dodatni prihod oko tri milijarde dinara. Jedan deo se predviđa da se nadomesti oko milion i po dinara u izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost. Moje mišljenje i stav je da ovaj fiskalni efekat i fiskalni cilj izmena poreskih zakona je mogao mnogo bolje i mnogo više da se zahvati putem akciza i da bi ovi efekti o kojima smo razgovarali gotovo bili eliminisani.
Često se čula diskusija i u plenumu i na odborima kada je u pitanju Zakon o porezu na imovinu, odnosno ubiranje poreza na imovinu na nivou lokalnih samouprava, sećam se kada je ta ideja zaživela i kada smo govorili na Stalnoj konferenciji gradova i opština da je osnovna ideja bila da je to pre svega stoprocentni prihod opština, da su opštine te koje su zainteresovane da se on dobro ubere, da su opštine te koje dobro poznaju svoj teren i da će se efekat naplate tog poreza značajno popraviti.
Sada čujemo dosta kritika da mnogi objekti nisu oporezovani, da neki plaćaju a neki ne plaćaju. Drugog rešenja nema. Pozivam poresku administraciju u opština da izađu na teren, da izađu u svoja mesta i angažuju dodatne ljude, popišu imovinu koja nije prijavljena, popune poreske prijave i na taj način značajno poprave i samu naplatu ovog poreza i dobro popune budžet svojih lokalnih samouprava.
Na kraju bih želeo da kažem da se nadam i očekujem, pored predloga za reformu poreskog sistema i nekih preporuka oko naplate poreza, da je dobro što je i ovog puta ovaj predlog budžeta na nivou pet ministarstava zadržan kao programski, ali i svakako se nadam i očekujem da će Vlada RS od naredne godine slediti trend u razvijenim državama i težiti ka programskom budžetu, koji osim tog troškovnog i funkcionalnog dela prati konkretne programe i projekte koje treba ostvariti, a nakon utroška može da izmeri ono što je ostvareno. To znači sa određenim sredstvima šta je sagrađeno, kakva se svrha postigla, kakav cilj, odnosno koliko je recimo kilometara puta izgrađeno.
Obzirom da su predmet ove rasprave i predlog tri odluke finansijskih planova, oni su u skladu sa budžetskim projekcijama i odgovarajućim fiskalnim pravilima i svakako su za nas prihvatljivi.
Na kraju, kada bih zaključio želim da kažem da ovaj budžet predstavlja prvi korak i temelj za budući proces jačanja fiskalne odgovornosti, odnosno jednog srednjoročnog planiranja finansija u RS. Dobro je što je usaglašen bitnim parametrima sa MMF, a obzirom da su i dodatna sredstva izdvojena za socijalnu zaštitu smatramo da je u ovom trenutku potrebno i dovoljno socijalno održiv i zbog svega toga poslanički klub SPS-JS u načelu podržava ovaj predlog zakona.