Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministar, poslanička grupa NS neće podržati ovaj predlog budžeta, obzirom da se u jednu tačku dnevnog reda slilo ovoliko zakona od kojih svaki zaslužuje posebnu raspravu.
Posebno su akutna tri zakonska rešenja, a to je Zakon o budžetu RS za 2011. godinu, izmene i dopune Zakona o PIO i Zakon o porezu na imovinu građana. Svaki od ovi zakonskih projekata je zasluživao da bude o njemu raspravljano, zasluživao je i određenu medijsku pažnju i ovde što treba da bude rečeno, to je da je posebno licemerno od Vlade da ih dostavi u ovako kratkom roku, da se za raspravu da kratko vreme, suviše kratko u odnosu na ozbiljnost koju oni predstavljaju i brigu koju izazivaju kod građana Republike Srbije, a posebno da u medijima nema dovoljno prostora upravo za ove zakone i dovoljno pažnje za ove zakone koji se tiču svakog građanina Republike Srbije.
Mi govorimo o budžetu i bili bismo i mi isto tako licemerni, kao što je Vlada, kada bismo rekli da smo ovaj budžet, koji smo dobili pre dva dana, pročitali, da smo svih 1.111 ili 1.112 strana i još dodatni materijal, koji ga je pratio, mogli da prostudiramo. Mislim da to ne može ni neko ko je u toj materiji potpuno stručno angažovan, a kamoli narodni poslanici koji imaju zaista veliki broj obaveza i veliki broj zakona koje treba da prouče i treba da adekvatno da zastupaju interese građana u ovom domu.
Dakle, ono sa čime se moram složiti, što je gospođa ministar na početku braneći neodbranjivo, to je da se budžet teško donosi u svakoj zemlji i u svako vreme. To je tačno i to što je nama budžet došao dva dana pred raspravu pokazuje da on ovde nije donet teško, ovde je vrlo lako stigao i računa se na njegovo vrlo brzo prolazno vreme, gotovo neko slalom skijaško vreme, ali je teško prolazio sednice Vlade.
To govorim upravo o onom momentu stranačke ostrašćenosti, na koju je nas pozvao gospodin premijer i zamolio da mi ne pokažemo, verovatno ne mogavši u svom resoru, odnosno u Vladi da se sa tim izbori. Ono što ovaj budžet svakako prezentuje, to je ogromna stranačka ostrašćenost i velika halapljivost pojedinih ministarstava.
Moram reći gospođi ministar, čisto da je zamolim, da na sledećoj sednici Vlade prenese gospodinu ministru prosvete da mu izuzetno zameram što nije pokazao ni dovoljno drskosti, ni dovoljno borbenosti da za svoje ministarstvo otme mnogo više novca, pa smo mi to pokušali nekim amandmanima. Nadam se da će tu biti nekog sluha, ali obzirom na stavke sa kojima smo planirali da se to uzme, pretpostavljam da će to ostati samo mrtvo slovo na papiru.
Dakle, da budžet teško treba da se donese, to podrazumeva da budžet treba da se donese odgovorno, ozbiljno, razmišljajući o svakoj pari budžeta, jer budžet nije vlasništvo Vlade, Vlada nije profitabilna, budžet su sredstva svih građana Republike Srbije. Građani Republike Srbije, svaki građanin ponaosob ima pravo uvida u potrošnju budžetskih sredstava u svakom trenutku svakog dana ove godine.
Ono što ovaj budžet predstavlja svakako je novo zaduživanje. Vratiću se na ono što mogu da citiram, a što je gospođa ministar rekla – da treba zaduživanje da pogledamo u novom svetlu. Lično, kada mi neko pomene zaduživanje novo, staro ili bilo koje, ne vidim nikakvo svetlo, odmah mi padne mrak na oči. I većini građana Republike Srbije, verujte, kada im neko pomene zaduživanje, obzirom na iskustva sa ovim privatnim bankarskim sektorom koji smo uveli, padne mrak na oči čim im neko to pomene. Da ne pričamo šta sve prati svako zaduživanje.
Ovi novi nameti koji se u ovoj tački dnevnog reda provlače takođe će podrazumevati nova zaduživanja i nove obaveze. Ovde će naravno da se uvede i novi PDV na jedinu granu koju smo prošle godine tako pokušavali stidljivo da promovišemo, kao jedno novo svetlo koje će nam doneti bogzna kakvo okrepljenje, osveženje, a to je turizam, pa smo onda tu uveli PDV.
Onda je tu jedan kolega upravo rekao da će najverovatnije mnogi aranžmani, a i oni nisu bili rasprodati u nekom enormnom broju, biti otkazani. Pa ćemo shvatiti na kraju ove godine da će u turizmu najskuplji krevet biti prazan krevet. No, o tom potom, o tome ćemo verovatno na kraju godine, ili mi ili neki novi saziv, ponovo imati priliku da govorimo.
Dakle, da nije budžet tako teško doneti, onda bismo se ugledali na neke druge primere, pa neke zemlje koje delimično imaju sličnu istoriju našoj, recimo Poljska, koja je već u EU, budžet donosi do kraja septembra, u oktobru je on obavezno u parlamentu, a usvaja ga do kraja januara. To je najvažniji dokument i o njemu se raspravlja četiri meseca.
Svaki amandman se pažljivo odmeri, svaki poslanik bude upoznat o sudbini svog amandmana i onom što će biti ako bi se njegov amandman usvojio. To su zemlje koje ne poznaju pojam rebalansa, odnosno ne poznaju prekomernu potrošnju, vlada mora da isplanira sve i onog momentu ako vlada mora da prekorači svoju finansijsku bibliju, da tako kažem, koju je donela i prezentovala građanima, vlada pada. Dakle, to je odgovorno i teško donet budžet.
Kada budžet dođe na 48 sati pred načelnu raspravu, na 1.200 impresivnih strana, pred kojima bi jedan Lav Tolstoj zaista uzdahnuo i rekao – ovo ne mogu da stignem ni za dva života, onda ne možemo da govorimo o teškom donošenju budžeta, možemo da kažemo da je neodgovorno, olako, prilično neozbiljno donošenje ovakvog budžeta.
To što je bilo muke na Vladi, to gospođa ministar dobro zna, što su svi trpeli određene ucene, što je bilo stalno naštimavanje, pa o tome građani isto dosta znaju iz kuloarskih priča. Ono što takođe znamo, to je da je MMF izuzetno nezadovoljan ovim projektom budžeta. Takođe, možemo da kažemo da postoje neke tendencije da se razmišljalo da budžet ne dođe. O svemu se na Vladi raspravljalo. Bilo je raznih teških i krupnih reči.
Međutim, evo, takav je kakav je, što se u narodu kaže – rodilo se, sad ga valja ljuljati. Mi ga evo ljuljamo i pokušavamo da skrenemo pažnju, ne toliko ministarki, koja je nemoćna ovde bilo šta da promeni, nego da skrenemo pažnju građanima Srbije kako se prema budžetu odnosi jedna vlada i šta u sledećem sazivu, u sledećim izborima građani treba da očekuju od sledeće vlade i kako da traže odgovornost, da se postave strože prema svojim budućim ministrima. Ipak će to dati neki drugi rezultat.
Ovaj budžet ima impresivan treći član, koji naravno promoviše i najavljuje ta nova zaduženja o kojima sam već govorila. Ovde se promoviše ovim budžetom ulaganje u tuđu privatnu firmu. Izgleda mi taj "Fijat" više volimo nego i sam Anjeli, nama je draži i bliži. Kada bismo pošteno razmislili, da smo tolika sredstva uložili u neke naše privatnike, neke sitne privatnike, mi bismo od njih do sada već napravili velike industrijalce, ali nismo. Mi smo naše privatnike raznim kreditnim linijama uglavnom manje više podavili.
Ono što se takođe najavljuje kao neko svetlo na kraju tunela, to je prodaja Telekoma, jednog od monopolističkih resursa, koje se po mišljenjima i proračunima zaista vrsnih ekonomista smatra nedopustivim. To je najblaža reč koju mogu da upotrebim za prodaju Telekoma, jer i ozbiljne države u EU, na koje se pozivamo i na koje se rado ugledamo, a koje citiramo ili kopiramo samo kada nama to odgovara, nisu prodale državne kontrolne pakete u važnim firmama. Podsetite se samo da je Telenor ipak firma koja je kod nas sada jedan od operatera, a da je većinom vlasnik upravo država.
Postoje državne firme, u tim državama nije sve privatizovano, koje vrlo dobro posluju, koje odlično posluju, ali tamo ima drugi princip – ne dopušta se da menadžment takvih firmi bude poligon za uvežbavanje partijskih kadrova, nego se menadžment isključivo postavlja od najstručnijih i najsposobnijih koji odgovaraju državi.
Mi smo imali upravo obrnutu situaciju, pa smo mnoga javna preduzeća učinili problematičnim uvežbavanjem problematičnih partijskih kadrova, koji do tada možda, ili vrlo često, nisu imali čak ni bilo kakvu respektabilnu ličnu i radnu biografiju.
Ono što ovaj budžet definitivno donosi to je povećanje deficita koji se sada već ozbiljno penje. Najavljena je štednja. Kada pogledate budžet i mere koje se promovišu, to je izvoz, za koji bi me zaista interesovalo šta mi to tako impresivno izvozimo, da možemo na to da se oslonimo i da računamo da će to biti neki izlaz iz ove krize. I štednja koja treba, valjda, da se prelomi preko leđa svih građana, osim preko leđa Vlade. Ne vidimo baš neke bitne uštede u budžetu kada su u pitanju članovi Vlade.
Tu ću samo skromno da podsetim, zaista skromno, na neka sredstva koja mi uvek smetaju i koja se uvek pojavljuju. Na primer, famozna stavka u budžetu – usluge po ugovoru, koja podrazumeva sve i svašta, a za koju sam svojevremeno baš za kabinete potpredsednika vlada tražila poslaničkim pitanjem da dobijemo specifikaciju šta su to usluge po ugovoru određenim kabinetima vlade. Nikada to nismo dobili. Pa recimo, u kabinetu potpredsednika Vlade za oblast evropskih integracija …
(Predsedavajući: Molim vas da završite vreme je isteklo.)
Završiću, samo ću postaviti na kraju jedno pitanje, imam toliko još vremena poslaničke grupe, gospođi ministar. Dakle, gospođo ministar, ovo pitanje ne morate da mi odgovorite javno, ali vas ovako pitam, zato što imam zaista posebno simpatiju prema vama, da li biste svoj lični budžet poverili ikada ikome od kolega s kojima sedite na raspolaganje i kreiranje? Hvala vam lepo.